U naredne tri godine planiramo da izdvojimo 100 sela u pet južnih okruga i da u njima podstaknemo privrednu aktivnost kroz zadruge, uložimo u infrastrukturu, seoski, lovni i etno turizam kao i u kulturne i sportske sadržaje.

Ovo je rekao ministar Milan Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, prilikom današnje posete Pirotskom upravnom okrugu.On je obišao novoosnovanu zemljoradničku zadrugu „Darovi Lužnice” iz sela Gorčince, kojoj je prošle godine iz Programa Vlade Srbije namenjenog zadrugama dodeljeno 7,3 miliona dinara za nabavku linije za preradu i pakovanje voćarskih i povrtarskih proizvoda.

„Ova prva ženska zadruga je pravi primer kako inicijativa i rad, uz finansijski podsticaj, u pravim rukama daju rezultate”, napomenuo je Krkobabić.

Direktorka ove kompletno ženske zadruge registrovane za organsku proizvodnju, Karolina Stamenković, istakla je koliko je ova investicija značajna za njenih 14 članica i 26 kooperanata:„Uz novu opremu u stanju smo da ostvarimo profit koji pruža finalni proizvod. Ove sezone zadruga je preradila 3 tone paprike, 1,5 tonu višanja, tonu paradajza, a uveli smo i HASAP sistem”.

Načelnica Pirotskog okruga Dragana Tončić je naglasila da je ova zadruga primer dobre prakse koja može usporiti pražnjenje seoskih sredina Pirotskog okruga.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/439542/Prva-zenska-zadruga-u-selu-Gorcinci-opravdala-ulaganja-iz-Programa-Vlade

Komisija Agencije za licenciranje stečajnih upravnika proglasila je iznajmljivanje Beogradske industrije piva - BIP neuspešnim.

Razlog je taj što se ni jedna firma nije javila na oglas, odnosno nije uplatila depozit do 15. jula što je bio uslov za učešće.Odbor poverilaca pivare saglasio se da stečajni upravnik nastavi proizvodnju samostalno i ovog trenutka je angažovano 127 bivših radnika.

Na pitanje koliko je realno da se sada proizvodnja zaista i nastavi u nekom dužem periodu, ekonomista Mlađen Kovačević kaže da jeste, ali da uspeh takve ideje zavisi od mnogo toga.

"Proizvodnja piva ima ozbiljnu konkurenciju u Srbiji i BIP bi sada morao ozbiljno da poradi na marketingu i mnogo čemu što bi unapredilo njegovu tražnju i proizvodnju. Treba istovremeno znati da je BIP firma u stečaju, ali i setiti se one priče da bi lokacija gde se nalazi BIP mogla da bude iskorišćena za gradnju stambeno poslovnog kompleksa. Sada je samo pitanje šta će da se dogodi", kaže Kovačević za "Blic BIznis".Naime, u februaru ove godine bilo je objavljeno da bi kompleks "Beogradske industrije piva" (BIP), koji se nalazi pored Mostarske petlje, trebalo da bude iseljen. Na toj lokaciji u planu je gradnja komercijalnih sadržaja.

Sve to je navedeno u Planu detaljne regulacije. Cilj izrade plana, kako se navodi u dokumentaciji, jeste formiranje novog gradskog centra uz stanicu "Prokop", stvaranje uslova za razvoj komercijalnih delatnosti, kao i transformacija stare Vajfertove pivare iz 1873. godine zarad industrijskog turizma.

Inače, makedonski biznismen Svetozar Janevski vlasnik tamošnje poznate vinarije, je posle dve godine odustao od iznajmljivanja kapaciteta. On je u BIP došao 2017. godine, a sa njegovim odlaskom postavilo se pitanje šta će biti sa najstarijim i jednim od najomiljenijih srpskih brendova. Osim po nekoliko vrsta piva Bip je bio vrlo popularan i po proizvodnji ruskog kvasa, pivskog kvasca, Bipsi sokova, sirćeta...Država je prodala BIP 2007. godine. Tada su Akcijski fond i Agencija za privatizaciju potpisali ugovor o prodaji 51,9 odsto akcija BIP sa prvorangiranim ponuđačem - Konzorcijumom "Alite" AB iz Litvanije i "United Nordic Beverages" AB iz Švedske, za ukupno 26,5 miliona evra.BIP je pre 20 godina izvršio svojinsku transformaciju i vlasnici nad njegovim kapitalom su postali preko četiri hiljade akcionara fizičkih lica, Akcijski fond i Fond PIO i druga pravna lica. Sredinom 2003. godine vlasništvo nad kapitalom od oko 29 odsto stiče Republika Srbija po osnovu konverzije potraživanja.

Država je potom prodala BIP 2007. godine. Tada su Akcijski fond i Agencija za privatizaciju potpisali ugovor o prodaji 51,9 odsto akcija BIP sa prvorangiranim ponuđačem - Konzorcijumom "Alite" AB iz Litvanije i "United Nordic Beverages" AB iz Švedske, za ukupno 26,5 miliona evra.BIP je 2015. godine otišao u stečaj. Nakon toga je ovu kompaniju 2017. godine zakupio makedonski biznismen Svetozar Janevski. Tada je on rekao da planira da gradi novu pivaru na drugoj lokaciji u koju će uložiti 25 miliona evra.

Beogradska industrija piva (BIP) je fabrika za proizvodnju piva, kvasa i sokova koja se nalazi u Beogradu na opštini Savski venac. Osnovao ju je Čeh Vajnhapal iz Sremske Mitrovice po dozvoli kneza Miloša 1839. godine. Prava industrijska proizvodnja je započela tek 1872. godine, kada je Đorđe Vajfert izgradio fabriku na brdu "Smutekovac", kod današnje Mostarske petlje, na mestu gde se i danas nalazi. Pre privatizacije 2007. godine u pivari je radilo oko 500 radnika. Danas je u ovoj fabrici odstalo 150 radnika.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/da-li-se-gasi-jedan-od-najomiljenijih-i-najstarijih-srpskih-brendova-na-oglas-za/09y5mst

Žetva još nije završena ali će u nekim delovima zemlje posao biti završen već za vikend.Bačvani su posao skoro završili, jer podaci Žita Srbije kažu da je pšenica ubrana s 90 odsto posejanih površina, dok je u Sremu i Banatu taj posao urađen na dve trećine njiva. U centralnim područjima zemlje žito je ostalo još da se skine na oko 40 odsto posejanih oranica.Paralelno sa žetvom krenulo se i sa trgovanjem ovogodišnjeg zrna.

Pravna lica, navodi direktor Žita Srbije Vukosav Saković, za kilogram žita dobijali su juče od 17,5 do 18,2 dinara, dok otkupljivači individulanim poljoprivrednicima plaćaju akotnu cenu od 17 do 17,5 dinara.

U silosu BMM u Kaću poljoprivrednici su pšenicu mogla predati za 19 dinara za kilogram, “Unitrgovina” u Padini davala je 18 dinara, a toliko je vredela i u silosu u Kukujevcima. Na tim otkupnim mestima ratari na keš treba da čekaju od tri do deset dana.

Cena novog roda je takva kav je , a ratari ratari mahom žure da rod prodaju i novac dobiju što pre, jer ne treba zaboraviti, žito donosi prvi prihod u ekonomskoj godini poljoprivrednicima.Malo njih rod ostavlja na lager premda su mišljenja da će za dva, tri meseca kilogram žita koštati preko 20 dinara.Nemanja Petrović iz Udruženja “Starčevački paori” kaže za “Dnevnik” da se u Starčevu i okolini nudi za žito akontacija do 17 do 18 dinara, i da nema saznanja da je neko od ratara već završio trgovanje odnosno dobio novac.

- U našem ataru, ako vreme posluži, žetva bi trebala da bude završena tokom vikenda. Na njivama gde je žito ovršeno prinosi su šaroliki. Klima ove godine nije pogodovala pšenici i cena novog žita neće doneti neki veći prihod ratarima –kazao je Petrović.

U okolini Sente žetva bi trebala, takođe, za vikend da bude gotova –kaže poljoprivrednik Ferenc Šoti i naglašava da su kod njih njive sa pšenicom pune korova i da je zemlja zbog kiše raskvašena, pa su morali čekati, kako bi kombajni mogli ući u njive. Prinosi se, ističe, kreću, od tone i po do tri i po tone po jutru

- U Senti silosi nude akotaciju od 16,5 dinara, premda je to malo, jer da bi se troškovi pokrili žito bi trebalo da košta 20 dinara, a da bi se nešto i zaradilo kilogram nove pšenice trebalo bi da bude 22 dinara - naglašava Šoti. – Uglavnom svi predajemo i čekamo novac malo ko će kod nas pšenicu ostaviti na lager.Žetva se malčice otegla, kaže direktor Poslovnog udruženja Vukosav Saković, zbog korova na nekim njivama i raskvašenog zemljišta, ali su očekivanja, da će se posao narednih dana završiti i dobiti, kako se i očekivalo - 2,5 miliona tona pšenice.

- Prinosi su na nivou petogodišnjeg proseka, u Vojvodini oko pet tona po hektaru a u centralnom delovima zemlje malo ispod četiri tone po hektaru - navodi direktor Saković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/zetva-otkupna-cena-psenice-se-vrti-oko-19-dinara-12-07-2019

Istražni postupci i rezultati ispitivanja zaraženih breskvi i nektarina, koje je nedavno ruska strana vratila Srbiji, biće završeni u toku sledeće nedelje, o čemu će biti obaveštene kolege u Rusiji, rečeno je Sputnjiku u Upravi za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede.

Prvi odgovor im je već prosleđen, kažu u Upravi koja je u međuvremenu naložila detaljnu inspekcijsku kontrolu svih izvoznih objekata da bi se utvrdilo koji su magacini i hladnjače kontaminirani kako bi se obavila njihova dekontaminacija.

Kontroliše se, takođe, i mesto proizvodnje. Svim izvoznicima čije su pošiljke breskvi i nektarina bile zaražene gljivicom monolinijom zabranjen je izvoz do otkrivanja izvora zaraze i otklanjanja utvrđenih nepravilnosti.

Po oceni Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede, uzrok je najverovatnije latentna infekcija koja se ispoljila tokom neadekvatnog transporta, bez mogućnost sprovođenja tretmana fungicidima protiv gljivice iz roda monolinija. Jedan od glavnih razloga za pojavu ovog patogena je, kako napominju u Upravi, pojava obilnih kiša koje su padale gotovo svaki dan, čime su se stvorili uslovi za ostvarenje primarnih zaraza i njihovo rasejavanje.

Uprava za zaštitu bilja napominje da je preduzela sve neophodne mere kako bi utvrdila koji su primarni, a koji sekundarni izvori zaraze u pošiljkama vraćenih breskvi i nektarina.

Do sada je, inače, registrovano 3.600 proizvođača i izvoznika voća i povrća i baš zbog tog velikog interesa za izvoz na tržište Ruske Federacije Uprava napominje da koristi sve postojeće inspekcijske kapacitete i kapacitete poljoprivrednih stručnih službi kako bi sertifikovala izvoz.

Ukazano je, međutim, da je neophodna još jača uloga stručnih lica koji će otpratiti ceo proces ugovorene proizvodnje i skladištenja, pogotovo, s obzirom na usitnjenost proizvodnih poseda u Srbiji. Zbog toga je vrlo teško da se sve parcele detaljno isprate i iskontrolišu od strane državnih organa i time obezbede fitosanitarni uslovi za izvoz poljoprivrednih proizvoda, napominju u Upravi.Zato je Uprava za zaštitu bilja predložila čitav set dugoročnih mera sa ciljem da se obezbede fitasanitarni uslovi za nesmetan izvoz ka Ruskoj Federaciji. Posebno napominju da Ministarstvo, sa ruskom stranom, intenzivno radi na usaglašavanju i potpisivanju novog Sporazuma o saradnji u oblasti biljnog karantina i zaštite bilja, kao i Protokola o obezbeđivanju dodatnih fitosanitarnih zahteva kod uzajamnih isporuka proizvoda sa visokim fitosanitarnim rizikom. Time bi bili definisani svi budući koraci koji bi olakšali izvoz voća i povrća u Rusku Federaciju, rečeno je u Ministarstvu za Sputnjik.

Srbija je treći izvoznik voća u Rusiju, nakon Turske i Belorusije.

Rusija je, da podsetimo, od 15. avgusta privremeno zabranila uvoz kajsija, breskvi i nektarina iz Srbije, koje su zaražene gljivicom monolinijom. Tada je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao za Sputnjik da je Srbija već izvezla oko 90 odsto te vrste voća i da očekuje da će izvoz biti nastavljen po okončanju analiza svih spornih pošiljki i pošto one budu stavljene pod kontrolu.

Izvor:https://rs-lat.sputniknews.com/analize/201808261116984133-Srbija-Rusija-izvoz-/

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31