Za Agrobiznis magazin, Radinka Despotović, vlasnica preduzeća „Bimed“, pokazala je postupak kako se dolazi do krajnjeg proizvoda u pčelarstvu, odnosno matičnog mleča. Postupak se započinje vađenjem rama iz pčelinjeg društva. Ram se donosi u prostoriju gde se počinje sa postupkom dobijanja matičnog mleča. Prvo se skinu poklopčići, kako bi larve ostale čiste. Pristupa se postupku vađenja larvi. Odstranjuje se jedna po jedna larva i vadi matični mleč, navodi Radenka.

Miko Despotović, supruga Radinka i ćerka Danijela.

Naša firma je bazirana samo na pčelama i pčelinjim proizvodima. Mi ne proizvodimo mnogo meda, navodi Radinka. Sav potencijal i snagu usmerili su ka proizvodnji matične mleči, propolisa i polenovog praha. To je ono po čemu su nadaleko poznati. Proizvodi su isključivo prirodnog porekla, bez dodataka hemijskih supstanci. Među njihovim proizvodima, izdvaja se propolis mast, proizvod sa velikom koncentracijom propolisa. Propolis mast je jako lekovit proizvod, koji rešava sve probleme na koži. Matična mleč je najsavršeniji proizvod za imunitet čoveka. Dopire do svake ćelije u ljudskom organizmu. Kako nam je istakla Radenka, postoje naučno istraživački radovi koji ukazuju na to, da kada bi čovek jeo matičnu mleč radi prevencije, ne bi mogao da oboli od opakih bolesti.

Najsavršenija operacija u proizvodnji matične mleči jeste postupak kada se larva od pčele presađuje u kućice, takozvane matičnjake. Pčele nastave da hrane larvu sa matičnom mleči. Kada se matica leže, ona jede samo matičnu mleč. U ovom procesu, larva pčele se preobrazi u maticu. Kada se pogleda značaj matičnog mleča u pčelinjem društvu, pčela se transformiše u maticu i nije više proizvedena pčela. Matica živi 5-6 godina, a pčela radilica živi 2-3 meseca. Svaku kućica se napuni matičnim mlečom i stavi se po jedna larva, koja se preobrazi u maticu. Ram se vraća u košnicu. Nakon 56-72 sata postupak se ponavlja. Vadi se mleč, a larve se odstranjuju i bacaju.

Sledeća operacija kojoj se pristupa jeste sam postupak vađenja matičnog mleča iz kućica. Po jednom društvu, proizvede se oko 6-8gr matičnog mleča.

Svoje proizvode predstavljaju širom Bosne i Hercegovine, i van zemlje. Mnogobrojne nagrade znak su da idemo u pravom smeru. Ono što je bitno reći, jeste da mi mnogo ulažemo u nauku i edukaciju. U svojoj biblioteci imaju puno naslova raznih svetskih autora-istako nam je Miko.

VIDEO POGLEDAJTE NA LINKU:

https://www.youtube.com/watch?v=0FxrjJPlZNo&feature=youtu.be 

Matični mleč u službi očuvanja imunog sistema

Matični mleč sadrži esencijalne hranljive sastojke neophodne za održavanje dobrog zdravlja. Sadrži sve vitamine B-komleksa, vitamine A, C, D i E, sve aminokiseline, proteine i minerale. Najveći je izvor pantotenske kiseline (vitamina B 5) koji je do sada pronađen. Matični mleč se zbog svog hemijskog sastava smatra se eliksirom mladosti, izuzetan je biostimulator, imunomorulator, regenerator.

Matični mleč sprečava razvoj bakterija i povećava snagu imunološkog sistema. Pospešuje oporavak, ublažava anksioznost i potištenost, otklanja nesanicu, pomaže da se normalizuju telesne funkcije, usporava proces starenja, poboljšava moć pamćenja, koristi se u prevenciji karcinoma. Žene koje teško podnose menopauzu takođe bi trebalo da koriste matični mleč.
Takođe, sadrži kompleksna jedinjenja koja stimulišu ženske i muške žlezde, te deluje kao prirodni hormon. Pokazao se blagotvornim u lečenju steriliteta. Jača seksualnu sposobnost.

Nakon 15 do 30 dana uzimanja matičnog mleča  u kontinuitetu, potrebno je napraviti pauzu i istom vremenskom periodu. Razlog zbog kojeg je neophodno  praviti pauzu je antibakterijsko svojstvo matičnog mleča.

Maksimalna dnevna doza za odrasle osobe je 1 gram i nikako više od toga.  Ako se matična mleč koristi za prevenciju dovoljno će biti čak 200-500 mg dnevno, zavisno od vašeg zdravstvenog stanja.


Uzima se sa plastičnom ili drvenom kašikom i drži pod jezikom 5 do 10 minuta. Na taj način se lagano otapa u ustima, apsorbuje u krvotok i deluje na ceo organizam. Pored svih  dobrih osobina, trebalo bi naglasiti da je matični mleč siguran za upotrebu samo ako se ne koristi dugoročno. U suprotnom, može da izazove nuspojave i ozbiljne alergijske reakcije kao što su osip,oticanje grla i stomacne tegobe.Imuni sistem poslednja je linija odbrane koja se aktivira kada infekcija već prodre u organizam.

Propolis je prirodni antibiotik, jer ima jako antibiotičko dezinfekciono dejstvo. Primenjuje se kod upalnih procesa uha, grla, nosa, usne duplje, gornjih disajnih puteva, odnosno za podizanje opšteg stanja organizma. Efikasan je kod čireva, uboda, kod ekcema, psorijaze, kod gljivičnih oboljenja kože.  Propolis sadrži 50% smole, 30% voska, 10% eteričnih ulja, 5% cvetnog praha, brojne vitamine i minerale, organske kiseline, polifenole, flavonoide.

Dok većina mladih odlazak u inostranstvo vidi kao jedini put za bolje sutra, Ivana Stjepanović, rodom iz Bijelog Brda kod Dervente, odlučila je da posle dve i po decenije napusti Austriju i dobro plaćen posao kako bi u rodnom kraju započela uzgoj lekovitog bilja.

Da bi ostvarila svoje snove, ova devojka je odlučila da ostavi sve udobnosti života koje je imala u inostranstvu i da se posveti poljoprivredi. Nije štedela trud i vreme, pa je baveći se onim što voli uspjla da osnuje preduzeće za proizvodnju organskog bilja, piše Glas Srpske.
 

Ivana Stjepanović (levo)

Foto: FacebookIvana Stjepanović (levo)

 

Na povratak u BiH i RS motivisala ju je ljubav prema rodnoj grudi i već s prvim danima proleća krenula je u sadnju organskog, lekovitog i začinskog bilja na porodičnom imanju i zemljištu koje je uzela u zakup.

- Uverena sam da je zemlja koja je ležala neiskorišćena i neobrađena 25 godina dragocen kapital koji treba učiniti još dragocenijim - kaže ona i ističe da će bilje u prve tri godine prodavati prerađivačima organskih čajeva i začina u Njemačkoj i Austriji, a plasman je već ugovoren.

Ova ekonomistkinja iza sebe ima zavidnu poslovnu karijeru. Posle studija ekonomije i internacionalnog menadžmenta radila je za strane koncerne u razvijanju brendova, a vodila je i odeljenje marketinga za najveće Evropsko udruženje organskih farmera.

 

Ideja o pokretanju firme "Bosna raste organski" rodila se pre tri i po godine kada se sa sestrama vraćala iz Splita.

- Razgovarale smo o detinjstvu i kako je odrastanje na selu imalo svojih čari, pa smo pomislile kako bi bilo lepo porodično imanje iskoristiti za proizvodnju hrane. Ta misao me godinama nije napuštala, pa sam konačno skupila hrabrost, dala otkaz na sigurnom i veoma dobro plaćenom poslu i krenula u realizaciju ideje pune rizika. I nisam se pokajala - rekla je Stjepanovićeva.

Navodi da je njena vizija bogatih, mirisnih polja sa lekobiljem svakodnevno "hrani" uprkos sistemima u BiH koji nisu najpovoljniji za strane investitore. Da je reč o veoma ozbiljnom poslu, potvrđuje to što planira da u prve tri godine proizvodnje uloži oko milion maraka.

- Projekt delimično finansiram putem kredita stranog investitora koji veruje u naš potencijal. Ove godine ću stalno zaposliti troje ljudi, a broj radnika u prve tri godine porašće na sedam. Svake godine ću zapošljavati i oko 20 sezonaca koji će biti angažovani na sadnji i berbi bilja, te okopavanju njiva - kaže Stjepanovićeva.

Foto: Bosnia grows organic / Facebook
 

Ivana Stjepanović kaže da želi u svakom pogledu da pomogne i Dervenćanima.

- Već smo uradili jednu pozitivnu stvar, pa smo sva drva koja su iščupana sa njiva prilikom čišćenja donirali OŠ "19. april" iz Dervente za grejanje. Donirali smo im oko 40 metara drva - priča Stjepanovićeva.

 

Tekst i fotografije preuzeti sa www.blic.rs 

Novosađani prvi u Srbiji imaju priliku da pazare u prodavnici iz sastava najvećeg trgovinskog lanca iz Republike Srpske - Kort marketi. Market iz ovog lanca otvoren je u četvrtak (8. decembra 2016. godine), a u njemu je na prostoru od 800 kvadratnih metara ponuđeno više od 10.000 artikala.
 
Duško Reljić, vlasnik kompanije Fructa Trade iz Dervente, u čijem okviru posluju i Kort marketi, kaže da ovo neće biti i jedini market u Srbiji.
 
- Pošto već imamo 30 prodajnih objekata širom Republike Srpske, od Prijedora i Banjaluke, preko Šamca do Bijeljine, odlučili smo da proširimo maloprodajnu mrežu i na tržište Srbije. U planu nam je da u Novom Sadu, uz ovaj, otvorimo još nekoliko marketa, odnosno, da do kraja sledeće godine zapošljavamo bar 200 radnika - navodi.
 
Fructa Trade, kako je objasnio Reljić, ne bavi se samo trgovinom, već i proizvodnjom, tako da ima četiri svoje robne marke prehrambenih proizvoda, a zapošljava više od 1.000 radnika.
 
- Već smo uveliko prepoznatljivi u celoj RS i BiH. Trudimo se da osvajamo nova tržišta. Srbija je, samim tim, bila logičan izbor, a posle Novog Sada, planiramo da otvorimo i nove objekte širom zemlje. Trudićemo se da uvek budemo za korak ispred drugih, kao po asortimanu, tako i po ceni i uređenju marketa - zadovoljan je Reljić.
 
Izvor: Ekapija.com 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31