Izgradnjom više akumulacionih jezera i brana na rekama u Potkozarju, dugoročno će biti obezbeđeno navodnjavanje 1.750 hektara voćnjaka koji su ugroženi sve većim sušama.

U Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva RS organizovali su nedavno nekoliko sastanaka sa voćarima i prezentovali idejna rešenja razvoja sistema za navodnjavanje u Potkozarju.

- Projekat koji se finasira kreditom Svetske banke, ima za cilj uspostavljanje sistema za navodnjavanje voćnjaka u Potkozarju, gde su koncetrisani najveći voćnjaci u regionu, a time unapređenja kvaliteta ove važne proizvodnje – navode u Ministarstvu.

Smatraju da su programi navodnjavanja, postavljanja protivgradnih mreža i zaštite od drugih vremenskih nepogoda, morali biti davno urađeni. O tome se, kažu voćari iz jablaničkog i podgradačkog kraja, godinama pa i decenijama govori, ali od ideje se nije odmaklo. U Ministarstvu uveravaju da su na dobrom putu i da se na realizaciju navedenih projekata neće dugo čekati. Oni smatraju da će radovi početi krajem ove ili u proleće 2018. godine.

- Predložena rešenja izgradnje brana na vodotocima imaće dvostruku funkciju, jer će leti služiti za sakupljanje vode, a u slučaju poplava branama će regulisati prekomeran dotok vode i eliminisati mogućnosti poplava – kaže Aleksandar Macanović, portparol Ministarstva.

Zaključuje se da bez ulaganja u sisteme za navodnjavanje nije moguća intenzivnija proizvodnja, posebno u agrarnom sektoru. Naglašeno je da nema dovoljno novca u budžetu RS za naknadu štete od suše, mraza i elementarnih nepogoda i da je zbog toga, takođe važno što pre započeti izgradnju sistema za navodnjavanje.

Inače, Vlada RS je usvojila mere koje imaju za cilj ublažavanje šteta i podsticaj zasnivanja novog proizvodnog ciklusa.

- Od početka avgusta ubrzana je dinamika podsticaja uplatom 11.000.000 KM. Radi se o izmirenju svih dugova za prošlu godinu i trećine podsticaja za 2017. godinu. Do kraja avgusta biće isplaćeno još 10.000.000 KM, što je polovina godišnjih obaveza – navode u resornom ministarstvu.

Dragoja Dojčinović, predsednik Udruženja voćara RS smatra da će subvencije pomoći voćarima da ublaže štete od elementarnih nepogoda ali da to nije dugoročno rešenje. Upravo izgradnjom sistema za navodnjavanje, nedaće voćara biće višestruko ublažene. Od usvojenih mera, smatra Dojčinović, najveću korist imaće vlasnici novih zasada jer je 5.000.000 KM rezervisano za izgradnju sistema za navodnjavanje, zasnivanje novih voćnjaka ali i jesenju setvu u ratarstvu.

Bunarima rešavaju problem suše

Slavko Ljoljić iz Kriškika kod Gradiške ima 12 hektara soje koju redovno navodnjava. Uložio je 5.000 KM u kopanje bunara, pumpu, električni vod i plastične cevi. Ova investicija njemu će se višestruko isplatiti.

-U Lijevču postoji dovoljno vode na dubini od maksimalno deset metara. Na njivi sam iskopao bunar, ozidao starim automobilskim gumama i imam sasvim dovoljno vode za navodnjavanje. Soja je odličnog roda i uopšte nisam osetio problem suše – kazao nam je Ljoljić.

www.blic.rs 

Kada smo stigli kod porodice Despotović, u Slobomir kod Bjeljine, srdačno nas je dočekao domaćin Miko sa suprugom i érkom.  Do sada smo odlazili kod pčelara sa porodičnom tradicijom bavljenja pčelarstva, ali ova je drugačija. Kako ističe naš sagovornik, pčelarstvom je počeo da se bavi 1975. godine. Od tasta je dobio dve košnice, i tako su supruga Radinka i on počeli da se bave pčelarstvom.

- Počeli smo sa dve, i kako je ljubav prema pčelarstvu rasla, tako se povećavao broj košnica. Danas, broj pčelinjih društava porodice Despotović iznosi oko 350. Košnice su smeštene na dva porodična imanja. Na ušću Save i Drine u bijeljinskoj opštini, i u Novom Selu na Sokocu.

Osim njih dvoje, pčelarstvom se bave dve ćerke i zet. Ujeda ima dosta, ali pčelama treba prići bez nervoze, staloženo, one ne vole brze pokrete.

Porodica Despotović proizvodi sve proizvode: med, polen i propolis. Glavna proizvodnja je matični mleč, kojoj su se najviše posvetili ćerka Danijela i zet Bojan.

Prošla godina je bila jako loša, a i ova je slaba. Kako ističe naš sagovornik, nemaju baš neku pomoć od države. Dobijaju 4,5 maraka po košnici, što je jako malo. Po njegovim rečima, bolje je da im daju lekove, nego što im daju jako malo para. Imaju veću pomoć od opštine.

Prema Mikovim rečima, dobar deo pčelara će prestati da se bavi pčelarstvom, mnogi su nestali, i  nemaju od čega da ulože. Neću da odvraćam ljude, ko nema zaposlenja trebalo bi da počne, ali mora sve da proizvodi, mada tu nema nekih para.

Treba početi sa 5 košnica i to LR, pa onda kada se obuče može AŽ. Proizvodnja matica je takođe interesantna i tu treba iskustva.

Za Agrobiznis magazin, Radinka Despotović, suvlasnica preduzeća „Bimed“, pokazala je sa ćerkom Danijelom postupak kako se dolazi do krajnjeg proizvoda u pčelarstvu, odnosno matičnog mleča.  Ona je ovom prilokom rekla da je njihova firma bazirana samo na pčelama i pčelinjim proizvodima. Mi ne proizvodimo mnogo meda, navodi Radenka. Sav potencijal i snagu usmerili smo ka proizvodnji matica, matične mleči, propolisa i polenovog praha. To je ono po čemu su nadaleko poznati. Proizvodi su isključivo prirodnog porekla, bez dodataka hemijskih supstanci. Među njihovim proizvodima, izdvaja se propolis mast, proizvod sa velikom koncentracijom propolisa. Propolis mast je jako lekovit proizvod, koji rešava sve probleme na koži. Matična mleč je najsavršeniji proizvod za imunitet čoveka. Dopire do svake ćelije u ljudskom organizmu. Kako nam je istakla Radenka, postoje naučno istraživački radovi koji ukazuju na to, da kada bi čovek jeo matičnu mleč radi prevencije, ne bi mogao da oboli od opakih bolesti.

Video prilog je na linku: https://www.youtube.com/watch?v=0FxrjJPlZNo&t=294s 

Kako smo videli, ćerka Danijela iz košnice vadi ram, na kome se nalaze kućice, u kojima je smeštena matična mleč. U svakoj košnici nalazi se po jedan ram, koji u košnici stoji 72 sata. Postupak vađenja larvi i matične mleči je jednostavan. Kućice se iseku, iz njih se izvadi larva i matična mleč. Proces vađenja larvi i matičnog mleča se ponavlja na svaka tri dana. Nakon vađenja matične mleči, pronalaze se larve koje su male i stare samo tri dana. Izvade se iz košnice, stavljaju u kućice i proces pravljenja matične mleči se ponavlja. Kako nam ističe Danijela, potrebno je iskustvo, dugogodišnji rad i strpelenje za obavljanje ovog posla, kako bi se došlo do željenih rezultata. Svoje proizvode predstavljaju širom Bosne i Hercegovine, i van zemlje. Mnogobrojne nagrade znak su da idemo u pravom smeru. 

Ukratko rečeno, postupak se započinje dodavanjem larve i malo matičnog mleča u matičnjake nakon čega se ram stavlja u košniicu gde ostaje do 72 sata tokom tog perioda pčele donose matičnu mleč. Pootom se ram donosi u prostoriju gde se počinje sa postupkom vađenja matičnog mleča. Prvo se skinu poklopčići, kako bi larve ostale čiste. Pristupa se postupku vađenja larvi. Odstranjuje se jedna po jedna larva i vadi matični mleč, navodi nam Danijela koja je takođe izabrala svoj put u pčelarstvu zajendno sa porodicom. Tradicija se nastavlja…

 

Proizvodnja matica

Ono što je bitno reći, jeste da ovi vredni ljudi  puno  ulažu u nauku i edukaciju. U svojoj biblioteci imaju puno naslova raznih svetskih autora-istako nam je Miko i ukratko objasnio postupak proizvodnje matica.

Za proizvodnju matica, kako nam kaže Miko Despotović, potrebno je dosta iskustva, nije uopšte lak posao, kako neki misle.  Porodica Despotović, u svom pčelinjaku ima oko 130 oplodnjaka, LR ram koji je izlomljen u tri dela, standardan je.  Da bi zamenili staru maticu, najbitnije je imati novu maticu. Miko svake godine iz Slovenije nabavlja rodonačelnice matice, iz Centra za razvoj pčelarstva. Dobili smo kranjsku pčelu rodonačelnicu, koja je testirana. Od nje se proizvode matice, presađuju se njena jaja u košnicu koj će da proizvodi matičnjak. Nakon deset dana, matica zatvara matičnjak, i prenosi se u oplodnjak. Iz oplodnjaka  šesnaesti dan, mora da izađe iz larve. Rodonačelnice su majke matice, dodaje Miko. One su selekcionisane za proizvodnju meda i matične mleči. To pčelari u Sloveniji najbolje rade. Kako nam ističe Miko, njegov ze je Pragu bio kako bi usavršio veštačku oplodnju matica. On podseća da genetski preneseno svojstvo na buduće pčele, najvećim delom zavise od truta. Veštačka oplodnja poznata je po tome što se matica oplodi pomoću specijalnih instrumenata. Takva oplodnja i u praksi polako dobija na popularnosti, čak i kod specijalizovanih komercijalnih odgajivača matica. Rodonačelnice matice, su skuplje u Sloveniji nego kod nas, ističe Miko. Pčelar koji uzgaja matice za tržište dužan je da tokom celog procesa vrši kontrolu zdravstvenog stanja svih pčelinjih zajednica koje u tom procesu učestvuju. Posebno česte kontrolne preglede treba vršiti na eventualnu pojavu nozeme. Matice zaražene nozemom, bez obzira na kvalitet odgajanja vrlo brzo ulaze u proces tihe zamene.

 

Matični mleč u službi očuvanja imunog sistema

Matični mleč sadrži esencijalne hranljive sastojke neophodne za održavanje dobrog zdravlja. Sadrži sve vitamine B-komleksa, vitamine A, C, D i E, sve aminokiseline, proteine i minerale. Najveći je izvor pantotenske kiseline (vitamina B 5) koji je do sada pronađen. Matični mleč se zbog svog hemijskog sastava smatra se eliksirom mladosti, izuzetan je biostimulator, imunomorulator, regenerator.

Matični mleč sprečava razvoj bakterija i povećava snagu imunološkog sistema. Pospešuje oporavak, ublažava anksioznost i potištenost, otklanja nesanicu, pomaže da se normalizuju telesne funkcije, usporava proces starenja, poboljšava moć pamćenja, koristi se u prevenciji karcinoma. Žene koje teško podnose menopauzu takođe bi trebalo da koriste matični mleč.  Takođe, sadrži kompleksna jedinjenja koja stimulišu ženske i muške žlezde, te deluje kao prirodni hormon. Pokazao se blagotvornim u lečenju steriliteta. Jača seksualnu sposobnost.

Nakon 15 do 30 dana uzimanja matičnog mleča  u kontinuitetu, potrebno je napraviti pauzu i istom vremenskom periodu. Razlog zbog kojeg je neophodno  praviti pauzu je antibakterijsko svojstvo matičnog mleča.

Maksimalna dnevna doza za odrasle osobe je 1 gram i nikako više od toga.  Ako se matična mleč koristi za prevenciju dovoljno će biti čak 200-500 mg dnevno, zavisno od vašeg zdravstvenog stanja.

Uzima se sa plastičnom ili drvenom kašikom i drži pod jezikom 5 do 10 minuta. Na taj način se lagano otapa u ustima, apsorbuje u krvotok i deluje na ceo organizam. Pored svih  dobrih osobina, trebalo bi naglasiti da je matični mleč siguran za upotrebu samo ako se ne koristi dugoročno. U suprotnom, može da izazove nuspojave i ozbiljne alergijske reakcije kao što su osip,oticanje grla i stomacne tegobe.Imuni sistem poslednja je linija odbrane koja se aktivira kada infekcija već prodre u organizam.

Propolis prirodni antibiotik

Propolis je prirodni antibiotik, jer ima jako antibiotičko dezinfekciono dejstvo. Primenjuje se kod upalnih procesa uha, grla, nosa, usne duplje, gornjih disajnih puteva, odnosno za podizanje opšteg stanja organizma. Efikasan je kod čireva, uboda, kod ekcema, psorijaze, kod gljivičnih oboljenja kože.  Propolis sadrži 50% smole, 30% voska, 10% eteričnih ulja, 5% cvetnog praha, brojne vitamine i minerale, organske kiseline, polifenole, flavonoide.

Video prilog je na linku: https://www.youtube.com/watch?v=WkWvh9cDdKM&t=33s 

Pogledajte video prilog o dečku koji pčelari od 14. godine, a sada mu je tek 16! https://www.youtube.com/watch?v=XwsVvjg1hno 

 

Kada smo stigli kod porodice Despotović, u Slobomir kod Bjeljine, srdačno nas je dočekao domaćin Miko.

Do sada smo odlazili kod pčelara sa porodičnom tradicijom bavljenja pčelarstva, ali ova je drugačija. Kako ističe naš sagovornik, pčelarstvom je počeo da se bavi 1975. godine. Od tasta je dobio dve košnice, i tako su supruga Radinka i on počeli da se bave pčelarstvom.

- Počeli smo sa dve, i kako je ljubav prema pčelarstvu rasla, tako se povećavao broj košnica. Danas, broj pčelinjih društava porodice Despotović iznosi oko 350. Košnice su smeštene na dva porodična imanja. Na ušću Save i Drine u bijeljinskoj opštini, i u Novom Selu na Sokocu.

Osim njih dvoje, pčelarstvom se bave dve ćerke i zet. Ujeda ima dosta, ali pčelama treba prići bez nervoze, staloženo, one ne vole brze pokrete.

Porodica Despotović proizvodi sve proizvode: med, polen i propolis. Glavna proizvodnja je matični mleč, kojoj su se najviše posvetili ćerka Danijela i zet Bojan.

Prošla godina je bila jako loša, a i ova je slaba. Kako ističe naš sagovornik, nemaju baš neku pomoć od države. Dobijaju 4,5 maraka po košnici, što je jako malo. Po njegovim rečima, bolje je da im daju lekove, nego što im daju jako malo para. Imaju veću pomoć od opštine.

Prema Mikovim rečima, dobar deo pčelara će prestati da se bavi pčelarstvom, mnogi su nestali, i  nemaju od čega da ulože. Neću da odvraćam ljude, ko nema zaposlenja trebalo bi da počne, ali mora sve da proizvodi, mada tu nema nekih para.

Treba početi sa 5 košnica i to LR, pa onda kada se obuče može AŽ.

 

Detaljnije na video linku: https://www.youtube.com/watch?v=WkWvh9cDdKM&t=7s 

Kako se proizvode matice: https://www.youtube.com/watch?v=VUYeJLvI55w 

Proizvodnja maticnog mleca: https://www.youtube.com/watch?v=0FxrjJPlZNo&t=172s 

Za Agrobiznis magazin, Radinka Despotović, vlasnica preduzeća „Bimed“, pokazala je postupak kako se dolazi do krajnjeg proizvoda u pčelarstvu, odnosno matičnog mleča. Postupak se započinje vađenjem rama iz pčelinjeg društva. Ram se donosi u prostoriju gde se počinje sa postupkom dobijanja matičnog mleča. Prvo se skinu poklopčići, kako bi larve ostale čiste. Pristupa se postupku vađenja larvi. Odstranjuje se jedna po jedna larva i vadi matični mleč, navodi Radenka.

Miko Despotović, supruga Radinka i ćerka Danijela.

Naša firma je bazirana samo na pčelama i pčelinjim proizvodima. Mi ne proizvodimo mnogo meda, navodi Radinka. Sav potencijal i snagu usmerili su ka proizvodnji matične mleči, propolisa i polenovog praha. To je ono po čemu su nadaleko poznati. Proizvodi su isključivo prirodnog porekla, bez dodataka hemijskih supstanci. Među njihovim proizvodima, izdvaja se propolis mast, proizvod sa velikom koncentracijom propolisa. Propolis mast je jako lekovit proizvod, koji rešava sve probleme na koži. Matična mleč je najsavršeniji proizvod za imunitet čoveka. Dopire do svake ćelije u ljudskom organizmu. Kako nam je istakla Radenka, postoje naučno istraživački radovi koji ukazuju na to, da kada bi čovek jeo matičnu mleč radi prevencije, ne bi mogao da oboli od opakih bolesti.

Najsavršenija operacija u proizvodnji matične mleči jeste postupak kada se larva od pčele presađuje u kućice, takozvane matičnjake. Pčele nastave da hrane larvu sa matičnom mleči. Kada se matica leže, ona jede samo matičnu mleč. U ovom procesu, larva pčele se preobrazi u maticu. Kada se pogleda značaj matičnog mleča u pčelinjem društvu, pčela se transformiše u maticu i nije više proizvedena pčela. Matica živi 5-6 godina, a pčela radilica živi 2-3 meseca. Svaku kućica se napuni matičnim mlečom i stavi se po jedna larva, koja se preobrazi u maticu. Ram se vraća u košnicu. Nakon 56-72 sata postupak se ponavlja. Vadi se mleč, a larve se odstranjuju i bacaju.

Sledeća operacija kojoj se pristupa jeste sam postupak vađenja matičnog mleča iz kućica. Po jednom društvu, proizvede se oko 6-8gr matičnog mleča.

Svoje proizvode predstavljaju širom Bosne i Hercegovine, i van zemlje. Mnogobrojne nagrade znak su da idemo u pravom smeru. Ono što je bitno reći, jeste da mi mnogo ulažemo u nauku i edukaciju. U svojoj biblioteci imaju puno naslova raznih svetskih autora-istako nam je Miko.

VIDEO POGLEDAJTE NA LINKU:

https://www.youtube.com/watch?v=0FxrjJPlZNo&feature=youtu.be 

Matični mleč u službi očuvanja imunog sistema

Matični mleč sadrži esencijalne hranljive sastojke neophodne za održavanje dobrog zdravlja. Sadrži sve vitamine B-komleksa, vitamine A, C, D i E, sve aminokiseline, proteine i minerale. Najveći je izvor pantotenske kiseline (vitamina B 5) koji je do sada pronađen. Matični mleč se zbog svog hemijskog sastava smatra se eliksirom mladosti, izuzetan je biostimulator, imunomorulator, regenerator.

Matični mleč sprečava razvoj bakterija i povećava snagu imunološkog sistema. Pospešuje oporavak, ublažava anksioznost i potištenost, otklanja nesanicu, pomaže da se normalizuju telesne funkcije, usporava proces starenja, poboljšava moć pamćenja, koristi se u prevenciji karcinoma. Žene koje teško podnose menopauzu takođe bi trebalo da koriste matični mleč.
Takođe, sadrži kompleksna jedinjenja koja stimulišu ženske i muške žlezde, te deluje kao prirodni hormon. Pokazao se blagotvornim u lečenju steriliteta. Jača seksualnu sposobnost.

Nakon 15 do 30 dana uzimanja matičnog mleča  u kontinuitetu, potrebno je napraviti pauzu i istom vremenskom periodu. Razlog zbog kojeg je neophodno  praviti pauzu je antibakterijsko svojstvo matičnog mleča.

Maksimalna dnevna doza za odrasle osobe je 1 gram i nikako više od toga.  Ako se matična mleč koristi za prevenciju dovoljno će biti čak 200-500 mg dnevno, zavisno od vašeg zdravstvenog stanja.


Uzima se sa plastičnom ili drvenom kašikom i drži pod jezikom 5 do 10 minuta. Na taj način se lagano otapa u ustima, apsorbuje u krvotok i deluje na ceo organizam. Pored svih  dobrih osobina, trebalo bi naglasiti da je matični mleč siguran za upotrebu samo ako se ne koristi dugoročno. U suprotnom, može da izazove nuspojave i ozbiljne alergijske reakcije kao što su osip,oticanje grla i stomacne tegobe.Imuni sistem poslednja je linija odbrane koja se aktivira kada infekcija već prodre u organizam.

Propolis je prirodni antibiotik, jer ima jako antibiotičko dezinfekciono dejstvo. Primenjuje se kod upalnih procesa uha, grla, nosa, usne duplje, gornjih disajnih puteva, odnosno za podizanje opšteg stanja organizma. Efikasan je kod čireva, uboda, kod ekcema, psorijaze, kod gljivičnih oboljenja kože.  Propolis sadrži 50% smole, 30% voska, 10% eteričnih ulja, 5% cvetnog praha, brojne vitamine i minerale, organske kiseline, polifenole, flavonoide.

Dok većina mladih odlazak u inostranstvo vidi kao jedini put za bolje sutra, Ivana Stjepanović, rodom iz Bijelog Brda kod Dervente, odlučila je da posle dve i po decenije napusti Austriju i dobro plaćen posao kako bi u rodnom kraju započela uzgoj lekovitog bilja.

Da bi ostvarila svoje snove, ova devojka je odlučila da ostavi sve udobnosti života koje je imala u inostranstvu i da se posveti poljoprivredi. Nije štedela trud i vreme, pa je baveći se onim što voli uspjla da osnuje preduzeće za proizvodnju organskog bilja, piše Glas Srpske.
 

Ivana Stjepanović (levo)

Foto: FacebookIvana Stjepanović (levo)

 

Na povratak u BiH i RS motivisala ju je ljubav prema rodnoj grudi i već s prvim danima proleća krenula je u sadnju organskog, lekovitog i začinskog bilja na porodičnom imanju i zemljištu koje je uzela u zakup.

- Uverena sam da je zemlja koja je ležala neiskorišćena i neobrađena 25 godina dragocen kapital koji treba učiniti još dragocenijim - kaže ona i ističe da će bilje u prve tri godine prodavati prerađivačima organskih čajeva i začina u Njemačkoj i Austriji, a plasman je već ugovoren.

Ova ekonomistkinja iza sebe ima zavidnu poslovnu karijeru. Posle studija ekonomije i internacionalnog menadžmenta radila je za strane koncerne u razvijanju brendova, a vodila je i odeljenje marketinga za najveće Evropsko udruženje organskih farmera.

 

Ideja o pokretanju firme "Bosna raste organski" rodila se pre tri i po godine kada se sa sestrama vraćala iz Splita.

- Razgovarale smo o detinjstvu i kako je odrastanje na selu imalo svojih čari, pa smo pomislile kako bi bilo lepo porodično imanje iskoristiti za proizvodnju hrane. Ta misao me godinama nije napuštala, pa sam konačno skupila hrabrost, dala otkaz na sigurnom i veoma dobro plaćenom poslu i krenula u realizaciju ideje pune rizika. I nisam se pokajala - rekla je Stjepanovićeva.

Navodi da je njena vizija bogatih, mirisnih polja sa lekobiljem svakodnevno "hrani" uprkos sistemima u BiH koji nisu najpovoljniji za strane investitore. Da je reč o veoma ozbiljnom poslu, potvrđuje to što planira da u prve tri godine proizvodnje uloži oko milion maraka.

- Projekt delimično finansiram putem kredita stranog investitora koji veruje u naš potencijal. Ove godine ću stalno zaposliti troje ljudi, a broj radnika u prve tri godine porašće na sedam. Svake godine ću zapošljavati i oko 20 sezonaca koji će biti angažovani na sadnji i berbi bilja, te okopavanju njiva - kaže Stjepanovićeva.

Foto: Bosnia grows organic / Facebook
 

Ivana Stjepanović kaže da želi u svakom pogledu da pomogne i Dervenćanima.

- Već smo uradili jednu pozitivnu stvar, pa smo sva drva koja su iščupana sa njiva prilikom čišćenja donirali OŠ "19. april" iz Dervente za grejanje. Donirali smo im oko 40 metara drva - priča Stjepanovićeva.

 

Tekst i fotografije preuzeti sa www.blic.rs 

Novosađani prvi u Srbiji imaju priliku da pazare u prodavnici iz sastava najvećeg trgovinskog lanca iz Republike Srpske - Kort marketi. Market iz ovog lanca otvoren je u četvrtak (8. decembra 2016. godine), a u njemu je na prostoru od 800 kvadratnih metara ponuđeno više od 10.000 artikala.
 
Duško Reljić, vlasnik kompanije Fructa Trade iz Dervente, u čijem okviru posluju i Kort marketi, kaže da ovo neće biti i jedini market u Srbiji.
 
- Pošto već imamo 30 prodajnih objekata širom Republike Srpske, od Prijedora i Banjaluke, preko Šamca do Bijeljine, odlučili smo da proširimo maloprodajnu mrežu i na tržište Srbije. U planu nam je da u Novom Sadu, uz ovaj, otvorimo još nekoliko marketa, odnosno, da do kraja sledeće godine zapošljavamo bar 200 radnika - navodi.
 
Fructa Trade, kako je objasnio Reljić, ne bavi se samo trgovinom, već i proizvodnjom, tako da ima četiri svoje robne marke prehrambenih proizvoda, a zapošljava više od 1.000 radnika.
 
- Već smo uveliko prepoznatljivi u celoj RS i BiH. Trudimo se da osvajamo nova tržišta. Srbija je, samim tim, bila logičan izbor, a posle Novog Sada, planiramo da otvorimo i nove objekte širom zemlje. Trudićemo se da uvek budemo za korak ispred drugih, kao po asortimanu, tako i po ceni i uređenju marketa - zadovoljan je Reljić.
 
Izvor: Ekapija.com 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31