Nacionalni tim za preporod sela Srbije poručio je povratnicima iz inostranstva u Srbiju usled pandemije korona virusa da ulaganje u ribarstvo može da bude veoma isplativo.

Kopredsednici Nacionalnog tima za preporod sela Srbije ministar za regionalni razvoj Milan Кrkobabić i akademik Dragan Škorić su, odgovarajući na pitanja zainteresovanih za ulaganje u ribarstvo, konsultovali vrhunskog stručnjaka u toj oblasti Zorana Markovića, člana Nacionalnog tima.

Oni su ukazali da je na prostorima današnje Srbije ribarstvo bilo značajan način dolaska do hrane još iz perioda praistorijskih ljudi.

- Riba je namirnica budućnosti, kako zbog svojih nutritivnih i preventivnih vrednosti (za kardiovaskularne, kancerogene i druge bolesti), tako i zbog činjenice da Srbija raspolaže ogromnim resursima za gajenje slatkovodnih vrsta riba - naveo je Nacionalni tim u saopštenju.

Podsetio je da se ribarstvo u Srbiji odvija kroz akvakulturu - gajenje riba, ribarstvo otvorenih voda i preradu riba. Akvakultura se realizuje u toplovodnim (šaranskim), hladnovodnim (pastrmskim) ribnjacima i RAS sistemima (recirkularni sistemi za proizvodnju ribe).


Ribarstvo u brojkama

Proizvodnja ribe u Srbiji poslednjoj deceniji varira izmedju 7.278 tona 2017. godine i 13.013 tona u 2011. godini. Prema količini proizvodene ribe Srbija je negde u sredini u poređenju sa članicama EU, a manju proizvodnju od Srbije ima 12 članica EU.

Prosečna potrošnja ribe u Srbiji po glavi stanovnika je pet od šest kilograma po zvaničnim (odnosno sedam kg po nezvaničnim) podacima, što je tri do četiri puta manje od evropskog i svetskog proseka.

Ukupna potrošnja ribe u Srbiji poslednjih godina kreće se izmedju 35.000 i 50.000 tona godišnje, a uvoz te namirnice beleži stalni rast.

U poslednjoj deceniji uvoz se kretao od 23.336 tona (2008. godine) u vrednosti od 69 miliona dolara, do 36.089 tona (2018. godine) u vrednosti od 102 miliona dolara.

Izvoz ribe iz Srbije uglavnom je baziran na ribljim preradjevinama (i to na preradi uvezene morske ribe) i poslednjih godina beleži značajan rast, od 697 tona u vrednosti od 4,1 milion dolara 2012. godine, do 2.095 tona, izvezene 2018. godine u vrednosti od 17,5 miliona dolara.


Neophodne specijalizovane ribarske zadruge

Krkobabić je uakzao na neophodnost povećanja proizvodnje riba i udruživanja u specijalizovane ribarske zadruge.

- Srbija bi ponovo mogla da bude veliki izvoznik kavijara kao pre više decenija, kada je u SAD i druge zemlje godišnje izvozila dve do tri tone tog specijaliteta po ceni od 900 dolara za kilogram i ostvarivala prihod veći od 2,5 miliona dolara. Kladovski kavijar se vekovima služio i na evropskim dvorovima. Zbog izgradnje dve đerdapske hidroeletrane, šansu danas ima negotinski kavijar - rekao je Krakobabić.

Dodao je da riba i riblji specijaliteti u većoj meri mogu da budu zanimljiva i isplativa ponuda i u jelovniku poljoprivrednih gazdinstava koja se bave seoskim turizmom.

- Činjenica da se tri četvrtine ribe koju konzumiraju građani Srbije uveze i za to država izdvaja ogromna finansijska sredstva ukazuje na neophodnost povećanja proizvodnje, čime bi se izdvajanja za uvoz slatkovodne ribe smanjila za oko 10 mil USD godišnje! Resursi su veliki: samo u Vojvodini je više od 100.000 hektara koje se ne mogu koristiti za druge namene, a pogodne su za izgradnju šaranskih ribnjaka - istakao je ministar.

Kako je podsetio, proizvodnja ribe u Srbiji, prema stručnim procenama, može da se poveća za 100%, uz dobro osmišljen izvoz preradjevina od slatkovodne ribe.

Krkobabić je rekao i da treba podsticati udruživanje, jer Srbija danas ima svega tri specijalizovane ribarske zadruge.

Zoran Marković je istakao da u Evropi postoji ogroman deficit od više od 1,5 miliona tona ribe i da stalno raste njena konzumacija u Evropi i svetu.

- U Srbiji postoje veliki neiskorišćeni raspoloživi vodeni resursi (reke, potoci, jezera, kanali, podzemne vode), a posedujemo i sirovine: pšenicu, kukuruz, ječam, soju za proizvodnju hrane za ribe. Veliki su kapaciteti i za proizvodnju ekstrudirane hrane za ribu - rekao je Marković

Egzistencija sa proizvodnjom najmanje 10 tona ribe

Po proceni nacionalnog tima za preporod sela, poljoprivredno ribarsko gazdinstvo svoju egzistenciju moglo bi da obezbedi proizvodnjom najmanje 10 tona ribe, što se u uslovima pastrmske proizvodnje može ostvariti na površini od 250 m2, odnosno pet hektara šaranskog ribnjaka (u poluintenzivnoj proizvodnji), ili 1,5 hektara u intenzivnoj proizvodnji.

Ulaganja u ribnjake zavise od konfiguracije terena, kvaliteta zemlje, blizine izvora za vodosnabdevanje, blizine puta i mogućnosti "kačenja" na elektro mrežu, vrste materijala od kojih se gradi. Uložena sredstva u izgradnju ribnjaka se mogu vratiti za četiri do šest godina, smatraju stručnjaci Nacionalnog tima.

U Srbiji ima 149 registrovanih ribnjaka, od čega 77 šaranskih, 68 pastrmskih i četiri ribnjaka (RAS sistema) za gajenje kečiga. Registrovanih poljoprivrednih gazdinstava za proizvodnju riba ima 518, od kojih samo ribe gaji 126 gazdinstava, dok se 392, pored ribarstvom, bave i ratarstvom, voćarstvom, stočarstvom.


Koje se ribe gaje u Srbiji?

U proizvodnji riba sa više od 90% dominiraju šaran i kalifornijska pastrmka. Pored te dve vrste, gaji se: som, smuđ, štuka, beli i sivi tolstolobik, beli amur, babuška i linjak na šaranskim ribnjacima i potočna pastrmka, mladica i lipljan na pastrmskim ribnjacima, kao i kečiga i sibirska jesetra u RAS sistemima.

U izlovu iz otvorenih voda od 50-tak vrsta koje se izlovljavaju dominiraju: šaran, som, smuđ, štuka, beli i sivi tolstolobik, beli amur, deverika i babuška.

Ukupne površine pod šaranskim ribnjacima u poslednjoj deceniji variraju između 6.492 i 8.940 hektara (nezvanično oko 14.000 hektara), a pod pastrmskim ribnjacima izmedju 33.255 i 81.411 m2 (nezvanično oko 14 hektara).

U Vojovodini je locirano čak 98% šaranskih ribnjaka, a pastrmski su u brdsko planinskim područijima centralne Srbije, pre svega u zapadnoj, istočnoj i južnoj Srbiji. Privredni izlov ribe iz otvorenih voda (velikih reka: Dunava, Save i Tise) obavljaju privredni ribari, kojih ima između 295 i 388.

Kako je rekao Dragan Škorić, prema raspoloživim resursima, uz dobru organizaciju i podršku države, Srbija u šaranskom ribarstvu vrlo brzo, za dve decenije, može postati ono što je Norveška u salmonidnom (pastrmskom) ribarstvu. Norveška proizvodi više ribe nego sve zemlje EU zajedno.


Poseta ribnjacima

Za sve zainteresovane, uz savete kako se mogu udružiti, Nacionalni tim za preporod sela Srbije organizovaće stručne posete uspešnim ribnjacima kao što su: Ribnjak u Rogačici kod Bajine Bašte, u Skržutima - obodi Zlatibora, Riboteks u Gornjoj Trešnjici, Kapetanski rit Kanjiža, BioFiš - ribnjaci u Somboru i Baču, DTD Ribarstvo - Jazovo, Centar za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju Mali Dunav Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu - Grocka, u okviru koga je i Naselje praistorijskog ribara, čiji je tvorac i rukovodilac Zoran Marković.

Inicijativa za osnivanje ribarske zadruge stigla je od alasa iz Golupca, a sve specijalizovane ribarske zadruge će moći da konkurišu za podsticajna sredstva u okviru projekta "500 zadruga u 500 sela".

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2878370/nacionalni-tim-za-preporod-sela-srbije-predlaze-povratnicima-iz-inostranstva-ulaganje-u

Na osnovu mnogobrojnih analiza, riba iz naših ribnjaka kvalitetnija je od one proizvedene na Zapadu. Ribnjaci koriste kvalitetnu vodu, riba se hrani koncentrovanom hranom koja zadovoljava i najstrože propise, zato je i meso sa manjim procentom masti.

Profesor dr Miroslav Ćirković sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da sa takvom hranom postižemo 4% do 6% masti, dok je u Češkoj to oko 10%, a u Poljskoj 12% u mesu šarana.

- Ne upotrebljavamo u lečenju ribe antibiotike, jer nije velika gustina nasada - kaže Ćirković.

Dr Vesna Đorđević, sa Instituta za tehnologiju mesa Beograd, kaže da se može reći da naša riba kao namirnica odgovara propisima koje propisuje monitoring program, a predviđa EU.

Proizvođači upozoravaju da će uprkos dobrom kvalitetu i prinosu od 1.500 kilograma ribe po hektaru i primeni savremene tehnologije, teško izdržati konkurenciju sa Zapada. Stručnjaci ističu da za razliku od vlasnika ribnjaka u okruženju, koji ne plaćaju vodu u ribnjacima, našim proizvođačima redovno stižu računi.

- Mi praktično po tri osnova plaćamo korišćenje voda, što je 10% od velikoprodajne cene: po kubiku zahvaćene vode, kanalska mreža i po kilogramu proizvedenog šarana - navodi Bratimir Radenović iz ribnjaka Vršački ritovi.Poglavlje 13, koje obuhvata sve procese u proizvodnji i prometu slatkovodne ribe, otvoreno je 2018. godine. Stručnjaci smatraju da površine pod ribnjacima u našoj zemlji sa sadašnjih 15.000 hektara mogu da se povećaju na skoro 100.000 hektara.

Samo u Vojvodini ima više od 200.000 hektara neplodne zemlje pete i šeste klase pored kanalske mreže pogodne za izgradnju ribnjaka, koja bi uzgojem ribe omogućila veći profit po jedinici površine.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2720906/nasa-riba-odgovara-propisima-eu-tesko-izdrzati-konkurenciju-sa-zapada

Sezonski radnici koji rade u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u Srbiji, prema nacrtu zakona koji je predložilo Ministarstvo za rad, imaće usmeni ugovor sa poslodavcem i mogu imati neograničeno radno vreme.

Jedan od spornih delova ovog nacrta Zakona je to što predviđa usmeno ugovaranje posla između sezonskih radnika i poslodavaca.

Poslodavac je, prema ovom nacrtu, dužan da upozna radnika pre stupanja na rad o uslovima rada i rizicima koji bi mogli da utiču na bezbednost i zdravlje na radu.

"Stupanjem sezonskog radnika na rad smatra se da je prihvatio uslove... i da je time zaključen usmeni ugovor o obavljanju sezonskih poslova", piše u nacrtu.

Na ovaj način radnik nema pisani dokaz da će uslovi rada biti onakvi kako je usmeno dogovoreno: kolika je previđena naknada za rad, radno vreme, odmor, mesto i trajanje rada.

Nacrt predviđa da radnik može da traži da mu poslodavac izda pisanu potvrdu o uslovima rada, ali rok za dostavljanje ove potvrde je dva meseca od početka rada.

Problem je u tome što poslodavac, prema ovom nacrtu, može usmeno da obeća radniku zaradu od 300 dinara po satu, a da isplaćuje 200 dinara. Radnik može da zatraži poslodavcu pisanu potvrdu o uslovima koje su ugovorili i da poslodavac posle dva meseca tvrdi u pisanom obliku da je ugovorena satnica 200 dinara. Radnik, osim eventualno svedoka, nema drugih dokaza da je usmeno ugovorena zarada 300 dinara.

Nacrtom nije predviđeno da radnici dobijaju obračune zarada, kao što je previđeno Zakonom o radu.

Ovim nacrtom nije predviđeno nikakvo ograničenje radnog vremena, niti je dnevni odmor obavezan, već poslodavac i radnik sve ugovaraju usmeno.

U nacrtu je samo navedeno da je poslodavac dužan da "sezonskog radnika pre stupanja na rad upozna sa poslovima koje će obavljati, mestom rada, očekivanom trajanju radnog angažovanja, uslovima za bezbednost i zdravlje na radu, dnevnom i nedeljnom radnom vremenu, odmorima u toku rada i dnevnom odmorom, visinom naknade za rad bez pripadajućeg poreza i doprinosa i rokovima za njenu isplatu".

Za zaposlene koji imaju ugovor o radu važi ograničenje da rad ne sme trajati duže od 12h dnevno sa prekovremenim radom, prema Zakonu o radu. Ovakvo ograničenje ne postoji u ovom nacrtu zakona.

Sezonski radnik, prema nacrtu, ima pravo na novčanu naknadu "najmanje u iznosu minimalne cene rada utvrđene u skladu sa zakonom". Trenutno, minimalna neto cena rada iznosi 143 dinara po satu.

Problem je, međutim, u tome što je propisima u Srbiji dozvoljeno da poslodavac isplaćuje zaradu ili naknadu za rad "na ruke", a ne preko računa. To se odnosi i na radnike koji rade po ugovoru o radu ili ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.

"Zakonom o radu nije utvrđeno da li se zarada zaposlenom može isplatiti 'na ruke' ili je obaveza poslodavca da istu uplati na tekući račun", kažu u Ministarstvu.

Radnik tako ostaje bez pisanog dokaza o tome koliko mu je novca isplaćeno.

Ukoliko poslodavac isplaćuje naknadu za sezonski rad "na ruke", nejasno je kako inspektor rada može da, po prijavi radnika, proveri da li mu je poslodavac zaista isplatio naknadu za rad višu od minimalne.

Ministarstvo rada nije odgovorilo na pitanja koja se odnose na problematičan nacrt zakona, već su naveli da će nakon sprovedene javne rasprave preispitati "pojedina zakonska rešenja, imajući u vidu predloge zainteresovanih strana i izvršiti eventualne izmene odredaba zakona u cilju unapređenja zakonskih rešenja".

Ovaj nacrt zakona je dobro definisan u delu u kome se navodi da sezonski radnik može biti angažovan samo 120 dana godišnje, uključujući i rad po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima jer se na ovaj način mogu sprečiti zloupotrebe da radnik radi godinama kao sezonski radnik, umesto po ugovoru o radu.

Nacrt zakona o sezonskom radu donosi se kako bi se pojednostavila procedura angažovanja radnika i plaćanja poreza i doprinosa zbog posebnih karakteristika i uslova sezonskog rada u poljoprivredi. Poslodavac, prema ovom nacrtu, može biti i nosilac ili član porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, a ne samo pravno lice ili preduzetnik.

Finansijska sredstva za nabavku softvera koji će biti korišćen za prijavljivanje sezonskih radnika obezbeđena su preko projekta koji sprovode NALED (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj) i GIZ (Nemačka agencija za međunarodnu saradnju), a koji finansira Nemačko savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ).

 

izvor : http://www.021.rs 

Prvi Javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje projekta za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva u nabavku nove opreme, raspisan je juče, a rok za podnošenje zahteva je od 27. marta do 28. maja 2018. godine.

Predmet Javnog poziva su investicije u fizičku imovinu i prihvatljivi troškovi u nabavku nove opreme i mehanizacije dati u Listi prihvatljivih investicija i troškova za Prvi Javni poziv za Meru 3, koja je objavljena uz ovaj Javni poziv.

Više informacija pogledajte na sledećim linkovima :

file:///D:/Downloads/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8-%D0%88%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2-%D0%98%D0%9F%D0%90%D0%A0%D0%94-%D0%9C3-fin.pdf 

file:///D:/Downloads/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B3-1-%D0%9B%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%85%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%85-%D0%B8%D0%BD%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8-%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8-%D0%88%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2-%D0%B7%D0%B0-%D0%9C%D0%B5%D1%80%D1%83-3.pdf 

 

izvor : http://uap.gov.rs 

Svake godine se u svetu proizvede blizu 52,5 miliona tona ribe, u vrednosti koja prelazi 100 milijardi dolara sa tendencijom rasta. Stručnjaci iz oblasti ribarstva izneli su svoje mišljenje da bi ribnjaci „vodene njive“ mogli prehraniti veliki broj ljudi u svetu, blizu 800 miliona ljudi. Potrošnja ribe u svetu iznosi u proseku 17,1 kilogram po glavi stanovnika. Evropski prosek je 21,4 kilograma po glavi stanovnika, a u Srbiji prosečna potrošnja ribe iznosi 7 kilograma po glavi stanovnika, što je mali prosek u odnosu na Evropu i svet.

Srbija je među poslednjim zemljama po konzumiranju ribe. Riba se najviše konzumira sredom i petakom, na slavama kada su u posnim danima i u vremenu velikih postova.

Opština Petrovac na Mlavi je područje raznovrsnih prirodnih resursa, koje je bogato brojnim izvorima čiste vode. Potencijal za uzgoj ribe u opštini Petrovac na Mlavi postoji, ali je malo iskorišćen. U opštini najzastupljenija je proizvodnja kalifornijske pastrmke.

Mlavski kraj može biti veoma prepoznatljiv kada je u pitanju uzgoj ribe. Uz reku Mlavu nalazi se ribnjak sa restoranom, na kome se odvija proizvodnja kalifornijske pastrmke porodice Marinkić. U neposrednoj blizini prolazi regionalni put Petrovac na Mlavi Žagubica- Bor, a ribnjak sa restoranom porodice Marinkić je od Petrovca na Mlavi udaljen 18,1 km. Ovo je pravi primer, kako se na jednom mestu može proizvesti i potom plasirati kroz restoran i lokalnom stanovništvu. Razgovarali smo sa Rajkom Marinkić o proizvodnji i plasmanu pastrmke na lokalnom tržištu. Marinkići su odabrali povoljan položaj za ribnjak i restoran, kako bi bilo dostupno kupcima i gostima koji se kreću regionalnim putem Petrovac na Mlavi-Žagubica-Bor, tako i gostima koji posećuju manastir Gornjak i lepote Mlavskog kraja.

„Pre nego što smo krenuli sa uzgojem kalifornijske pastrmke odlučili smo da izgradimo ribnjak ne velikog kapaciteta blizu reke Mlava, sa godišnjim izlovom od jednog vagona. Sa uzgojem pastrmke počeli smo 2010. godine i uz naš ribnjak smo otvorili restoran. Trudimo se da obezbedimo idealne uslove za uzgoj ribe, a to doprinosi konstantna temperatura vode koja iznosi 9 0C“, objašnjava nam Rajko Marinkić.

„Posla ima puno i dosta je zahtevan, potrebno je da se na ribnjaku bude 24 časa. Sve što se proizvede od pastrmke plasiramo u našem restoranu i ostalim restoranima, kao i lokalnom stanovništvu za vreme postova, najviše za Božićni i Vaskršnji post“, zaključuje Rajko Marinkić.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Veliki potencijali ribarstva, još nedovoljno iskorišćene i razvijene grane srpske poljoprivrede.

Fileti se sada izvoze i iz Srbije, pa i oni od norveškog lososa, jer je prerada ribe u našoj zemlji u usponu. Izgrađeni su značajni prerađivački kapaciteti prema najsavremenijim svetskim standardima, a fileti ribe danas čine 55 odsto ukupnog izvoza ribe i proizvoda od ribe. Iz Srbije je u prvih deset meseci ove godine kupcima u inostranstvu prodato 1.915 tona ribe i prerađevina od ribe, a vrednost ovog plasmana je dostigla 13,2 miliona dolara - 13 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Međutim, mogućnosti srpskog ribarstva i dalje nisu dovoljno iskorišćene.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, raspolažemo sa 8.290 hektara šaranskih ribnjaka, ali se procenjuje da je proizvodnju moguće zasnovati na još 200.000 hektara. Ukupna proizvodnja konzumne ribe u 2016. godini je iznosila 6.878 tona, privredni ribari su ulovili 581 tonu, dok su rekreativni ribolovci upecali 1.488 tona ribe. Od ukupno 8.947 tona ribe, dve trećine je uzgojeno u ribnjacima, dok su trećinu ulovili profesionalni i rekreativni ribari.

- U odnosu na prethodnu godinu, došlo je do znatnog povećanja u izvozu fileta od 88 odsto - objašnjava Mirjana Miščević, savetnik u Udruženju za stočarsku proizvodnju i preradu stočarskih proizvoda PKS. - Konzervirana riba je u ukupnom izvozu zastupljena sa 20 odsto i beleži rast od 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Riba i prerađevine od ribe su se najviše uvozili iz Norveške, Tajlanda, Hrvatske, Španije i Vijetnama, a najviše smo izvozili u Italiju, Bosnu i Hercegovinu, Dansku, Crnu Goru i Francusku.

Statističari su, na osnovu ankete sprovedene među domaćinstvima, izračunali da prosečni građanin naše zemlje godišnje pojede 5,8 kilograma ribe. Pošto more nemamo, veoma je značajan uvoz ribe. Godišnje se uveze skoro 35.000 tona ribe i njenih prerađevina, a proizvede se oko 9.000 tona ribe. Mi proizvodimo šarana i pastrmku, a uvozimo meso lososa, oslića i soma iz Vijetnama.

- Najveća prepreka u ribarstvu je to što je cena vode visoka. U Češkoj su, na primer, ribnjaci oslobođeni plaćanja vodnog doprinosa - dodaje Mirjana Miščević. - Podsticaji za 2017. godinu su niski, pa su za kvalitetne matice šarana iznosili 500 dinara po komadu, a za kvalitetne priplodne matice pastrmke 300 dinara po komadu. Dok podsticaji za konzumnu ribu iznose od 10 dinara po kilogramu proizvedene ribe. U poređenju s prethodnom godinom, nije bilo povećanja podsticaja u oblasti ribarstva. I pored povoljnih uslova za razvoj ribarstva, postoji i niz problema. Tržište i marketing u vezi s ribom i proizvodima od ribe još nisu dovoljno organizovani. Red u ribarstvu se može uvesti jednostavno,praćenjem proizvodnje, transporta, prerade i prodaje ribe.

Izvoz ribe i prerađevina od ribe u 2016. godini je vrednosno povećan tri puta u odnosu na 2011. godinu, dok je uvoz ribe i prerađevina od ribe u istom periodu vrednosno smanjen za 12 odsto.

- Neophodno je preduzeti sve mere da bi se ribarstvo stavilo u ravnopravan položaj sa ostalim granama poljoprivrede - ističe Mirjana Miščević. - Naši proizvodi treba da dostignu konkurentsku poziciju u odnosu na proizvođače iz drugih zemalja. To je moguće ako se iskoriste potencijali koje ova proizvodna grana nudi. Na taj način bi naši ribnjaci postali konkurentni za izvoz na tržišta Evropske unije.

Izvor: www.novosti.rs

 

Da li je riba na pijacama zdrava i bezbedna?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/sitne-zivotinje/item/3446-da-li-je-riba-na-pijacama-zdrava-i-bezbedna

 

Evropska unija nema dovoljno efikasan sistem kontrole ribarstva koji bi garantovao održivost ribljeg fonda, pokazao je izveštaj Evropskog revizorskog suda objavljen 30. maja. Efikasnost zajedničke politike ribarstva umanjuju slabosti u sistemu kontrola flota i merama upravljanja ribarstvom, istakli su revizori EU.

 

 


Posebno su ukazali na propuste u četiri zemlje u kojima su sprovedene kontrole: Francuskoj, Španiji, Italiji i Velikoj Britaniji, odnosno u njenom delu Škotskoj.

Konkretno, ove zemlje ne proveravaju precizno podatke o kapacitetu ribarskih flota, ističe Revizorski sud, koji posebno navodi da nema provere pogonske snage, kao i da postoji neusklađenost između dostavljenih podataka i dokaznih dokumenata.

Pored toga satelitski sistem nadzora brodova pokriva tek svaki 10. brod, što je posledica brojnih odobrenih izuzetaka.

Čak i u slučajevima kada države članice korektno upravljaju kvotama za ribarstvo koje im je Brisel dodelio, događa se da tela nadležne za raspodelu tih kvota u okviru države ne znaju kriterijume za podelu.

"Države teško mogu da znaju ko u praksi koristi mogućnosti za ribarenje, i da procene eventualni negativni uticaj na životnu sredinu i lokalne zajednice", navode revizori.

Cilj zajedničke ribarske politike je da se spreči prekomerni izlov i da se garantuje održivost fonda vodenog živog sveta u različitim zonama ribarenja.

Revizorski sud dovodi u pitanje i kontrolu brodova po povraku u luku, jer je primetio značajnu neusklađenost između prijavljenog istovara riba, i kasnijih podataka dobijenih tokom prve prodaje.

Revizori takođe ukazuju da kazne i dalje nisu dovoljne da bi obeshrabrile potencijalne prekršioce propisa.  

Najzad, države nemaju obavezu na daju precizne podatke o zonama ribarenja, veličini brodova i sredstvima koja se koriste za izlov.  

"Neki propisi se moraju menjati kako bi države članice mogle da kontrolišu ribarenje na efikasan način, navode revizori u izveštaju.

 

Izvor: AFP

        http://www.euractiv.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31