Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da četiri srpske kompanije kojima je privremeno zabranjen izvoz mesa i mesnih prerađevina u Rusiju moraju da se prilagode novim standardima, kao i da razlog suspenzije nije kvalitet naših proizvoda.

"Postoje neka pravila koja su promenjena poslednjih meseci, druga su promenjena pre godinu dana, sada je stvar pristupa implementaciji", naveo je ministar.On je podsetio da Srbija ima još šest kompanija kojima je dozvoljen izvoz, i da nije tačno da je svima zabranjeno.

"Jedno su pravila za izvoz u Evropsku uniju, Rusiju, Kinu ili Tursku, ove kompanije moraju da nauče da moraju da imaju procese unutar sebe koji zadovoljavaju pravila kupca", rekao je Nedimović.

Ruske vlasti su nešto ranije donele odluku da privremeno obustave uvoz mesa i mesnih prerađevina proizvedenih u kompanijama Matijević, Big bul fuds, Zlatiborac i Karneks "zbog „ozbiljnih nepravilnosti" uočenih tokom inspekcije. Ministar je objasnio da je meso ovih kompanija apsolutno bezbedno i da se ovde radi o administrativno-tehničkim uslovima, koje ima svaka držžava.

"Izveštaj Uprave za veterinu biće poslat u narednih sedam-osam dana u Rusiju, i ja se nadam da ćemo do posete ruskog ministra poljoprivrede raščistiti ovu stvar", naveo je Nedimović.

Rekao je da navedene kompanije moraju da angažžuju stručnjake kako bi se usaglasili sa pravilima u Rusiji, i dodao da je držžavi cilj da pomogne ljudima da ššto više izvezu.

Nedimović je na pitanje o problemu klanja neidentifikovanih žživotinja rekao da se to desilo u jednoj klanici gde je postojao nedostatak uššnih markica na dva grla. Nije odgovor da su markice otpale, moramo biti pažžljivi po tom pitanju, naveo je ministar.

Na pitanje o kontroli uvoza u Srbiju objasnio je da držžava konstantno sprovodi kontrolu na granici, kao i da je poslednjih godina veći broj ljudi uhapššen zbog uvoza mesa i voća. Nedimović je rekao da kompanije koje imaju privremenu zabranu uvoza na rusko tržžište izvoze meso na desetine tržžišta i da moraju da se prilagode pravilima tih držžava.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/nedimovic-meso-bezbedno-kompanije-moraju-da-se-prilagode-pravilima/tn1jvj9

Ruska Federacija privremeno je na 60 dana blokirala uvoz mesa i mesnih prerađevina četiri firme iz Srbije, potvrđeno je danas Tanjugu u Ministarstvu poljoprivrede.

„Izvoz je privremeno zabranjen za četiri firme na rok od 60 dana do otklanjanja nepravilnosti”, kažu u Ministarstvu poljoprivrede Srbije.

Ruske vlasti donele su odluku da privremeno obustave uvoz mesa i mesnih prerađevina proizvedenih u kompanijama Matijević, Big bul fuds (Big Bull Foods), Zlatiborac i Karneks (Carnex). U odlukama ruske inspekcije od 21. i 22. maja, objavljenim na sajtu ove institucije, navodi se da je privremeno ograničenje na isporuku proizvoda četiri srpske kompanije uvedeno na osnovu inspekcijskog nadzora sprovedenog od 15. od 19. aprila. Privremena zabrana stupiće na snagu 4. juna.

Precizirano je i da će sve isporuke mesa i proizvoda koje budu krenule ka ruskom tržištu do 4. juna, moći da se sprovedu po uobičajenoj proceduri.

U ruskoj Federalnoj službi za ve erinarski i fitosanitarni nadzor (Rošelkhoznadzor) su za „Novu ekonomiju” potvrdili da je 19 službenika ove institucije u aprilu izvršilo nadzor u šest srpskih kompanija za proizvodnju mesa, a da su „ozbiljne nepravilnosti” utvrđene u četiri kompanije.

Pošto nepravilnosti budu otklonjene „po proceduri” će se te firme naći na listi izvoznika mesa i mesnih prerađevina u Rusiju.

U Karneksu su za „Novu ekonomiju” rekli da neprekidno obezbeđuje svojim potrošačima proizvode visokog kvaliteta stalnim preispitivanjem usaglašenosti tehnoloških postupaka sa industrijskim standardima, implementiranim sistemima kvaliteta i bezbednosti proizvoda i relevantnim pozitivnim propisima

U Zlatiborcu ocenjuju da im je ograničen pristup ruskom tržištvu zbog „nekoliko dodatnih veterinarsko-sanitarnih i normativno-tehničkih uslova koje je potrebno ispuniti”, prenosi Beta.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/430829/Rusija-obustavila-uvoz-mesa-od-cetiri-srpske-kompanije

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin obavestio je ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović da je od juče ponovo dozvoljen izvoz srpskog koštičavog voća na teritoriju Carinskog saveza, kome pripada i tržište Rusije.

Kako je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede, Uprava za zaštitu bilja Srbije je u prethodnom periodu sa nadležnom ruskom službom Roseljhoznadzorom sprovela sve neophodne procedure za ponovno uspostavljanje izvoza srpskog koštičavog voća.

Nedimović i Čepurin sastali su se u cilju pripreme posete ministra poljoprivrede Rusije Dmitrija Patuševa Srbiji. Poseta ruskog ministra predviđena je za početak jula.

Izvor: https://www.danas.rs/ekonomija/ponovni-izvoz-kosticavog-voca-u-rusiju/

Direktor Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Nebojša Milosavljević izjavio je za Sputnjik da je Srbija nadomak da joj se ukine zabrana izvoza koštunjavog voća u Rusiju, kao i da su sve mere preduzete da se takva zabrana više ne uvede domaćim proizvođačima i izvoznicima.Kako je pojasnio, na poslednjem sastanku sa predstavnicima Ruske službe za fitosanitarni nadzor „Roseljhoznadzor“ predstavljen je program upravljanja štetnim organizmom „monilinija frutikola“, zbog koje je zabrana i uvedena, te se u narednih nekoliko dana očekuje poseta ruskih inspektora Srbiji, kako bi se uverili da su te mere zaista uvedene.

Milosavljević je precizirao da se poseta ruskih fitosanitarnih inspektora očekuje od 24. do 26. aprila, nakon čega bi trebalo da stigne i zvanično odobrenje za izvoz koštunjavog voća u Rusiju i to najkasnije početkom maja, odnosno nakon praznika.

Tokom njihovog boravka se očekuje da će obići srpske izvozne kapacitete, kao i pojedine proizvođače koštunjavog voća, a najpre nektarina i bresaka i trešanja, pojašnjava Milosavljević.

On kaže i da ovde nije reč o nekoj standardnoj regulativi obnove dozvole na određeni period, već da se radi o pojedinačnom slučaju do kojeg je došlo jer je „Roseljhoznadzor“ uočio ogroman broj pošiljki iz Srbije zaraženih ovim štetnim organizmom.

„Ovde nije reč ni o čemu neuobičajenom. Međutim, s obzirom da je štetni organizam uočen u većem broju pošiljki iz Srbije, Rusija je pri kraju izvozne sezone donela tu meru kako bi Srbija preduzela sve što je potrebno da se tako nešto ne ponovi. Na Rusiji je sada da napravi uvid u to da je Srbija sve to sprovela u delo“, zaključio je Milosavljević.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/ekonomija/201904231119555418-srbija-nadomak-ukidanja-zabrane-izvoza-kostunjavog-voca-u-rusiju/

Uredbom o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusku Federaciju, ponovo je krenuo izvoz jabuke iz Srbije. Ta dobra vest obradovala je voćare, ali s obzirom na izmrzavanja tokom marta i aprila, domaće voćarstvo nije u najboljoj poziciji, kažu voćari.
Činjenica je da situacija u domaćem voćarstvu nije najsjajnija. Ulaganja po hektaru su jako velika, dosta jabuke odlazi u treću klasu što značajno ugrožava opstanak voćnjaka.
"Sadašnja situacija u prošloj i ovoj godini i to što se desilo oko izvoza u Rusiju, ako tako bude tako i u narednom periodu to će biti ogroman problem" - kaže Vaso Lješković uzgajivač jabuka iz Vrbasa.
Prema nekim podacima Rusija je trenutno na devetom mestu u svetu po proizvodnji jabuka, uz očekivanje da će u narednim godinama dospeti na neko od prva tri mesta kada je reč o proizvodnji, ali i izvozu. Upravo zbog toga srpski voćari će morati da potraže neka nova tržišta gde će moći da plasiraju svoju robu.
"Jedno od rešenja su sigurno nova tržišta, a druga stvar je borba za stalno poboljšanje kvaliteta jabuke. Jedino ko bude imao ekstra kvalitet jabuke moći će da izađe na tržište, bilo evropsko, rusko ili neko treće" - ističe Lješković.
Osim toga svedoci smo i da poslednjih desetak godina imamo veliko izmrzavanje voćnih vrsta što je slučaj i ove agronomske godine. Voćke treba uzgajati u odgovarajućim agro - ekološkim uslovima i na odgovarajućim terenima.
"I ove godine imamo veliko izmrzavanje kod jabuke, pogotovo kod sorti koje ranije cvetaju kao što je ajdared. Reonizacija je neophodna kako bi se dala preporuka u kojim agro - ekološkim uslovima te voćne vrste daju najbolje rezultate. Jer ako smo u dest godina u ravničarskom delu Vojvodine imali oko šest godina kada se desilo izmrzavanje, ne možete ni da zamislite kolike su štete. Zato je šteta što reonizacija nije ranije urađena. Mi smo izradili analizu zemljišta i klimatskih promena, a sada radimo analizu izmrzavanja pojedinih voćnih vrsta i sorti, jer ova godina je pokazala da u ravničarskim delovima ne bi trebalo saditi određene sorte jabuka koje su sklone izmrzavanju kao što je ajdared, jonagold i crveni delišes, nego na većim nadmorskim visinama" - kaže profesor dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Prema očekivanjima reonizacija bi trebalo da bude gotova tokom 2020. godine kako bi svi voćari imali tačan pregled koje voćne vrste treba gajiti na određenom području, što će u značajnoj meri doprineti razvoju voćarstva u Srbiji.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/ponovo-krenuo-izvoz-jabuke-u-rusiju_1011109.html

I onaj delić ogromnog ruskog tržišta koji je podmirivala jabukom Srbija gubi. Nešto svojom krivicom, nešto zbog sve jače konkurencije i domaće proizvodnje kojoj se okreću Rusi, tek najveći ceh svemu plaćaju naši mali proizvođači. I tek će plaćati.

Od posla koji je donosio solidnu zaradu, uglavnom zbog izvoza konzumnih sorti u najveću zemlju sveta, jabučarstvo je za samo nekoliko godina postalo neisplativo do te mere da voćari, na čijim lagerima propada na desetine hiljada tona prošlogodišnjeg roda, zapuštaju svoje zasade. Zbog niske otkupne cene nemaju računicu da ulažu.- Srbija je prošle godine imala hiperprodukciju jabuke, prema nekim procenama proizvedeno je 420.000 tona. Tolika količina ne može da se proda kod nas, mora da se izvozi, a tradicionalno tržište u poslednjoj deceniji bila je Rusija - priča za "Blic" profesor voćarstva dr Tomo Milošević, dekan Agronomskog fakulteta u Čačku.Na ruskom tržištu su se, objašnjava, dogodile promene koje su oborile cenu jabuke u Srbiji. Vladimir Putin je pre nekoliko godina naložio ministarstvima da se podignu ogromni zasadi oko Krasnodara i u Zakavkazju. Belorusi su digli velike zasade, Ukrajinci takođe, Poljaci su prošle godine proizveli 4,2 miliona tona jabuke i tajnim kanalima, uprkos sankcijama, prodaju je Rusima - objašnjava prof. dr Milošević.I mi smo, nastavlja on, dobrim delom krivi što gubimo rusko tržište. U Rusiju su, kaže, pod imenom viljamovke prodavane druge sorte kruške, što je poljuljalo odnose.

- Na sve to treba imati na umu da su ruski standardi za izvoz voća i povrća mnogo stroži nego u EU i da je konkurencija podržana finansijskim injekcijama svojih država. Dalje, industrijska jabuka - padalica se retko izvozi, a mi nemamo dovoljno prerađivačkih kapaciteta. I zato stradaju naši najsitniji proizvođači kojima je jedini spas udruživanje u zadruge, klastere ili korporacije. Do tada mali proizvođači će biti upućeni na velike koji imaju izvozne kanale, ali takođe zbog konkurencije neće imati veliki profit - kaže dekan.Izvesno je da proizvođačima sleduje još jedna loša godina, a šta očekuje potrošače koji su se ovajdili o veliku ponudu? Hoće li se na pijacama od jesenas greni smit, koji je do pre koju godinu na pijacama koštao 50 dinara, ponovo prodavati za 20-30 dinara, nikad jeftinije.- Ako je na ove godine uopšte bude na pijacama domaća jabuka će biti jeftina, ali ne zbog velike ponude, nego zbog lošeg kvaliteta - ocenjuje Dragan Krstonić, proizvođač iz Milićevog Sela kod Požege.

Sve iz razloga, objašnjava on, što su voćari prošle godine ostali u debelom minusu zbog niske otkupne cene i što nemaju račun da zasade tretiraju hemijom.

- Konzumna jabuka koja dođe na pijace biće lošijeg kvaliteta jer narod nema računicu da je prska. Iz istog razloga plemenitije sorte otići će u preradu i dodatno oboriti cenu padalici za čiji kilogram otkupljivači nude tri-četiri dinara. Meni su prekjuče za 10 tona jabuka nudili 28.000 dinara, dakle 2,8 dinara po kilu. A proizvodna cena kilograma nije ispod 15 dinara. Džak u koji spakujem 27-28 kilograma me košta 23 dinara, a gde je hemija, gorivo, rad - žali se Krstonić.Pre nekoliko godina, kaže Dragan Krstonić, proizvođač jabuke iz Milićevog Sela, dok je radila "Budimka", ovoj fabrici je padalicu prodavao za 14,5 dinara, pet puta skuplje nego što sada nude otkupljivači.

- Jesenas mi je istrulilo oko 40 tona industrijske jabuke jer nisam imao računicu da berem. Proizvođači od Požege do Arilja polako čupaju jabuku, dešava se isto kao i sa malinom - kaže Krstonić.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/srpski-proizvodjaci-na-muci-ispastaju-zbog-gubitka-ruskog-trzista/d7bpq2s

Presecanjem kanala krijumčarenja poljoprivrednih proizvoda na tržište Ruske Federacije i hapšenjem svih osumnjičenih učesnika još jednom šaljemo jasnu poruku da će svaki pokušaj ugrožavanja nacionalnih vitalnih interesa, samim tim i interesa svakog srpskog poljoprivrednika biti u korenu odstranjen. Privilegovani položaj koji Republika Srbija ima na jednom od najznačajnijih tržišta na svetu će biti zaštićen i ugled zemlje se zbog interesa pojedinaca neće dovoditi u pitanje. Nulta tolerancija će biti u potpunosti sprovedena, dok će kompanijama koje su predmet istrage do okončanja procesa, a u skladu sa preuzetim međudržavnim obavezama, biti apsolutno onemogućen dalji izvoz poljoprivrednih proizvoda na teritoriju Carinskog saveza.
Poslednja akcija koja je sprovedena u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Poreskom upravom je samo deo sveukupnih napora da se na prvom mestu zaštiti svaki pošteni poljoprivredni proizvođač, ali i građanin Republike Srbije kroz očuvanje sistema bezbednosti hrane.
Podsećamo da je prošle sedmice zaplenjeno oko 36 tona mesa i mesnih prerađevina bez dokaza o poreklu i uhapšeno pet osoba osumnjičenih da su kao članovi organizovane kriminalne grupe učestvovali u nabavci ovog mesa sa namerom da ga plasiraju na domaće tržište.

Kako je javio RTS, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova uhapsili su 36 osoba osumnjičenih da su, kao pripadnici kriminalne grupe, voće i povrće iz EU, kao proizvode srpskog porekla, prodavali u Rusiji, a stečena protivpravna imovinska korist iznosi oko 440 miliona dinara, saopštio je MUP. Akciju su sproveli pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Odeljenja za borbu protiv korupcije, u saradnji sa Poreskom policijom Ministarstva finansija i Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Osumnjičeni se terete da su sebi i drugim pravnim i fizičkim licima pribavili protivpravnu imovinsku korist od najmanje 439.343.718 dinara.

U akciji suzbijanja korupcije, u saradnji sa Posebnim odeljenjem za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, uhapšeni su D. Ž. (42) i J. Ž. (42), koji se sumnjiče da su organizatori kriminalne grupe, kao i odgovorno lice preduzeća "Kleri frut" T. M. (38), bivše odgovorno lice tog preduzeća A. S. (30) i zaposleni u toj firmi Ž. V. (45).

Među uhapšenima je i odgovorno lice preduzeća "Vip Frut" i bivše odgovorno lice firme "Vip logistik" Lj. V. (43), 22 vlasnika poljoprivrednih gazdinstava, četiri otkupljivača, a krivična prijava u redovnom postupku podneta je protiv još 43 osobe.

Osumnjičeni, kojima se stavlja na teret da su počinili krivična dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela, zloupotreba položaja odgovornog lica i pranje novca, sumnjiče se da su po povlašćenim uslovima suprotno Sporazumu o slobodnoj trgovini, Zakonu o zdravlju bilja, Uredbi o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusku federaciju Vlade Republike Srbije, Protokolu o obezbeđivanju fitosanitarnih zahteva, organizovali nabavku i uvoz voća iz zemalja Evropske unije i njegovu zabranjenu prodaju u Rusku Federaciju.

Sumnja se da su nakon prijema, voće poreklom iz zemalja EU, prepakivali u hladnjači i tovarili u kamione za transport koje je angažovalo preduzeće "Kleri Frut".

Kako bi prikrili poreklo robe, sumnja se da su uvezeno voće mešali sa istom vrstom voća koje su kupovali od domaćih proizvođača i izrađivali lažnu dokumentaciju o poreklu robe koju izvoze.

U okviru akcije, zbog postojanja osnova sumnje da su počinili krivično delo zloupotreba službenog položaja uhapšeni su i zaposleni u Institutu "Agroekonomik" V. J. Z. (36) i M. V. (30).

Oni se sumnjiče da su kao zaposleni Instituta, kojima su bili povereni poslovi zdravstvenog pregleda pošiljaka bilja od strane Ministarstva poljoprivrede, suprotno Zakonu o zdravlju bilja i Uredbe o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusku federaciju, izdavale fitosertifikate za potrebe preduzeća "Kleri frut", iako su znali da voće koje izvozi to preduzeće nije domaćeg porekla.

Sumnja se da su, prilikom izdavanja fitoseritfikata preduzeću "Kleri frut" za kooperante-proizvođače povećavali količine voća u Jedinstvenom sistemu Ministarstva poljoprivrede, kako bi omogućili izvozniku "Kleri frut" da izbegne ograničenja predviđena sistemom, a koja se odnose na maksimalnu proizvodnju po parcelama evidentiranih proizvođača.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 sati i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, navedeno je u saopštenju MUP-a.

 

Ministarstvo poljoprivrede dostaviće, u naredna dva dana, ruskoj fitosanitarnoj inspekciji informacije o regionima potencijalno ugroženim gljivicom monilijom zbog koje je Rusija, nedavno, privremeno obustavila uvoz breskvi i nektarina iz Srbije. Rampa na izvoz ovog voća još je na snazi, rekao je za "Politiku" ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. On je dodao da i pored ovih mera naši proizvođači nisu značajnije ugroženi.

"Oko 95 odsto ovog voća već je isporučeno na rusko i okolna tržišta. Obavezali smo se da ćemo popuniti upitnik o rejonizaciji kako bismo ubuduće sprečili problem sa izvozom breskvi, koji Srbiji donosi značajan prihod", rekao je Nedimović.

Na pitanje šta će biti sa voćem koje je vraćeno sa granice sa Rusijom, on kaže da će ti kontingenti završiti u industriji. Reč je o 47 kamiona voća zaraženog gljivicom, koja napada koštunjavo voće i ove godine se češće može javiti na plodovima zbog izrazito kišnog proleća.

"To već može da se koristi u preradi, ali nije prva klasa kakvu ruski uvoznici traže", rekao je ministar Nedimović.

Izvor:http://www.021.rs/story/Info/Srbija/195174/Zarazene-breskve-koje-je-trebalo-da-odu-u-Rusiju-zavrsice-u-preradi.html

Zabrana izvoza srpskih bresaka u Rusiju zbog pojave gljivica na tom voću trajaće od sedam do deset dana, izjavio je ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović.

On je za RTS rekao da je iz Rusije stigao dopis vezan za rejonizaciju, da bi se utvrdili prostori u Srbiji u kojima se gljivica pojavljuje kako ne bi cela zemlja bila pod merama zabrane izvoza breskve. Očekuje da mera traje sedam do deset dana, što zavisi od rezultata analiza u Srbiji i Rusiji.

Gljivica je posledica kišne godine, a Nedimović objašnjava da ta breskva može da ide u upotrebu bez problema, ali da Rusi zahtevaju robu najvišeg kvaliteta.

Nedimović je kazao da je izvoz voća u Rusiju veoma dobar i da je od početka godine izvezeno 110.000 tona, što vredi oko 150 miliona evra.

Komentarišući otkrivanje i uništavanje pokvarenog mesa u Ćupriji, ministar je rekao da su se u nekim medijima pojavile dezinformacije.

Naveo je da je hladnjača zapečaćena, a država je uradila sve što trebalo, i to je dokaz postojanja principa pravne države.

"Pozivam Boška Obradovica i ove slične koji pozivaju na vojni puč i na rušenje institucija, da malo nauče šta su to pravo i pravna država", poručio je Nedimović.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/od-pocetka-godine-izvezeno-110000-tona-voca-u-rusiju-2018-08-15

 

Udruženje ENECA, u okviru projekta „Pomoć za trgovinu – podrška jačanju proizvođačkih kapaciteta agro-industrijskog sektora u Republici Srbiji“ koji finansira Vlada Ruske Federacije, a implementira Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), raspisuje konkurs za 10 agro-industrijskih biznisa, pre svega iz sektora prerade voća, povrća, šumskih plodova, mleka i mesa, koji će uzeti učešće u aktivnostima prilagođenim individualnim potrebama svakog korisnika.

Deset malih i srednjih preduzeća iz sektora prerade poljoprivrednih proizvoda do kraja avgusta mogu da se prijave na konkurs koji je raspisalo udruženje ENECA, uz finansijsku pomoć Vlade Ruske Federacije i podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Konkurs je raspisan u okviru projekta „Pomoć za trgovinu – podrška jačanju proizvođačkih kapaciteta agro-industrijskog sektora u Republici Srbiji“. Preduzeća koja ispune uslove dobiće pomoć u unapređenju proizvodnje i izvoza i jačanju pozicija na domaćem i stranim tržištima.
U organizaciji ENECA naglašavaju da je cilj projekta da osnaži podržane biznise kroz širenje i rast poslovanja, poboljšanje konkurentnosti i pozicioniranja na tržištu, diverzifikaciju postojećeg asortimana
baziranog na potrebama tržišta, stvaranje dodate vrednosti, procesa sertifikacije, promocije izvoza i pristupa novim tržištima.
Konkursom će biti odabrano 10 agro-industrijskih biznisa, pre svega iz sektora prerade voća, povrća, šumskih plodova, mleka i mesa, koji će uzeti učešće u aktivnostima prilagođenim individualnim
potrebama svakog korisnika. Odabranim korisnicima biće pružena podrška u vidu biznis treninga, mentorske podrške, učešća na odabranom regionalnom sajmu hrane i pića, promotivno-prodajnim
aktivnostima, dok će za pet biznisa koji imaju najveći potencijal za pristup novim tržištima, biti obezbeđena sertifikacija (HACCP, ISO 22000, ISO 14001, itd.). Takođe, najmanje pet odabranih firmi će imati prilike da učestvuje u aktivnostima koje imaju za cilj promociju izvoza i pristup novim tržištima, uključujući poslovne sastanke sa ruskim firmama koji će se organizovati u Ruskoj Federaciji.

Da biste konkurisali obratite se na mail Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili na brojeve telefona 018/528-228 ili 018/240-306, kako bismo vam poslali konkursnu dokumentaciju.

Popunjene prijavne formulare treba poslati do 31. avgusta 2018.godine na el. adresu:

Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

(U subject-u mejla navesti Prijavni formular – Naziv pravnog lica)

Ili poštom na:
ENECA
Poštanski fah 85
18106Niš

Poslate prijave se ne vraćaju. Za sve dodatne informacije možete kontaktirati udruženje ENECA na
brojeve telefona 018/528-228, 018/240-306 ili mailom na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Izvor:ENECA

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30