Dunje su ove jeseni dobro rodile u Južnom Banatu, pa voćari žure da ih na vreme oberu. Od ovog voća vredni domaćini prave nekoliko različitih i veoma ukusnih proizvoda - i za decu i za odrasle.Željko Horvat iz Opova u svom voćnjaku ima 160 stabala dunje. Očekuje oko 3,5 tone ovog voća od kojeg će praviti rakiju, džem, kompot i stari vojvođanski kolač kitnikez. Najteži izmereni plod ima 705 grama i Željko smatra da je kvalitetna rezidba doprinela rekordnom rodu, jer su na vreme odstranjene grane koje su odvlačile vlagu

„Ove godine smo platili školovane ljude sa fakulteta koji to znaju da rade i to je glavni razlog ovakvom rodu. Druga stvar je što smo ove godine ugradili mikroprskače za zalivanje", objasnio je Željko Horvat.

Dunja je najzahtevnije voće od kojeg se pravi rakija, jer nakon berbe mora prvo da se očetka od dlačica i tek nakon toga se seče na sitnije komade.

„Odvajamo je na četiri dela, jer je tvrda i mora tako. Vadimo sredinu i neke truleži ako ih ima. Bitna stvar kod dunje je da ne sme biti na suvom kada je presečemo, već je vraćamo u vodu, jer ako ostane na suvom za pet minuta će da oksidira. Posle toga ide mlevenje i ukomljavanje", dodaje Željko.

Najstariji kolač u Banatu koji se i danas pravi od dva kilograma dunja i jednog kilograma šećera po receptu Nemaca koji su ovde živeli, zove se kitnikez. Dugo se priprema, ali može da se jede i posle godinu dana.

„Šećer se prokuva u malo vode, napravi se sirup i sipa se, ne direktno u skuvanu dunju, već se postepeno dodaje i meša na šporetu na laganoj vatri oko dva sata, sve dok ne ukuva i dok se varjačom ne vidi dno", podelila je delo recepta Blaženka Horvat.

Dunja je veoma zahtevno voće, ali kada zamiriše, zaboravi se sav trud koji je uložen da bi izgledala ovako lepo, a Željko je zahvaljujući njoj, na raznim takmičenjima dobio i brojne nagrade za izuzetan kvalitet domaće rakije.

Izvor:https://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/511/zanimljivosti/4117149/dunja-rod-kitnikez-recept-rakija-.html

U zavisnosti od područja i sorti koje se gaje, berba grožđa u Srbiji je u toku, a profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Dragoslav Ivanišević, jedan od vodećih domaćih stručnjaka za vinogradarstvo, u razgovoru za "Blic" objašnjava da je vinovoj lozi pogodovala sezona bez ekstremnih temperatura i većih vremenskih neprilika.- Pojedini delovi Srbije, međutim, pre svega Župa, dosta su stradali od grada u maju i junu, ali ako izuzmeno te ekstremne slučajeve i ako uzmemo u obrzir vinograde gde su vinogradari uspeli da se izbore sa gljivičnim oboljenjima i na vreme sprovedu potrebne agrotehničke mere, grožđe deluje zasad dosta lepo. Bitno je da u narednom periodu ostanu ovakvi vremenski uslovi, bez obilnih padavina, kako bi uspelo lepo da sazri i ne truli - kaže dr Ivanišević.

Iako je u vinogradarstvu na prvom mestu kvalitet a ne prinos, naš sagovornik konstatuje da je on u prosečnim granicama, ali bolji nego prošle godine. S obzirom na dosta dobar kvalitet grožđa, kako napominje, kasnije se očekuju i dobra vina ovogodišnje berbe.

- Kada su u pitanju poznije crne vinske sorte, naredni period od 15 do 20 dana će biti ključan. Ako posmatramo područje Vojvodine, recimo, neke ranije sorte, poput "belog sovinjona" ili aromatičnijih sorti, već su obrane i dosta su dobre. Na Fruškoj gori u toku je berba "grašca", koji isto izgleda jako dobro - navodi dr Ivanišević.I u zapadnoj Srbiji, gde je nakon decenija pauze vinogradarstvo opet u ekspanziji, prvi rezultati berbe svedoče o dobrom kvalitetu grožđa, a Milovan Stojković, koji je pre 24 godine prvi zasadio vinovu lozu u Mrčiću kod Valjeva, očekuje se rod na nivou prošlogodišnjeg od osam tona po hektaru.Kako je godina bila zahtevna što se tiče zaštite vinograda, zadovoljni smo. Grožđe će u našem kraju biti kvalitetno, nismo imali grada niti drugih nepogoda kao u drugim delovima Srbije. Bilo je uslova za pojavu grinja, pepelnice i plamenjače, međutim, jako dobro smo odradili hemijsku zaštitu i rane bele vinske sorte su stigle na berbu. Plodovi sadrže 21 jedinicu šećera, što je znak da treba da ih skidamo i prerađujemo, što je kod belog grožđa optimalan sadržaj da bi i vino bilo optimalno i sveže. Potpuno ista situacija je i kod crnih sorti - kaže Stojković.

Kada je reč o prodaji, cena vinskog grožđa varira od sorte do sortea.

Na oglasima mogu se pronaći ponude od 45 do 60 dinara po kilogramu kada su veće količine otkupa u pitanju.Prijatno iznenađenje, kako dodaje, jeste da su prve količine obranog "šardonea" od dve tone po kvantitetu dobro pokazale i da su nakon prerade bacile dosta soka, što je, kako kaže, dobra preteča budućeg vina.- Ove godine pozitivno me je iznenadilo da su pored zasada od pet hektara, koji je ovog proleća podignut u Mrčiću, javila još tri čoveka koji pripremaju po hektar zemljišta za sadnju vinove loze. U odnosu na stidljivu proizvodnju i zasade iz 1994. godine, to je sada izuzetno dobar pomak - ocenjuje Milovan Stojković, proizvođač kod Valjeva.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/obrase-se-vinogradi-dobra-godina-za-grozde-i-vino-u-zapadnoj-srbiji-ocekuju-osam-tona/nflpw63

Jabuka negde dobro negde odlično rodila Slavoljub Đorđević iz Kamendola koji u voćarstvu primenjuje najnovije metode i ostvaruje natprosečne prinose, berbu jabuka počeće za nekoliko dana, on je za RTS rekao da nije imao problema sa nevremenom, tako da očekuje jednu solidnu berbu jabuka. “Neke sorte su bile u fazi cvetanja kada je bilo mrazeva, tako da te sorte, kao, na primer, sorta ajdared je dosta manje rodila nego što je to uobičajeno, recimo red veličina 50-ak procenata, dok ostale sorte su dosta solidno rodile. Prava je šteta što ovde nemamo malo više vode, onda bismo mogli stvarno da se
takmičimo sa celim svetom i po kvalitetu i po količinama” smatra Đorđević i kaže da kada je reč o podizanju novih zasada, pored breskve i jabuke najviše se sadi trešnja: “Ekspanzija sadnje trešanja je u toku već više godina, tako da je primetan trend povećanja zasada pod trešnjom i on je jako izražen. Videćemo kada sveto počne da se bere. Naime, izražen je i jedan problem, a to je nedostatak radne snage tako da ako uspemo da te dve stvari pomirimo, biće dobar rezultat” zaključuje Slavoljub Đorđević, voćar iz Grocke.

Preuanska jagoda (FIZALIS) stigla u Srbiju
Jelena Kujundžić, članica Udruženja književnika Srbije bila je domaćin ekipi Jutarnjeg programa RTS-a gde je predstavila svoju pšroizvodnju Peruanske
jagode. Mada ste možda očekivali da ova biljka možda barem liči na jagode ali nije tako. Plod peruanske jagode je okruglast, zaštićen opnom i kupi se kada opadne sa biljke. Nega je zahtevna kod ove culture, jer traži dosta plevljenja i zalivanja kaže gospođa Kujundžić. Nije lako ni prodati kilogram ploda ove culture košta oko hiljadudinara ali se zato može preraditi u slatko i to kako kaže sagovornica za svega 20 minuta. Plodovi Peruanske jagode su bogati kalijumom koga ima više nego u bananama poznatim po visokom sadržaju ovog elementa. Smatra se da jača imunitet i da sadrži dosta hranljivih materija tako da ako želite nešto novo da probate mi vam dajemo predlog da to bude Peruanska jagoda, a mi očekujemo poziv da prenesemo iskustvo i dekustiramo plodove.
Ovo je inače jednogodišnja biljka iz porodice Solanacea. Može da bude visine preko 1 metar, dobro se grana i ima izgled žbuna. U našim uslovima početak cvetanja je junu i traje sve do kraja jula. Cvetovi su žuto - crni a izgledom podsećaju na cvet paradajza. Na mestu cveta se formira lampion u kojem se formira plod. Ovi lampioni su u početku zeleni, a kada sazreju dobijaju slamasto žutu boju, a u unutrašnjost formirani plod je žuto - narandžaste boju. Jedna biljka može da formira preko 100 plodova. Plodovi Peruanske jagode imaju čestu primenu kao dekoracija u poslastičarstvu.

Izvor: Agrobiznis magazin

Za razliku od žitarica, koje su ove godine dale odlične prinose, rod voća je, prema sadašnjim procenama podbacio u odnosu na lanjski, pa se, kako za Tanjug navode u Privrednoj komori Srbije, očekuje da će ovogodišnji rod iznositi između 1,2 i 1,3 miliona tona, dok je prošlogodišnji rod iznosio 1,6 miliona tona.
Podbacile su i jabuke i šljive i grožđe, najvažnije vrste koje sada stižu na branje. Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju u PKS za Tanjug kaže da se ove godine očekuje pad roda jabuka za oko 10 odsto u odnosu na lane, kada je proizvedeno oko 500.000 tona ovog voća.
Prema njegovim rečima na pad proizvodnje su pre svega uticale vremenske prilike, koje nisu pogodovale jabukama, ali smatra da to neće uticati na kvalitet jabuka, jer su u savremenim zasadima primenjivane sve preporučene agrotehničke mere.
Tokom većeg dela ove godine jabuke su na našem tržištu bile veoma skupe, pa se kilogram prodavao i za više od 200 dinara. Cene se ni sada nisu sasvim normalizovale, ali bi se to, prema rečima našeg sagovornika, moglo uskoro očekivati jer u ovom trenutku na rod stiže veliki broj sorti jabuka, što će popraviti ponudu na domaćem tržištu.
Veliki deo proizvodnje će svakako otići u izvoz, najviše u Rusku Federaciju, kao što je bilo i prethodnih godina.
Ove godine se proizvođačima otvorila još jedna šansa za izvoz i dobru izvoznu cenu, jer se u Poljskoj, jednom od naših najvećih konkurenata u ovoj vrsti proizvodnje, zbog izmrzavanja jabuka, očekuje pad proizvodnje , navodi Aleksandar Bogunović.
Rod šljiva je varirao od regiona do regiona ali pošto je berba još u toku, nema preciznih podataka o ukupnom prinosu na teritoriji cele države.
Ipak se prema procenama stručnjaka očekuje pad proizvodnje od 20 do 30 odsto po regionima, kao i nešto slabiji kvalitet. Niska otkupna cena od 10 do 20 dinara po kilogramu, neredovan otkup, nedostatak radne snage i berača, samo su neki od problema koji su pratili ovogodišnju berbu , kaže Bogunović.
On ističe da je će i ove godine, kao što je uostalom bivalo godinama unazad, 70 odsto roda šljive završiti u rakiji.
Kada je o grožđu reč, naš sagovornik ističe da su nepovoljne vremenske prilike u regionu Župe uticale na pad proizvodnje u tom regionu od preko 50 odsto, dok se u Šumadiji i Vojvodini očekuje znatno bolji prinos, kao i kvalitet grožđa.
Za očekivati je da i će period sunčanih dana do kraja septembra, pogodovati vinovoj lozi i na preostalim neubranim površinama, ublažiti štete proizvođačima koji su ih pretrpeli.
Sektor proizvodnje grožđa i vina je inače zbog pandemije korona virusa pretrpeo velike štete, jer je analiza prodaje pokazala da je u prethodnih šest meseci ove godine, prodato za 50 odsto manje domaćih vina nego u istom periodu prošle godine.

Izvor: Tanjug

 

Prinos šljive ove godine je prepolovljen, a zato će biti i manje rakije, kažu proizvođači. Ipak, cene će ostati na istom nivou, pa se za litar prepečenice mora izdvojiti oko 800 dinara.Uveliko se spremaju rakije kako po domaćinstvima, tako i po malim proizvodnjama i velikim desitlerijama. Međutim, kod mnogih dosta manje nego što je to bilo prošle godine. Otkupna cena šljiva nije bila visoka (od 20 do 40 dinara po kilogramu), ali rod po šljivicima nije bio prevelik. Ipak, i tako manja proizvodnja, neće dovesti do velikih pomeranja kada je reč o ceni ovog pića. Na to najviše utiče ograničen izvoz.

- Godinama već praksa je da 70 odsto roda šljive završava u rakiji. Ove godine prinos šljive je prepolovljen, a kvalitet plodova je takođe slabiji, tako da će i rakije biti manje. Ipak, cena neće rasti usled ograničenog izvoza. Kvalitetna rakija, bez obzira na to da li se spravlja u destilerijama ili se peče u lampeku, uvek nađe kupca, ali najveći problem je odstupanje od prave tehnologije i zaslađivanje rakije da bi se dobila veća količina, što, nažalost, neki i dalje praktikuju - priča Miroslav Krstivojević iz Krčmara podno Divčibara, čije domaćinstvo proizvodi godišnje do 1.000 litara prepečenice iz voćnjaka u kojima šljivu gaje po principima organske proizvodnje, a čija je prepečenica nagrađivana na domaćim i inostranim sajmovima.Rakije iz tri domaće destilerije, članice Nacionalne asocijacije proizvođača rakije “Srpska rakija”, osvojile su nekoliko medalja na Međunarodnom takmičenju za vina i alkoholna pića u Londonu, u konkurenciji više od 3.000 uzoraka jakih alkoholnih pića iz više od 90 zemalja sveta.

Izvoz rakije iz Srbije, pokazuju podaci Privredne komore, u poslednjih pet godina jeste veći za oko 40 odsto, ali nju i dalje najviše kupuju oni koji je već znaju.- Naime, u strukturi izvoza najviše rakije i dalje ide u bivše jugoslovenske republike, a na tržištu EU u Nemačku. Delimično se izvozi u SAD i Australiju, uz par izvoza za Kinu i skromnu pojavu na tržištu Rusije. Rakija je i dalje vrlo malo prepoznata kao kategorija pića u inostranstvu, što je, opet, naša šansa da je marketinški dobro ponudimo kao nacionalni proizvod u narednih deset godina - kaže Ivan Urošević iz destilerije "Tok", koja je za svoje rakije od šljive dobila dve srebrne medalje.Osnovni preduslov za to, međutim, jeste kvalitet i uniformisana tehnologija proizvodnje, s obzirom na to da na tržištu, kako kaže, „imamo veliki broj neiskontrolisanih rakija u sivoj zoni“. Zato se šljivovica u Srbiji može kupiti i za svega 400 dinara litar, dok pojedini domaći brendovi koštaju čitavih 100 evra!

- Cene u izvozu su zaista šarenolike. Cena domaće šljivovice, koja se i najviše izvozi od svih vrsta rakije, kreće se od 6 do 100 evra, u zavisnosti od kvaliteta i samog tržišta. Izvozne cene su obično niže nego prodajne u Srbiji, jer se roba u inostranstvu plaća avansno. Kupaca i potencijala ima, ali mišljenje svih nas u Asocijaciji je da bez pomoći države, pre svega u smislu prezentacije na međunarodnim sajmovima, mi ne možemo da budemo vidljivi na svetskom tržištu - zaključuje Urošević.Stav Nacionalne asocijacije je da je neophodno udruživanje proizvođača voća i prerađivača u plasmanu srpske rakije.

- Ne sme da se desi kao što smo imali slučaj da u početnoj fazi berbe „čačanske lepotice“ i „čačanske rane“ bude ubrano 50 odsto zelenih plodova da bi se plasirali na nemačko tržište, a kada je to stalo, sva ta šljiva, koja je neupotrebljiva za preradu, završila je na domaćem tržištu. Tako su na gubitku svi - upozorava Ivan Urošević.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/manje-rakije-zbog-slabog-roda-sljive-kazani-su-spremni-ali-ova-godina-nece-biti/yqrzxcn

Ove sezone proizvođači malina imali su više otkupne cene, ali su uprkos tome, zbog pada prinosa, mnogi ostvarili mali prihod. Pojedini proizvođači su ovih dana krenuli u berbu malina, koje se plasiraju u svežem stanju po otkupnoj ceni za 300 do 600 dinara.Pod plastenikom od 70 ari, zadrugari "Naši voćari" započeli su berbu maline "enrosadira". Uz subvenciju države prošle godine podigli su zasad i nabavili certifikovane sadnice."U odnosu ne samo na vilamet nego i na sve ostale sorte, malinu izdvaja organoleptičko svojstvo, blagotvorno dejstvo ukusa, znači veoma jedan ukusan plod, krupan plod, čvrst plod i postojan plod. Kažem vam sedam dana može da bude u marketima u prodaji u režimu pothlade", kaže direktor Prve složene zemljoradničke zadruge "Naši voćari" Milićevo Selo, Božo Joković.

Kako u svetu, tako i kod nas raste potražnja za svežom malinom, zbog čega su se i Radovanovići u Stupčevićima odlučili da površine pod malinom prošire i Enrosadirom.

"Tri meseca nju beremo, a vilamet beremo znači 45 dana maksimalno. E zbog toga ona je interesantna, što smo produžili. Tako Evropa radi, tako i mi mora da radimo. Ne samo hoćemo mesec dana da radimo i posle ćemo da se odmaramo. Pa ne gospodo, moramo da radimo, mnogo da radimo da bi lepo i živeli", ističe Dragić Radovanović iz Stupčevića.

U zavisnosti da li se bere u gajbice ili male posude cena se kreće od tri stotine do šest stotina dinara, kaže ekspert za jagodičasto voće. Proizvođači sorti koje se plasiraju sveže ne beru brigu ni oko radne snage.

"S obzirom da su ove sorte dvorodne i da je period berbe dosta drugačiji i duži, znači da se može rasporediti radna snaga i na taj način prevazići te probleme sa kojima se inače susreću u proizvodnji sa normalnim, klasičnim sortama", kaže ekspert za jagodičasto voće Aleksandar Leposavić.

Uz subvenciju države certifikovane sadnice malina svakako mogu doneti veće prinose, ali i više prihode.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4065342/maline-sveze-berba-otkup-cena.html

Berba maline predstavlja krunu proizvodnje, ali i prektenicu. Posle ovog posla odmah treba pristupiti i drugim radovima u zasadu. Kako je za naš časopis rekao Ratko Dragićević, ove godine ko je ulagao u prozvodnju, ne samo novčano, već i svoj rad imao je šta i da nabere.
„Malina traži pre svega rad. Ja sam ovde nekoliko puta kosio i kopao, tri puta frezirao, i nabrao preko tri tone na 18 ari proizvodnog zasada maline, sorte Vilamet. Zadovoljan sam i rodom i cenom”. Na dan kada smo posetili ovog vrednog domaćina cena je bila 210 dinara. Otkupljivači kažu da je kvalitet dobar, a mi smo se u to uverili tokom naše posete Ivanjici i okolini. Naši domaćini bili su iz firme AGRO MILOVANOVIĆ, koja se otkupom bavi od 2006. godine. Od tada do danas, izrasli su u ozbiljnu firmu sa hladnjačom kapaciteta 350 tona. Bave se otkupom maline i kupine.
„Dnevno kupimo 25 tona malina, a upakujemo oko 16 tona. Možemo dnevno da zamrznemo 50 tona, jer smo investirali i u četvrti tunel. Kvalitet je izuzetno dobar, što se tiče ove godine, ali je rod nešto manji“ kaže za naš časopis Aleksandar.
Milovanović nije imao podsticaje od države, već je sve investirao sa porodicom. Njegov otac bavi se sekundarnim sirovinama, dok on sa sestrom radi u hladnjaci na otkupu. Kaže da može da se zaradi, da se radi dosta, ali je posao rentabilan i imaju dobro saradnju sa proizvođačima kojih ima trenutno oko 250.
Među njima je i Slobodan Dragićević, mladi proizvođač koji se pored proizvodnje maline, bavi proizvodnjom kupine, kao i ovčarstvom i svinjarstvom. Trenutno
ima 50 ovaca i 15 svinja sa tendencijom rasta. Kupio je i novi traktor uz subvenciju države.
„Zasadio sam i jabuke, nekoliko sorti na kosom terenu da bih video može li ovo podneblje i kosi teren da bude podobno za gustu sadnju jabuka. Zasad se nalazi u trećoj vegetaciji i već na nekim stablima imamo rod, dok smo se za neke odlučili da sačekamo narednu godinu, kako bi se što bolje učvrstila stabla“ priča ovaj mladi poljoprivrednik. Dragićević planira postavljanje špalira sa žicom i stubovima, jer je svestan da će jabuka biti u opasnosti na ovako kosom terenu, kada bude opterećena rodom. Sadnja je zato i bila prilagođena ovakvom nagibu terena.
Inače, naš mladi domaćin upravo završava berbu malina, a počeo je i berbu kupina. Uporedo sa ovim poslovima radi na održavanju mladog zasada malina, koji je postavljen sa sistemom za zalivanje kap po kap.Vode imamo dovoljno, uglavnom radimo svi iz kuće, a po potrebi angažujemo i dodatnu radnu snagu“.
Nedavno je Ivanjcu zahvatilo nevreme i ovde su još vidljive posledice:
„Odronio se put u našem selu, moraćemo to da poparvimo sami. Ne možemo čekati, jer je toliko štete da mislim i uz najbolju volju i želju države nećemo stići na red, skoro tako da planiram da sa komšijama organizujem nasipanje i saniranje puta“.
Brojni zasadi bili su poplavljeni, prolazeći kroz Ivanjicu jasno smo mogli uočiti kuda je sve voda prolazila i koliko štete je nanela proizvođačima. Naravno, takav je posao u fabrici pod otvorenim nebom, gde nije sve u našoj moći, ali je kažu moglo biti i više učinjeno da se predupredi ovakva situacija. Naravno, ima tu i ćudi naših političara tako da jedni grade, drugi ruse, a ni jedni ni drugi ne mare za to generalni je utisak kako nas kao gostiju tako i naših vrednih domaćina.

Izvor: Agrobiznus magazin 

Kao i gotovo sve voćne vrste, i dunja je ove godine pretrpela velike štete od prolećnog mraza. Rod je, kako sada izgleda, umanjen za 40 do 50%, posebno u ravničarskim krajevima. Potvrđuje to Sava Radišić, jedan od većih proizvođača ovog plemenitog voća u Banatu.

- Dunji ni leto baš nije išlo na ruku. Dva - tri kišna perioda u junu i julu pogodovala su razvoju bolesti u voćnjaku. Mi smo radili svu potrebnu zaštitu i spasili je, posebno od ervinije, koja je za dunju pogubna. Rod jeste umanjen, ali je zato plod izuzetno kvalitetan - ističe Radišić.

Radišići u svom voćnjaku imaju 3.400 stabala dunje. Najveći deo roda prodaju velikim kupcima, jer se dunja traži najviše za rakiju.

- Prošle godine dunja koja je, kako mi kažemo, brana redom, dostizala je cenu od 40 do 50 dinara za kilogram. Verujem da će ove godine moći da stigne i do 60, jer je neće biti previše. Još je bolja cena kada se bere ručno i prodaje na gajbe, ali za to je potrebna radna snaga, do koje se danas ne dolazi lako. Još nismo odlučili kako ćemo raditi ove godine - kaže Radišić.

Berba dunja, u zavisnosti od vremenskih prilika, može da se otegne i na 45 dana.

- Nekad plodovi počnu da otpadaju i krajem septembra, ali kada je jesen kišovitija i hladnija, može da se bere i krajem oktobra. To je nezahvalno prognozirati - navodi Radišić.

A na pitanje, da li je dunja voćna vrsta od koje može najviše da se zaradi, pa i obogati, Radišić se smeška.

- Kod svake voćke vas čeka neka "krivina". Tako i kod dunje. Ljudi pomisle, kad pročitaju takve naslove, da je zarada iza ćoška. Dunja je vrlo, vrlo zahtevna voćka. Mi imamo sreću da imamo svoj rasadnik i svoje sadnice, pa lako dopunjujemo prazno mesto kad se drvo osuši. Onome ko sadnice treba da kupuje i stalno zanavlja voćnjak, to je već problem. Dunja je osetljiva, ervinija zna da uništi ceo zasad. Jeste lakša za prodaju, ali ako bi je bilo mnogo, padaće joj cena, kao što se to desilo sa jabukama. Proletos su mi nudili jabuku za rakiju za četiri - pet dinara. To je katastrofa. Svakom bih savetovao da se prvo dobro raspita, pa tek onda krene u investiciju - zaključuje Sava Radišić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2981231/prolecni-mraz-umanjio-rod-dunje-u-banatu-ali-plod-izuzetno-kvalitetan

Berba kupina u Pomoravskom okrugu, na oko 600 hektara je u punom jeku, rodila je dobro, puna je šećera i suve materije, kvalitetna je, ali proizvođači smatraju da je otkupna cena suviše niska.

Radiša Petrović iz Sekuriča, opština Rekovac, koji plantažu kupina ima kraj starog puta Jagodina - Kragujevac, izjavio je danas Tanjugu, da je otkupna cena 50 i 60 dinara za kilogram i "sa ovakvom cenom, zbog velikih i skupih ulaganja, cene berača, proizvođačima neće ostati ništa od zarade".

U Levču i opštini Rekovac, izrazito voćarsko vinogradarskom kraju, kupinom je zasađeno oko 400 hektara, a zbog niske cene prošlih godina, mnogi su plantaze kupina iskrčili, ističu kupinari. Oni dodaju da je bilo godina kada kupinu nisu ni brali jer bi otišli u još veće gubitke.

Mnogi da bi izbegli gubitke, beru sami, ali je problem što je ovaj kraj sa izrazito staračkim domaćinstvima, sela su pusta, i nema ljudi za rad, nekima pomažu rođaci koji dolaze iz drugih gradova, pričaju oni.

Kupinari potsećaju da su potrebne tri godine da se zasad kupina podigne, da se održava, đubri mineralnim đubrivima, hemijski tretira, što je skupo i da je cena ispod 100 dinara za kupinu niska.

U ovom kraju dominira sorta "čačanska bestrna" koja je posebno dobro rodila ali je dosta zasađena i "ton fri", "tripl kraun" i "loh nes".

Prinosi se kreću od 12 do 14 tona ali ima površina na kojima se prinos procenjuje i na 20 tona po hektaru.

Kupinari ocenjuju da niske temperature i sveže noći pogoduju kupinama a da dnevne ne bi valjalo da preleze 27 stepeni.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=08&dd=12&nav_id=1718209

U planinskim selima Kuršumlijske opštine privodi se kraju berba maline. Za razliku od prethodnih godina, proizvođači su zadovoljni otkupnom cenom, koja se kreće od 200 do 250 dinara za kilogram. Dodatnih 50 dinara sleduje onima koji je uzgajaju na organski način, a takvih je u Toplici sve više.Jevremovići iz Kuršumlijskog sela Igrišta u malinjaku na 30 ari, ubrali su više od sedam tona organske maline, koja je ove godine rekordno rodila.i način, a takvih je u Toplici sve više.

Jevremovići iz Kuršumlijskog sela Igrišta u malinjaku na 30 ari, ubrali su više od sedam tona organske maline, koja je ove godine rekordno rodila.

"Ove godine stvarno je bio odličan prinos. Kvalitet je odličan. Prvenstveno mogu da kažem, da je to prosto zato što je tu prirodno stanište, jer vi svud kad krenete tu po tim šumskim putevima, ima da nađete divlju malinu koja je izuzetno rodila", kaže Radica Jevremović iz Igrišta kod Kuršumlije.

"Prihranu radimo koprivom, stajskim đubrivom koga u proleće zaoravamo, radimo košenje, plevljenje, mahom se ručno radi", dodaje Rade Jevremović.

Ovdašnji gorštaci shvatili su da im je priroda dala sve što im je potrebno da proizvedu malinu bez upotrebe pesticida, koja na tržištu ima veću cenu.

"Malinu iz Igrišta otkupljivači plaćaju trista dinara i kompletan ovogodišnji rod izvoze na inostrano tržište", kaže Dragiša Stojanović.

Jedini problem predstavlja radna snaga za berbu ove maline, koja u kratkom roku, po visokoj temperaturi mora dospeti do hladnjače. "Vrućina jeste, teško nije, kad ovako lepo rodi i gazda lepo uradi, što je teško. Ko voli da radi, ko hoće da radi može da zaradi do tri hiljade", kaže Dragica Simonović iz Kuršumlije.

"Na našim prostorima je u najvećem procentu je organska malina, sve ono što treba za nas kao proizvođače, za ljude koji se bave sa tim, od sistema za navodnjavanje, sadnog materijala, mašina potrebnih za obradu, sve to ide po našem programu. Ljudi mogu da konkurišu", navodi Jovica Đinović iz poljoprivredne stručna služba Opštine Kuršumlija.

Opština Kuršumlija subvencioniše organsku proizvodnju izdvajajući iz budžeta 20 miliona godišnje.

U planinskim selima Kuršumlije na više stotina hektara već desetak godina uzgajaju se maline na organski način, čiji je plasman, zahvaljujući ugovorima sa ino partnerima unapred obezbeđen.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4037707/malina-igriste-placanje-cena.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31