U podnorudničkim selima Vojkovci i Jarmenovci počinje berba prvih plodova kupine, čiji je rod dobar, ali se proizvođači žale na nisku otkupnu cenu.

Bojan Mijailović iz sela Vojkovci pod kupinom ima 15 ari, sorte čačanska bestrna, koja je u punom rodu i kaze da baš nikada do sada nije imao toliko plodova, ali podseća da kad je visok prinos onda je cena niska.

"Na otkupu za ovu voćnu vrstu plaća se 40 dinara po kilogramu što je jako malo", kaže Mijailović. 

Ista situacija je i u susednom selu Jarmenovci. Domaćin Saša Savić ima zasad od 25 ari već pomenute sorte. 

"Iako je ova godina dosta problematična, kupina je ponela veliku količinu izuzetno kvalitetnih plodova," izjavio je Savić. 

On se, međutim, nada da će tokom berbe koja traje skoro mesec dana cena skočiti, jer se sa trenutnom cenom, kako kaže, ne uklapaju. 

"Nije lako odnegovati kupinu, iako nemamo velike površine ipak treba dosta ulaganja, đubrivo, hemija, navodnjavanje a cena nikakva,"dodao je Savić. 

Kupine iz ovih sela putuju za Čačak odakle i vodi poreklo ova sorta, poljoprivrednici imaju ugovoren otkup sa hladnjačom koja dalje plasira plodove na englesko tržište.

Izvor: www.b92.net

Ovogodišnji rod kajsije je odličan, ali proizvođači ovog voća nisu zadovoljni cenom.

Zbog toga su sve prilike da će mnogi preći na proizvodnju stonih sorti, koje su namenjene izvozu, prevashodno Rusiji.

"Trenutna cena kajsije za preradu, koja se u 90 odsto slučejeva koristi za rakiju, iznosi 25 dinara, što je ispod višegodišnjeg proseka. Proizvođači sigurno nisu zadovoljni, ali moj savet im je da pređu na proizvodnju komercijalnih sorti koje imaju prohodnost i ka inostranom tržištu", rekao je predsednik Organizacionog odbora ispred udruženja "Miokovačka kajsija" i Mesne zajednice Miokovci, Predrag Radovanović. 

Mi otkupljivači, naveo je Radovanović, potrudićemo se da u narednim danima utičemo na prerađivače da se ta cena makar malo podigne i kaže da je "cena branice i dalje od 80 do 85 dinara". 

Zamenik gradonačelnika Čačka, Radoš Pavlović, izjavio je da je cena "padalice" niska i zbog obilnog roda u smederevskom kraju, Vojvodini i na neki način zbog zasada po agroekološkim područjima koja nisu namenjenena kajsiji. 

"Tu se vidi nedostatak reonizacije poljoprivredne proizvodnje. U narednom periodu smo predvideli da se razvoj poljoprivrede u čačanskom kraju odvija u dva pravca, reonizacija i viši stepeni obrade. Želimo da se stvaraju mala porodična gazdinstva koja će na sopstvenom gazdinstvu pakovati svoje proizvode ili da imaju poluproizvod ili čak gotov proizvod. Tako će uz adekvatnu ambalažu postići veću cenu", zaključio je Pavlović.

Izvor: www.b92.net

Ovogodišnji prinosi kukuruza, suncokreta, soje i šećerne repe neće biti rekordni poput prošlogodišnjih zbog visoke junske temperature i manje količine padavina od prosečnih, a kako je direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković rekao dobro je to što nedostatak padavina nije zabeležen u celoj zemlji.

Kratkotrajne padavine početkom jula su odgovarale usevima, jer su delimično popravile stanje vlage u zemljištu, a ukoliko uskoro padne još kiše situacija bi mogla da se popravi.

Visoke temperature ubrzale su sazrevanje zrna pšenice i žetva je u punom jeku, a prema podacima Ministarstva poljoprivrede do sada je obavljena na oko 65 odsto zemlje pod usevima

Direktor Udruženja "Žita Srbije" Vukosav Saković kaže za Tanjug da će suša svakako ostaviti traga na usevima, ali dodaje da je dobro što nedostatak padavina nije zabeležen u celoj zemlji, pa su sušom više pogođeni Banat, deo Srema i Negotinska krajina, dok su centralna Srbija i Bačka imale dovoljno padavina.

"Sigurno ne možemo očekivati nove rekorde u proizvodnji ove godine, ali će to više zavisiti od toga kada će doći nove padavine. Ukoliko kiša bude nešto urednije dolazila u narednih mesec dana, onda bi stvari mogle dosta da se poprave, a gubici budu minimalni", rekao je Saković.

Dodaje da je nezahvalno govoriti o prinosima, jer se situacija može promeniti u zavisnosti od toga da li će pasti nove količine kiše, ali navodi da se rekordni prinosi neće ponoviti.

"Za sada sve liči na prosečnu petogodišnju proizvodnju, čime proizvođači svakako ne mogu da budu zadovoljni. Kod kukuruza to je oko 6,5 tona po hektaru, a kad je reč o suncokretu i soji oko tri tone", objasnio je Saković.

Kaže da je prošle godine prosečan prinos pšenice u zemlji bio oko 5,1 tonu po hektaru, što je bio apsolutni rekord za Srbiju, dok se ove godine očekuje prinos između 4,3 i 4,4 tone po hektaru.

"To će se znati kada žetva bude završena u celoj zemlji. Za sada možemo reći da imamo prinos negde oko 15 odsto manji nego prethodne godine", rekao je Saković.

Govoreći o ceni pšenice, Saković navodi da se ona kod nas još nije formirala, jer žetva nije završena, i dodaje i da ju je teško predvideti, kao i da postoji velika razlika između želje proizvođača i realne tržišne vrednosti po kojoj se pšenica može plasirati na međunarodno tržište.

"Kupci bi mogli pronaći sebe u ceni od 16,5 dinara, a prodavci traže sebe u ceni od 18 dinara po kilogramu. To je velika razlika i u narednih desetak dana će se svesti na pravu tržišnu cenu", rekao je Saković.

On je dodao da Srbija, kao izvoznik pšenice, mora da se uklapa u međunarodne cene, i naveo da ni kod nas ni u svetu za sada ne postoji nijedan razlog za enormno poskupljenje pšenice.

Inače, prema podacima ove godine kukuruz je zasejan na površini nešto većoj od milion hektara, suncokret na 221.735 hektara, soja na 203.114, a šećerna repa na 54.183 hektara.

Izvor: www.naslovi.net

Nemačka kompanija "Maminger" namerava da otkupi od povrtara iz Kikinde oko 320 tona kornišona.

Budući da je otkup osiguran, proizvodnja ove vste krastavaca je povećana i ove godine je zasnovana na oko osam hektara, za razliku od prošle, kada je bila oko pet hektara.

Ovdašnji povrtari proizvode krastavac kornišon za poznatog stranog kupca, a saradnja je počela pre četiri godine. Svake godine je sve bolja, jer su se povrtari uverili da kupac poštuje dogovoreno, pišu Večernje novosti. 

“Pojavilo se sedam-osam novih proizvođača, tako da se kornišoni sada gaje na oko osam hektara. Rod bude oko 40 tona po hektaru. Ovo je sada odlična šansa za naše povrtare da unaprede proizvodnju i da im se rad i trud isplate”, istakao je Dejan Ugrešić, koji krastavce prodaje nemačkoj firmi. 

Sagovornik je proizvodnju zasnovao na parceli u Distričkoj ulici, koju je lokalna samouprava ustupila Udruženju poljoprivrednih proizvođača "Banatska lenija". Kornišoni zauzimaju oko hektar, a proizvodnja je špalirska. Godina je pogodovala gajenju krastavaca, jer nije bilo puno kišnih dana i vlage, pa ni bolesti, što je, opet, doprinelo da se smanji upotreba hemijskih sredstava. 

Kupac iz Nemačke ima neke specifične zahteve u nabavci krastavaca. 

“Potreban im je sitniji kornišon i zato se oslanjanju na male proizvođače. Na taj način mogu da računaju na kvalitetniji proizvod”, tvrdi sagovornik, ističući da je veoma zadovoljan saradnjom sa "Mamingerom". 

Krastavci se već drugu godinu odvoze na otkupno mesto u Senti, što je isplativije i lakše u odnosu na prve dve, kada su se odvozili u Gospođince, što je iziskivalo i veće troškove za gorivo. Cena za prvu klasu krastavaca sada je 80 evrocenti, za drugu 70, za treću 51 i 34 evrocenti za četvrtu klasu. 

Osim krastavaca, kikindski povrtari na otvorenom uzgajaju i konzumnu papriku, a u 14 plastenika "Banatske lenije" i paradajz. 

Tokom berbe krastavaca neophodni su sezonski radnici, jer se očekuje veliki prinos. 

“U toku je kidanje zaperaka i uplitanje u mreže, kako bi plod lakše mogao da raste. Početak berbe očekujem za četri-pet dana. Trebaće nam 15 do 20 radnika. Zasad je cena radnog sata 150 dinara, ali će biti i veća”, dodaje proizvođač Dejan Ugrešić.

Izvor: www.b92.net

Žetva pšenice, na 15.000 hektara u Pomoravlju, Resavi i Levču je u punom zamahu, a prinosi su oko pet tona po hektaru.

"Prinosi zavise od vlasnika do vlasnika, njive do njive, koliko je ko ulagao, ali se kreću oko pet tona", rekli su danas Tanjugu kombajneri na njivama.

Kombajneri ističu da je vruće, jer "ovde ima malo kombajna sa klima uređajima" ali šta se može, kažu, duva vetar od Morave pa nas hladi".

Izvor: www.b92.net

Uzgoj maline u Republici Srpskoj je isplativ i sve je više zasada ove kulture.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske kroz svetodavne službe nastoji svima koji su zainteresovani da pruži što kvalitetnije informacije o uzgoju ove kulture.

Viši stručni saradnik u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Milovan Ćućić rekao je Srni da se većina poljoprivrednika odlučuje za manje zasade na površini do tri dunuma, i da je problem što nema zagarantovanog plasmana maline.

“Od prošle godine ostala je poprilična količina maline u hladnjačama. Hladnjačari su je prošle godine otkupljivali po ceni od 3,3 KM do 3,5 KM, da bi je za istu cenu i prodali”, naveo je Ćućić.

On smatra da je problem što je većina proizvođača u uverenju da se od zasada maline na manjoj površini od dunum ili dva može živeti.

“Proizvođač, koji nema neku veću površinu zasađenu malinom, može ostvariti samo dodatni prihod”, rekao je Đućić i dodao da uzgoj zahteva dosta fizičke radne snage u vreme berbe, ali da u osnovi nije preterano zahtevna kultura.

On je ocenio da poljoprivrednici u Srpskoj imaju ograničeno znanje o uzgoju maline, te se iz savetodavne službe Ministarstva trude da im prenesu znanje i ukažu na nove trendove u uzgoju.

On tvrdi da organski uzgoj maline nije manje isplativ, jer iako se radi o manjem prinosu, cena tako uzgojenog voća je viša.

“Malo proizvođača u Srpskoj se odlučuje za organsku proizvodnju, pogotovo sertifikovanu, jer je proces sertifikacije skup. Oni se uglavnom odlučuju za tradicionalan način proizvodnje, sa što manje korištenja zaštitnih sredstava i đubriva”, pojasnio je Ćućić.

Izvor: www.b92.net

Jagodina -- Ova godina nije naklonjena pšenici, ali će je biti dovoljno za domaće potrebe.

To je izjavio stručni savetnik za ratarstvo Poljoprivredne službe za Pomoravski okrug u Jagodini Miodrag Simić.

"Ova godina definitivno nije bila za proizvodnju strnih žita. U jesen se, zbog lošeg vremena, produžila setva, kasnila je, bilo je teško da se zemljište pripremi, i pšenica i ostale žitarice su ušle nepripremljene u zimski period. Manje je i zasejano", rekao je Simić.

Prema njegovim rečima, na dosta parcele, tek kada je prošla zima, počelo je klijanje i nicanje, što ne obećava dobar rod.


"Naravno, i ono što godinama pričamo, ljudi nisu upotrebili mineralna đubriva, sortno seme, koristili su svoje sema sa tavana i naravno i ne mogu se očekivati neki bolji prinose", rekao je Simić.

Oni koji su uspeli da poseju u optimalnom roku, do kraja oktobra, dali su mineralno đubriva, koristili sortno seme, prihranili na vreme i zaštitili od korova i od bolesti, na takvim parcelama mogu očekivati zadovoljvajući prinosi. Malo iznad proseka u ovom delu Srbije, a to je iznad šest tona po hektaru, ocenio je iskusni stručnjak.


On smatra da će tropski dani uticati i na prinose i na kvalitet zrna.

Noćne i dnevne visoke temperature ubrzavaju nalivanje zrna, zrna postaju štura, umanjuje se prinos i kvalitet, a kvalitet će uticati i na cenu otkupa, rekao je Simić.

"Idelno je, od kada pšenica počne da cveta, pa do punog zrenja, prođe 30 - 35 dana, temperatura da bude 24 - 25 stepeni, a noćna 12 do 14. Međutim, vidite kako je sada, na ovim temperaturama sve će da se ubrza i imaće odraz na prinos i kvaliet", objasnio je Simić.



Bez obzira što godina nije bila dobra za strna žita, Simić ističe da će Srbija imati dovoljno pšenice za domaće potrebe i da neće biti uvoza.

Dosta će zavisiti i od politike otkupne cene. Koliko će otkupljivači plaćati, koliko će odbijati zbog neodgovarajuće kvalitete i koliko će poljoprivrednicima biti u interesu da prodaju pšenici, naveo je Simić.

Prema njegovim rečima, za nekoliko dana počeće setva ječma u Pomoravlju, Resavi i Levču.

Izvor: www.b92.net

 

Na području opštine Žitorađa berba ovogodišnjeg roda višanja je u punom jeku, a trenutna otkupna cena iznosi 70 dinara za kilogram.

Proizvođači nisu zadovoljni trenutnom cenom i očekuju da će tokom berbe porasti bar na 80 dinara, što bim kako su naveli, bilo donekle zadovoljavajuće.

Prema ocenama poljoprivrednih stručnjaka, prolećni mraz i učestale kiše nisu mnogo naudile višnjarima, pa je dobar i rod i kvalitet voća. Problem sa otkupnom cenom u opštini Žitorađa imaju i malinari i proizvođači kupina, koji još ne znaju koliko će dobiti za kilogram tog voća.



U pogledu roda i otkupne cene, najbolje su prošli proizvođači jagoda iz Žitorađe za koje je ova sezona bila izuzetno dobra.

Kako je saopšteno iz Udruženja voćara i jagodara dobričkog kraja, cena jagoda je bila od 200 do 250 dinara po kilogramu, a celokupan ovogodišnji rod izvezen je u Rusiju.

Proizvođači jagoda na području opštine Žitorađa naveli su da će posle dobrog roda i otkupne cene, sledeće godine sigurno proširiti parcele sa jagodama.

Izvor: www.b92.net

Poljoprivredni stručnjaci zbog ovogodišnjeg mraza i manjeg roda višnje i šljive, a velike vegetacije preporučuju dodatne mere zaštite.

Proizvođačima voća u Topličkom okrugu preporučuju se dodatne mere zaštite kako bi obezbedili rod naredne godine.

"U voćnjacima gde blagovremeno nisu primenjene agrotehničke mere došlo je do stvaranja korova koji predstavlja potencijalni izvor patogenih bakterija", rekao je agenciji Beta savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivredno stručne službe Prokuplje Dejan Tonić.

On je istakao da je zbog toga potrebno obaviti međurednu obradu traktorskim rotofrezama do dubine od pet centimetara, u mladim zasadima oblačinske višnje pre berbe, a u starim posle branja.

"Zbog bujne vegetacije obavezno treba obaviti 'zelenu rezidbu' i grane koje su prerasle treba prekratiti na 2/3 dužine, a one koje idu ka unutrašnjosti krune, treba potpuno ukoloniti", kazao je Tonić i podvukao da se tom rezidbom stvaraju uslovi za obrazovanje rodnih pupoljaka za narednu godinu i obezbeđuje bolja osunčanost unutar krune.

Berba višanja u topličkom kraju počeće naredne nedelje, a ovogodišnji mraz i učestale prolećne kiše oštetile su najzastupljenije voćne kulture u tom kraju i umanjile ovogodišnji rod oblačinske višnje za 40, a šljiva do 90 posto.

Izvor: www.b92.net

Za neki dan na jugu Srbije počeće berba višanja. Zbog nepovoljnih vremenskih prilika, u opštini Merošina voćari će ubrati i dve trećine manji rod od prosečnog.

Vladimir Dinić zabrinuto gleda u svoj višnjik. Aprilski mraz ostavio je tragove. Grančice, nekada crvene od roda, sada nose tek poneki plod.

“Prošle godine ovaj višnjar je rodio 4.500 kilograma, ove neću imati ni hiljadu, znači, šteta je 70 do 80 odsto”, kaže Vladimir Dinić, proizvođač višanja iz Oblačine.

I u voćnjaku njegovog komšije Nenada Garića ista slika.

“U odnosu na prošlu godinu 25-30 odsto. Jedne noći mraz i katastrofa. Mi ne možemo da pokrijemo troškove, nafta je skupa, sredstva, prskamo šest-sedam puta”, kaže Nenad Garić, proizvođač višanja iz Oblačine.



“Oblačinska višnja gaji se na 2.000 ha na teritoriji opštine Merošina. Prosečan prinos je od 1.000 do 1.500 vagona, ove godine 200-300, eventualno 400 vagona”, kaže Hranislav Stojanović, stručni saradnik za poljoprivredu opštine.

Zbog slične situacije i u Evropi, tražnja premašuje ponudu, pa proizvođači očekuju znatno višu cenu u odnosu na prošlogodišnju, kada su za kilogram dobijali tek oko 30 dinara.

“Imajući u vidu rod koji neće preći više od 20 odsto predviđenog, sve ispod 90 do 100 dinara biće gubitak za proizvođače jer neće moći da nastave kvalitetno da obrađuju voćnjek kako bi sledeće godine očekivali dobar rod”, navodi Dušan Miladinović, direktor Zadruge "Oblačinska višnja".



Oblačinska višnja od ove godine ima zaštićeno geografsko poreklo. Ipak, ostaje višegodišnji problem - opština u kojoj se proizvode najveće količine najkvalitetnije višnje nema ozbiljne prerađivačke kapacitete.

“Krenuli smo u program izgradnje hladnjače unutar zadruge koja će pomoći da se roba zadrugara tu skladišti, prerađuje i dalje prodaje i tako ćemo smanjiti pritisak na tržište i izbeći sutaciju da proizvodjači pet dana pred berbu ne znaju koja će biti cene, i što je još gore, da li će cena moći da nadoknadi uložene troškove”, kaže Miladinović.

Svake godine u ovo vreme iz cele jugoistočne Srbije u ovaj kraj dođe između sedam i osam hiljada berača koji branjem višanja ostvare solidnu zaradu. Ove godine i oni će biti u minusu jer će posla biti tek za trećinu od tog broja berača.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31