Poljoprivreda regiona je, prema podacima Regionalne privredne komore Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga, u prvih sedam meseci ove godine, u spoljno-trgovinskoj razmeni, ostvarila suficit u iznosu od 20,2 miliona evra, što je više nego u istom periodu prošle godine.

Od početka godine, do avgusta, zabeležen je veći izvoz mlečnih proizvoda, jakih pića i destilata, ali i mesnih prerađevina, a najviše se izvozilo u Rusiju, države Evropske unije i područje CEFTA zemalja.

Komentarišući izvoz agrarnih proizvoda za prvih sedam meseci ove godine na području koje pokriva Regionalna privredna komora Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga, Dušan Petković, koordinator poljoprivrede, je rekao da je od početka godine, do avgusta ostvareni izvoz u regionu nešto veći od 31 miliona evra, dok je uvoz iznosio oko 11 miliona.

Posmatrajući strukturu izvoza, značajnije je porastao izvoz mlečnih proizvoda – veći je za 15,8 % u odnosu na prošlogodišnji, izvoz jakih pića i destilata za 7,8%, a evidentan je i značajniji izvoz mesnih prerađevina nego što je to bilo u 2018. godini.

U Regionalnoj privrednoj komori Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga kažu da je prošle godine ostvaren izvoz junećeg mesa od preko tri miliona evra, a da je ove godine bilo zastoja. Više od šest miliona evra iznosio je izvoz voća za prvih sedam meseci ove godine.

Najviše su se, u ovom periodu izvozile višnje, šljive i jabuke. Od početka godine do avgusta, skoro da je dupliran izvoz voćnih rakija, što samo potvrđuje da pojedini proizvodi polako pronalaze put do kupaca.

U posmatranom periodu, najviše se izvozilo na područje CEFTA država – 44 odsto, u Rusku Federaciju – 25 procenata, dok ostatak čine zemlje Evropske unije.

U Komori tvrde da sezona još uvek traje i da je nezahvalno davati prognoze, ali da se očekuju rezultati na nivou prošlogodišnjih, imajući u vidu da je za nama teška godina u pogledu klimatskih uslova.

Izvor:http://rtk.co.rs/za-prvih-sedam-meseci-suficit-u-poljoprivredi-202-miliona-evra/

Više od trećine srpskog izvoza u Rusiju čine poljoprivredni proizvodi, a među njima prednjače sveža jabuka, jagoda, soja u zrnu, mladi sir, breskva, višnja, trešnja, zamrznuto povrće. Izvoz robe biljnog porekla u Evroazijsku ekonomsku uniju sada je definisan Fitosanirnim sporazumom koji je bio jedan od uslova za potpisivanje novog Sporazuma o slobodnoj trgovini sa tom ekonomskom zajednicom.

Slađana Lukić iz Uprave za zaštitu bilja objašnjava za RTS da će Fitosanitarni sporazum o izvozu srpskih proizvoda, u okviru sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom, imati zakonsku snagu i obavezivati proizvođače – od bezbednosti do kvaliteta proizvoda.

Lukićeva ukazuje da je važno da srpski proizvođači budu edukovani i da znaju šta sme a šta ne sme da se radi.

– Na primer, postoje štetočine koje su kod nas široko rasprostranjene, a ne smeju biti prisutne u izvozu. Na primer, Cydia molesta (breskvin smotavac). Ukoliko se primene pravilni tretmani i zaštiti voćnjak, ona neće biti problem – objašnjava Lukićeva.

Predstoji, kaže, uvođenje novih tehnologija, izgradnja novih skladišnih kapaciteta. – Važno je da se taj prirodni kvalitet očuva do plasiranja robe na tržište – napominje Lukićeva.

Ona objašnjava da je jedan od bitnijih elemenata sporazuma elektronska razmena podataka putem državnih informacionih sistema.

– Mi se sad integrišemo sa ruskim sistemom. Onog momenta kad ubacimo podatke u Srbiji o toj pošiljci, ti podaci će odmah biti vidljivi i ruskoj strani. To će pojednostaviti postupke tamo, uvoz, ubrzaće se protok robe. Eliminisaće se mogućnost falsifikovanja naših dokumenata sa čim smo imali velike probleme – napominje Lukićeva.

Izvoz rakije je, ukazuje, izuzetna šansa za Srbiju. – Treba organizovati sastanke rusko-srpskih izvoznika da se brendira vrhunski srpski proizvod – navodi Lukićeva.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2673157/elektronska-razmena-podataka-sa-rusima-eliminise-mogucnost-falsifikovanja-dokumenata

U Beogradu se održava "Agrobiznis forum republike Srbije i Ruske Federacije", koji treba da unapredi odnose dve države. I poljoprivreda spaja Srbiju i Rusku Federaciju. Dve države, odnosno privrednici, će o ovoj temi razgovarati na "Agrobiznis forumu", koji se u srpskoj prestonici održava danas i sutra. Zamenik stalne predstavnice Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Republici Srbiji Anas Karman, u razgovoru za "Novosti", naglašava da je rusko tržište uz EU jedno od najznačajnijih za našu državu.- Poljoprivreda je nesporno veoma bitan sektor privrede Srbije. Skoro polovina stanovništva živi u ruralnim oblastima, značajan procenat radne snage angažovan je upravo u poljoprivredi, a ukupna spoljnotrgovinska razmena u ovom sektoru dostigla je brojku od 4,6 milijardi evra u 2018. godini, što je za zemlju poput Srbije svakako značajno. Poljoprivredni izvoz čini četvrtinu ukupnog izvoza zemlje i ujedno je ovaj sektor jedini segment ukupne spoljnotrgovinske razmene sa konstantnim suficitom.

Karman kaže da se, s druge strane, sektor poljoprivrede i dalje suočava sa problemima poput usitnjenosti poseda, nedovoljnih investicija u tehnološki napredne proizvodne procese, radne snage koja nije adekvatno kvalifikovana, nedovoljno razvijene infrastrukture u ruralnim područjima, niskog nivoa ulaganja u prerađivačku industriju, usklađivanja proizvodnih procesa sa međunarodnim standardima kvaliteta kako bi se omogućio pristup novim tržištima.Naš sagovornik tvrdi da je, pored investicija u rast produktivnosti sa ciljem podizanja prinosa u praktično svim sektorima poljoprivrede, potrebno fokusirati se na ulaganja u dodatu vrednost proizvoda. Karman "gađa" na primenu nauke i tehnoloških rešenja iz oblasti "pametne" poljoprivrede, koja bi trebalo da podstakne razvoj tržišno orijentisane poljoprivrede:

- Potrebno je iskoristiti sve mogućnosti koje pruža bescarinski režim koji Srbija ima sa mnogim zemljama i ekonomskim zajednicama poput RF, Turske, EU i drugih koje čine tržište od 800 miliona potrošača. Tržište Srbije od svega sedam miliona potrošača je malo za potencijal koji sektor domaće poljoprivrede sa sobom nosi pa je u tom smislu izvoz jedini put napred.Na pitanje o sporazumima o slobodnoj trgovini sa EU, Rusijom, zemljama CEFTA, EFTA i Belorusijom i tome koliko su se oni do sada povoljno odrazili na plasman poljoprivrednih proizvoda, Karman kaže:

- Ukoliko pogledamo izvoz koji poljoprivredno-prehrambeni sektor ostvaruje u poslednjih nekoliko godina, može se zaključiti da pojedini srpski izvoznici ostvaruju značajne poslovne aranžmane, pre svega u trgovini sa EU i sa druge strane RF. Usled trgovinskih barijera koje postoje u razmeni između EU i Rusije, srpski izvoznici, u prvom redu izvoznici svežeg voća, uspeli su da pronađu tržište za svoje proizvode u RF i da proteklih nekoliko godina ostvare znatne vrednosti izvoza. Ipak, bitno je napomenuti da izvoz u RF čini svega 7% ukupnog poljoprivrednog izvoza Srbije i da prostora za rast ima i dalje.

Karman kaže da je u okviru projekta One stop shop predstavljena e-platforma buyserbian.com, koju je uz podršku UNDP razvila Privredna komora Srbije:

- Ideja platforme je da pomogne izvoznicima, prvenstveno onima koji izvoze u RF, ali je ovaj koncept primenljiv i na druga tržišta. Postavljanjem svoje ponude na platformu, srpski izvoznici postaju dostupni ruskim partnerima, koji će imati mogućnost pretrage sve robe koja se nalaze na sajtu.KROZ projekat "Pomoć trgovini - Podrška jačanju proizvođačkih kapaciteta u agroindustrijskom sektoru u Republici Srbiji", koji zajedno sprovode Vlada RF i UNDP, pomogli smo kompanijama u agrobiznis sektoru da poboljšaju poslovanje i obezbede pristup novim tržištima, posebno tržištu RF i ZND. U saradnji sa nacionalnim partnerom, Ministarstvom poljoprivrede, sprovodili smo tri grupe mera kako bismo pomogli korisnicima projekta. To su: učešće na velikim međunarodnim sajmovima hrane i pića, podrška za unapređenje poslovanja malih i srednjih agrobiznis preduzeća i njihovog boljeg pozicioniranja na lokalnom i regionalnom tržištu i podrška individualnim proizvođačima kroz edukaciju, nalaženje tržišta za njihove proizvode i povezivanje sa većim učesnicima u tržišnom lancu.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:825822-Duga-lista-problema-koci-Srbiju-na-putu-ka-trzistu-od-800-miliona-ljudi

Dogovoreni su detalji Sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i zemalja članica Evroazijske ekonomske Unije, koji će u petak biti potpisan u Moskvi. Koje su novine u odnosu na prethodne bilateralne sporazume koje je Srbija imala sa svakom zemljom članicom Unije?

Novina je to što u sporazumu osim Rusije, Belorusije i Kazahstana sada učestvuju i Kirgistan i Jermenija. Lista za bescarinski izvoz se u odnosu na prethodne sporazume proširuje za kozje i ovčije sireve, kao i za visokokvalitetne voćne rakije. Za ove proizvode nema ograničenja. Kvote smo dobili za kravlji sir, cigarete i vinjak.Jagoda Lazarević, šef pregovaračkog tima sa carinskom unijom, kaže za RTS da su pregovori bili tvrdi, ali da veruje da će se obim trgovinske razmene povećati. Prema njenim rečima, Srbija je veliki izvoznik sireva – od ukupne količine koja se izveze dve trećine su namanjene Ruskoj Federaciji, što je, kaže, nekih 10.000 tona.

"Zato je naš prioritet tokom pregovaranja bio da sirevima koji su bili izuzeti damo pristup ovom velikom i značajnom tržištu i Rusiji i celoj Evoazijskoj ekonomskoj uniji", kaže Lazarevićeva.To su visokokvalitetni sirevi koji donese veću dodatu vrednost – tvrdi, polutvrdi, kozji, ovčiji. Tu vidimo šansu za naše proizvođače, kaže Lazarevićeva.

Ističe da je država obezbedila pravni okvir da naši proizvođači rakija uđu i budu konkurentni po cenama i da ponude nešto što u Rusiji nema.Očekuje da dosadašnji investitori povećaju obim proizvodnje, kao i da dođu novi.

"Struktura našeg izvoza je manja iz godine u godinu, proizvod koji najviše izvozimo su automobilske gume", rekla je Lazarevićeva.

Prema njenim rečima, Rusija će imati iste koncesije kao i do sada, a što se tiče novih članica u ovom sporazumu (Kirgistana i Jeremenije) sa njima je dogovorena trampa – kvota za kvotu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/nove-pogodnosti-za-srpske-izvoznike-kozji-i-ovciji-sirevi-iz-srbije-na-ruskoj-trpezi/76ennq6

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović potpisaće danas u Palati Srbije poseban Sporazum o fitosanitarnoj zaštiti sa Ruskom Federacijom.
Taj sporazum na drugačiji, odnosno nov način reguliše slanje voća i povrća ka Rusiji.Sve informacije o pošiljkama srpskog voća i povrća naći će se u zajedničkom informacionom sistemu Srbije i Rusije.

Na taj način kamioni sa pošiljkama neće morati još nekoliko puta dodatno da se pregledaju dok stignu u Rusku Federaciju.

To je znatno bolji i sigurniji način funkcionisanja, smanjena je birokratija, rekao je Nedimović za TV Prva i istakao da ono što je najvažnije za srpske proizvođače je to što će ceo proces biti jeftiniji.

"S druge strane, mi ćemo sad moći naše propise na osnovu ovog Sporazuma da uprostimo i pojednostavimo da naši proizvođači, izvoznici, imaju bolji tretman", ukazao je Nedimović.

On je podvukao da su tokom njegovog nedavnog boravka u Rusiji rešeni i problemi koji su se ticali izvoza mesa iz Srbije i da je "ta stvar završena i stavljena ad akta".

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/sporazum-sa-rusijom-o-regulisanju-slanja-voca-i-povrca_1058680.html

Od 25. oktobra Srbija će imati bescarinski izvoz rakije u Rusiju, najavio je ministar poljoprivrede, šumarsta i vodoprivrede Branislav Nedimović.Ministar je za televiziju "Hepi" rekao da su jabuke dominantan proizvod koji se izvozi na rusko tržište ali i da je naša zemlja otvorila alternativna tržišta, poput Indije.

"Što se tiče ruske robe, ima pilećeg mesa koje se uvozi, ima dosta poluproizvoda koji se uvoze. Jabuke su dominantan proizvod koji se izvozi na rusko tržište. Od 25. oktobra Srbija će ima bescarinski izvoz na rakije. Vremenske prilike mogu često da naprave kuršlus, zato mi tražimo alternativno tržište, otvorili smo tržište Indije", rekao je Nedimović. Kako kaže, proizvodi sa Kosova zbog sertifikacije ne mogu da prođu administrativnu linju, tako da su oni vrlo često suočeni sa barijerama, ali se dobro prodaju voće i povrće na pijacama u Prištini.

"Čujem da jako dobro prodaju voće i povrće na pijacama u Prištini. Srbiji najviše odgovara otvoreno tržište, imate uvek problem da nemate gde da plasirate robu", kazao je Nedimović.

Obilazeći sela u Srbiji primećuje da se sve više uzgaja dunja, kao i da je primetna velika količina tovnog govedarsta u opštinama nadomak Rumunije.

Ministar dodaje da Srbija izdvaja 7.000 dinara za subvencije po ovci, dok EU, kaže, daje mnogo manje. On je izneo zapažanje sa terena i rekao da država treba da pomogne uzgoj teladi, jer su uvezena telad, kaže, često bolesna.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=10&dd=16&nav_id=1604494

Federalna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor ukinula privremenu zabranu izvoza jednoj od četiri srpske kompanije
Kompaniji Zlatiborac d.o.o. ponovo je dozvoljen izvoz na tržište Ruske Federacije, počev od 14. oktobra 2019. godine.
Podsećamo, Ruska Federacija je 4. juna 2019. godine privremeno suspendovala izvoz mesa i mesnih prerađevina za četiri kompanije iz Republike Srbije, i to: „Zlatiborac“, „Carnex“, IM „Matijević“ i „Big Bull Foods“. Odmah nakon stupanja na snagu ovih privremenih mera, kompanija Zlatiborac je otpočela sa intenzivnim radom na otklanjanju neusaglašenosti, koje su se odnosile na procedure i normativno-tehničke uslove, a koje je evidentirala Federalna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor Ruske Federacije.
Već sredinom juna meseca 2019. godine, kompanija Zlatiborac je dostavila izveštaj o izvršenim korekcijama, čime su ispunjeni dodatno postavljeni zahtevi za izvoz na tržište Evroazijske ekonomske unije. Na osnovu dokumentacije koja je priložena Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, a koju je razmotrila ruska inspekcijska služba, doneta je odluka o ukidanju zabrane izvoza.
Ovom odlukom „Roseljhoznadzora“, kompanija Zlatiborac nesmetano nastavlja sa poslovanjem na tržištu Ruske Federacije, na kome je prisutna od 2012. godine.

Izvor: Agrobiznis magazin

orazum o fitosanitarnoj zaštiti, koji bi domaćim proizvođačima trebalo da olakša izvoz voća i povrća na tržište Rusije, biće potpisan prilikom posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Srbiji, 20. oktobra, najavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, posle sastanka sa ruskim ministrom poljoprivrede Dmitrijem Patruševim. Kako je istakao, jedna od prednosti sporazuma jeste liberalizacija uslova za hladnjače.

– Biće smanjen kapacitet koji će proizvođači morati da imaju za izvoz. Očekuje se i uvođenje digitalizovanog sistema nadzora pošiljke, koji će smanjiti bezbednosne rizike po kvalitet hrane – rekao je Nedimović.

Olakšice koje najavljuje odnose se na Uredbu o evidenciji izvoznika voća i povrća na rusko tržište iz januara prošle godine, koja je, uz još niz tržišnih faktora, dovela do smanjenja plasmana pojedinih poljoprivrednih proizvoda iz Srbije u Rusiju. Tako je, recimo, izvoz svežih jabuka u odnosu na 2017. pao sa 166.522 tone na 124.371 tonu u prošloj godini. Prema zvaničnim informacijama, zbog sumnji u reeksport ruska strana zahtevala je da Srbija jasnije definiše pravila izvoza i revidira spisak izvoznika.

Recimo, dozvolu za trgovanje voćem sa Ruskom Federacijom mogli su da dobiju samo oni koji u vlasništvu ili zakupu imaju hladnjače kapaciteta 500 tona, što je za naše prilike bio zahtevan uslov. Protiv novih pravila u međuvremenu su protestovali voćari, zahtevajući promenu kriterijuma koji su doveli do toga da se broj izvoznika drastično smanji. Profesor Zoran Keserović, stručnjak za voćarstvo, smatra da je u startu trebalo nešto preduzeti.

– Još od početka smo videli da Uredba nije išla u dobrom pravcu, jer smo izgubili jedan broj manjih izvoznika. Jedan od nekoliko faktora pada izvoza voća sigurno su bili i ovi propisi – rekao je Keserović.

Podsećamo, ovu Uredbu usvojila je Vlada Srbije u januaru 2018. Doneta je uz konsultaciju sa službom za sanitarni nadzor iz Rusije. Njihov zahtev bio je da se broj punktova (hladnjača) za izvoz znatno smanji kako bi se ostvarila bolja kontrola i sprečio reeksport voća. Uslov je bio i da firma ima sopstvenu ili ugovorenu proizvodnju voća i povrća, prostor za klasiranje i pakovanje i fitosanitarni pregled. Svaku pošiljku voća i povrća iz Srbije potrebno je da prate fitosanitarni sertifikat i deklaracija o bezbednosti prehrambenih proizvoda biljnog porekla.

 

Izvor: www.politika.rs 

Sporazum o fitosanitarnoj zaštiti koji će značajno olakšati srpskim proizvođačima izvoz voća i povrća na tržište Rusije, ali i na celokupno tržište Evroazijske unije, biće potpisan prilikom posete ruskog premijera Dmitrija Medvedeva Srbiji, 20. oktobra.
To je izjavio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović u Moskvi, nakon sastanka sa ruskim ministrom poljoprivrede Dmitriem Patruševim, dodajući da je jedna od prednosti sporazuma liberalizacija uslova za hladnjače u izvozu za Rusiju.

Osim toga, dodaje Nedimović, sporazumom će biti smanjena količina kapaciteta koju će proizvođači morati da imaju za izvoz, kao i da će biti uveden digitalizovan sistem nadzora pošiljke koji će smanjiti bezbednosne rizike po kvalitet hrane.Sa ruskim ministrom, kaže Nedimović, razgovarao je i o srpskim kompanijama prerađivačima mesa koje imaju privremenu obustavu izvoza u Rusiju, dodajući da su ruskim kolegama dostavili kompletnu dokumentaciju koju su tražili i da možemo uskoro očekivati pozitivan odgovor.

"Oni su obećali u narednih nekoliko dana odgovor. Mislim da smo veoma blizu pozitivnog odgovora za određeni broj kompanija iz Srbije", rekao je Nedimović. Na 21. sajmu poljoprivrede "Zlatna jesen" u Moskvi, Srbija je po prvi put izabrana za zemlju partnera, a ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže da je našoj zemlji ta čast pripala jer Rusija prepoznaje značajne količine srpskih proizvoda koji se nalaze na njenom tržištu.

"Srbija izvozi značajne količine poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u Rusiju, prošle godine je taj iznos bio u vrednosti 350 miliona dolara", rekao je Nedimović novinarima posle otvaranja sajma u Moskvi.S druge strane, dodaje on, prisustvo srpskih proizvoda na ruskom tržištu povećano je i zbog jačeg institucionalnog rada u Srbiji kako bi se naše regulative uskladile sa ruskim, navodeći da je ta regulacija naročita u sektorima veterine i sektora voća i povrća.

Nedimović je najavio da Srbiju očekuju izmene sporazuma o slobodnoj trgovini ne samo sa Rusijom, već i sa ostalim zemljama Evroazijske unije, kako bi, kaže, još nekoliko proizvoda bez carine stizalo na to tržište.

Navodi da bi to mogli biti sir, voćna rakija, kao i neke "uspavane" grane koje su poslednjih godina imale pad izvoza ka tom tržištu, kao što su, ističe, prerađeno svinjskog mesa.

Na pitanje da li postoje neki proizvodi iz Srbije koji zbog razvoja u Rusiji prete da dožive pad izvoza, Nedimović odgovora da postoje dve osetljive strukture - izvoz jabuka i nektearine.

"U tim granama imamo donekle izazove u narednih nekoliko godina, ali sa otvaranjem tržišta i širenjem na evroazijsku uniju mislim da ćemo to savladati i da neće biti problema u budućnosti", naveo je Nedimović.

Dodaje da Srbija još mora da radi na usklađivanju sa "pravilima igre" Rusije i cele Evroazijske unije, jer, kako kaže, oni imaju veće standarde koji prevazilaze stadarde drugih ekonomskih unija.

Srbija je izabrana za zemlju partnera na najznačajnijem sajmu poljoprivrede u Moskvi, "Zlatna jesen", koji je počeo danas i trajaće do 12. oktobra, a tokom ta četiri dana predstaviće se više od 1.800 izlagača iz 60 ruskih regiona i 15 zemalja sveta.

Srpsku delegaciju na sajmu u Moskvi predvodi ministar Nedimović, koji je danas prisustvovao ceremoniji otvaranja sajma u društvu ruskog premijera Dmitrija Medvedeva i ministra poljoprivrede Rusije Dmitrija Petruševa.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa Privrednom komorom Srbije organizuje nastup srpskih privrednika na sajmu "Zlatna jesen", među kojima su Zlatiborac, Karneks, PDM Agro-fruit, Sirmium fruit, Agroeksim, Premier rakija, Agro papuk, Evro kalem.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/sporazum-za-laksi-izvoz-voca-i-povrca-na-rusko-trziste_1055391.html

Najvećim srpskim kompanijama u mesnoj industriji ni posle četiri meseca od zabrane nije dignuta rampa za izvoz na rusko tržište.Kada su krajem maja i početkom juna ruske veterinarske službe uvele zabranu za meso i mesne proizvode firmama "Matijević", "Karneks", "Zlatiborac" i "Big bul fuds", očekivalo se da će problem biti brzo rešen.

Međutim, od tada domaći proizvođači samo beleže gubitke, pišu "Večernje novosti".Situaciju je nakon ruskog "crvenog svetla" dodatno otežala i nedavna pojava afričke kuge svinja.

Kako saznaje list u Ministarstvu poljoprivrede, do problema je došlo zbog nedostatka sledljivosti proizvoda i jasnih procedura. Zvanična zabrana izvoza za ove kompanije počela je 4. juna, a firme su tada izjavile da je ruska Federalna služba za veterinarski i sanitarni nadzor odluku o zabrani donela zbog neusaglašenosti sa procedurama ruskih normativno-tehničkih uslova, koje mogu da se razreše u kratkom roku. Do danas, međutim, to nije rešeno.

"Naša kompanija je sredinom juna dostavila izveštaj o urađenim korekcijama svih stvari koje je u našim proizvodnim objektima u Mačkatu ruska služba naznačila kao neusaglašene sa normativima Evroazijske ekonomske unije", kazali su "Novostima" u kompaniji "Zlatiborac", dodajući da za sada nemaju informacije o eventualnom ponovnom dolasku ili preispitivanju odluke, kao ni kada bi zabrana mogla biti ukinuta.

Prema rečima nadležnih u "Zlatiborcu", kada se zatvori tržište kakvo je rusko, jasno je da možete očekivati srazmerne gubitke.

"Ukoliko uskoro ne dođe do otvaranja izvoza, svi ćemo beležiti značajne gubitke, kako proizvođači, tako i naša zemlja", kažu u "Zlatiborcu".

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=26&nav_id=1596017

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31