Pšenica u Srbiji je rodila i više nego što nama treba, pa će zrna biti i za izvoz. Ovogodišnji rod u Srbiji je oko 2,6 miliona tona. Od toga, za naše potrebe je dovljno 1,5 miliona tona. Uz prelazne zalihe, od oko 500.000 tona, biće sasvim dovoljno i za izvoz.

Agrarni stručnjaci očekuju da će rod kukuruza i soje biti rekordan, ali i da ovi vreli dani, ukoliko ne potraju, neće uticati na useve, pišu "Večernje novosti".Da će ovo biti jedna od uspešnijih, bar ratarskih, godina potvrdio nam je i Vukosav Saković iz Udruženja "Žita Srbije". Kako kaže, na svu sreću ova vrelina proći će bez većih posledica, naročito što se najavljuje da će kratko trajati. Noći su i dalje sa puno rose, što je dobro, da održava vlagu u zemljištu.

- Kukuruz i soja imaju izvanredan potencijal - ističe Saković. - Rod je u dobroj kondiciji, na nivou rekorda. Očekujemo da će biti više od osam tona po hektaru. Vojvođani su navikli čak i da doguraju do 12 tona po hektaru. Svakako, treba još sačekati sa nekim zvaničnim procenama. Neka predviđanja su da bismo mogli da imamo ukupan rod od oko osam miliona tona kukuruza. Zavisi sve od vremenskih uslova koji će biti do kraja berbe.Prema rečima Sakovića, biće svega za izvoz. Žitarice iz Srbije najviše kupuju Makedonci, Rumuni a izvozimo ih i u Albaniju. Kukuruza će biti sigurno nekih tri miliona tona, koje ćemo moći da ponudimo međunarodnom tržištu. Naše potrebe zadovoljava količina od oko 4,5 miliona tona. Prethodne dve godine su bile dobre. Rod je bio do osam milona tona, a sada se očekuje i iznad toga.

- Žetva suncokreta krenuće za nekih 10 do 15 dana - ističe Saković. - Tu se ne očekuje neki rekord, ali će prinos biti svakako iznad proseka. Za razliku od suncokreta, kod soje se takođe očekuje obaranje rekorda. Srbija uvek proizvodi više nego što može da potroši.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da smo u jesen 2019. godine posejali 583.000 hektara pšenice. Za razliku od prethodne dve godine, zrno pšenice sada je mnogo kvalitetnije. Bolja je primena agrotehničkih mera, ali veliku ulogu ima i posejano kvalitetno seme. Prinosi pšenice su neujednačeni, ali se vidi da je manje posejano "tavanske" pšenice, koja kasnije može da služi samo za ishranu stoke. Takva je bila, recimo, prošle godine, pa je Srbija morala da uvozi hlebno zrno iz Mađarske, jer nismo imali dovoljno kvalitetnog roda.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/ocekuje-nas-dobra-zetva-bice-zita-i-za-izvoz/6db1mf5

U prestonici srpske kajsije, selu Miokovci kod Čačka, ova godina biće upisana kao jedna od najlošijih u istoriji voćarske proizvodnje.

Kako prenosi regionalna agencija RINA, martovski mraz opustošio je rod, pa sada voćari umesto po 200 kilograma, sa jednog stabla uspevaju da uberu samo dva kilograma kajsije."Od roda je ostalo samo oko 10 odsto. Uzgajam kajsiju na 3,5 hektara i ukupni prinosi u proseku su bili oko 60 tona, a ove godine ne znam da li ćemo ubrati ni tonu", rekao je Aleksandar Stojanović iz Miokovaca.

On je istakao da ovako lošu godinu ne pamte ni mnogo stariji meštani i ukazao da upravo od prodaje kajsija živi najviše domaćinstava u tom selu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/u-prestonici-srpske-kajsije-nema-sta-da-se-bere/28y2pgn

Sezona je voća i na pijačnim tezgama i u marketima ima ga u izobilju.Zadovoljni su potrošači ali i proizvođači. Kupci se ne žale na kvalitet, ni cene, a voćari kažu da je ova godina solidna, u pogledu koštanja roda naveliko i prinosa, ali su zadovoljni i time što se voće kupuje, jer ima godina kada nemaju kome da ga prodaju po iole prihvativoj ceni.

Ove godine nije sve voće dobro rodilo.

– Kajsija i trešanja nije bilo mnogo zbog mraza i čestih kiša, ali su višnje čija je berba završerna, breskve čije sorte sve više pristižu za berbu dobro rodile. Pri tom breskve se dobro prodaju, a cena im je naveliko od 60 do stotinu dinara za kilogram. Već ima i šljiva za koje će veliki trgovci po svemu sudeći kilogram plaćati 50 dinara, a za mesec dana počeće i jabuke da se beru – kaže voćar Milan Kovačević iz Čerevića, najveći po zasadu u opštini Beočin.

On sve ovo voće ima na 20 hektara i prodaje ga na novosadskoj Kvantaškoj pijaci i preko veletrgovaca koji ga onda dalje plasiraju po velikim trgovinskim lancima u zemlji.

Voćarstvom se Milan poćeo baviti pre dve decenije, posle 17 godina rada u Beočinskoj cenemtari

– Imali smo voćnjak i malo po malo s ocem sam se okrenuo voćarstvu . Područje je bogom dano za voćnjake, uspeva i donosi rod i zaradu – kaže Milan. Sve što mi je potrebno za rad u voćnjaku imam, pa i hladnjaču, i ne brinem ako se voće ne proda, premda mi ona služi prvenstveno za čuvanje jabuka. Imam i Zemljoradničku zadrugu „Podunavski voćar“, gde nas je 13 članova i oko stotinu kooperanata – priča Milan .

Dodaje da je rad u voćnjaku mukotrpan, od jutra do mraka, svaki dan od ranog proleća do kasne jeseni,pa kada se gleda zarada i uloženi trud ne oseti se zadovoljstvo od prihoda.

Za veliki voćnjak Milanu je potrebna i radna snaga s kojom kaže ne oskudeva, jer ima radnika koji kod njega rade i duže od deset godina.

– Uprkos međusobnom poverenju ipak ja ili supruga moramo biti prisutni za svaki posao, pa je obaveza preko glave. Za sada se u poslu najviše oslanjam na suprugi, dok je ćerka student pa ne stiže zbog obaveza, a sin koristi školski raspust da pomogne, svaki dan je sa nama, sve zna i vidi šta treba raditi. Ali hoće da studira medicinu, pa ne vidim odmenu u poslu – kaže Milan Kovaćević.

Uz poslove u voćnjaku ovaj preduzetnik se bavi i kalemarsvom, najviše kalemi breskve, kajsije i po koju sortu šljive, ali i uslužno podiže voćnjake. Bude mladih sadnica godišnje 14.000 komada pa i tu dođe prihod. – Lepo sam se snašao posle odlaska iz cementare, ali sam imao i dobru osnovu, što sam umeo da uz ogroman rad iskoristim – napominje Milan.Za razliki od drugih voćar Milan Kovačević nije tražio podsticaje od države. Ne javlja se na konkurse niti mu treba materijalna potpora te vrste. - Nemam u voćnjaku protivgradnu zaštitu niti je planiram, pokrivanje zasada ide zajedno uz sistem za navodnjavanje, a to su ogromna ulaganja o kojima ne razmišljam. Za porodicu sam i od ovoga obezbedio egzistenciju, pa pošto ne vidim da će me deca naslediti u voćnjaku ne mislim o tome.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/voce-dobro-rodilo-dobra-i-cena-17-07-2020

Najveći šljivik u južnom Banatu nalazi se na 12 hektara u Omoljici kod Pančeva. Svoje znanje i sredstva prošle godine udružile su dve porodice i prvi plodovi zajedničkog rada se vide ovog leta. Šljiva je rekordno rodila.Grane su se savile do zemlje pod pritiskom krupnih i slatkih plodova šljive. Skupljaju ih vredne žene iz Severne Makedonije koje su došle da zarade dnevnicu."Volim da radim, nije me sramota da berem jabuke, šljive.Nije težak posao, može da se radi i zarade pare", kaže Mara Popov, iz Krive Palanke.

Njena zemljakinja Slavica Jovanović kaže da ima četvoro dece, koje mora da školuje i izdržava.

U južnobanatskim voćnjacima ne gaji se mnogo šljiva, jer je veoma osetljiva, ali ako se zemljište dobro pripremi ni dobar rod ne može da izostane:

"Treba uzeti uzorak zemlje dodavati po potrebi stajsko i veštačko đubrivo i sve ostalo što je potrebno i na taj način se dodtano poboljšava plodnost zemlje", kaže Zoran Popović, voćar iz Banatskog Brestovca.

Zahvaljujući izuzetnim vremenskim uslovima ovde će imati 30 tona šljive po hektaru koja će nakon prerade završiti u hrastovim buradima i teglama džema,a veći deo proizvodnje namenjen je za izvoz.

"Apsolutno od kompletne šljive hoćemo da proizvedemo rakiju. Plan nam je da kasnije sušimo šljivu i da pravimo pekmez i da imamo jednu domaćinsku zadrugu koja će prodavati pravu rakiju, sušenu šljivu i džem", kaže Jovica Božić, proizvođač šljive iz Omoljice.

Proizvođači voća iz Banatskog Brestovca i Omoljice u dosadašnju proizvodnju uložili su svoja sredstva, ali očekuju ubuduće i pomoć države.

"Mislim da je država prepoznala voćarstvo kao potencijal za razvoj i zato se dosta ljudi i odlučuje da investira u to kao što smo se i mi odlučili", kaže Jovica Božić.

Ovde razmišljaju da razvojem poljoprivredne zadruge i prodajom domaćih proizvoda podstaknu i razvoj seoskog turizma, jer žele da se vrate tradiciji od pre Drugog svetskog rata kada je ovde pod vinogradima i voćnjacima bilo 450 hektara i kada su po kvalitetno domaće piće dolazili kupci iz Češke, Austrije i mnogih drugih zemalja.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/4018375/sljivik-banat.html

Usevi soje i suncokreta su u veoma dobrom stanju u ovom trenutku, ocenjuju stručnjaci sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, u razgovoru za Agroklub. Kažu, ukoliko vremenske prilike budu naklonjene ovim ratarskim vrstama, može se očekivati i dobar rod, ali i kvalitet.

"Soja dobro izgleda, možemo reći da deluje obećavajuće. Naredni period, faza formiranja i nalivanja zrna, može biti kritičan, ali ukoliko padne dovoljno kiše od 15. jula do 15. avgusta, možemo da se nadamo zadovoljavajućim prinosima", navodi savetnik za tehnologiju gajenja na Odeljenju za soju na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Vojin Đukić.Ukazuje da su u prethodnom periodu primećene grinje, te da bi ratari trebalo da obrate pažnju da li ih imaju na svojim parcelama.

"Grinje treba suzbijati akaricidom. Najbitnije je uočiti ih na vreme tako da se ne mora tretirati cela površina. Pošto one napadaju sa oboda njive i kreću se ka unutrašnjosti, trebalo bi ih primetiti pravovremeno i odmah delovati. U suprotnom, mora se tretirati čitav posed", ukazuje Đukić.Objašnjava, najbolje je pregledati zasad lupom, ali, dodaje, grinje se mogu uočiti i golim okom. Trebalo bi, dodaje, pogledati naličje lista i obratiti pažnju na starije listove, te ukoliko imaju sivu boju i formiraju paučinastu strukturu, odmah tretirati akaricidom.

"Po terenu se pojavljivalo žućenje donjih listova soje upravo zbog vrućeg vetra koji je u kombinaciji sa visokim temperaturama, iznad 30 stepeni. Međutim, to neće toliko uticati na prinos zato što soja ima više lisne mase nego što je potrebno da iznese prinos", navodi ovaj stručnjak.Prošla godina, zaključuje, bila je odlična po pitanju roda i kvaliteta, a prinosi su bili oko tri tone po hektaru. Trenutno se soja u našoj zemlji nalazi na površini od 220.000 hektara.

Međutim, kada su u pitanju površine pod suncokretom, još uvek ne postoje potpuno definisani podaci, navodi rukovodilac Odeljenja za suncokret na Institutu za ratastvo i povrtarstvo Novi Sad, Vladimir Miklič.

"Po podacima Poslovne zajednice za industrijsko bilje, došlo je do smanjenja površina pod suncokretom u Srbiji te bi sada trebalo da se pod ovom uljaricom nalazi oko 200.000 hektara za razliku od prošle godine kada je pod suncokretom bilo oko 220.000 hektara. Međutim, to je dosta rana procena, da li je to zaista tako moraćemo da utvrdimo u kasnijem periodu kada uporedimo sa podacima Republičkog zavoda za statistiku kada budu izašli", navodi Miklič.Razlog smanjenju prinosa, ocenjuje, mogla bi biti prošlogodišnja cena koja je bila nešto niža ističući da na to utiče povećanje površina pod suncokretom u drugim zemljama.

"Povećava se proizvodnja suncokreta u svetu. Prinosi u našoj zemlji su stabilni, to je oko tri tone po hektaru, što je u evropskim razmerama dobro. Moguće je da je došlo do smanjenja površina u Srbiji zbog cene koja je niža, a niža je jer se povećavaju površine u svetu", smatra on.Govoreći o stanju useva u ovom trenutku, Miklič je ocenio da su u veoma dobrom stanju. Suncokret je, kako kaže, u fazi cvetanja pa prema sadašnjem izgledu sklopova, ima potencijala za dobar rod.

"Usevi su prilično čisti kada su u pitanju korovi i to je između ostalog zato što u Srbiji dominiraju tehnologije gajenja hibrida otpornih na pojedine grupe herbicida. Žitarice su u dobroj kondiciji. Većeg napada bolesti nije bilo ove godine, to nije primećeno, bilo je sporadično na nekim parcelama gde su bile obilne padavine. Generalno gledajući, ako je sejan u redovnom roku setve, u dobrom je stanju", ukazuje Miklič.Dodaje da mu je potrebno manje padavina u toku cvetanja i ne previše toplo vreme, kako bi moglo da dođe do oplodnje.

"Taj period cvetanja dobro prolazi za sada. Ako bi sada bilo više kiše, to bi moglo da uzrokuje neke pojave bolesti u kasnijim periodima. Suncokretu je potrebno da nakon cvetanja bude toplo i suvo i da ne bude mnogo padavina jer je to biljka koja je podložna većem broju obolenja", napominje on.Biljne bolesti kod njega mogu se izbeći pre svega poštovanjem plodoreda odnosno da se na istoj parceli ne gaji najmanje četiri godine. Dodaje da bi bilo dobro da se suncokret takođe ne uzgaja iza soje i uljane repice jer su to uljarice kod kojih se javljaju iste bolesti kao i kod njega.

Napominje da je veoma važno obaviti žetvu na vreme.

"Svako kašnjenje sa žetvom uzrokuje gubitke u prinosu zbog poleganja, razvoja bolesti u kasnijim fazama, osipanja zrna tako da čim se steknu uslovi treba ući u žetvu, ne sme se čekati da suncokret prezri", napominje Miklič.

Izvor:https://www.agroklub.rs/ratarstvo/zasadi-soje-i-suncokreta-u-dobrom-stanju-ocekuju-se-stabilni-prinosi/61303/

Prinos maline ove sezone u Srbiji biće manji nego lane. Površine pod crvenim zlatom smanjile su se za 30 odsto za samo godinu dana, a u preostalim srpskim malinjacima trećina voćki je bolesna zbog problematičnog sadnog materijala.

Iako su prošlogodišnji izdanci obećavali dobar rod jer je jesen bila lepa a zima blaga, suvo proleće i smene sva četiri godišnja doba u jednom danu uticali su da maline ove sezone imamo daleko manje. Procena je, naime, da će na nivou cele Srbije biti ubrano 50.000 do 55.000 tona, a ranijih godina je bivalo 75.000, pa čak i više od 100.000 tona crvenog zlata.- Kada se sve sagleda, situacija je krajnje problematična. Obilazeći malinjake ovih dana, razočarao sam se, pre svega, koliko ih je manje. Na primer, Radovan Lazarević iz Brankovine, koji je imao prošle godine imao ubedljivo najbolji malinjak u celom ovom kraju, iskrčio je 60 ari jer sa prošlogodišnjom cenom od 130 do 150 dinara nije imao nikakvu zaradu. Sada, kada je otkupna cena maline i više od 200 dinara, roda nema ni na preostalih 60 ari. I to je jedan od primera koji svedoče da su površine pod malinom smanjene od 20 do 30 odsto - priča Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.Iako će tek popis poljoprivrede koji je planiran za sledeću godinu pokazati koliko su se površine pod malinom smanjile, u Asocijaciji malinara Srbije se slažu sa pretpostavkom da je domaće malinogorje za samo godinu dana manje za 30 odsto, sa oko 16.000, na 13.000 hektara. To, međutim, nije najveći problem.

- Nažalost, od toga što je ostalo, 30 odsto je bolesna malina. Ovih dana maline koje su u savršenoj kondiciji napala je vaš koja se hrani sokom lista, jer su joj pogodovali vremenski uslovi. Svemu kumuje sumnjiv sadni materijal i ne bude li se promenio zakon o sadnom materijalu koji će sertifikovati sadnice i uvesti strogu kontrolu sadničara, ta malina će u roku od godinu dana širenjem bolesti zaraziti i malinu koja je sada u ekstradobroj kondiciji - upozorava Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije malinara Srbije.

Prema podacima Asocijacije malinara, trenutna otkupna cena u pojedinim područijima je oko 210 dinara, ali je većinom 190 dinara za kilogram prve klase vilameta.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/glavobolja-zbog-maline-otkupna-cena-bice-veca-od-200-dinara-ali-roda-nema/22kj57z

Na osnovu stanja useva na dan procene očekuje se proizvodnja pšenice od preko 2,5 miliona tona, što je za 5,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini. Kod proizvodnje malina očekuje se povećanje proizvodnje, u odnosu na prošlu godinu za 7,4 odsto, a kod višanja za 70,9 odsto.Republički zavod za statistiku objavio je podatke o očekivanoj proizvodnji pšenice, malina i višanja i zasejanim površinama kukuruza, suncokreta i soje prikazanim prema stanju na dan 23. maja ove godine.

Na osnovu stanja useva na dan procene očekuje se proizvodnja pšenice od 2.668.000 tona, što je za 5,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini. Kod proizvodnje malina očekuje se povećanje proizvodnje, u odnosu na prošlu godinu za 7,4 odsto, a kod višanja za 70,9 odsto.U poređenju sa prethodnom godinom, prema stanju na dan procene, u prolećnoj setvi 2020. godine zasejano je više kukuruza (za 3,6 odsto), suncokreta (za 2,6 odsto) i soje (za 4,7 odsto), a manje šećerne repe (za 12,0 odsto).U odnosu na desetogodišnji prosek (2010–2019), proizvodnja pšenice je veća za 5,7 odsto, dok je kod zasejanih površina više kukuruza (za 0,1 odsto), soje (za 32,9 odsto) i suncokreta (za 16,2 odsto), a manje šećerne repe (za 33,9 odsto) .Objavljeni podaci dobijeni su na osnovu "Ankete o površinama i zasadima na kraju prolećne setve", procene poljoprivrednih stručnih savetodavnih stanica i drugih administrativnih izvora o očekivanoj proizvodnji pšenice, maline i višnje i zasejanim površinama najvažnijih kultura na kraju prolećne setve.

Izvor:https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/kakve-su-procene-ovogodisnje-proizvodnje-ratarskih-kultura-visnje-i-maline/61145/

Zoran Aritonović, proizvođač jabuke iz Vranja i ove godine se nadao berićetnom rodu teškom od 30 do 40 tona po hektaru u svom voćnjaku koji se prostire na 80 ari u obližnjem selu Dubnica. Ta nadanja je, međutim, pokopao gradonosni oblak koji je 20. maja protutnjao vranjskim krajem i sručio grad koji je oštetio stabla i smlatio gotovo svo lišće sa grana u njegovom voćnjaku.

"Dejan Mujakić, savetodavac za zaštitu bilja vranjske Poljoprivredno savetodavne i stručne službe savetovao mi je da u roku od 12 do 24 časa od vremenske nepogode zaštitim voćnjak od pojave čađave krastavosti i drugih patogenih mikroorganizama kojima je omogućen slobodan prodor unutar oštećenog tkiva. Međutim, zbog obilnih padavina nisam mogao traktorom i atomizerom da zađem među stabla i obavim neophodno tretiranje", kaže Zoran i dodaje da je to učinio posle četiri odnosno pet dana kada se zemlja prosušila.Iako sam od tada primenio tri tretiranja protiv čađave krastavosti i pepelnice, moj trud nije dao rezultate. Oni plodovi koje je grad oštetio su propali, a ono što je ostalo zaraženo je čađavom krastavošću i to će da otpadne. Sada uz pomoć savetodavca pokušavam da voćnjaku zacelim rane i oporavim ga za sledeću godinu."Savetodavac za zaštitu bilja ističe da čađava pegavost lista i krastavost ploda jabuke, čiji je prouzrokovač Venturia inaeyualis, predstavlja ekonomski najznačajnije oboljenje u zasadima jabuke. Ovaj patogen može da izazove veliku štetu u kvalitetu i količini prinosa, koja u odsustvu hemijske zaštite može biti potpuna, odnosno 100 odsto. Njegova štetnost ogleda se u poremećaju formiranja rodnih pupoljaka za narednu godinu, pa se tako štete odražavaju i na prinos u sledećoj vegetciji.U cilju uspešnog i racionalnog suzbijanja ovog oboljenja, neophodno je kontinuirano i dosledno praćenje faza razvoja i načina i uslova za širenje patogena. To predstavlja osnovu uspešne prognoze čađave pegavosti lista i krastavosti polodova jabuke, a prema metodama rada u laboratoriji i jabučnjaku, prate se uslovi za pojavu i širenje bolesti i prema tome određuju rokovi primene mera suzbijanja. Osnovni koncept u prognoziranju i suzbijanju zaraza treba da se zasniva na nastojanjima da se onemogući ostvarenje primarnih zaraza tokom celog perioda emitovanja askospora s posebnim akcentom na sprečavanje najranijih zaraza", podvlači savetodavac.Naš sagovornik tvrdi da se realizacijom takvih nastojanja eliminišu svi problemi koji bi se javili pojavom i širenjem sekundarnih zaraza. Samo u slučaju neuspeha takve orijentacije, program suzbijanja čađave pegavosti lista i krastavosti ploda treba da bude nastavljen primenom mera zaštite u cilju suzbijanja zaraza konidijama - sekundarne zaraze.

U tom smislu se izvode sledeće aktivnosti: prati se proces razvoja gljive Venturia anaeyvalis u saprofitskoj fazi, što praktično znači praćenje dozrevanja pseudotecija."Početak vegetacije jabuke vezan je za agroekološke uslove lokaliteta u kome se ona gaji. Kako se ovi uslovi razlikuju ne samo iz godine u godinu, nego i među lokalitetima može se očekivati da i sama vegetacija jabuke počne u različitim vremenskim periodima shodno pomenutim razlikama. Pored ovoga, početak vegetacije i dinamika fenološkog razvoja biljke, naročito tokom rane vegetacije, u vezi su sa sortom jabuke", naglašava savetodavac.

S druge strane, jabuka je prema prouzrokovaču čađave krastavosti najosetljivija u svojim ranim fenološkim fazama razvoja. Zato je praćenje početka i toka fenološkog razvoja biljaka tokom ovog perioda izuzetno značajno. Od izuzetne praktične vrednosti za uspešnost.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/cadava-krastavost-proizvodacu-jabuke-iz-vranja-obrala-rod/60948/

U Topličkom kraju i na području opštine Merošina proizvede se jedna polovina od ukupne proizvodnje višanja u Srbiji. Za nešto više od mesec dana u nižim predelima počeće berba tog voća.

Posledice prošlogodišnje višemesečne suše, ali i višegodišnje nerentabilne proizvodnje i evidentne redukovane primene agrotehničkih mera, vidljive su u većini ovdašnjih zasada. U podjastrebačkim selima mali broj proizvođača će se ove godine pohvaliti dobrim rodom voća.

- Slabije od prošle godine. Nešto se desilo u cvetanju, još ima cveta na višnjama, podeljeno je i ovo sitnije što se pojavilo, verovatno će da opadne - kaže Srbislav Balović,voćar iz Mršelja.

Dejan Tonić, direktor PSS u Prokuplju kaže da su procene da je zametanje plodova bilo negde od 50% - 70%:

- Definitivno će biti manji rod u odnosu na prošlu godinu. Nadamo se da bi to moglo da poveća otkupnu cenu.

Novu sezonu berbe i otkupa hladnjačari i izvoznici, u ovom delu Srbije, dočekuju sa istim ili neznatno uvećanim smeštajnim i preradnim kapacitetima. Na ruku voćarima ide to što, uprkos pandemiji, izvoz zamrznutog voća nije stajao.

- Praktično celokupna ugovorena proizvodnja, odnosno, ugovoren izvoz od prošle godine je realizovan. Kad to kažem, pre svega mislim na višnju i ostale koštičave voćne vrste. Prerađivači će ući u novu kampanju prilično relaksirani, što se tiče zaliha - rekao je Dragan Paunović iz Privredne komore Srbije.

Da li će se voće koje pristiže brati na uobičajeni način, ili će i ovde biti primenjene dodatne zaštitne i higijenske mere, zavisiće u prvom redu, prema rečima stručnjaka, od daljeg razvoja epidemiološke situacije. Zbog manjeg broja berača, poslednjih godina, sve je prisutnija mašinska berba, koja polako postaje dominantna.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2876862/slab-rod-visnje-moze-da-znaci-vecu-otkupnu-cenu

Krompir je važna poljoprivredna biljka , po obimu proizvodnje u svetu je na IV mestu Prinos krompira je u direktnoj korelaciji sa navodnjavanjem i ñubrenjem Sorte iz grupe ranih krompira imaju vegetacioni period 90- 120 dana, srednje 120- 150 i pozne 150 -180 dana.

-prinos je u korelaciji sa dužinom održavanja zdrave lisne mase (cime krompira)

-krompir je vrlo osetljiv prema vodnom stresu , povoljno reaguje na povolnji vodni režim zemljišta

-potrebe za vodm su 460-480mm.

Dinamika potrošnje vode na evapotranspiraciju raste od sadnje, dostiže visok nivo krajem juna , kada je intenzivno razvijena lisna površina Maksimalna sredinom jula i zadržava visok nivo evapotranspiracije do polovine avgusta, onda opada do polovine septembra Dnevno troši oko 3,5 mm vode max 7-8 mm, početkom vegtacije oko 1mm, juli-avgust 5mm. Zalivni režim treba prilagoditi uslovima godine Nedostatak pristupačne vode u zemljištu u srednjem i poslednjem delu vegetacionog perioda nosi veću opasnost po smanjenje prinosa nego ako se desi u ranijem delu vegetacionog perioda. tehnički minimum 75-80 % PVK

-Kritični periodi krompira za vodom su:

-butonizacija –cvetanje

-porast krtola ( 1-2 zalivanja)

Sa zalivanjem se prekida mesec dana pre vađenja krtola U beskišnim periodima 7 zalivanja , normom 30 mm.

Norma navodnjavanja preko 200 mm u zavisnosti od predvegetacionih rezervi i padavina.

Vreme zalivanja: u trećoj dekadi maja , pre butonizacije , butonizacija , porast krtola

Dnevne potrebe su 4-6 mm u letnjim mesecima HIDROFITOTERMIČKI INDEKS 0,19

Načini zalivanja:

BRAZDAMA (50-70 cm),

VEŠTAČKOM KIŠOM (40-50cm)

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/05/12/povrtarstvo/ovako-zalivajte-krompir-i-necete-pogresiti/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31