U 12 pošiljki nektarina, breskvi i šljiva iz Srbije tokom jula ruska Federalna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor pronašla je prisustvo bakterije monilinia, zbog koje nastaju braon mrlje na ovom voću, saopštila je na svom sajtu ova Služba.Svoju zabrinutost zbog ovoga su, kako se navodi na sajtu Rosselkhoznadzora, izrazili prošle sedmice u telefonskom razgovoru sa direktorom Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Nebojšom Milosavljevićem. Direktor Uprave im je tada rekao, kako se ističe u saopštenju, da će biti ispitani svi slučajevi izvoza zaraženog voća.

„Milosavljević je rekao da deli zabrinutost i da će biti sprovedena istraga u svim slučajevima izvoza zaraženog voća za Rusiju. On je rekao i da Srbija trenutno sprovodi program koji bi trebalo da osigura bezbednost proizvoda koji se izvoze u Rusiju“, napominje se u ovom saopštenju.

Rosselkhoznadzor dalje navodi da im je direktor Uprave za zaštitu bilja rekao kako je 2.000 uzoraka voća tokom ovog programa testirano i da su četiri dobavljača i 200 proizvođača isključeni sa liste izvoznika u ovu zemlju.

Ruska služba za fitosanitarni nadzor zahtevala je od Srbije da pošalje rezultate testiranog voća i detaljne informacije o testiranju i to u zvaničnom pismu Službi.

– Služba zadržava pravo da uvede privremene restrikcije na uvoz ovih vrsta voća iz Srbije ukoliko se ispostavi da se zaraženo voće i dalje izvozi za Rusiju – navodi se u saopštenju Rosselkhoznadzora.

Federalna služba za fitosanitarni nadzor Rusije podseća da je avgusta prošle godine suspendovala uvoz breskvi i nektarina iz Srbije zbog više slučajeva zaraženih voćki. Zabrana izvoza srpskim proizvođačima ovih vrsta voća ukinuta je tek krajem maja ove godine.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/rusi-zabrinuti-zbog-voca-iz-srbije/

Rusija bi mogla da privremeno ograniči uvoz voća iz Srbije u slučaju da se nastavi izvoz zaraženih voćki, saopštio je Nadzorni poljoprivredni organ Rusije.U razgovoru sa direktorom Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Srbije Nebojšom Milosavljevićem, ruski nadzorni organ preneo je zabrinutost zbog pojave zaraze voća u 12 partija breskvi, nektarina i šljiva, koje su u julu izvezene u Rusiju.

"Ruska strana je tokom razgovora saopštila da ostavlja pravo da uvede privremena ograničenja na uvoz voća iz Srbije u slučaju da se nastavi isporuka zaraženog voća u Rusiju", navedeno je u saopštenju.

Milosavljević je rekao da će njegov resor istražiti sve slučajeve isporuka zaraženog voća, kao i da su u ovom trenutku u okviru programa zaštite bezbednosti proizvoda prilikom izvoza u Rusiju sa spiska ovlašćenih za trgovinske odnose isključena četiri izvoznika i 200 proizvođača voća.

Ruski poljoprivredni nadzorni organ je u avgustu prošle godine obustavio uvoz pojedinog voća iz Srbije zbog slučajeva zaraze. Ograničenja su ukinuta u maju ove godine.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/221307/Rusija-bi-mogla-da-ogranici-uvoz-voca-iz-Srbije.html

Marko Đorđević iz sela Bor nedaleko od Topole, bavi se otkupom voća iz obližnjih sela topoljske opštine koje se dalje transportuje na rusko tržište. Otkriva da su kriterijumi prilikom otkupa dosta strožiji nego ranijih godina a jedan od razloga je dug put do granice. Voće se transportuje u proseku 12 dana i za to vreme može izgubiti na kvalitetu.

- Otkupljujem razno voće, najviše šljivu, breskvu, nektarinu, kajsiju. Cena šljive rane sorte za prvu klasu je 60 dinara, druga klasa 40 dinara. Plodovi moraju biti tvrdi, 75% zrelosti, karakteristične boje i sa peteljkom. Najbitnije je vreme berbe kao i pravilno sprovedena zaštita to je ključ dobrog kvaliteta. Kajsija je plaćana po ceni od 50 dinara, imali smo velike količine plodova, cena breskve je bila u rasponu od 40 -50 dinara, nektarina do 55 dinara - navodi Đorđević.

Kao obavezna mera voćarima je i analiza plodova na prisustvo monilije.

- Glavobolja našim voćarima je testiranje plodova na prisustvo monilije, 10 -15 dana pred berbu lice koje je zaduženo za otkup mora uzeti 30 plodova sa parcele koja se testira, transportuje se u laboratoriju i testira na prisustvo monilije. Svaki plod u kom se utvrdi prisustvo ove bolesti mora se izolovati, srećom nije utvrđeno prisustvo ove bolesti kod naših uzoraka - objašnjava Marko.

Kako je istakao ima kvalitetnog voća koje zadovoljava kriterijume izvoza, tako je do sada otkupljeno oko 200 tona plodova različitih voćnih vrsta. On smatra da je tržište Topole u deficitu sa stonim sortama grožđa i da bi voćari mogli da zarade ukoliko se opredele upravo na ovu proizvodnju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2593647/rusi-poostrili-kriterijume-za-uvoz-naseg-voca 

Srbija na kineskom tržištu na vreme traži odstupnicu za slučaj sve manjeg plasmana jabuka na tržište Ruske Federacije, koje je prethodnih godina bilo najveći kupac. A za to imamo valjan razlog.

Proizvođači jabuka su sigurno odahnuli. U Kinu će od novembra krenuti izvoz prvog kontigenta, pri čemu, po rečima ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića, limiti ne postoje.

Sporazumima koje je ovih dana potpisao u Kini za izvoz više poljoprivrednih proizvoda prvi put je otvoreno to veliko tržište. I prodaćemo jabuka koliko god imamo, a on se nada da bi za sada to moglo da bude 60.000 tona.

„Najvažnije je da u jednoj proizvodnji imate više pozicija i alternativnih tržišta da možete da skočite na drugo tržište, ako dođe do problema“, objasnio je Nedimović.

Srbija, očigledno, na kineskom tržištu na vreme traži odstupnicu za slučaj sve manjeg plasmana na tržištu Ruske Federacije, koje je prethodnih godina bilo najveći kupac naših jabuka. A za to imamo valjan razlog.Rusija je rešila da u budućnosti troši jabuku koja je u potpunosti iz sopstvene proizvodnje, zato je intenzivno krenula u uzgoj novih zasada koji već godišnje daju do 150.000 tona jabuka više. Tim tempom će do 2024. rod jabuke u Rusiji biti oko 1,3 miliona tona, što će uvoz smanjiti za najmanje polovinu, rekao je predsednik Udruženja voćara Rusije Igor Muhanin.

„Pre pet godina uzgajali smo samo 500 hiljada tona jabuka, ali polovina ovog obima je bila tehnička jabuka koja je tek prerađena. Sada je udeo kvalitetne jabuke porastao sa 50 odsto na 75 procenata“, rekao je on za ruski stručni časopis „Agroinvestor“.Eto dovoljnog razloga za brigu.Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dugogodišnji šef Katedre za voćarstvo, dr Zoran Keserović kaže da su u poslednje vreme upravo na to upozoravali, da se posebno na severnom Kavkazu podiže puno savremenih zasada jabuke i da će Srbija za nekoliko narednih godina imati problema sa izvozom, pa da treba birati alternativna tržišta.

„Sigurno da je Kina interesantna i 60.000 tona izvoza je veoma značajna stavka. Naša proizvodnja jabuka je negde oko 400.000 tona. Kada svi naši novi zasadi stignu u pun rod, veoma brzo, za dve do tri godine mi ćemo doći do 450.000 tona, možda i više“, ukazao je Keserović za Sputnjik.

On napominje da je Kina jedan od najvećih proizvođača jabuka u svetu. Proizvede oko polovine svetske proizvodnje, što je više od 50 miliona tona godišnje.

Srbija, kaže, prosečno proizvede oko 400.000 tona. Prošla godina je čak bila rekordna sa rodom od 460.000 tona, ali razloga za brigu ima.

„Mi smo jabuke najviše izvozili na rusko tržište, preko 85, čak 90 odsto. Srbija je 2016. izvezla oko 230.000 tona, a 2018. je taj izvoz već pao na 140.000 tona i zarađeno je 101 milion dolara“, napominje naš poznati stručnjak za projektovanje i podizanje voćnjaka, po čemu je poznat i u svetu.

Zbog toga podvlači da je kinesko tržište vrlo interesantno, ali i ističe da se struktura sortimenta mora njemu prilagoditi, jer se zna da je tamo vodeća sorta jabuka fugi, a potom gala.Keserović ukazuje da od 400.000 tona jabuka, koliko prosečno godišnje proizvedemo, u izvoz ukupno ode između 180.000 i 200.000 tona, jer pored 140.000 u Rusiju, prošle godine je nešto otišlo i u Englesku, skandinavske zemlje, Ujedinjene Arapske Emirate. Zato i dodaje da mi već sada imamo prostora za izvoz tih 60.000 tona u Kinu i da ta količina neće biti problem. Samo je, kaže, pitanje koje sorte oni traže i da li imamo dovoljno jabuke fudži, da li će ići greni smit, zlatni delišes. To je, kako dodaje, vrlo važno.

Na pitanje da li ovakav sporazum sa Kinezima ostavlja prostor da razmišljamo i o proširenju naših zasada, sagovornik Sputnjika odgovara potvrdno.

„Svakako da on ohrabruje proizvođače jabuke, jer su oni u poslednje vreme bili dosta zabrinuti šta će se dešavati, čak su mnogi i nameravali da krče zasade. Sada je ova informacija jako dobra i imajući u vidu da ove godine očekujemo dobru cenu, s obzirom na to da je u Poljskoj jabuka dosta izmrzla, to će sigurno značiti mnogo za proizvođače jabuke, koja je u Srbiji postala jedna od važnih izvoznih proizvoda“, ističe Keserović.Među deset prvih izvoznih poljoprivrednih izvoznih proizvoda jabuka se nalazi na petom ili šestom mestu, precizirao je on, ali i naglasio da je proizvodnja jabuke, osim što je zaposlila puno radne snage, pokrenula i druge grane privrede.

Odgovarajući na pitanje da li je problem usitnjen posed, on napominje da imamo više izuzetno krupnih parcela sa zasadima jabuke od 80 do više od 300 hektara.

Dodaje da je dobro što su ovi mali počeli da se udružuju. On navodi primer Slankamena, gde već postoje tri zadruge u kojima je od 35 do 43 kooperanta, koji su shvatili da pojedinačno ne mogu ništa da urade i ne mogu da budu konkurentni bez udruživanja u zadruge.I tu je načinjen značajan pomak i u tome su možda najviše odmakli proizvođači jabuka. Taj povratak zadrugarstvu, kojim se već treću godinu bavi Ministarstvo koje vodi Milan Krkobabić, kaže, odlična je akcija i ekonomski efekti u voćarstvu se već vide. Od 95 zadruga koje su dobile sredstva, 25 su voćarske i bitno je da oni udruženi imaju savremene hladnjače, kalibratore, palete, da mogu biti konkurentni velikim kompanijama.

Ali i te velike kompanije razvijaju kooperantske odnose sa malim, što je takođe značajan pomak, kaže Keserović.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/analize/201908031120532016-srpska-jabuka--kap-u-moru-kineskog-trzista-spas-za-nas-mira/

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da četiri srpske kompanije kojima je privremeno zabranjen izvoz mesa i mesnih prerađevina u Rusiju moraju da se prilagode novim standardima, kao i da razlog suspenzije nije kvalitet naših proizvoda.

"Postoje neka pravila koja su promenjena poslednjih meseci, druga su promenjena pre godinu dana, sada je stvar pristupa implementaciji", naveo je ministar.On je podsetio da Srbija ima još šest kompanija kojima je dozvoljen izvoz, i da nije tačno da je svima zabranjeno.

"Jedno su pravila za izvoz u Evropsku uniju, Rusiju, Kinu ili Tursku, ove kompanije moraju da nauče da moraju da imaju procese unutar sebe koji zadovoljavaju pravila kupca", rekao je Nedimović.

Ruske vlasti su nešto ranije donele odluku da privremeno obustave uvoz mesa i mesnih prerađevina proizvedenih u kompanijama Matijević, Big bul fuds, Zlatiborac i Karneks "zbog „ozbiljnih nepravilnosti" uočenih tokom inspekcije. Ministar je objasnio da je meso ovih kompanija apsolutno bezbedno i da se ovde radi o administrativno-tehničkim uslovima, koje ima svaka držžava.

"Izveštaj Uprave za veterinu biće poslat u narednih sedam-osam dana u Rusiju, i ja se nadam da ćemo do posete ruskog ministra poljoprivrede raščistiti ovu stvar", naveo je Nedimović.

Rekao je da navedene kompanije moraju da angažžuju stručnjake kako bi se usaglasili sa pravilima u Rusiji, i dodao da je držžavi cilj da pomogne ljudima da ššto više izvezu.

Nedimović je na pitanje o problemu klanja neidentifikovanih žživotinja rekao da se to desilo u jednoj klanici gde je postojao nedostatak uššnih markica na dva grla. Nije odgovor da su markice otpale, moramo biti pažžljivi po tom pitanju, naveo je ministar.

Na pitanje o kontroli uvoza u Srbiju objasnio je da držžava konstantno sprovodi kontrolu na granici, kao i da je poslednjih godina veći broj ljudi uhapššen zbog uvoza mesa i voća. Nedimović je rekao da kompanije koje imaju privremenu zabranu uvoza na rusko tržžište izvoze meso na desetine tržžišta i da moraju da se prilagode pravilima tih držžava.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/nedimovic-meso-bezbedno-kompanije-moraju-da-se-prilagode-pravilima/tn1jvj9

Ruska Federacija privremeno je na 60 dana blokirala uvoz mesa i mesnih prerađevina četiri firme iz Srbije, potvrđeno je danas Tanjugu u Ministarstvu poljoprivrede.

„Izvoz je privremeno zabranjen za četiri firme na rok od 60 dana do otklanjanja nepravilnosti”, kažu u Ministarstvu poljoprivrede Srbije.

Ruske vlasti donele su odluku da privremeno obustave uvoz mesa i mesnih prerađevina proizvedenih u kompanijama Matijević, Big bul fuds (Big Bull Foods), Zlatiborac i Karneks (Carnex). U odlukama ruske inspekcije od 21. i 22. maja, objavljenim na sajtu ove institucije, navodi se da je privremeno ograničenje na isporuku proizvoda četiri srpske kompanije uvedeno na osnovu inspekcijskog nadzora sprovedenog od 15. od 19. aprila. Privremena zabrana stupiće na snagu 4. juna.

Precizirano je i da će sve isporuke mesa i proizvoda koje budu krenule ka ruskom tržištu do 4. juna, moći da se sprovedu po uobičajenoj proceduri.

U ruskoj Federalnoj službi za ve erinarski i fitosanitarni nadzor (Rošelkhoznadzor) su za „Novu ekonomiju” potvrdili da je 19 službenika ove institucije u aprilu izvršilo nadzor u šest srpskih kompanija za proizvodnju mesa, a da su „ozbiljne nepravilnosti” utvrđene u četiri kompanije.

Pošto nepravilnosti budu otklonjene „po proceduri” će se te firme naći na listi izvoznika mesa i mesnih prerađevina u Rusiju.

U Karneksu su za „Novu ekonomiju” rekli da neprekidno obezbeđuje svojim potrošačima proizvode visokog kvaliteta stalnim preispitivanjem usaglašenosti tehnoloških postupaka sa industrijskim standardima, implementiranim sistemima kvaliteta i bezbednosti proizvoda i relevantnim pozitivnim propisima

U Zlatiborcu ocenjuju da im je ograničen pristup ruskom tržištvu zbog „nekoliko dodatnih veterinarsko-sanitarnih i normativno-tehničkih uslova koje je potrebno ispuniti”, prenosi Beta.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/430829/Rusija-obustavila-uvoz-mesa-od-cetiri-srpske-kompanije

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin obavestio je ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović da je od juče ponovo dozvoljen izvoz srpskog koštičavog voća na teritoriju Carinskog saveza, kome pripada i tržište Rusije.

Kako je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede, Uprava za zaštitu bilja Srbije je u prethodnom periodu sa nadležnom ruskom službom Roseljhoznadzorom sprovela sve neophodne procedure za ponovno uspostavljanje izvoza srpskog koštičavog voća.

Nedimović i Čepurin sastali su se u cilju pripreme posete ministra poljoprivrede Rusije Dmitrija Patuševa Srbiji. Poseta ruskog ministra predviđena je za početak jula.

Izvor: https://www.danas.rs/ekonomija/ponovni-izvoz-kosticavog-voca-u-rusiju/

Direktor Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Nebojša Milosavljević izjavio je za Sputnjik da je Srbija nadomak da joj se ukine zabrana izvoza koštunjavog voća u Rusiju, kao i da su sve mere preduzete da se takva zabrana više ne uvede domaćim proizvođačima i izvoznicima.Kako je pojasnio, na poslednjem sastanku sa predstavnicima Ruske službe za fitosanitarni nadzor „Roseljhoznadzor“ predstavljen je program upravljanja štetnim organizmom „monilinija frutikola“, zbog koje je zabrana i uvedena, te se u narednih nekoliko dana očekuje poseta ruskih inspektora Srbiji, kako bi se uverili da su te mere zaista uvedene.

Milosavljević je precizirao da se poseta ruskih fitosanitarnih inspektora očekuje od 24. do 26. aprila, nakon čega bi trebalo da stigne i zvanično odobrenje za izvoz koštunjavog voća u Rusiju i to najkasnije početkom maja, odnosno nakon praznika.

Tokom njihovog boravka se očekuje da će obići srpske izvozne kapacitete, kao i pojedine proizvođače koštunjavog voća, a najpre nektarina i bresaka i trešanja, pojašnjava Milosavljević.

On kaže i da ovde nije reč o nekoj standardnoj regulativi obnove dozvole na određeni period, već da se radi o pojedinačnom slučaju do kojeg je došlo jer je „Roseljhoznadzor“ uočio ogroman broj pošiljki iz Srbije zaraženih ovim štetnim organizmom.

„Ovde nije reč ni o čemu neuobičajenom. Međutim, s obzirom da je štetni organizam uočen u većem broju pošiljki iz Srbije, Rusija je pri kraju izvozne sezone donela tu meru kako bi Srbija preduzela sve što je potrebno da se tako nešto ne ponovi. Na Rusiji je sada da napravi uvid u to da je Srbija sve to sprovela u delo“, zaključio je Milosavljević.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/ekonomija/201904231119555418-srbija-nadomak-ukidanja-zabrane-izvoza-kostunjavog-voca-u-rusiju/

Uredbom o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusku Federaciju, ponovo je krenuo izvoz jabuke iz Srbije. Ta dobra vest obradovala je voćare, ali s obzirom na izmrzavanja tokom marta i aprila, domaće voćarstvo nije u najboljoj poziciji, kažu voćari.
Činjenica je da situacija u domaćem voćarstvu nije najsjajnija. Ulaganja po hektaru su jako velika, dosta jabuke odlazi u treću klasu što značajno ugrožava opstanak voćnjaka.
"Sadašnja situacija u prošloj i ovoj godini i to što se desilo oko izvoza u Rusiju, ako tako bude tako i u narednom periodu to će biti ogroman problem" - kaže Vaso Lješković uzgajivač jabuka iz Vrbasa.
Prema nekim podacima Rusija je trenutno na devetom mestu u svetu po proizvodnji jabuka, uz očekivanje da će u narednim godinama dospeti na neko od prva tri mesta kada je reč o proizvodnji, ali i izvozu. Upravo zbog toga srpski voćari će morati da potraže neka nova tržišta gde će moći da plasiraju svoju robu.
"Jedno od rešenja su sigurno nova tržišta, a druga stvar je borba za stalno poboljšanje kvaliteta jabuke. Jedino ko bude imao ekstra kvalitet jabuke moći će da izađe na tržište, bilo evropsko, rusko ili neko treće" - ističe Lješković.
Osim toga svedoci smo i da poslednjih desetak godina imamo veliko izmrzavanje voćnih vrsta što je slučaj i ove agronomske godine. Voćke treba uzgajati u odgovarajućim agro - ekološkim uslovima i na odgovarajućim terenima.
"I ove godine imamo veliko izmrzavanje kod jabuke, pogotovo kod sorti koje ranije cvetaju kao što je ajdared. Reonizacija je neophodna kako bi se dala preporuka u kojim agro - ekološkim uslovima te voćne vrste daju najbolje rezultate. Jer ako smo u dest godina u ravničarskom delu Vojvodine imali oko šest godina kada se desilo izmrzavanje, ne možete ni da zamislite kolike su štete. Zato je šteta što reonizacija nije ranije urađena. Mi smo izradili analizu zemljišta i klimatskih promena, a sada radimo analizu izmrzavanja pojedinih voćnih vrsta i sorti, jer ova godina je pokazala da u ravničarskim delovima ne bi trebalo saditi određene sorte jabuka koje su sklone izmrzavanju kao što je ajdared, jonagold i crveni delišes, nego na većim nadmorskim visinama" - kaže profesor dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Prema očekivanjima reonizacija bi trebalo da bude gotova tokom 2020. godine kako bi svi voćari imali tačan pregled koje voćne vrste treba gajiti na određenom području, što će u značajnoj meri doprineti razvoju voćarstva u Srbiji.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/ponovo-krenuo-izvoz-jabuke-u-rusiju_1011109.html

I onaj delić ogromnog ruskog tržišta koji je podmirivala jabukom Srbija gubi. Nešto svojom krivicom, nešto zbog sve jače konkurencije i domaće proizvodnje kojoj se okreću Rusi, tek najveći ceh svemu plaćaju naši mali proizvođači. I tek će plaćati.

Od posla koji je donosio solidnu zaradu, uglavnom zbog izvoza konzumnih sorti u najveću zemlju sveta, jabučarstvo je za samo nekoliko godina postalo neisplativo do te mere da voćari, na čijim lagerima propada na desetine hiljada tona prošlogodišnjeg roda, zapuštaju svoje zasade. Zbog niske otkupne cene nemaju računicu da ulažu.- Srbija je prošle godine imala hiperprodukciju jabuke, prema nekim procenama proizvedeno je 420.000 tona. Tolika količina ne može da se proda kod nas, mora da se izvozi, a tradicionalno tržište u poslednjoj deceniji bila je Rusija - priča za "Blic" profesor voćarstva dr Tomo Milošević, dekan Agronomskog fakulteta u Čačku.Na ruskom tržištu su se, objašnjava, dogodile promene koje su oborile cenu jabuke u Srbiji. Vladimir Putin je pre nekoliko godina naložio ministarstvima da se podignu ogromni zasadi oko Krasnodara i u Zakavkazju. Belorusi su digli velike zasade, Ukrajinci takođe, Poljaci su prošle godine proizveli 4,2 miliona tona jabuke i tajnim kanalima, uprkos sankcijama, prodaju je Rusima - objašnjava prof. dr Milošević.I mi smo, nastavlja on, dobrim delom krivi što gubimo rusko tržište. U Rusiju su, kaže, pod imenom viljamovke prodavane druge sorte kruške, što je poljuljalo odnose.

- Na sve to treba imati na umu da su ruski standardi za izvoz voća i povrća mnogo stroži nego u EU i da je konkurencija podržana finansijskim injekcijama svojih država. Dalje, industrijska jabuka - padalica se retko izvozi, a mi nemamo dovoljno prerađivačkih kapaciteta. I zato stradaju naši najsitniji proizvođači kojima je jedini spas udruživanje u zadruge, klastere ili korporacije. Do tada mali proizvođači će biti upućeni na velike koji imaju izvozne kanale, ali takođe zbog konkurencije neće imati veliki profit - kaže dekan.Izvesno je da proizvođačima sleduje još jedna loša godina, a šta očekuje potrošače koji su se ovajdili o veliku ponudu? Hoće li se na pijacama od jesenas greni smit, koji je do pre koju godinu na pijacama koštao 50 dinara, ponovo prodavati za 20-30 dinara, nikad jeftinije.- Ako je na ove godine uopšte bude na pijacama domaća jabuka će biti jeftina, ali ne zbog velike ponude, nego zbog lošeg kvaliteta - ocenjuje Dragan Krstonić, proizvođač iz Milićevog Sela kod Požege.

Sve iz razloga, objašnjava on, što su voćari prošle godine ostali u debelom minusu zbog niske otkupne cene i što nemaju račun da zasade tretiraju hemijom.

- Konzumna jabuka koja dođe na pijace biće lošijeg kvaliteta jer narod nema računicu da je prska. Iz istog razloga plemenitije sorte otići će u preradu i dodatno oboriti cenu padalici za čiji kilogram otkupljivači nude tri-četiri dinara. Meni su prekjuče za 10 tona jabuka nudili 28.000 dinara, dakle 2,8 dinara po kilu. A proizvodna cena kilograma nije ispod 15 dinara. Džak u koji spakujem 27-28 kilograma me košta 23 dinara, a gde je hemija, gorivo, rad - žali se Krstonić.Pre nekoliko godina, kaže Dragan Krstonić, proizvođač jabuke iz Milićevog Sela, dok je radila "Budimka", ovoj fabrici je padalicu prodavao za 14,5 dinara, pet puta skuplje nego što sada nude otkupljivači.

- Jesenas mi je istrulilo oko 40 tona industrijske jabuke jer nisam imao računicu da berem. Proizvođači od Požege do Arilja polako čupaju jabuku, dešava se isto kao i sa malinom - kaže Krstonić.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/srpski-proizvodjaci-na-muci-ispastaju-zbog-gubitka-ruskog-trzista/d7bpq2s

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31