Poznato je da pčelinje saće u plodištu upotrebom stari. Ono menja boju, smanjuju mu se radilične ćelije zbog taloženja košuljica u njima (od svake izvedene generacije po pet ), koje se slažu na dnu ćelije. Ove košuljice pčele ne izbacuju, usled čega se, ma koliko da su tanke, smanjuje zapremina ćelije. U tako smanjenim radiličnim ćelijama radjaju se i pčele radilice s manjom dužinom jezika, manjim kapacitetom medne voljke, što u krajnjem vodi i smanjenju produktivnosti pčela izvedenih u starom saću. Najzad, prema najnovijim ispitivanjima, pčele u čijem se gnezdu nalazi staro saće podložnije su pčelinjim bolestima, i to kako bolestima legla tako i bolestima odraslih pčela. Prema nekim autorima pčelinja društva sa starijim saćem imaju i jače izražen nagon za prirodnim rojenjem, kao i nagon za pojavom grebeži.

Iz tog razloga u plodištima savremenih košnica preporučuje se zamena starog saća novim, i to tako da se prosečno svake godine zameni jedna trećina starog saća novoizvučenim saćem. Dakle, kvalitetno saće je od velikog značaja za pčele i o tome uvek treba voditi računa. Za izradu saća zadužene su pčele radilice a da bi ono bilo vrhunskog kvaliteta pčelari im u tom poslu trebaju pomoći, a evo i kako.

Proizvodnja (izrada) saća

U našim uslovima najbolje je da se novo saće izvlači na takozvanim "tihim pašama" za pčele. Na takvim pašama dobija se kvalitetno saće sa ispravnim radiličnim ujednačenim ćelijama, što nije slučaj na intenzivnim pašama (bagrem, uljana repica, kat-tad vrijesak i dr.) na kojima pčele mogu, iako je veštačko saće ispravno, izradjivati i veći broj trutovskih ćelija.

Za proizvodnju većih količina saća, dakle za rezervu, mogu se koristiti posebno odabrana i za tu svrhu pripremljena pčelinja društva, koja ćemo ako paša presahne dok izgradnja saća traje, čak povremeno prihranjivati šećernim sirupom, ili dodavanjem šećera u kristalu postavljenog na poklopnu dasku s otvorom na njoj.

Bitno je da satne osnove budu pravilno postavljene u okvirima i da njihovo armiranje bude takvo da obezbedjuje dovoljnu čvrstinu i nosivost saća. Koji će se od metoda ožičavanja saća primeniti zavisiće od dimenzija okvira. U ovome ne treba preterivati, već poći od toga da su, recimo, za Dadanov okvir iz plodišta dovoljna četiri horizontalna reda pararelno dobro zategnute žice. Za utiskivanje žice u satnu osnovu koristiti alatku poznatu pod imenom žvrk, mada se u novije vreme, pogotovu na većim pčelinjacima, koristi i aparat sa pogonom na struju.

Staro pčelinje saće oduzeto iz gneza treba što pre pretopiti, da ga ne bi napao voskov moljac, a dobijeni vosak zameniti za satne osnove, koje su u pčelarskim preduzećima izradjuju od čistog i dezinfikovanog pčelinjeg voska. Nije za preporuku izrada saća na ručnim presama, jer se tim putem, budući da se vosak ne dezinfikuje, mogu preko satnih osnova preneti i uzročnici nekih vrlo opasnih pčelinjih bolesti.

Preporučuje se da satne osnove pre upotrebe odleže nekoliko meseci, jer ih pčele bolje izvlače nego one koje su sveže uradjene.

Izvor: http://www.poljoprivrednisavetnik.com

 

Kako se izboriti sa trovanjem pčela? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3496-kako-se-izboriti-sa-trovanjem-pcela

 

Rani aprilski mrazevi, pa suša zadali su pčelarima glavobolje i učinili 2017. jednom od najgorih godina za proizvodnju meda, koga nikad nije bilo manje.

Pčelari Republike Srpske još pamte 2015. godinu kada je ostvarena rekordna proizvodnja meda u iznosu od skoro 2.000 tona, međutim, kako sami kažu, odmah su znali da će se ta godina teško ponoviti.

Ove godine, kažu, potpuno druga priča.

Mraz u aprilu je potpuno desetkovao prve cvetove bagrema i livadskih biljaka, a vrućine koje su usledile, samo su dodatno otežale proizvodnju meda.

Pčele su preživljavale zahvaljujući prihranjivanju, zima je skroz neizvesna, a situaciju dodatno pogoršava to što im je ovo druga loša godina za redom.

Građani već strahuju da bi i med mogao doživeti sudbinu voća, povrća, mesa, mleka ali i ostalih proizvoda koji već sada drastično poskupljuju.

Međutim, Damir Barašin sekretar Saveza udruženja pčelara Republike Srpske, objašnjava da poskupljenja za sada neće biti, bar ne u Krajini.

- Godine 2016. i 2017. su katastrofalne. Sve je desetkovno još od početka godine. Situacija sa medom je loša, čak smo nekoliko puta i razgovarali na temu poskupljenja, bilo je i inicijativa, ali mislim da to nije pametan potez. Ne bi bilo fer da med poskupi, jer je finansijska situacija građana ionako loša. Med u Krajini ostaje oko 15 KM, dok je u Hercegovini nešto skuplji – objašnjava Barašin.

Dodaje da ako dođe do novih inicijativa za poskupljenje meda, ta inicijativa neće imati podršku banjalučkih pčelara.

Međutim, neke je prazna saća ipak naterala da povećaju cene.

Oni koji već dugo godina vode brigu o košnicama kažu da ne pamte ovako loše godine, tako je med u Hercegovini poskupeo nakon 15 godina.

- Med u Hercegovini je tačno 15 godina bio 15 KM po kilogramu, a pre nekoliko meseci je poskupio na 18 KM. Ne znam da li će biti većih poskupljenja, ne bi trebalo, ali opet videćemo – kaže Božo Vujović, pčelar iz Bileće.

Dodaje da je u Hercegovini med poskupio, jer je potražnja velika, te da može reći da niko u Hercegovini više nema meda.

- Ja 35 godina vodim dnevnike, pišem kakav je koji dan bio i vodim evidenciju o svemu i mogu reći da nikada nije bilo ni slično. Ovo je katastrofa. I da je najlošija godina do proleća vaga pokaže 15 kilograma, a ove godine nije bilo ništa. Eto koliko je loše – objašnjava Vujović.

Zabrinuti su i kupci, koji u svojim kuhinjama ne žele uvozne proizvode sumnjivog kvaliteta, već redovno kupuju domaći med.

- Nikada ne kupujem uvozni med, jer im ne verujem. Godinama kupujem samo domaći, od proverenih proizvođača, tako me zabrinulo to što ga nema. Neka poskupe ako treba malo, samo da ga ne nestane, jer ga moja porodica i ja svakodnevno koristimo – kaže Vera Malić iz Prnjavora.

Sudeći po svemu, vreme nije štedilo nikoga pa ni pčelare, kojima je svaki sledeći mesec neizvestan. I dok sa setom pričaju o uspešnoj 2015. godini, nadajući se da bi se nekada mogla ponoviti, pčelari se brinu za prazna saća i planiraju kako da prežive zimu.

Primorani da uvoze

Druga loša godina zaredom sa sobom donosi i lošu prodaju, a očekuje se i da dodatno poraste uvoz meda u BiH, koji je čak 80 puta veći od izvoza. Pčelari upozoravaju kupce da budu oprezni jer je kvalitet meda koji se nalazi na policama marketa, ili kesicama u kafićima, sporan, ali ga građani zbog niske cene masovno kupuju.

Izvor: www.blic.rs

I bi Sajam poljoprivrede u Novom Sadu. Veseli i razdragani mališani sa svojim roditeljima, drugog dana uživali su u tradicionalnom ambijentu Novosadskog sajma. Toga dana Sajam je bio najposećeniji. Raduje nas što su i naši čitaoci i posetioci, došli i do našeg štanda u hali 2. Hvala vam na ogromnom interesovanju i poverenju, koje ste nam ukazali. U ovom izdanju za sve one, koji nisu bili u mogućnosti da posete Sajam, donosimo interesantne detalje, koje smo za ovaj put probrali u mnoštvu događaja, koji su obeležili prethodni mesec.

Svakako preporučujemo i naše stalne rubrike, u kojima savetujemo voćare, kako se čuvaju plodovi jagode. Takođe, iz sveta nauke, donosimo informaciju da je tim stručnjaka proizveo kozu pauka. Neverovatna činjenica da je paučina u mleku, svakako će i kod nas pokrenuti različite polemike. Naša zemlja ima dovoljno površina pod pašnjacima. Ovakav vid ishrane goveda je dosta jeftiniji u poređenju sa drugim načinima proizvodnje stočne hrane. Osim što obezbeđuje dovoljne količine hrane, pašnjačka ishrana podmiruje sve zahteve, koje goveda imaju za hranljivim elementima.

Za naš časopis, eksluzivno govori i Nj.E. Alona Fišer-Kam, ambasadorka Izraela koja je u Srbiju došla nakon Argentine, Francuske i Španije. Sa njom smo razgovoarali o dosadašnjim iskustvima, ali i mogućnostima saradnje. Naravno i ovaj put visoka predstavnica Izraela naglasila je da nema ništa od priznanja nezavisnosti Kosova*.

Prvi poslovi početkom juna vezani su za oduzimanje meda, njegovo vrcanje i pravilno skladištenje. Desetak dana nakon prestanka paše, med je dovoljno zreo za oduzimanje iz košnica. Najmanje dve trećine saća sa medom trebalo bi da su zatvorene voštanim poklopcima. Takav med sadrži 18 do 20% vode. Nezreo med nije dobro oduzimati, jer će sa njim pčelar imati mnogo problema, a na kraju, on se može i ukiseliti. Zreo med se pakuje u odgovarajuću ambalažu, koju bi trebalo hermetički zatvoriti, kako bi se eliminisala mogućnost upijanja vlage. Posude sa medom se skladište u suvoj i čistoj prostoriji, u kojoj temperatura ne prelazi +15°C. To je veoma važno, jer sa rastom temperature u skladištu, ubrzano se povećava količina HMF-a (hidroksimetil- furfurol) u medu, što utiče na njegov kvalitet. Svaka paša je veoma važna, jer predstavlja izvor dragocene kvalitetne hrane, tako neophodne u tom trenutku. Jer, jul je veoma topao i sušan mesec. Zajednice, koje nemaju solidnu pašu, ne mogu odgajiti dovoljno kvalitetne zimske pčele, koje će sa radošću, elanom i zdravljem dočekati prve cvetove džanarike. Ako u julu pčelama ponudimo oskudnu pašu, stvara se generacija fiziološki nekvalitetnih letnjih pčela, koje će u avgustu morati da odgaje zimsku populaciju. A poznato je da to neće biti dobar posao, jer se fiziološki deficit neminovno odražava i na potonje generacije.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31