Nekoliko naših čitalaca, nas je zvalo i zamolilo da saznamo nešto više o gajenju oraha, posebno sorte ČENDLER, koja se uvozi iz Turske. Otišli smo u Vlaški Do,  gde smo upoznali Vladana Anđelkovića,  koji je prošle godine zasadio ovu sortu. On je zasad formirao na površini od dva hektara, zemljište je pripremao sam, tako što je izvršio rigolovanje, a sadnja je bila ručna u rupe na dubini 60 cm i isto toliko širine.

„Za sadnju oraha sam se odlučio nakon što mi je moj ruski partner rekao da neće više dolaziti da kupuje jabuke od mene i da će sve manje interesovanja biti iz Rusije za naše jabuke,  što se sada i dešava. Zbog toga,  ali i zbog manje primene hemijskih sredstava,  odlučio sam se da posadim orah. Želim da naglasim da sam bio jako nezadovoljan sredstvima koji su na našem tržištu i verujem da ona nisu u rangu kvaliteta kao što je to u razvijenim zemljama EU“.

U prvoj godini po sadnji, Vladan je imao tu nezgodu da je grad oštetio sadnice oraha,  pa  je morao većinu da prekrati i počne proizvodnju praktično ispočetka. Kaže da je bio prezadovoljan stoprocentinim prijemom sadnica. Turski proizvođač sadnog materijala od koga je nabavio sadnice mu je javio da će sve sadnice koje se ne oporave besplatno isporučiti ponovo, to ga je kaže naš domaćin posebno iznenadilo.

„Konsultovao sam se sa još jednim proizvođačem iz Prizrena,  kod koga sam išao i video da u četvrtoj godini on ima više od 7 kg oraha u ljusci po jednom stablu“. Kada je u pitanju razmak sadnje, Vladan se odlučio da to bude 7x5  metara, a između redova ove godine zasejao je pšenicu. Za narednu godinu planira setvu deteline. Što se tiče plasmana, razgovarao je sa firmom koja je zastupnik Turske u Srbiji i oni su zainteresovani da od njega otkupe sav rod.

Pitali smo Vladana da li je zasad osiguran i iznenadili se koliko on unapred razmišlja i shvatili zbog čega je on jedan od naprednijih voćara:

„Zasad nisam stigao da osiguram jer je prva godina u pitanju. Inače, jabuke koje su bile na ovoj površini 13 godina bile su osiguravane kod kompanije Dunav osiguranje.

 „Jedne godine bio je grad i oni su došli kod mene kada sam im prijavio da sam imao štetu. Zajedno smo ušli u zasad i sa nekoliko stabala u gajbice obrali kompletan rod. Seli smo u kuću, razdvojili oštećene i zdrave jabuke i na osnovu toga izračunat je procenat štete i pošteno isplaćeno osiguranje tako da ja planiram da osiguram moj zasad oraha“.

Ono što je zanimalo brojne čitaoce,  jeste da li se orah orezuje i  da li je zahtevan u pogledu agrotehnike. Prema rečima gospodina Anđelkovića, rezidba može biti minimalna, agrotehnika je intenzivnija u prve dve do tri godine, on je postavio sistem za navodnjavanje,  a za sadni materijal je dobio 50% povraćaj novca od države.  

Nastavak čitajte u Agrobiznis magazinu za januar 2019. godine

Informacije o pretplati 0692211049

Video prilg j ena linku: https://www.youtube.com/watch?v=0kDRbYG8AFM&feature=youtu.be 

U osnovi razlikujemo dve načina rezidbe: u periodu formiranja voćke i rezidba u periodu redovne eksploatacije. Pre nego štp uzmemo makaze u ruke i krenemo treba imati u vidu da je leska heliofitna voćka, što znači da voli svetlost. Još jedna stvar je da se cvetni pupoljci formiraju u godini koja prethodi rezidbi, što znači da ove godine možemo samo da smanjimo broj cvetova, a ne da ih povećevamo. Dakle, ovogodišnja rezidba ima za cilj da stvori što povoljnije uslove za formiranje većeg broja cvetova u narednoj godini. Shodno tome treba i da se rukovodimo tehnikom rezidbe.

Leska može da se gaji kao žbun ili kao stablašca. Ukoliko je gajimo kao stablašicu možemo je formirati na sopstvenom korenu ili kalemljenu na mečju Corylus Colurna. Prednost podizanja zasada leske na podlozi mečje leske je u uštedi radne snage na vađenju izdanaka. 

Opširnije u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin

 

U uzgojnom periodu, zemljište se u zasadima višnje može održavati u vidu jalovog ugara, što se preporučuje u aridnim područjima, odnosno u uslovima bez primene navodnjavanja.

Obrada zemljišta u međurednom prostoru sastoji se od osnovne obrade (izvodi se

u jesen), i većeg broja plitkih površinskih obrada (izvode se u toku vegetacije).Osnovna obrada zemljišta (jesenje oranje) se izvodi na dubinu 10−15 cm, nakonrasturanja stajnjaka ili mineralnih đubriva. Obrada se izvodi na nešto veću dubinu ukoliko je zasad višnje podignut na sejancima divlje trešnje i magrive,odnosno na manju ukoliko je u pitanju Oblačinska višnja (na sopstvenom korenu).Obrada se izvodi raonim (jednobrazdni ili dvobrazdni) ili čizel plugovima.Površinska obrada zemljišta se izvodi na dubinu 5−10 cm, više puta (obično4−6) tokom vegetacije. Cilj ove obrade je uništavanje korova, kao i razbijanje pokorice posle kiše. Izvodi se pomoću kultivatora, rotofreza, tanjirača.

 

Zasadi voća u Topoli

Obično se prva obrada izvodi u drugoj polovini marta, a nakon toga po potrebi (zavisno od stepena zakorovljenosti, količine padavina). Ova mera se ne sprovodi ukoliko je zemljište vlažno (kvari se njegova struktura), kao ni ukoliko jepreviše suvo (slabiji efekat površinske obrade).

Održavanje međurednog prostora zatravljivanjem predstavlja jedan od najboljih načina održavanja zemljišta, naročito u humidnijim uslovima, i uz primenunavodnjavanja. Zasniva se na formiranje travnog pokrivača širine 2,5−3,5 m,setvom travnih smeša (engleski ljulj, livadarka, ježevica, itd.) na prethodnodobro pripremljenom zemljištu, ili formiranjem pokrivača od divljih trava.Travni pokrivač se tarupira ili kosi nekoliko puta tokom vegetacije (6−8,zavisno od količine padavina), kada trava dostigne visinu od oko 10 cm.Usitnjena trava ostaje na površini, obogaćujući zemljište organskom materijom.Održavanje zemljišta u redu u zasadima višnje u punoj rodnosti (širine 60−80cm sa obe strane reda) se može obavljati bočnim frezama, ili primenomherbicida, što je najčešći način u savremenim zasadima. Od preparata se mogu koristiti: preventivni herbicidi – sprečavaju nicanje korova, koriste se u jesen ili proleće pre obrade zemljišta, obično u količinama 4−6 kg/ha, uz utrošak vode od oko 500 l/ha; kontaktni neselektivni herbicidi – mogu se primenjivativiše puta tokom vegetacije, u količini 5−7 kg/ha, deluju kontaktno na zelenumasu, bez uništavanja korena, mogu se ujedno koristiti i za uništavanje izdanakau zasadu Oblačinske višnje; selektivni translokacioni herbicidi – primenjujuse u zasadima u kojima dominiraju uskolisni korovi, više puta tokom vegetacijebu količini 1−1,5 l/ha, deluju i na podzemne organe korova, uz relativno sporodejstvo (efekti su vidljivi nakon 2−3 nedelje). Višnja je kao vrsta osetljiva na herbicide, pa je pri njihovoj primeni potrebna posebna pažnja i oprez, naročitokod mlađih zasada. Tretiranje se izvodi pri tihom vremenu.

www.agrobiznis.rs 

ISHRANA

U savremenim zasadima višnje najbolje je kombinovati različite metode za utvrđivanje potreba za hranivima.

 Od organskih đubriva, preporučuje se korišćenje 20−30 t/ha stajnjaka, koji se rastura u jesen, pre osnovne obrade zemljišta, kako bi se uneo na veću dubinu. S obzirom na produženo dejstvo stajnjaka, preporučuje se njegovo unošenje u zemljište svake treće godine.

Fosforna i kalijumova đubriva se rasturaju svake godine u jesen pre osnovneo brade zemljišta, a obradom unose na veću dubinu, što se preporučuje zbog slabe pokretljivosti ovih elemenata u zemljištu. Za ovu namenu se mogu koristiti NPKđubriva koja ne sadrže azot (npr. 0:10:30, 0:15:30), ili đubriva sa nižimsadržajem azota (npr. 8:16:24).

Azotna đubriva se zbog lake pokretljivosti azota u zemljištu dodaju tokom vegetacije, u dva navrata – u fazi kretanja vegetacije, i neposredno pred cvetanje.Od azotnih đubriva se najčešće koristi KAN (27% azota).KAN se koristi na kiselim zemljištima, dok se na alkalnim zemljištimakoristi urea (46% azota), a na izrazito alkalnim amonijum-sulfat (21% azota).

Azotna đubriva u nitratnom obliku se rasturaju po površini obično pred kišu,bez unošenja u zemljište, dok se đubriva u amonijačnom obliku unose u zemljišteobradom, zbog mogućih gubitaka amonijaka isparavanjem.

U zasadima višnje u kojima je postavljen sistem za navodnjavanje „kap po kap”,može se obavljati i zalivanje vodom u kojoj su rastvorena đubriva (fertigacija).Obično se jedan deo azotnog đubriva dodaje rasturanjem KAN-a, a preostala količina potrebnog azota fertigacijom. Poželjno je da ova đubriva pored azota usastavu imaju i fosfor (koji je značajan naročito u periodu cvetanja, jer dovodido povećanja prinosa i kvaliteta plodova) i kalijum (sprečava se deficit ovogelementa, naročito na peskovitim zemljištima i kod slabo bujnih podloga).Ovakav način prihrane se sprovodi do kraja jula.

Kao dopunska mera ishrane primenjuje se i folijarno prihranjivanje – prskanje nadzemnih delova voćke, pre svega listova, rastvorima biogenih elemenata u maloj koncentraciji (0,1−0,5%). Na ovaj način se uglavnom otklanja deficit mikroelemenata, ili se pojava deficita sprečava. Ovakva đubriva najčešće predstavljaju smeše pojedinačnih soli makro- i mikroelemenata. Folijarno đubrenje se primenjuje u kombinaciji sa prskanjem protiv bolesti i štetočina. Ne sme se primenjivati pri visokim temperaturama vazduha, zbog mogućeg oštećenja lista.

NAVODNJAVANJE

U savremenim zasadima višnje, navodnjavanje u periodu pune rodnosti ima veoma

veliki značaj, zbog uticaja na visoku rodnost i krupnoću plodova

Vreme navodnjavanja se najčešće određuje ispitivanjem vlažnosti zemljišta tenziometrom. Optimalna vlažnost zemljišta u zasadima višnje u periodu punerodnosti iznosi 60−80% od poljskog vodnog kapaciteta. Povoljan nivo vlažnostizemljišta održava se kapanjem vode u određenim vremenskim intervalima, uzautomatsku regulaciju potrošnje vode, koja je u intervalu 2−8 l po metru na čas.

U periodu pune rodnosti, potrebe za vodom su posebno izražene u periodu od dvenedelje nakon cvetanja, do dve nedelje pred berbu. Navodnjavanje u ovom perioduveoma pozitivno utiče na intenzitet fotosinteze, porast mladara, povećanjeprinosa i kvaliteta ploda. Navodnjavanje nakon berbe, naročito u sušnimuslovima, veoma pozitivno utiče na diferenciranje cvetnih pupoljaka za narednugodinu. Navodnjavanje krajem leta treba prekinuti, zbog opasnosti od produžetkavegetacije, slabijeg sazrevanja letorasta, i veće osetljivosti voćaka na mrazeve.

Višnja u vreme zrenja

 

Nega zasada trešnje

Letnja rezidba više utiče na smanjenje bujnosti stabla nego zimska, pri čemu su efekti bolji ukoliko se izvodi ranije (u našim uslovima, krajem juna ilipočetkom jula). Letnja rezidba takođe utiče na poboljšanje osvetljenosti krune, anaročito na diferenciranje cvetnih pupoljaka. U godini nakon letnje rezidbe,krupnoća i kvalitet plodova su bolji. Letnja rezidba se prvenstveno sastoji uproređivanju i prekraćivanju mladara, kao i prekraćivanju grana.

Rezidba trešnje treba da bude prilagođena karakteristikama uzgojnog oblika i njegovog održavanja. Sistemi gajenja koji podrazumevaju podloge slabije bujnosti,kao osnovni problem imaju odsustvo vegetativnih tačaka rasta koje omogućavaju cikličnu smenu rodnog drveta. Kontrola razvoja tačaka rasta se bolje uspostavljana podlogama nešto veće bujnosti, a naročito uz veću zastupljenost letnje rezidbe.Kod vretenastih uzgojnih oblika kod kojih ne postoje trajne skeletne grane(Canovo vreteno), kao i kod onih sa jednim spratom skeletnih grana pri osnovi(vitko vreteno), izvodi se prilično jaka rezidba, uglavnom u toku leta. Bočne grane duž vodilice se skraćuju na patrljke dužine 20 cm iz kojih će se razvitinove grane otvorenih uglova za zamenu (Canova rezidba). Kod ovakvih uzgojnih oblika se često koriste pomotehnički elementi različitih vretenastih uzgojnih oblika (npr. Brunerov rez), i kombinuju zahvati zimske i letnje rezidbe.

U okviru letnje rezidbe primenjuje se pinciranje − odstranjivanje vršnog, zeljastog dela mladara u maju, što zaustavlja njegov rast za 15−20 dana, dok se u pazuhu lista ne formira letnji pupoljak, koji će produžiti rast mladara. Rezidba kod ovakvih uzgojnih oblika zahteva visoko kvalifikovanu radnu snagu.

 

Savremen zasad trešanja

Rezidba trešnje takođe treba da bude prilagođena zahtevima sorte (neke se odlikuju uspravnim rastom i slabijim grananjem – npr. Summit, a neke većim brojem i većim uglom bočnih razgranjenja – npr. Kordia, Regina). Sorte koje imajusklonost ka prerođavanju (npr. Sunburst) zahtevaju intenzivniju rezidbu, dok kodsorti manjeg rodnog potencijala (npr. Burlat, Summit) intenzitet rezidbe treba daje slabiji.

Kao mera za smanjenje prekomerne rodnosti kod trešnje koristi se iproređivanje majskih buketića, koja se izvodi pre otvaranja pupoljaka (utiče napovećanje krupnoće plodova, ranije sazrevanje i manju pojavi truleži plodova).

Održavanje zemljišta, ishrana i navodnjavanje se rade po istom principu kao kod višnje.

 

Rezidba šljive trešnje, višnje, breskve i kajsije (koštičavo voće)

Zahvaljujući brojnim iskustvima i istraživanjima rezidba voća omogućila nam je da sve više postižemo odlične prinose sa plodovima ekstra kvaliteta koje traži probirljivo tržište. Ni razlika u ceni između prve i ekstra klase nije mala, da ne govorimo o drugoj klasi. Osnovno o čemu treba da vodimo računa kod rezidbe je to koju voćku orezujemo, koja je sorta u pitanju, stanje zasada i naravno šta želimo rezidbom da postignemo.

Kod šljive rezidba zavisi od grančica na kojima se formiraju plodovi  i one se razlikuju kod različitih sorti tako da one sorte koje rađaju na mešovitim grančicama treba najintenzivnije orezivati dok kod sorti koje rađaju na kratkim rodnim grančicama porebno je da ostavite određen broj jednogodišnjih letorasta.

Rezidba kod breskve zavisi od kondicije stabla i same krune koja je formirana. Kada breskvu orezujete treba da ostavljate mešovite rodne grančice dužine 10-15 cm u vidu riblje kosti i to po 30 u gušćem i do 80 grančica u klasičnom zasadu (kod većeg razmaka sadnje).

Kada govorimo o kajsiji treba naglasiti da kod nje rezidbu izvodimo tri puta i to u proleće odnosno u periodu kretanja vegetacije kada se izbacuju grane koje se ukrštaju, zagušuju krunu, polomljene i grane koje smetaju pri obradi mehanizacijom. Drugi put kajsiju orezujemo tokom leta obično krajem  maja ili početkom juna i tada radimo prekraćivanje izbilih mladara za 1/3 ili ½ dužine. Treća rezidba je posle berbe i tada se odstranjuju polomljenje i osušene grane. Ovu rezidbu je nabolje sprovesti sredinom jula do 15 avgusta, u zavisnosti od vremena sazrevanja plodova.

Većina zasada tršnje u Srbiji je stara, stabla se vode u vidu slobodne krune, rezidba gotovo da  se i ne izvodi, ali novim, intenzivnim zasadima se primenjuje gusta sadnja. Zbog toga je neophodna redovna i oštra rezidba (intenzivna), a stabla se održavaju do visine koja je pogodna za rad sa zemlje. Ono što što je primetno jeste formiranje novih zasada sa intenzivnom proizvodnjom gde se postižu odlični rezultati. Jedan takav zasad sa najavremeniom agrotehnikom je u okolini Zaječara o čemu smo pisali u Agrobiznis magazinu.

Rezidba višanja: Rodno drvo je deo grančice koji ima duže ili kraće jednogodišnje letoraste sa cvetnim i lisnim pupoljcima. Cvetni i lisni pupoljci mogu biti na letorastima, koji su: kratki - jedan cvetni i jedan lisni pupoljak, majski buketić 2-7 cm -sa više cvetnih pupoljaka,- slamasti (tanki) sa pojedinačnim cvetnim pupoljcima (10-15cm), mešoviti-više pupoljaka zajedno (dva, tri i više) dužine preko 15 cm, - prevremeni -kad se pupoljci iz tekuće vegetacije razviju u letoraste. S obzirom na to gde se nalaze, razlikuju se tri grupe cvetnih pupoljaka, pa postoje i tri grupe sorti breskve: A, B i C. Sorte grupe A imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih i debljih grančica. Sorte grupe B imaju cvetne pupoljke na celoj dužini tanjih grančica, a na debljim, samo na vršnom delu. Sorte grupe C imaju cvetne pupoljke samo na vršnom delu debljih i tanjih grančica.

Takođe treba da znamo da kod sorte koja rađa na višim rodnim grančicama rezidbom obezbedimo dovaljan broj umereno bujnih letorasta i da orezivanjem sprečimo njihovo premeštanje na periferiju krune. Ako je u pitanju sorta koja rađa na majskim kiticama (KELERIS 14, ERDI BOTERMO) neophodno je obezediti dovoljan broj jednogodišnjih letorasta na kojima će se formirati kratke rodne grančice. Kod trećeg tipa sorti višanja, gde imamo plodove na jednogodišnjim rodnom drvetu i na kratkom rodnom drvetu, rezidbom treba da smanjimo preteranu rodnost i ostavimo što veći broj umereno bujnih letorasta koji će dati najkrupnije plodove. Sorta pogodna za gustu sadnju višnje je Oblačinska.

 

Reziba jabuke i kruške

Rezidba jabuke može biti  kratka ili duga. Primenom sistema duge rezibe povećan je prinos po jedinici površine zasada, a ostvaruje se i veće učešće plodova ekstra klase, bolja obojenost plodova što obezbeđuje veće prihode.

Kada je u pitanju kruška, prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu predlaže da se pridržavate dva osnovna principa: slabija rezidba (manje orezivanje) na bujnim stablima ubrzava i povećava rodnost, a kratka rezidba (jače orezivanje) povećava bujnost i usporava rodnost.

 

 

 Intenzivan zasad jabuke

 

Vinova loza se gaji na područjima, gde je srednja godišnja temperatura u intervalu od 9 do 21°C . Srbija kao kontinentalna zemlja, ima povoljne uslove za gajenje vinove loze, a problem u proizvodnji, mogu pretstavljati rani jesenji mrazevi, i pozni zimski mrazevi. U pogledu sortimenta generalno se može reći da su stone sorte, osetljivije od vinskih, tako na primer, traminac i burgundac, merlo, izmrzava na-20 do -24°C , dok čuvene stone sorte afuz ali i kardinal, izmrzavaju na -15 do -18°C. Svakako pored ovih opštih odrednica treba imati u vidu položaj vinograda, tip zemljišta, način rezidbe, odnosno uzgojni oblik. U periodu smo kada je vreme rezidbe vinove loze, koja može biti rezidba u cilju formiranja uzgojnog oblika, ili rekonstruktivna. Kod uspešno sprovedene rezidbe, ostavlja se dovoljno okaca, u zavisnosti od sorte i uzgojnog oblika, rezovi su male površine i glatki, a preseci, na višegodišnjim delovima čokota, treba da budu obrnuti u odnosu na osu čokota. Obavezno se rezidba obavlja iznad okca 1,5 cm ,kao ne bi došlo do procesa suzanja. Kada se prave veće rane, poželjno ih je premazati kalemarskim voskom, ili natrijum arsenatom. Kada je u pitanju rezidba na rod, možemo imati pet ipo rodnih elemenata, jer se tako razlikuje. Kratka, duga i mešovita rezidba. Kada ostavimo jedan do tri okca, dobijemo kratki kondir, sa 4 do 5 okaca dugi kondir, sa 6 do 8 kratki luk, a ostavljanjem 9 do 12 formira se srednje dugi luk, sve preko je dugi luk. Kako izabrati lastar za rezidbu Najbolje je kada smo u prilici da izaberemo za lastar onaj koji ima najpovoljni položaj na čokotu, kako bi ga lakše privezali za špalir i zadržali osnovni uzgojni oblik. Ukoliko nemamo takvu situaciju, za ovu namenu mogu se iskoristiti jalovaci, i suočice. Najbolji lastari su oni koji su izbili iz kondira, i to onaj koji je na višljem delu kondira, iskoristiti za formiranje luka. Za rezidbu je potrebno koristiti oštar i dezinfikovan alat, ručnu rezidbu izvodimo, pneumatskim ili električnim makazama, ili mehanizovano, u našim vinogradima još uvek se koriste vinogradarske makaze i testerice. Pre svake rezidbe treba utvrditi koliko ćemo okaca ostaviti, i koji način rezidbe primeniti. Kada o tome razmišljamo, treba da imamo u vidu, kakva je bila prethodna godina, u kakvom je stanju vinograd trenutno, i šta nam je cilj u narednoj sezoni u smislu kvaliteta grožđa.

Kako bi utvrdili prinos koji očekujemo osmišljena je i formula a za izračunavanje koja glasi. U formuli je: Broj čokota po hektaru A)10.000 m čokota po ha a)razmak između čokota u metrima b) razmak između redova Bpr-procenat praznih mesta u vinogradu Kada smo odredili željeni prinos određujemo broj okaca kako bismo taj prinos i dostigli. N-broj okaca po čokotu koji se ostavljaju rezidbom A-prinos grožđa po čokotu u gramima Kr-koficijent rodnosti okaca za sortu Mg-prosečna masa grožđa u gramima tipična za sortu O-procenat oštećenih okaca.

Da bismo precizno utvrdili potreban broj okaca pri rezidbi potrebno je znati Kr i Mg koje možete videti u tabeli ispod kao i primere kako se računa za sorte rizling italijaniski i kardinal.

 

 

 

Kako bismo pravilno planirali i u pravo vreme obavljali agrotehničke mere i mere zaštite, neophodno je poznavanje biološkog ciklusa vinove loze. Iako se biološki ciklus završava zrenjem i berbom grožđa, to ne znači da radovi u vinogradu prestaju. Izreka „da vinograd traži slugu, a ne gospodara“ potvrđuje svoju tačnost činjenicom da ni posle berbe za vinogradare nema odmora.  Naprotiv, u vinogradu u periodu od novembra do februara meseca, vinogradare očekuje niz poslova:

  • zaštita čokota od niskih temperatura;
  • jesenja duboka obrada zemljišta;
  • jesenje đubrenje;
  • ispitivanje potencijalne rodnosti;
  • rezidba.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec novembar. 

 

 

SAVETI: Zaštita vinove loze od izmrzavanja 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3139-saveti-zastita-vinove-loze-od-izmrzavanja

 

„Vinograd traži slugu a ne gospodara“ je poznata narodna izreka koja je posebno opravdana na proleće sa pojavom prvih toplih dana. Počinje sezona agrotehničkih mera, zaštita i prihrana vinove loze, prekraćivanje lastara.

Na samom početku potrebno je izvršiti zelenu rezidbu odnosno odstranjivanje lastara koji nepotrebno koriste raspoložive materije. Ovim putem mogu se ispraviti greške koje su nastale prilikom rezidbe na zrelo, dok istovremeno utiče na usklađivanje rodnosti i bujnosti sorte. Zelena rezidba ili drugim rečima lačenje omogućuje uklanjanje nerodnih lastara. Lačenjem se odstranjuju lastari sa višegodišnjeg stabla i delova kordunice. Ako su iz istog okca izbila dva lastara, lačenjem se uklanja manje razvijen lastar a ostavlja se razvijeniji i rodniji. Uglavnom se lačenje obavlja ručno jer su u tom porastu lako odstranjuju. Mogu se koristiti i makaze kada lastari dostignu duži rast.

Plamenjača se javlja u vidu beličastih pega na naličju lista i intenzivno se širi na povoljnim klimatskim uslovima. Poželjno je izvršiti dva tretiranja sredstvima na bazi kreča do prve faze cvetanja. Ako se ne pristupi zaštiti može doći do velikog gubitka roda na celoj površini vinograda. Tretiranje protiv pepelnice se izvodi kada lastari dostignu dužinu 10-20cm. Drugo je najbolje izvršiti 7-10 dana pre cvetanja. Za razliku od plamenjače, pepelnica se može suzbiti nakon pojave prvih vidljivih zaraza.

Sa pojavom prvih padavina dolazi do formiranja korovskih biljaka. Potrebno je izvesti mehaničko i hemijsko suzbijanje. Nije dozvoljeno koristiti herbicide u vinogradu do treće godine uzrasta zbog oštećenja koje sredstvo može naneti listovima odnosno čokotima. Razbijanje pokorice doprinosi očuvanju vlage i obezbeđenje povoljnih uslova za rast i ravoj loze. Prihrana loze se obavlja sa azotnim đubrivima. Preporučena količina za upotrebu je 10-15kg đubriva po aru. Upotrebljena količina zavisi od starosti i rodnosti zasada. Prihranjivanje se može obaviti i upotrebom folijarnih đubriva.

Do faze cvetanja neophodno je izvršiti prekraćivanje lastara. To se obavlja putem pinciranja i zalamanja. Pinciranjem se uklanja vrh lastara sa nekoliko mladih listova. Prekraćivanje lastara se vrši kada dostignu dužinu iznad zadnjeg reda žice ili rastu u međuredne prostore. Pri zalamanju mora se voditi računa da na rodnom lastaru iznad zadnje cvasti ili grozda ostane 8-10 listova neophodnih za pravilnu ishranu grozdova. Zalamanje zaperaka se obavlja kada veliki broj zaperaka čini špalire vrlo gustim i nedovoljno osunčanim. Bolje je prekraćivati zaperke nego ih u potpunosti uklanjati. 

Veća krupnoća bobica i ranije sazrevanje grožđa može se postići putem proređivanja cvasti i grozdova. Pored toga, ova mera smanjuje troškove berbe i pakovanja grožđa. Uklanja se 1/4 ili 1/3 vršnog dela cvasti gde je najniži procenat zametanja. Takođe se može primeniti i prstenovanje odnosno skidanje uzanog dela kore sa lastara, kako bi se hranljive materije usmerile prema grozdu. Pomoću posebnih makaza uklanja se deo kore širine 4 mm na zelenom lastaru, ispod grozda ili deo kore pri osnovi luka, koji će rezidbom na zrelo naredne godine biti odbačen.

U mladim vinogradima u drugoj i trećoj godini nakon sadnje preporučeno je održavanje zemljišta, uništavanje korova, vezivanje i nega lastara, zaštita, prihranjivanje kao i popuna praznih mesta u vinogradu.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30