Novi pravilnik o podsticajima za razvoj poljoprivrede i sela za 2020. godinu u Republici Srpskoj trebalo bi da bude donet krajem ovog meseca, a poljoprivredni proizvođači saglasni su da je budžet, mada povećan za 2 mili EUR i sada iznosi oko 37 mil EUR (75 mil KM) premalen te da bi podsticaji za direktnu proizvodnju trebalo da budu daleko veći.

U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS kažu da će podsticaji pre svega biti usmereni u kapitalne investicije, ali da će u obzir uzeti i mišljenja predstavnika udruženja poljoprivrednih proizvođača. Aleksandar Macanović, portparol Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS, ističe da se ipak ne mogu uvažiti svi predlozi, jer bi to značilo da budžet mora biti dva do tri puta veći nego što jeste.

- Ono što je novina jeste to što će novi pravilnik biti donet već u januaru, a do sada je bila praksa da ga dobijamo tek krajem marta ili početkom aprila. Želimo da poljoprivrednici na vreme mogu planirati godinu i eventualno po potrebi preorijentisati svoju proizvodnju - kazao je on.

Istakao je da podsticaji ne treba da budu osnova poljoprivredne proizvodnje, već ono što i jesu - podsticaji za dalji i dodatni razvoj.

Vladimir Usorac, predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača - mlekara RS, istakao je da su tražili da se pravilnikom odredi da se oko milion EUR (dva miliona maraka) proslede u robotizaciju farmi.

- Za robotizaciju se prijavilo 13 farmi i jedna koja bi bila ogledna farma na koju bi mogla dolaziti i deca - rekao je Usorac.

Dodao je da nije u redu da se više novca daje za neorgansku poljoprivredu, nego za organsku.

- Na primer, za pšenicu se izdvaja 100.000 KM, a za organsku pšenicu 35.000 KM. Smatramo da organska i neorganska proizvodnja moraju biti makar ravnopravne - zaključio je Usorac.

Dragoja Dojčinović, predsednik Udruženja voćara RS, kazao je da su voćari uvek nezadovoljni visinom budžeta, ali i time što izgradnja hladnjača i boks-paleta nije svrstana u kapitalne investicije.

- Iako je budžet ove godine povećan, to je i dalje premalo za potrebe agrara. Donekle smo zadovoljni što je prošle godine bila makar redovna isplata podsticaja - rekao je Dojčinović.

Istakao je da su takođe nezadovoljni podrškom za podizanje novih zasada, jer je za jedan hektar sa kompletnom opremom potrebno oko 100.000 KM, a podsticaji su oko 3.000 KM po hektaru.

Prema njegovim rečima, upravo zbog loših podsticaja za podizanje zasada svake godine sve više voćara napušta proizvodnju.

- Proizvodnja koja je bila najprofitabilnija sada je postala nerentabilna. Veliki problem je i nezaštićeno tržište - objasnio je Dojčinović.

Dodao je da su resorsnom ministarstvu uputili i primedbu u vezi s visinom premije za proizvedeno i prodato voće.

- Želimo da premija bude fiksna. Navodno će sada premija biti do 20 feninga po kilogramu, ali mi nikada ne možemo dobiti toliko. Uglavnom dobijemo oko tri ili četiri feninga - kaže Dojčinović.

Stojan Marinković, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača RS, smatra da više novca treba preusmeriti u direktnu proizvodnju.

- Kada nema podrške za direktnu proizvodnju, onda nema ni konkretnih rezultata. Očekujemo da će novi saziv Saveta ministara BiH učiniti konkretne korake u pogledu zaštite domaće proizvodnje, jer u agrarnom budžetu nemamo dovoljno sredstava koja mogu da pokriju štete koje nam nanosi nekontrolisani uvoz - zaključio je Marinković.

Branko Mastalo, predsednik Udruženja povrtara RS, kazao je da od četiri miliona KM, koliko je povećan budžet, povrtari nisu dobili ništa.

- Podsticaji za prodato povrće su do sada bili 1,8 miliona KM, a mi smo na sastanku Upravnog odbora Udruženja tražili povećanje i smatramo da podsticaji treba da iznose tri miliona KM, jer će time doći i do povećanje proizvodnje - rekao je Mastalo.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2742571/uskoro-novi-pravilnik-o-podsticajima-za-razvoj-poljoprivrede-u-rs-mlekari-zele

Republička inspekcija za hranu Republike Srpske (RS) je u proteklih mesec dana zabranila uvoz više od tone mesnih prerađevina. Uvoz je sprečen jer je, u toku redovnog pregleda pošiljki hrane, utvrđeno da prerađevine ne ispunjavaju propisane uslove kvaliteta.

Iz Inspektorata RS saopštili su da je reč o proizvodu dimljeni pileći deluks file proizvođača "MIS Globus" Skoplje, Makedonija, kod kojeg je analizama utvrđen manji sadržaj ukupnih proteina od propisanog, te dve pošiljke zimske salame proizvođača "Pik Vrbovec", za koje je utvrđeno da ne ispunjavaju uslove u pogledu rN vrednosti, prenosi Srpska info.

"Navedene pošiljke nisu predstavljale rizik za zdravlje ljudi, ali svojim kvalitetom nisu ispunjavale propisane uslove za prometovanje na tržištu, te je nadležna inspekcija s ciljem zaštite prava potrošača i domaćeg tržišta zabranila uvoz spornih proizvoda. U avgustu je zabranjen uvoz još jedne pošiljke dimljenog pilećeg deluks filea proizvođača MIS Globus Skoplje u količini od 884 kilograma, takođe zbog smanjenog sadržaja ukupnih proteina, što ukupno čini četiri pošiljke u poslednja dva meseca. Zato će nadležne inspekcije, zbog identifikovanog rizika, pojačati kontrolu mesnih prerađevina", naglašavaju u Inspektoratu RS.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2019&mm=11&dd=11&nav_id=1615728

Kompanija „Dunav osiguranje“ organizovala je u svojoj poslovnici u Srpcu jedanaestu edukativnu radionicu „Žene u agrobiznisu“, na kojoj je bilo reči o značaju osiguranja poljoprivredne proizvodnje, a predstavljene su i brojne pogodnosti osiguranja.

Direktor filijale „Dunav osiguranja“ u Banjaluci Mlađen Macanović rekao je da je ta kompanija jedan od lidera u osiguranju useva i plodova na području koje pokriva filijala Kompanije u Republici Srpskoj.

„Na području filijale Banjaluka, Kompanija „Dunav“ osigurava više od 215 hektara, što je potvrda da smo stekli poverenje nosilaca poljoprivrednih gazdinstava“, rekao je Macanović i predstavio ponudu Kompanije u oblasti osiguranja poljoprivrede, to jest povrća i plodova, kao i osiguranje životinja i imovine.

Prema njegovim rečima, iz bogate ponude usluga „Dunav osiguranja“ za osiguranike u Banjaluci i okolini izdvajaju se osiguranje useva i plodova – ratarskih i povrtarskih kultura, a naročito osiguranje jabuke kao voćarske kulture, odnosno pšenice, soje, kukuruza, krompira, kupusa kao useva čija je proizvodnja na tom području u porastu.

Godišnja premija osiguranja za ratarske kulture, u zavisnosti od vrste kulture i prosečnog  prinosa po hektaru, kreće se od 56,35 konvertibilnih maraka (KM) po hektaru za kukuruz i 45,50 KM za pšenicu. Što se tiče osiguranja voćarskih kultura, može se izdvojiti ponuda za osiguranje jabuka i šljiva s premijom od 1.280 KM za 2.000 stabala po hektaru i osiguranje krušaka s premijom od 2.846 KM za 2.000 stabala na 1,6 hektara površine.

„Ima prostora za snižavanje premije ako bi se osiguranje u poljoprivredi omasovilo“, istakao je Macanović i naveo da je oko šest odsto poljoprivrednih površina u RS osigurano,  da je to veoma malo, a da su elementarne nepogode u periodu vegetacije sve češće.

On je istakao da je  Filijala Banjaluka „Dunav osiguranja“ u poslednje tri godine isplatila više od 84.900 KM na ime štete osiguranicima koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom (usevi i plodovi).

„Posle katastrofalnih poplava koje su zadesile Republiku Srpsku 2014. godine, poseban značaj dobilo je osiguranje imovine, i to kako stambenih objekata i stvari domaćinstva tako i poljoprivrednih građevinskih objekata, mehanizacije i zaliha proizvoda u njima“, rekao je on.

„Dunav osiguranje“ je kreiralo novu uslugu za osiguranje imovine fizičkih lica, popularno nazvanu „čuvar kuće“, podsetio je Macanović i dodao da za prosečno domaćinstvo sa uključenim rizikom od poplave, ali i svim ostalim rizicima, mjesečna premija iznosi oko šest KM.

Radionici su, prisustvovali poljoprivredni proizvođači sa područja opštine Gradiška, Laktaši, Topola, Srbac, čiji je zajednički stav sledeći:

„ Uglavnom sejemo pšenicu i kukuruz, a imamo i plastenike. Po zakonu smo obavezi da osiguramo zemljište, a odabrali smo „Dunav osiguranje“ jer nudi najbolje uslove“.

Fitosanitarna inspekcija Republike Srpske je zbog povećanog prisustva pesticida zabranila uvoz 20.080 kilograma svežih krastavaca kornišona poreklom iz Srbije.

Iz Inspektorata je saopšteno da je prilikom pregleda ove pošiljke izvršeno uzorkovanje za laboratorijsku analizu, radi ispitivanja ostataka pesticida.

– Na osnovu izveštaja o laboratorijskoj analizi koji je izdao Institut za vode Bijeljina, u analiziranom uzorku utvrđeno je prisustvo pesticida iznad vrednosti propisanih pravilnikom o maksimalnim nivoima ostataka pesticida u hrani, kao i hrani za životinje – naveli su iz Inspektorata.

Pošto je uvoznik zatražio superanalizu, ona je izvršena u akreditovanoj laboratoriji Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd i ponovo potvrdila povećano prisustvo pesticida, pa je doneseno rešenje kojim je naloženo vraćanje sporne pošiljke pošiljaocu ili uništavanje pod nadzorom nadležnog inspektora.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2610255/u-republiku-srpsku-zabranjen-uvoz-vise-od-20-tona-krastavaca-iz-srbije

Republička fitosanitarna inspekcija zabranila je uvoz 3.000 kilograma sirovih semenki suncokreta u ljusci, poreklom iz Srbije, zbog povećanog prisustva kadmijuma.

Iz Republičke uprave za inspekcijske poslove saopšteno je da je prilikom pregleda pošiljke nadležni inspektor izvršio uzorkovanje za laboratorijsku analizu radi ispitivanja ostataka teških metala.

- Na osnovu izveštaja o laboratorijskoj analizi izdatog od Instituta za vode Bijeljina, u analiziranom uzorku utvrđeno je prisustvo kadmijuma iznad vrednosti propisanih Pravilnikom o maksimalnim dozvoljenim količinama za odrđene kontamitente u hrani - dodaje se u saopštenju.

Na zahtev uvoznika, izvršena je superanaliza kontrolnog uzorka u laboratoriji u Bečeju, u Srbiji, kojom su potvrđeni rezultati prve analize, odnosno utvrđeno je prisustvo kadmijuma u vrednosti od 0,581 miligrama po kilogramu, čija je sumarna vrednost iznad Pravilnikom propisane vrednost od 0,1 miligrama po kilogramu.

Inspektor je zabranio uvoz sporne pošiljke i naredio vraćanje pošiljaocu ili uništavanje pod nadzorom nadležnog inspektora.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2567422/republika-srpska-zabranila-uvoz-semenki-suncokreta-iz-srbije

Nekontrolisano prskanje i tretiranje pesticidama u poljoprivredi doprinosi tome da sve više pčelinjih društava izumire, a pčela je sve manje.

Kako navode pčelari za Srpskainfo, rešenju ovog problema mora se pristupiti sistemski i studioznije. Imajući u vidu da je med proizveden na ovom području izuzetnog kvaliteta i da se može plasirati i van granica BiH, pčelarstvo je, tvrde, grana poljoprivrede koja može doneti sigurnu dobit.

Naime, u Semberiji je u tri udruženja registrovano oko 300 pčelara sa oko 12.000 košnica.

Milorad Vasić iz Bijeljine pčelarstvom se bavi već 10 godina. U početku mu je ovo bio hobi, ali kako su godine prolazile povećavao je broj društava, pa sada ima više od 100 košnica. Ove godine suočio se sa velikim gubicima.

- Godišnje sam gubio u proseku košnicu, dve, što se može tolerisati. Ove godine sam, od ukupnog broja, izgubio šest odsto košnica. Razlog je upotreba nedozvoljenih pesticida. Ti pesticidi utiču na orjentaciju pčela, pčele se gube u prirodi pa se ne vraćaju u košnice. Do masovnog pomora pčela dovodi i elektromagnetno zračenje, na koje se ne obraća tolika pažnja - kaže Vasić.

On smatra da bi trebalo da postoji koordinacija s voćarima i ratarima, kako bi imali minimalne ili nikakve gubitke. U nekim zemljama regiona ove stvari su bolje uređene.- Voćari plaćaju pčelarima da im dovezu pčele na oprašivanje, dok kod nas nije praksa. Voćari koji pršću stabla u toku sezone cvetanja, to bi trebalo da rade u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima, nikako u toku dana - kaže ovaj pčelar.

Semberski pčelari, osim problema sa izumiranjem pčela, upozoravaju i da je neophodno izvršiti brendiranje meda i označavanje geografskog porekla meda sa ovih prostora kako bi se zaštitili od planeload konkurencije i smanjili mogućnost da se na pijacama, marketima, sajmovima prodaje med sumnjivog porekla.

Bosna i Hercegovina ima kvalitetniji med pa se pčelarima preporučuje da se posvete ovoj proizvodnji. Stalne edukacije i praćenje najnovijih dešavanja u ovoj oblasti su potrebni kako bi ojačali i sačuvali pčelinja društva.

U bijeljinskom Resoru za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi kažu da na zahtev pčelara organizuju seminare na kojima stručnjaci edukuju voćare i pčelare o aktuelnim temama.

Radinka Mičić iz ovog resora kaže da se pčelarima pružaju i drugi vidovi podrške.

- Ovih dana organizovaćemo prezentaciju novih apiterapija. Nastojimo da uvažimo sugestije pčelara i obradimo teme koje ih najviše zanimaju - pojasnila je Mićićeva.

Pravilnikom o podsticajima Ministarstva poljoprivrede RS ove godine planirano je 640.000 KM, što je za 50.000 maraka više nego u prošloj godini.

Portparol Ministarstva Aleksandar Macanović podseća da pravo na podsticaj mogu ostvariti pčelari koji imaju više od 50 pčelinjih društava.

- Podsticaj po košnici je šest KM. Podsticaj se daje i za proizvodnju matica. On iznosi 15 odsto od cene matice, koja se na tržištu kreće od 10 do 20 KM. Prošle godine sredstva za ove namene su iznosila 15.000 KM, a ove godine su povećana na 40.000 KM - rekao je Macanović.Iz resornog ministarstva apelovali su na pčelare da se u skladu s Pravilnikom o načinu vođenja evidencije pčelara i pčelinjaka u Srpskoj do 31. jula upišu u evidenciju pčelara, jer bez toga ne mogu ostvariti pravo na podsticaj.

Prema evidenciji Ministarstva registrovano je 2.890 pčelara, koji poseduju ukupno 156.696 pčelinjih društava. Ukupni godišnji prinosi meda u Srpskoj procenjuju se na oko 3.000 tona godišnje.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/republika-srpska/sve-manje-pcela-zbog-nekontrolisanog-prskanja-i-upotrebe-pesticida/xlrd13t

U Republici Srpskoj ima 40-50 povrtara, voćara, stočara, malinara, čak i ratara koji se bave proizvodnjom organske hrane, rekao je Bojan Kecman iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i najavio da će ove godine ministarstvo podržati organsku proizvodnju hrane i njenu sertifikaciju.On je na predavanju za zvorničke poljoprivrednike o temi "Organska zaštita i proizvodnja hrane" rekao da u Republici Srpskoj postoji i Udruženje sertifikovanih proizvođača organske hrane, ali su to uglavnom proizvođači samoniklih šumskih plodova.

- Osnovni uslov za dobijanje sertifikata je da se kontroliše proizvodnja hrane i da proizvođače organske hrane mora neko da prati, rekao je Kecman i podsetio da u Republici Srpskoj, odnosno u BiH, postoji samo jedna sertifikaciona kuća za kontrolu hrane.

Kecman je naglasio da u zvorničkom kraju sve više ljudi podiže zasade, pa se javila potreba da se govori i o organskoj zaštiti, budući da je organska poljoprivredna proizvodnja sve zastupljenija. - Navažnije je da proizvođači znaju kada, u kom trenutku i sa koliko sredstava treba da tretiraju voće da ne bi došlo do kontaminacije zemljišta i plodova, pojasnio je Kecman.

On je naglasio da ljudi žele da jedu zdravu hranu, da znaju da li je i čime tretirana, a ako jeste, koliko su sredstva za tretiranje opasna po zdravlje.

Navodeći da je proizvođač koji nema sertifikat - tradicionalni proizvođač hrane, Kecman je podsetio da je nekoliko proizvođača malina dobilo sertifikat preko jednog projekta i ocenio da će to biti značajan podstrek za proizvodnju u narednom periodu, jer se na taj način stiče povjerenje kupaca da je hrana kontrolisana.

Predavanju je prisustvovao veliki broj zvorničkih poljoprivrednika.

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:780808-Organska-proizvodnja-u-RS-u-usponu-a-ministarstvo-ce-pomoci-sertifikaciju

Zaštita useva i voćnjaka u Republici Srpskoj od iduće godine biće znatno olakšana zahvaljujući novoj aplikaciji uz pomoć koje će domaći proizvođači uz samo jedan klik na telefonu imati sve informacije o vremenskim uslovima i pojavi bolesti i štetočina, a to će im omogućiti da blagovremeno deluju. Novu aplikaciju razvili su stručnjaci iz Resora za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, a ratari je mogu besplatno preuzeti na "Gugl pleju". Stručni saradnik za voćarstvo u ovom resoru Mirko Jokić kaže da će aplikacija proizvođačima omogućiti da u svakom momentu imaju uvid u izmerene i prognozirane meteorološke podatke sa 50 mernih stanica širom Srpske. - Poljoprivrednici će putem veb i mobilne aplikacije moći naći mernu stanicu koja je najbliža njihovoj parceli i odabirom jednog od 20 ponuđenih parametara videti kakvo je vreme i kakvo se očekuje u narednih sedam dana - rekao je Jokić. Istakao je da će, osim vremenskih prilika, aplikacija prognozirati i nivo rizika od najznačajnijih bolesti i štetočina koje napadaju voće i povrće. - Implementirali smo pet modela, tako da softver prognozira čađavu krastavost i bakterioznu plemenjaču kod jabuke i kruške, zatim jabučni smotavac kao i sivu trulež maline, jagode i vinove loze. Aplikacija detektuje i plemenjaču krompira i paradajza - naveo je Jokić. Prema njegovim riečima, radnici Resora za pružanje stručnih usluga će tokom decembra i januara organizovati niz prezentacija ove aplikacije za proizvođače širom RS. - Biće to jedna vrsta obuke, da poljoprivrednike naučimo kako da koriste aplikaciju. Nadamo se da će naša ideja biti prepoznata i da će naići na široku primenu - istakao je Jokić i dodao da slične sisteme imaju samo razvijene zemlje u Evropi i svietu. Kaže da je rad na projektu počeo pre dve godine instaliranjem primarne mreže meteoroloških stanica, nakon čega su zahvaljujući podršci UNDP-a i Ambasade Holandije u BiH povezali stanice u sistem. - Cilj je bio uspostavljanje nezavisnog sistema, jer su postojeći komercijalni skupi. Vrednost projekta je 80.000 evra - rekao je Jokić. Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača RS Stojan Marinković pozdravio je pokretanje aplikacije, istakavši da će to znatno unapriediti proizvodnju. - Meteorološka služba je bitno uznapredovala i kratkoročne prognoze su poprilično tačne, tako da će uz aplikaciju korišćenje pesticida biti znatno redukovano jer će proizvođači znati ciljano koji preprat da upotriebe i kada - rekao je Marinković i dodao da će se na taj način izbeći "odokativno" tretiranje biljaka na svakih sedam dana, što je do sada bio slučaj. On kaže da će im to znatno uštedeti novac jer je “hemija” skupa, a proizvod će biti zdraviji jer prekomerno tretiranje pesticidima truje voće i povrće.

Redizajn sajta

 Mirko Jokić kaže da Ministarstvo poljoprivrede nastoji da prati moderne trendove, te da je u skladu s tim redizajniran sajt Resora za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi, koji je dostupan na veb adresi nss.rs.net. - Aktivno objavljujemo razna obaveštenja, a akcenat je na stručnim preporukama jer nam je najera da sajt ponudi informacije koje će proizvođačima biti korisne i blagovremene - dodao je on.

 

Izvor: www.poslovnojutro.com 

 

Tradicionalna manifestacija "Dan polja strnih žita"  održana je u Bijeljini. Ova tradicionalna  manifestacija je organizovana na imanju Poljoprivrednog dobra Semberija u naselju Pet jezera. Na "Danima polja strnih žita" u Bijeljini poljoprivrednici su imali priliku da vide makroogled sa 63 sorte hibrida ozimih strnih žita, na kojem su pšenica, ječam, tritikale, zob i raž zasijane na 2,5 hektara, a zastupljeno je 12 selekcionih kuća.

Ogled je postavljen u organizaciji Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Resora za pružanje stručnih usluga u poljoprivredi.

U Republici Srpskoj pšenicom je zasijano 47.000 hektara i njen kvalitet i zdravstveni status je zadovoljavajući, izjavio je danas pomoćnik ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srpske Boris Pašalić, a prenosi SRNA. Pašalić je ovom prlikom rekao novinarima da se u agraru Srpske očekuje dobra godina, sa prinosom od pet tona pšenice po hektaru, što je više od prosječne proizvodnje u Republici. Prema njegovim riječima, za podsticaje je prijavljeno 19.500 hektara pod pšenicom i 3.100 poljoprivrednih proizvođača, što je povećanje u odnosu na prošlu godinu. "U Republici Srpskoj iz godine u godinu imamo povećanje prinosa strnih žita i kukuruza i dobrim dijelom je to zasluga i prezentacija i ogleda koje resorno ministarstvo organizuje na 15 lokacija širom Srpske", ocijenio je Pašalić.

On kaže da je cilj takvog rada da se nove sorte i tehnologije predstave domaćim proizvođačima na njivi, što je mnogo efektnije.

Manifestaciji "Dani polja strnih žita" na imanju Poljoprivrednog dobra "Semberija" u Bijeljini prisustvovao je i direktor Agencije za agrarna plaćanja Savo Minić, koji je istakao da je ove godine agrarni budžet u Republici Srpskoj povećan sa 60 na 71 milion maraka i da su sva plaćanja proizvođačima redovna. On je pohvalio odziv domaćih proizvođača na javni poziv za dodjelu sredstava za navodnjavanje i naveo da su poljoprivrednici Republike Srpske za proteklih šest mjeseci investirali 12 miliona KM u sisteme i opremu za navodnjavanje.

"Generalno imamo uzlazni trend kada je u pitanju poljoprivredna proizvodnja u Republici Srpskoj, a plasirane subvencije Srpske samo poljoprivrednicima u Bijeljini imaju neprestano povećanje u posljednje četiri godine, od devet miliona maraka u 2014. godini na više od 12 miliona maraka u prošloj godini", rekao je Minić.

 

 
Dvadesetpetogodišnji Vojislav Lukić iz Suvog polja kod Bijeljine, automehaničar po struci, imao je mogućnost da ode u Nemačku kod oca i tamo živi i radi, što je san mnogih njegovih vršnjaka.

Ali Vojislav je izabrao rodno selo i poljoprivredu na porodičnom imanju. Zasnovao je porodicu, proizvodi žitarice, mleko, tovi junad i srećan je što je ostvario svoj san.

 

Nije želeo da ode u tuđu zemlju i ostavi imanje da zarasta u korov. Prvi automobil koji mu je poklonio otac, prodao je i kupio kombajn. Danas ima farme za tov i proizvodnju mleka, sije žitarice i uslužno obrađuje zemlju drugim poljoprivrednicima.

- Sviđa mi se ovde ovaj život na selu i da ovde radim. Neko ne voli i jedva čeka da ode tamo, ali nije ni tamo lako. Meni je ovde dobro, volim to da radim i pošto volim meni je ovde baš fino - izjavio je Lukić.

U farmi ima 20 muznih grla. Mesečno isporuči oko 10 hiljada litara mleka. Od kada kravama puštaju muziku, kaže, mlečnost se znatno popravila.

- Ima skoro petnaest godina i nikada se radio nije ugasio. Znam sigurno, kada bi radio ugasio da bi došlo do manjka mleka - dodao je Lukić.

 

Supruga Živana, ekonomski tehničar –bankarskog smera, dobro se snašla u poljoprivrednim poslovima.

- Imala sam mogućnost da nađem posao, ali pošto muž se bavi ovim, odlučili smo da tu ostanemo. To radimo i zavolela sam, uopšte nemam problem i sve mi ide od ruke - navela je supruga Živana Lukić, prenosi RTRS.

U porodici žive i rade četiri generacije. Sve što zna o poljoprivredi naučio je od deda koji je uvek tu kada zatreba pomoć.

- Vukao je sam s volom. Ako jedan ne može da vuče, ja stavim svoje rame i vučem. Sad imamo traktor i kombajn. Nema krize nikakve, ako hoćeš da radiš, ako nećeš i nemaš ništa - istakao je deda Miodrag Lukić.

A Lukići imaju, bogato imanje, poljoprivredne mašine, izgradili su i novu farmu da bi proširili proizvodnju, i što je najvažnije, imaju srećnu i složnu porodicu.

https://www.blic.rs/ 

Video prilog je na linku: https://youtu.be/InYEYg4Gunc

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31