Nekoliko zemalja Evropske unije počelo je da primenjuje "nultu toleranciju" za svaku jabuku u ručnom prtljagu koju građani iz "trećih" zemalja unose na njihovu teritoriju.Na snagu od 14. decembra stupa uredba koju je Evropska komisija donela u martu ove godine, a koja se odnosi na promet sadnog materijala iz zemalja koje nisu članice EU.

Međutim, iako EU nije definisala šta su to male pošiljke voća i biljnog materijala, carine nekih zemalja članica Unije počele su ipak da primenjuju "nultu toleranciju" za svaku voćku u ručnom prtljagu ili prtljažniku automobila.

Direktor Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Nebojša Milosavljević očekuje da će se carinski organi unutar EU dobiti pojašnjenje od svojih vlada da li se nešto izuzima iz fitosanitarnog pregleda te razrešiti ovu, sada pomalo zbunjujuću situaciju.

Naime, u septembru ove godine je promenjena regulativa EU i uvedeni su novi uslovi za pošiljke bilja, plodova ili delova biljaka - moraju da imaju fitosertifikat.

To ranije za jabuku nije bio slučaj kada ide u EU. Sada je sertifikat za svaku pošiljku potreban, ali je u samoj regulativi označeno da ne mora da se odnosi na male pošiljke, ali regulativa ne određuje kolike su male pošiljke, kaže Milosavljević za Tanjug.

Srbija ima pravilnik koliko može robe biljnog porekla da se unese u ručnom prtljagu, a koliko u prtljažniku kola.

Tako nešto u EU još nije doneto i to je stvorilo zabunu pa su carinski organi pojedinih članica EU protumačili da je "nulta tolerancija" i da ne može nijedna jabuka, kaže on uz ocenu da je tako nešto teško sprovesti.

Dodaje i da je do toga verovatno došlo zato što ljudi iz pograničnih oblasti prevezu po par gajbica naših jabuka.
”To ni kod nas nije dozvoljeno, a sad ne može ni u EU".
Fitosanitarni sertifikati od skora su neophodni za jabuke i jabučastvo voće a od prošle godine EU ih traži za papriku.
Generalno, propisi se menjaju jer se u EU stalno rade analize kako da zaštite svoj prostor od biljnih bolesti. Donose uredbe koje zahtevaju mere, žele da uvoze bilje koje nemaju štetne organizme, a mi garantujemo fitosertifikatom da toga i nema, kaže Milosavljević.

Uredba koja polovinom decembra stupa na snagu u EU je praktično zabrana uvoza sadnog materijala i biljaka namenjenjih sadnji i umnožavanju, a u njoj je navedeno 20 vrsta biljaka.

Te vrste se ne mogu uvoziti kao sadni materijal a među njima jabučastvo i koštičavo voće, ukrasno bilje..., navodi Milosavljević.

U skladu sa tom uredbom, svaka zemlja koja želi da izvozi ka EU mora da uradi dosije koji jasno definiše fitosanitarni status tog materijala.

Srbija je već uradila dosije za domaće jabuke, koji je poslat nadležnima u EU i očekuje se da budu izuzeti od uredbe, a da se takva dokumenta rade za koštičavo voće i ukrasno bilje...

U Evropskoj uniji, inače, postoji inicijativa nekih članica da se primena ove uredbe odloži za najmanje godinu dana.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/za-jabuke-u-eu-potrebni-sertifikati-osim-za-male-posilke-30-10-2019

 

 

Jagode se mogu gajiti kako na otvorenom tako i u zaštićenom prostoru. Mogu se saditi kao čista kultura ili kao uzrodnica. U našim uslovima jagoda se može gajiti kao višegodišnja kultura (4. godine), ali su jednogodišnji zasadi mnogo bolji od višegodišnjih jer se dobija veći prinos, krupniji plodovi i olakšana je borba protiv korova i bolesti.

Izbor lokacije i priprema zemljišta

Veoma bitna stavka u proizvodnji jagode je izbor lokacije i kvalitetna priprema zemljišta. Prilikom izbora lokacije za podizanje zasada treba voditi računa o ekspoziciji i nagibu terena, kao i o tipu zemljišta na kojima se podiže. Najbolji lokaliteti jesu oni koji su na ravnom terenu, ili sa blagim nagibom, koji su na osunčanim stranama na lakšim strukturnim i dreniranim zemljištima. Nakon izbora lokacije pristupa se pripremi zemljišta. Ako je zemljište zakorovljeno višegodišnjim korovskim biljkama kao što su pirevina, palamida i druge treba ih uništiti pa tek onda saditi jagode. Najefikasniji način za uništavanje korova je unakrasno oranje i primena herbicida. Pre oranja treba rasturiti stajnjak, fosforna i kalijumova đubriva u zavisnosti od hemijske analize zemljišta i samog stanja zemljišta ta količina stajnjaka se kreće od 20-40 t/ha i 200-400 kg/ha mineralnog đubriva. Nakon toga se vrši površinska priprema zemljišta kako bi se ono dovelo u stanje optimalno za sadnju. Kako jagoda ima plitak korenov sistem, zemljište se u površinskom sloju prvo iscrpi i njega treba dovesti u optimalno stanje plodnosti pre sadnje. Jagoda je osetljiva na mnoge bolesti i štetočine tako da se mora voditi računa o predkulturi. Najbolje predkulture su leguminoze, a najnepovoljnije su krompir i paradajz.

Najzastupljeniji vid sadnje danas je na bankovima sa dvorednom ili jednorednom folijom ispod koje se nalazi traka koja služi za navodnjavanje. Folije se postavljaju na unapred utvrđenim redovima. Bankovi su obično široki od 80-100 cm, a unutar njih na foliji se nalaze perforirane rupe na razmacima 20-40 cm. U plastenicima je najčešće dvoredna folija zbog ekonomskih aspekata. Prednosti gajenja jagode u plastenicima su skraćeno vreme sazrevanja plodova i ostvarivanje veće ekonomske koristi kao  i olakšana zaštita. Dimenzije plastenika se kreću od 4-5 m širine, 15-20 m dužine i 1,5-2 m visine.

Sistem gajenja na bankovima

S obzirom na porast tražnje za svežim plodovima jagode tokom cele godine i sve štetnijim uticajem klimatskih faktora (velike količine padavina, pozni prolećni mrazevi i jako sunčevo zračenje), raste i interes proizvođača za pronalažanje uspešnih sistema uzgoja jagode u zaštićenom prostoru

Nega zasada nakon sadnje

Nakon sadnje jagoda nega se sastoji u regulaciji rodnosti, sprečavanju pojave korova, navodnjavanju, ishrani i zaštiti od bolesti i štetočina. Rodnost jagoda se reguliše skidanjem cvetova u prvoj godini i uklanjaju se stolon sa živićima. Ova mera se vrši u više navrata i dokazano je da jagode bez stolona i živića daju veći prinos za 50 %. Sprečavanje pojave korova se vrši primenom herbicida rano u proleće korišćenjem totalnih herbicida između podignutih bankova, uz vođenje računa da ne dođe do zanošenja herbicida na biljku. Kasnije u toku vegetacije se vrši mehaničko uklanjanje korova, plevljenjem.

U plastenicima je ograničena upotreba herbicida, pa se tako koristi samo mehaničko uklanjanje. Intezivna proizvodnja u novije vreme je nezamisliva bez navodnjavanja. Jagoda ima velike zahteve prema vodi, naročito pri velikim prinosima. Ono se vrši preko sistema za zalivanje koji su postavljenji pre sadnje zajedno sa folijom. Ako je izvršeno kvalitetno osnovno đubrenje pre sadnje onda se ishrana svodi na prihranivanje azotnim, fosfornim i kalijumovim đubrivima i to putem fertirigacije – kroz sistem za navodnjavanje i folijarno. Da bi se biljka pravilno razvijala, potrebno je precizno doziranje vode i hraniva u skladu sa fenofazama biljke i sa proizvodnim karakteristikama.

Folijarna prihrana - koja se izvodi preko lista pogona je zato što se može primeniti zajedno sa sredstvima za zaštitu. Ovakva ishrana pomaže brži oporavak od nedostatka pojedinih elemenata i povoljna je zbog brzog dejstva kada pomaže biljci da prebrodi nepovoljne periode.

Pri definisanju orijentacionog programa đubrenja treba prvenstveno imati u vidu potrebe jagode za pojedinim mineralnim elementima u različitim fazama razvoja. Neposredno posle sadnje ili na početku vegetacije treba upotrebljavati đubriva sa naglašenim fosforom zbog stimulisanja ukorenjavanja i obnavljanja aktivnosti korenovog sistema. Preporučuje se primena do 2 puta na 7-10 dana u količini od 1 gr po biljci vodotopivog đubriva.

 

U fazi intenzivnog porasta (formiranje novih listova i pojave cvetnih pupoljaka) u redovnoj ishrani jagode treba koristiti kompleksna mineralna đubriva sa nešto većim sadržajem azota, kao stimulans vegetativnog prirasta. Orijentacioni broj primene đubriva je 2-3 puta u intervalima od 5-7 dana u količini od 1,5 gr po biljci.

 

 

U fenofazi cvetanja, zametanja plodova i intenzivnog rasta plodova povećana je potreba za kalijumom, koji doprinosi boljem kvalitetu plodova u smislu povećanog sadržaja suve materije i šećera ali i intenzivnije obojenosti ploda. U ovoj fenofazi potrebno je koristiti đubrivo sa naglašenim kalijumom koje utiče na ravnomerno nalivanje i zrenje plodova.

Kako bi biljka dostigla pun prinos i rast potrebni su joj makroelementi kao što su kalcijum (Ca) i magnezijum (Mg). U savremenoj proizvodnji gde se vrši intenzivna fertigacija đubrivima treba primenjivati prirodni biostimulator koji sadrži huminske kiseline. Obično su ova sredstva oplemenjivač zemljišta, koji povećava sadržaj humusa, obezbeđuje da blokirani hranljivi elementi iz zemljišta postanu dostupni biljkama, stimulišu razvoj mikroorganizama u zemljištu i pozitivno utiču na razvoj korena. Najbolje je da se primeni jednom do dva puta tokom sezone, prvi put pre ili zajedno sa prvom fertigacijom, a drugi put oko fenofaze promene boje prvih plodova.

 

U narednom broju detaljnije o bolestima jagode.

Izvor: Agrobiznis magazin, pretplata 0692211049, cena za 12 izdanja (godinu dana 1800 dinara). Postarina je ukljucena u cenu!

Rubrika: Voćarstvo

Autor: dipl. inž master Nedeljko Racić

 

U organizaciji Privredne komore Srbije i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Somboru održana je radionica "Oblast priznavanja sorti u Srbiji, pravila i koristi za zainteresovane strane i uticaj na građane".
Proces registracije sorti ratarsko-povrtarskih kultura, inovacije u voćarstvu i vinogradarstvu, proizvodnja kvalitetnog biljnog materijala voća i povrća, samo su neke od tema radionice IPA programa "Jačanja kapaciteta fitosanitarnog sektora" u Srbiji koji realizuje Ministarstvo poljoprivrede Srbije i Italije."Mi smo ovim projektom autohtone sorte koje su u jednom trenutku bile malo zapostavljene ulaskom međunarodnih internacionalnih sorti, vratili u fokus. Neke od njih doveli do toga da su ušle u proces sertifikacije i da će u nekom narednom periodu moći da dobijemo dobar sadni materijal i dobro seme koje će biti namenjeno evropskom i međunarodnom tržištu", objasnio je Aleksandar Tabaković, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

"Svaki put kad dođem u Srbiju vidim veliki progres u proizvodnji semena. Srbija je član međunarodnih organizacija kao što je OECD, tako da se vidi veliki uticaj koji je Srbija donela, što je dobra baza za implementaciju direktiva EU, koje su opet na bazi međunarodnih organizacija i pravila", rekao je Pjerfederiko La Note iz Saveta za istraživanja u poljoprivredi Republike Italije.

Preuzimanje pozitivnih iskustava država članica EU koje imaju ustaljen sistem održavanja sorti i sertifikacije semena, očekuje se, pomoći će u pronalaženju održavaoca sorti radi očuvanja genetskih resursa u Srbiji i održavanja gem-banke u dužem periodu.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/sombor-kako-do-kvalitetnog-biljnog-materijala-voca-i-povrca_1004556.html

Kako i priliči pravom domaćinu, Zoran Radovanović, vlasnik firme FLORIVA, iz Prilika kod Ivanjice, dočekao je ekipu Agrobiznis magazina uz kafu i specijalitete ovog kraja. Sa njim smo obišli plastenike,
u kojima se proizvodi vrhunski sadni materijal za poznate kupce.
„Trenutno imamo skoro dvesta hiljada sadnica jagode SENGA SENGANA, koju proizvodimo po narudžbini i predviđeno je da isporuka ide u tri talasa, kako bi sadnja bila izvedena na vreme. Preduslov za
uspešnu proizvodnju jagode, jeste dobar prijem sadnica koji se može postići uz dobru pripremu zemljišta, vlažnost i pravilnu sadnju“ rekao je Radovanović.
U asortimanu Florive nema mnogo jagoda. Oni su se opredelili za šumsku jagodu, REGINU i industrijsku, SENGA SENGANA. Pored proizvodnje sadnog materijala, ova porodična firma se bavi i otkupom brojnih voćnih plodova, među kojima su pored navedenih šumskih jagoda i malina, kupina, aronija i borovnica. Zanimljivo je da u svom sortimentu imaju i ogrozd i žutu malinu u vidu sorte YELLOW KING. Odnedavno, u svojoj ponudi imaju i voćna vina sa ukusima plodova koje otkupljuju, a koji se ubiraju na obroncima Golije i Javora. Ova vina služe se uglavnom na temperati između 14 i
15 stepeni Celzijusovih. Da bi obezbedili dovoljne količine kvalitetnih plodova, Floriva organizuje kooperacije gde svojim partnerima obezbeđuje kompletnu podršku u proizvodnji voća i zagarantovanu
otkupnu cenu.
Proizvodnju voćnih vina kontrolišu od početka do kraja, odnosno od proizvodnje sadnice preko nege zasada, berbe plodova i samog procesa prerade i proizvodnje u voćno vino.Sve ovo lepo je upakovano u atraktivne boce sa zanimljivim etiketama. Među proizvodima našli smo i voćno vino žute maline, što svakako spada u raritet.
Kada je u pitanju sadni materijal, Radovanović kaže da njihova politika nije samo da prodaju sadnice već da kupci budu zadovoljni onim što su kupili. Zbog toga oni sa svakim kupcem razgovaraju o njihovim očekivanjima i načinu pripreme zemljišta jer samo tako mogu biti sigurni da će sadnice koje su proizveli dati pravi rezultat. Da je reč o veoma dobro organizovanoj proizvodnji i vrednim ljudima, videlismo čim smo ušli u dvorište, jer je sav sneg očišćen i to rukama najstarijeg Radovanovića, čiji osmeh nam pokazuje da je njemu rad zadovoljstvo a ne obaveza. U plastenicima smo zatekli i izvesne količine slame i kukuruza za šta nam je naš domaćin rekao, da je to nešto što je deo njihove proizvodnje u zimskom periodu:
„Mi za Božić pripremamo takozvane božićne aranžmane od slame, kukuruza i hrastovog lišća i uzgajamo pšenicu u saksijama. Ova roba se prodaje u marketima, a sve što ne bude prodato mi preuzimamo i ponovo pripremamo za narednu godinu uz nove količine“ objašnjava nam Zoran Radovanović. Proizvodnja sadnog materijala u Florivi je sertifikovana i nastaje od bezvirusnog sadnog
materijala, sa potpuno garantovanim poreklom i proizvode se uz konstantan stručni i inspekcijski nadzor. Prema savetima stručnjaka ove sadnice daju najbolji rezultat ukoliko se sade na zemljištu koje
nije prethodno korišćeno za istu kulturu. Karakteristično za ovaj sadni materijal, je da je bolji prijem prilikom sadnje, brži i ujednačen porast, unifornost cvetanja a uz pravilnu negu dobijaju se plodovi pravilnog oblika, krupni, lepo obojeni i bogate arome i ukusa. U literaturi se navodi da su ovakve sadnice otpornije na biljne bolesti i štetočine.Tokom našeg razgovora sa domaćinima, nijednog trenutka nismo čuli da imaju bilo kakav problem sa plasmanom proizvoda, i sa ponosom su nam rekli da kod njih dolaze na praksu i studenti Poljoprivrednog fakulteta, kako bi na licu mesta videli ono što kroz literaturu detaljno proučavaju.
„Na ovaj način mi dajemo svoj doprinos struci i gradimo odnos sa budućim stručnjacima, koji će svakako biti na neki način naši partneri. Već nekoliko puta mi se desilo da je neko od nekadašnjih studenata bio u prilici da razmatra našu ponudu i mnogo mu je bilo lakše, jer je znao kako radimo i koliko smo posvećeni poslu“- kaže za kraj razgovora naš domaćin.
Pošto nisu mogli da nabave odgovarajuće plastenike za svoje potrebe, Radovanovići su sami u radionicama osmislili svoje i već više od dvadeset godina ih uspešno služe. Na nekoliko godina zamene folije, koje kupuju u inostranstva i veoma su zadovoljni njihovim kvalitetom. Imajući u vidu da su u Ivanjici i okolini snežne padavine vrlo česte i intenzivne, oblik plastenika je upravo prilagođen takvim uslovima rada.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Jedan od dobitnika novčanih sredstava na konkursu za mlade poljoprivrednike je i Novak Masnikosa iz Šimanovaca, koji planira na proleće da podigne 50 ari pod jagodom. Celokupnu količinu jagode planira da plasira u svežem stanju na tržište, a kasnije kada bi se stabilizovala proizvodnja, verovatno bi i prerađivao.

"Proizvodnja jagode poljoprivrednicima donosi prvi novac u sezoni. Zarada je dobra, a ulaganja nisu velika i vraćaju se već sa punim rodom za godinu dana", navodi naš sagovornik. Jagoda se lako prodaje, a velike su i mogućnosti za izvoz na tržište Rusije.

Kako je za Agrobiznis magazin istakao Novak, u jagodarstvu bi bilo više poljoprivrednika kada bi se više ulagalo u sisteme za navodnjavanje i koristio domaći sadni materijal.

Pored planirane investicije u proizvodnju jagode, Novak na poljoprivrednom gazdinstvu obrađuje 20 ha pod ratarskim kulturama, pretežno kukuruz i ječam. Žitarice koristi za svoje potrebe na gazdinstvu, a veću količinu prodaje.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar. 

 

Dobar primer iz prakse kako se baviti poljoprivredom!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3491-dobar-primer-iz-prakse-kako-se-baviti-poljoprivredom

 

Aleksandar Marković iz sela Velika Drenova, ovogodišnji dobitnik priznanja kao najbolji mladi proizvođač paprike. Aleksandar sa svojom porodicom, proizvodi papriku na 1,5 ha, a bavi se i proizvodnjom sadnica voća i vinove loze, kojih proizvode ukupno 170.000 komada. Kada je u pitanju paprika, on proizvodi slonovo uvo, i najveći deo izvozi u Bosnu i Hercegovinu. Sa 1,5 ha površine, uberu 6 vagona paprike.

Aleksandar je završio srednju poljoprivrednu školu u Svilajncu, i upisao Agronomski fakultet u Čačku, ali je ipak rešio da ostane u selu, i bavi se proizvodnjom povrća i sadnog materijala. Za Agrobiznis magazin, Aleksandar kaže da ga je obradovala nagrada, i da je zadovoljan ovogodišnjom berbom, uprkos sušnoj godini.

                 

                                                                 paprika slonovo uvo

Kada je u pitanju sadni materijal, Aleksandar nam kaže da sav proizvodni materijal poseduje uverenje o čistoći sorti, kao i fitosanitarne sertifikate, a njegova porodica sarađuje i sa stručnjacima, i zahvaljujući tome imaju uspešnu proizvodnju.

Više o pomenutoj temi pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina, koji će biti u prodaji od 15. oktobra. 

Ima li lepše kombinacije od mirisa benzina i mirisa cveća? Posetioci Međunarodnog salona automobila i Sajma motocikala, koji zatvaraju kapije 2. aprila, i Međunarodnog sajma hortikulture, koji ih odmah potom ponovo otvara već od 6. do 9. aprila - verovatno misle da nema. Pod sloganom "Bašta u srcu grada", ovo najcvetnije, najmirisnije i najšarenije sajamsko događanje koje se organizuju pod kupolama Beogradskog sajma, izuzetno je atraktivna manifestacija specifičnog privredno-edukativnog karaktera. Posvećena je zaljubljenicima u prirodu, zdrav život i lepu, urednu i ugodnu životnu sredinu. Sajam hortikulture je, zajedno sa svojim izložbama - Izložbom lekovitog bilja i preparata od meda "Darovi prirode" i Izložbom baštenskih i parkovskih mašina Motoplantexpo, odavno prepoznatljiv kao sajamski događaj koji nudi spoj korisnog, praktičnog i lepog. Pored uzgajivača cveća i cvetnog materijala, i ove godine će se na istom mestu okupiti preko 100 izlagača iz raznih oblasti hortikulture - voćarstva, vinogradarstva, pčelarstva, gajenja lekovitog bilja, proizvodnje sadnica i semenskog materijala, uzgoja i održavanja zelenih površina, pejzažne arhitekture, ali i više od 5000 očekivanih poslovnih i "običnih" posetilaca, kojima je životni moto "živeti lepo i zdravo". Sajam je oplemenjen izuzetno bogatim stručnim, edukativnim i zanimljivim pratećim programom, izložbama, predavanjima i prezentacijama iz raznih oblasti hortikulture, ali i takmičarskim i humanitarnim sadržajima. Značaja ove manifestacije podržavaju Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije i strukovna udruženja, naučne i obrazovne institucija iz zemlje i regiona. Sajamske hale 3 i 3A biće za posetioce Beogradskog sajma otvorene od 10 do 19 sati. Pojedinačne ulaznice koštaće 200 dinara, grupne 100, a sajamski parking 100 dinara na sat.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31