Od 25. oktobra Srbija će imati bescarinski izvoz rakije u Rusiju, najavio je ministar poljoprivrede, šumarsta i vodoprivrede Branislav Nedimović.Ministar je za televiziju "Hepi" rekao da su jabuke dominantan proizvod koji se izvozi na rusko tržište ali i da je naša zemlja otvorila alternativna tržišta, poput Indije.

"Što se tiče ruske robe, ima pilećeg mesa koje se uvozi, ima dosta poluproizvoda koji se uvoze. Jabuke su dominantan proizvod koji se izvozi na rusko tržište. Od 25. oktobra Srbija će ima bescarinski izvoz na rakije. Vremenske prilike mogu često da naprave kuršlus, zato mi tražimo alternativno tržište, otvorili smo tržište Indije", rekao je Nedimović. Kako kaže, proizvodi sa Kosova zbog sertifikacije ne mogu da prođu administrativnu linju, tako da su oni vrlo često suočeni sa barijerama, ali se dobro prodaju voće i povrće na pijacama u Prištini.

"Čujem da jako dobro prodaju voće i povrće na pijacama u Prištini. Srbiji najviše odgovara otvoreno tržište, imate uvek problem da nemate gde da plasirate robu", kazao je Nedimović.

Obilazeći sela u Srbiji primećuje da se sve više uzgaja dunja, kao i da je primetna velika količina tovnog govedarsta u opštinama nadomak Rumunije.

Ministar dodaje da Srbija izdvaja 7.000 dinara za subvencije po ovci, dok EU, kaže, daje mnogo manje. On je izneo zapažanje sa terena i rekao da država treba da pomogne uzgoj teladi, jer su uvezena telad, kaže, često bolesna.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=10&dd=16&nav_id=1604494

Federalna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor ukinula privremenu zabranu izvoza jednoj od četiri srpske kompanije
Kompaniji Zlatiborac d.o.o. ponovo je dozvoljen izvoz na tržište Ruske Federacije, počev od 14. oktobra 2019. godine.
Podsećamo, Ruska Federacija je 4. juna 2019. godine privremeno suspendovala izvoz mesa i mesnih prerađevina za četiri kompanije iz Republike Srbije, i to: „Zlatiborac“, „Carnex“, IM „Matijević“ i „Big Bull Foods“. Odmah nakon stupanja na snagu ovih privremenih mera, kompanija Zlatiborac je otpočela sa intenzivnim radom na otklanjanju neusaglašenosti, koje su se odnosile na procedure i normativno-tehničke uslove, a koje je evidentirala Federalna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor Ruske Federacije.
Već sredinom juna meseca 2019. godine, kompanija Zlatiborac je dostavila izveštaj o izvršenim korekcijama, čime su ispunjeni dodatno postavljeni zahtevi za izvoz na tržište Evroazijske ekonomske unije. Na osnovu dokumentacije koja je priložena Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, a koju je razmotrila ruska inspekcijska služba, doneta je odluka o ukidanju zabrane izvoza.
Ovom odlukom „Roseljhoznadzora“, kompanija Zlatiborac nesmetano nastavlja sa poslovanjem na tržištu Ruske Federacije, na kome je prisutna od 2012. godine.

Izvor: Agrobiznis magazin

orazum o fitosanitarnoj zaštiti, koji bi domaćim proizvođačima trebalo da olakša izvoz voća i povrća na tržište Rusije, biće potpisan prilikom posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Srbiji, 20. oktobra, najavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, posle sastanka sa ruskim ministrom poljoprivrede Dmitrijem Patruševim. Kako je istakao, jedna od prednosti sporazuma jeste liberalizacija uslova za hladnjače.

– Biće smanjen kapacitet koji će proizvođači morati da imaju za izvoz. Očekuje se i uvođenje digitalizovanog sistema nadzora pošiljke, koji će smanjiti bezbednosne rizike po kvalitet hrane – rekao je Nedimović.

Olakšice koje najavljuje odnose se na Uredbu o evidenciji izvoznika voća i povrća na rusko tržište iz januara prošle godine, koja je, uz još niz tržišnih faktora, dovela do smanjenja plasmana pojedinih poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u Rusiju. Tako je, recimo, izvoz svežih jabuka u odnosu na 2017. pao sa 166.522 tone na 124.371 tonu u prošloj godini. Prema zvaničnim informacijama, zbog sumnji u reeksport ruska strana zahtevala je da Srbija jasnije definiše pravila izvoza i revidira spisak izvoznika.

Recimo, dozvolu za trgovanje voćem sa Ruskom Federacijom mogli su da dobiju samo oni koji u vlasništvu ili zakupu imaju hladnjače kapaciteta 500 tona, što je za naše prilike bio zahtevan uslov. Protiv novih pravila u međuvremenu su protestovali voćari, zahtevajući promenu kriterijuma koji su doveli do toga da se broj izvoznika drastično smanji. Profesor Zoran Keserović, stručnjak za voćarstvo, smatra da je u startu trebalo nešto preduzeti.

– Još od početka smo videli da Uredba nije išla u dobrom pravcu, jer smo izgubili jedan broj manjih izvoznika. Jedan od nekoliko faktora pada izvoza voća sigurno su bili i ovi propisi – rekao je Keserović.

Podsećamo, ovu Uredbu usvojila je Vlada Srbije u januaru 2018. Doneta je uz konsultaciju sa službom za sanitarni nadzor iz Rusije. Njihov zahtev bio je da se broj punktova (hladnjača) za izvoz znatno smanji kako bi se ostvarila bolja kontrola i sprečio reeksport voća. Uslov je bio i da firma ima sopstvenu ili ugovorenu proizvodnju voća i povrća, prostor za klasiranje i pakovanje i fitosanitarni pregled. Svaku pošiljku voća i povrća iz Srbije potrebno je da prate fitosanitarni sertifikat i deklaracija o bezbednosti prehrambenih proizvoda biljnog porekla.

 

Izvor: www.politika.rs 

Sporazum o fitosanitarnoj zaštiti koji će značajno olakšati srpskim proizvođačima izvoz voća i povrća na tržište Rusije, ali i na celokupno tržište Evroazijske unije, biće potpisan prilikom posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Srbiji, 20. oktobra.
To je izjavio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović u Moskvi, nakon sastanka sa ruskim ministrom poljoprivrede Dmitriem Patruševim, dodajući da je jedna od prednosti sporazuma liberalizacija uslova za hladnjače u izvozu za Rusiju.

Osim toga, dodaje Nedimović, sporazumom će biti smanjena količina kapaciteta koju će proizvođači morati da imaju za izvoz, kao i da će biti uveden digitalizovan sistem nadzora pošiljke koji će smanjiti bezbednosne rizike po kvalitet hrane.Sa ruskim ministrom, kaže Nedimović, razgovarao je i o srpskim kompanijama prerađivačima mesa koje imaju privremenu obustavu izvoza u Rusiju, dodajući da su ruskim kolegama dostavili kompletnu dokumentaciju koju su tražili i da možemo uskoro očekivati pozitivan odgovor.

"Oni su obećali u narednih nekoliko dana odgovor. Mislim da smo veoma blizu pozitivnog odgovora za određeni broj kompanija iz Srbije", rekao je Nedimović. Na 21. sajmu poljoprivrede "Zlatna jesen" u Moskvi, Srbija je po prvi put izabrana za zemlju partnera, a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da je našoj zemlji ta čast pripala jer Rusija prepoznaje značajne količine srpskih proizvoda koji se nalaze na njenom tržištu.

"Srbija izvozi značajne količine poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u Rusiju, prošle godine je taj iznos bio u vrednosti 350 miliona dolara", rekao je Nedimović novinarima posle otvaranja sajma u Moskvi.S druge strane, dodaje on, prisustvo srpskih proizvoda na ruskom tržištu povećano je i zbog jačeg institucionalnog rada u Srbiji kako bi se naše regulative uskladile sa ruskim, navodeći da je ta regulacija naročita u sektorima veterine i sektora voća i povrća.

Nedimović je najavio da Srbiju očekuju izmene sporazuma o slobodnoj trgovini ne samo sa Rusijom, već i sa ostalim zemljama Evroazijske unije, kako bi, kaže, još nekoliko proizvoda bez carine stizalo na to tržište.

Navodi da bi to mogli biti sir, voćna rakija, kao i neke "uspavane" grane koje su poslednjih godina imale pad izvoza ka tom tržištu, kao što su, ističe, prerađeno svinjskog mesa.

Na pitanje da li postoje neki proizvodi iz Srbije koji zbog razvoja u Rusiji prete da dožive pad izvoza, Nedimović odgovora da postoje dve osetljive strukture - izvoz jabuka i nektearine.

"U tim granama imamo donekle izazove u narednih nekoliko godina, ali sa otvaranjem tržišta i širenjem na evroazijsku uniju mislim da ćemo to savladati i da neće biti problema u budućnosti", naveo je Nedimović.

Dodaje da Srbija još mora da radi na usklađivanju sa "pravilima igre" Rusije i cele Evroazijske unije, jer, kako kaže, oni imaju veće standarde koji prevazilaze stadarde drugih ekonomskih unija.

Srbija je izabrana za zemlju partnera na najznačajnijem sajmu poljoprivrede u Moskvi, "Zlatna jesen", koji je počeo danas i trajaće do 12. oktobra, a tokom ta četiri dana predstaviće se više od 1.800 izlagača iz 60 ruskih regiona i 15 zemalja sveta.

Srpsku delegaciju na sajmu u Moskvi predvodi ministar Nedimović, koji je danas prisustvovao ceremoniji otvaranja sajma u društvu ruskog premijera Dmitrija Medvedeva i ministra poljoprivrede Rusije Dmitrija Petruševa.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa Privrednom komorom Srbije organizuje nastup srpskih privrednika na sajmu "Zlatna jesen", među kojima su Zlatiborac, Karneks, PDM Agro-fruit, Sirmium fruit, Agroeksim, Premier rakija, Agro papuk, Evro kalem.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/sporazum-za-laksi-izvoz-voca-i-povrca-na-rusko-trziste_1055391.html

Najvećim srpskim kompanijama u mesnoj industriji ni posle četiri meseca od zabrane nije dignuta rampa za izvoz na rusko tržište.Kada su krajem maja i početkom juna ruske veterinarske službe uvele zabranu za meso i mesne proizvode firmama "Matijević", "Karneks", "Zlatiborac" i "Big bul fuds", očekivalo se da će problem biti brzo rešen.

Međutim, od tada domaći proizvođači samo beleže gubitke, pišu "Večernje novosti".Situaciju je nakon ruskog "crvenog svetla" dodatno otežala i nedavna pojava afričke kuge svinja.

Kako saznaje list u Ministarstvu poljoprivrede, do problema je došlo zbog nedostatka sledljivosti proizvoda i jasnih procedura. Zvanična zabrana izvoza za ove kompanije počela je 4. juna, a firme su tada izjavile da je ruska Federalna služba za veterinarski i sanitarni nadzor odluku o zabrani donela zbog neusaglašenosti sa procedurama ruskih normativno-tehničkih uslova, koje mogu da se razreše u kratkom roku. Do danas, međutim, to nije rešeno.

"Naša kompanija je sredinom juna dostavila izveštaj o urađenim korekcijama svih stvari koje je u našim proizvodnim objektima u Mačkatu ruska služba naznačila kao neusaglašene sa normativima Evroazijske ekonomske unije", kazali su "Novostima" u kompaniji "Zlatiborac", dodajući da za sada nemaju informacije o eventualnom ponovnom dolasku ili preispitivanju odluke, kao ni kada bi zabrana mogla biti ukinuta.

Prema rečima nadležnih u "Zlatiborcu", kada se zatvori tržište kakvo je rusko, jasno je da možete očekivati srazmerne gubitke.

"Ukoliko uskoro ne dođe do otvaranja izvoza, svi ćemo beležiti značajne gubitke, kako proizvođači, tako i naša zemlja", kažu u "Zlatiborcu".

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=26&nav_id=1596017

Proizvodnja jabuka u Srbiji poslednju deceniju beleži značajan rast ali i velike promene se dešavaju na glavnim svetskim tržištima. Ruska Federacija koja je jedan od naših najznačajnijih kupaca kupovala je do nedavno velike količine rajskih plodova, međutim kupovali su i sadni materijal i zasnivali svoje zasade. Sa druge strane su i sankcije EU ka Rusiji ali i Rusije ka EU. Na kratko mi smo uspeli da još izvezemo jabuka, bilo je tu i takozvanog „reeksporta” odnosno klasične zloupotrebe što nas je svakako obrukalo pred ruskim partnerima. Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede u ovoj situaciji nije imao
ništa drugo nego da krene i traži nova tržišta. Nova ili zaboravljena - možemo o tome da debatujemo danima. Svakako ništa manje značajna svetska tržišta su dve najmnogoljudnije zemlje na planeti : Kina i Indija. Kako Agrobiznis magazin saznaje postoje ozbiljne inicijative za izvoz u Indiju ali se tu mešaju i neke strane sile koje ne bi da izgube svoj deo kolača. Sa druge strane ozbiljno se okrećemo saradnji sa Kinom na svim poljima pa i u plasmanu voća. Gde smo mi u belosvetskim odnosima istraživale su kolege iz SPUTNIK-a, a mi ovom prilikom za naše čitaoce prenosimo najzanimljivije informacije koje smo
pročitali na njihovom portalu https:// rs.sputniknews.com.
Naime, kako prenosi ova agencija, Srbija će u Kinu od novembra krenuti sa izvozom prvog kontigenta jabuka, pri čemu, po rečima ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, ograničenja ne postoje. Sporazumima koje je ovih dana potpisao u Kini za izvoz više poljoprivrednih proizvoda prvi put je otvoreno to veliko tržište.I prodaćemo jabuka koliko god imamo, a on se nada da bi za sada to moglo da bude 60.000 tona.
„Najvažnije je da u jednoj proizvodnji imate više pozicija i alternativnih tržišta da možete da skočite na drugo tržište, ako dođe do problema“, objasnio je Nedimović.
Srbija, očigledno, na kineskom tržištu na vreme traži odstupnicu za slučaj sve manjeg plasmana na tržištu Ruske Federacije, koje je prethodnih godina bilo najveći kupac naših jabuka. A za to imamo valjan razlog.
Rusija će preploviti uvoz jabuka
Kako prenosi SPUTNIK Rusija je rešila da u budućnosti troši jabuku koja je u potpunosti iz sopstvene proizvodnje, zato je intenzivno krenula u podizanje
novih zasada koji već godišnje daju do 150.000 tona jabuka više. Tim tempom će do 2024. rod jabuke u Rusiji biti oko 1,3 miliona tona, što će uvoz smanjiti za najmanje polovinu, Ovu informaciju dao je predsednik Udruženja voćara Rusije Igor Muhanin.

„Pre pet godina uzgajali smo samo 500 hiljada tona jabuka, ali polovina ovog obima je bila tehnička jabuka koja je tek prerađena. Sada je udeo kvalitetne
jabuke porastao sa 50 odsto na 75 procenata“, rekao je on za ruski stručni časopis „Agroinvestor“. Srbija beleži dalji rast proizvodnje jabuka
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dugogodišnji šef Katedre za voćarstvo, dr Zoran Keserović kaže da su u poslednje vreme upravo na to upozoravali, da se posebno na severnom Kavkazu podiže puno savremenih zasada jabuke i da će Srbija za nekoliko narednih godina imati problema sa izvozom, pa da treba birati alternativna tržišta.
„Sigurno da je Kina interesantna i 60.000 tona izvoza je veoma značajna stavka. Naša proizvodnja jabuka je negde oko 400.000 tona. Kada svi naši novi zasadi stignu u pun rod, veoma brzo, za dve do tri godine mi ćemo doći do 450.000 tona, možda i više“, ukazao je Keserović za Sputnjik.
On napominje da je Kina jedan od najvećih proizvođača jabuka u svetu. Proizvede oko polovine svetske proizvodnje, što je više od 50 miliona tona godišnje.
Srbija, kaže, prosečno proizvede oko 400.000 tona. Prošla godina je čak bila rekordna sa rodom od 460.000 tona, ali razloga za brigu ima.
„Mi smo jabuke najviše izvozili na rusko tržište, preko 85, čak 90 odsto. Srbija je 2016. izvezla oko 230.000 tona, a 2018. je taj izvoz već pao na 140.000 tona i zarađeno je 101 milion dolara“, napominje naš poznati stručnjak za projektovanje i podizanje voćnjaka, po čemu je poznat i u svetu.
Zbog toga podvlači da je kinesko tržište vrlo interesantno, ali i ističe da se struktura sortimenta mora njemu prilagoditi, jer se zna da je tamo vodeća sorta jabuka fugi, a potom gala.
Očekuje se izvoz 60.000 tona jabuka u Kinu
Keserović ukazuje da od 400.000 tona jabuka, koliko prosečno godišnje proizvedemo, u izvoz ukupno ode između 180.000 i 200.000 tona, jer pored 140.000 u Rusiju, prošle godine je nešto otišlo i u Englesku, skandinavske zemlje, Ujedinjene Arapske Emirate. Zato i dodaje da mi već sada imamo prostora za izvoz tih 60.000 tona u Kinu i da ta količina neće biti problem. Samo je, kaže, pitanje koje sorte oni traže i da li imamo dovoljno jabuke fudži, da li
će ići greni smit, zlatni delišes. To je, kako dodaje, vrlo važno.
Na pitanje da li ovakav sporazum sa Kinezima ostavlja prostor da razmišljamo i o proširenju naših zasada, sagovornik Sputnjika odgovara potvrdno.
„Svakako da on ohrabruje proizvođače jabuke, jer su oni u poslednje vreme bili dosta zabrinuti šta će se dešavati, čak su mnogi i nameravali da krče zasade. Sada je ova informacija jako dobra i imajući u vidu da ove godine očekujemo dobru cenu, s obzirom na to da je u Poljskoj jabuka dosta izmrzla, to će sigurno značiti mnogo za proizvođače jabuke, koja je u Srbiji postala jedna od važnih izvoznih proizvoda“, ističe Keserović.
Među deset prvih izvoznih poljoprivrednih izvoznih proizvoda jabuka se nalazi na petom ili šestom mestu, precizirao je on, ali i naglasio da je proizvodnja jabuke, osim što je zaposlila puno radne snage, pokrenula i druge grane privrede. Odgovarajući na pitanje da li je problem usitnjen posed, on
napominje da imamo više izuzetno krupnih parcela sa zasadima jabuke od 80 do više od 300 hektara.
Dodaje da je dobro što su mali počeli da se udružuju. On navodi primer Slankamena, gde već postoje tri zadruge u kojima je od 35 do 43 kooperanta, koji su
shvatili da pojedinačno ne mogu ništa da urade i ne mogu da budu konkurentni bez udruživanja u zadruge.
Sagovornici Agrobiznis magazina pak smatraju da pored Kine hitno treba uspostaviti izvoz u Indiju i Liban gde takođe možemo prodavati svoje proizvode. Imajući u vidu sve težu bezbednosnu situaciju u Kašmiru gde se proizvode značajne količine voća možemo računati i na još veću zainteresovanost Indije za naše voće. Na sajmu održanom u Nju Delhiju pre dve godine, odakle smo izveštavali, srpska jabuka je pobudila veliko interesovanje a takođe i smrznuto jagodasto voće.

Izvor: Agrobiznis magazin/ Agencija SPUTNIK

U 12 pošiljki nektarina, breskvi i šljiva iz Srbije tokom jula ruska Federalna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor pronašla je prisustvo bakterije monilinia, zbog koje nastaju braon mrlje na ovom voću, saopštila je na svom sajtu ova Služba.Svoju zabrinutost zbog ovoga su, kako se navodi na sajtu Rosselkhoznadzora, izrazili prošle sedmice u telefonskom razgovoru sa direktorom Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Nebojšom Milosavljevićem. Direktor Uprave im je tada rekao, kako se ističe u saopštenju, da će biti ispitani svi slučajevi izvoza zaraženog voća.

„Milosavljević je rekao da deli zabrinutost i da će biti sprovedena istraga u svim slučajevima izvoza zaraženog voća za Rusiju. On je rekao i da Srbija trenutno sprovodi program koji bi trebalo da osigura bezbednost proizvoda koji se izvoze u Rusiju“, napominje se u ovom saopštenju.

Rosselkhoznadzor dalje navodi da im je direktor Uprave za zaštitu bilja rekao kako je 2.000 uzoraka voća tokom ovog programa testirano i da su četiri dobavljača i 200 proizvođača isključeni sa liste izvoznika u ovu zemlju.

Ruska služba za fitosanitarni nadzor zahtevala je od Srbije da pošalje rezultate testiranog voća i detaljne informacije o testiranju i to u zvaničnom pismu Službi.

– Služba zadržava pravo da uvede privremene restrikcije na uvoz ovih vrsta voća iz Srbije ukoliko se ispostavi da se zaraženo voće i dalje izvozi za Rusiju – navodi se u saopštenju Rosselkhoznadzora.

Federalna služba za fitosanitarni nadzor Rusije podseća da je avgusta prošle godine suspendovala uvoz breskvi i nektarina iz Srbije zbog više slučajeva zaraženih voćki. Zabrana izvoza srpskim proizvođačima ovih vrsta voća ukinuta je tek krajem maja ove godine.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/rusi-zabrinuti-zbog-voca-iz-srbije/

Rusija bi mogla da privremeno ograniči uvoz voća iz Srbije u slučaju da se nastavi izvoz zaraženih voćki, saopštio je Nadzorni poljoprivredni organ Rusije.U razgovoru sa direktorom Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Srbije Nebojšom Milosavljevićem, ruski nadzorni organ preneo je zabrinutost zbog pojave zaraze voća u 12 partija breskvi, nektarina i šljiva, koje su u julu izvezene u Rusiju.

"Ruska strana je tokom razgovora saopštila da ostavlja pravo da uvede privremena ograničenja na uvoz voća iz Srbije u slučaju da se nastavi isporuka zaraženog voća u Rusiju", navedeno je u saopštenju.

Milosavljević je rekao da će njegov resor istražiti sve slučajeve isporuka zaraženog voća, kao i da su u ovom trenutku u okviru programa zaštite bezbednosti proizvoda prilikom izvoza u Rusiju sa spiska ovlašćenih za trgovinske odnose isključena četiri izvoznika i 200 proizvođača voća.

Ruski poljoprivredni nadzorni organ je u avgustu prošle godine obustavio uvoz pojedinog voća iz Srbije zbog slučajeva zaraze. Ograničenja su ukinuta u maju ove godine.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/221307/Rusija-bi-mogla-da-ogranici-uvoz-voca-iz-Srbije.html

Marko Đorđević iz sela Bor nedaleko od Topole, bavi se otkupom voća iz obližnjih sela topoljske opštine koje se dalje transportuje na rusko tržište. Otkriva da su kriterijumi prilikom otkupa dosta strožiji nego ranijih godina a jedan od razloga je dug put do granice. Voće se transportuje u proseku 12 dana i za to vreme može izgubiti na kvalitetu.

- Otkupljujem razno voće, najviše šljivu, breskvu, nektarinu, kajsiju. Cena šljive rane sorte za prvu klasu je 60 dinara, druga klasa 40 dinara. Plodovi moraju biti tvrdi, 75% zrelosti, karakteristične boje i sa peteljkom. Najbitnije je vreme berbe kao i pravilno sprovedena zaštita to je ključ dobrog kvaliteta. Kajsija je plaćana po ceni od 50 dinara, imali smo velike količine plodova, cena breskve je bila u rasponu od 40 -50 dinara, nektarina do 55 dinara - navodi Đorđević.

Kao obavezna mera voćarima je i analiza plodova na prisustvo monilije.

- Glavobolja našim voćarima je testiranje plodova na prisustvo monilije, 10 -15 dana pred berbu lice koje je zaduženo za otkup mora uzeti 30 plodova sa parcele koja se testira, transportuje se u laboratoriju i testira na prisustvo monilije. Svaki plod u kom se utvrdi prisustvo ove bolesti mora se izolovati, srećom nije utvrđeno prisustvo ove bolesti kod naših uzoraka - objašnjava Marko.

Kako je istakao ima kvalitetnog voća koje zadovoljava kriterijume izvoza, tako je do sada otkupljeno oko 200 tona plodova različitih voćnih vrsta. On smatra da je tržište Topole u deficitu sa stonim sortama grožđa i da bi voćari mogli da zarade ukoliko se opredele upravo na ovu proizvodnju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2593647/rusi-poostrili-kriterijume-za-uvoz-naseg-voca 

Srbija na kineskom tržištu na vreme traži odstupnicu za slučaj sve manjeg plasmana jabuka na tržište Ruske Federacije, koje je prethodnih godina bilo najveći kupac. A za to imamo valjan razlog.

Proizvođači jabuka su sigurno odahnuli. U Kinu će od novembra krenuti izvoz prvog kontigenta, pri čemu, po rečima ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, limiti ne postoje.

Sporazumima koje je ovih dana potpisao u Kini za izvoz više poljoprivrednih proizvoda prvi put je otvoreno to veliko tržište. I prodaćemo jabuka koliko god imamo, a on se nada da bi za sada to moglo da bude 60.000 tona.

„Najvažnije je da u jednoj proizvodnji imate više pozicija i alternativnih tržišta da možete da skočite na drugo tržište, ako dođe do problema“, objasnio je Nedimović.

Srbija, očigledno, na kineskom tržištu na vreme traži odstupnicu za slučaj sve manjeg plasmana na tržištu Ruske Federacije, koje je prethodnih godina bilo najveći kupac naših jabuka. A za to imamo valjan razlog.Rusija je rešila da u budućnosti troši jabuku koja je u potpunosti iz sopstvene proizvodnje, zato je intenzivno krenula u uzgoj novih zasada koji već godišnje daju do 150.000 tona jabuka više. Tim tempom će do 2024. rod jabuke u Rusiji biti oko 1,3 miliona tona, što će uvoz smanjiti za najmanje polovinu, rekao je predsednik Udruženja voćara Rusije Igor Muhanin.

„Pre pet godina uzgajali smo samo 500 hiljada tona jabuka, ali polovina ovog obima je bila tehnička jabuka koja je tek prerađena. Sada je udeo kvalitetne jabuke porastao sa 50 odsto na 75 procenata“, rekao je on za ruski stručni časopis „Agroinvestor“.Eto dovoljnog razloga za brigu.Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dugogodišnji šef Katedre za voćarstvo, dr Zoran Keserović kaže da su u poslednje vreme upravo na to upozoravali, da se posebno na severnom Kavkazu podiže puno savremenih zasada jabuke i da će Srbija za nekoliko narednih godina imati problema sa izvozom, pa da treba birati alternativna tržišta.

„Sigurno da je Kina interesantna i 60.000 tona izvoza je veoma značajna stavka. Naša proizvodnja jabuka je negde oko 400.000 tona. Kada svi naši novi zasadi stignu u pun rod, veoma brzo, za dve do tri godine mi ćemo doći do 450.000 tona, možda i više“, ukazao je Keserović za Sputnjik.

On napominje da je Kina jedan od najvećih proizvođača jabuka u svetu. Proizvede oko polovine svetske proizvodnje, što je više od 50 miliona tona godišnje.

Srbija, kaže, prosečno proizvede oko 400.000 tona. Prošla godina je čak bila rekordna sa rodom od 460.000 tona, ali razloga za brigu ima.

„Mi smo jabuke najviše izvozili na rusko tržište, preko 85, čak 90 odsto. Srbija je 2016. izvezla oko 230.000 tona, a 2018. je taj izvoz već pao na 140.000 tona i zarađeno je 101 milion dolara“, napominje naš poznati stručnjak za projektovanje i podizanje voćnjaka, po čemu je poznat i u svetu.

Zbog toga podvlači da je kinesko tržište vrlo interesantno, ali i ističe da se struktura sortimenta mora njemu prilagoditi, jer se zna da je tamo vodeća sorta jabuka fugi, a potom gala.Keserović ukazuje da od 400.000 tona jabuka, koliko prosečno godišnje proizvedemo, u izvoz ukupno ode između 180.000 i 200.000 tona, jer pored 140.000 u Rusiju, prošle godine je nešto otišlo i u Englesku, skandinavske zemlje, Ujedinjene Arapske Emirate. Zato i dodaje da mi već sada imamo prostora za izvoz tih 60.000 tona u Kinu i da ta količina neće biti problem. Samo je, kaže, pitanje koje sorte oni traže i da li imamo dovoljno jabuke fudži, da li će ići greni smit, zlatni delišes. To je, kako dodaje, vrlo važno.

Na pitanje da li ovakav sporazum sa Kinezima ostavlja prostor da razmišljamo i o proširenju naših zasada, sagovornik Sputnjika odgovara potvrdno.

„Svakako da on ohrabruje proizvođače jabuke, jer su oni u poslednje vreme bili dosta zabrinuti šta će se dešavati, čak su mnogi i nameravali da krče zasade. Sada je ova informacija jako dobra i imajući u vidu da ove godine očekujemo dobru cenu, s obzirom na to da je u Poljskoj jabuka dosta izmrzla, to će sigurno značiti mnogo za proizvođače jabuke, koja je u Srbiji postala jedna od važnih izvoznih proizvoda“, ističe Keserović.Među deset prvih izvoznih poljoprivrednih izvoznih proizvoda jabuka se nalazi na petom ili šestom mestu, precizirao je on, ali i naglasio da je proizvodnja jabuke, osim što je zaposlila puno radne snage, pokrenula i druge grane privrede.

Odgovarajući na pitanje da li je problem usitnjen posed, on napominje da imamo više izuzetno krupnih parcela sa zasadima jabuke od 80 do više od 300 hektara.

Dodaje da je dobro što su ovi mali počeli da se udružuju. On navodi primer Slankamena, gde već postoje tri zadruge u kojima je od 35 do 43 kooperanta, koji su shvatili da pojedinačno ne mogu ništa da urade i ne mogu da budu konkurentni bez udruživanja u zadruge.I tu je načinjen značajan pomak i u tome su možda najviše odmakli proizvođači jabuka. Taj povratak zadrugarstvu, kojim se već treću godinu bavi Ministarstvo koje vodi Milan Krkobabić, kaže, odlična je akcija i ekonomski efekti u voćarstvu se već vide. Od 95 zadruga koje su dobile sredstva, 25 su voćarske i bitno je da oni udruženi imaju savremene hladnjače, kalibratore, palete, da mogu biti konkurentni velikim kompanijama.

Ali i te velike kompanije razvijaju kooperantske odnose sa malim, što je takođe značajan pomak, kaže Keserović.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/analize/201908031120532016-srpska-jabuka--kap-u-moru-kineskog-trzista-spas-za-nas-mira/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31