Svetska banka i Međunarodni monetarni fond još su u aprilu izneli procene da će Srbija korona-krizu, ekonomski, proći verovatno najbolje u regionu, a i bolje od mnogih razvijenih evropskih zemalja. I dok se i dalje sabiraju negativni rezultati privreda u okruženju, prema izjavama zvaničnika, za Srbiju postoje naznake da ove godine uopšte neće imati pad BDP."Ima naznaka da ove godine uopšte nećemo imati pad, što bi bio ogroman uspeh", izjavila je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

Tako bi se za srpsku ekonomiju slobodno moglo reći da je otpornija od jedne nemačke, francuske ili švajcarske privrede, a odgovor se krije u četiri razloga.Prema mišljenju ekonomskih analitičara, ukoliko Srbija ne bi imala pad BDP, to bi samo potvrdilo projekcije, date na proleće, dolaskom prvih podataka nakon privrednog sunovrata u aprilu.

Ekonomista Ivan Nikolić objašnjava da je još tada postavljena procena da bi privredna aktivnost u ovoj godini mogla da bude bliska prošlogodišnjoj. Kako je naveo, za takve dobre prognoze, postojalo je nekoliko značajnih argumenata i faktora."Uzdali smo se u poljoprivredu i ispostavilo se da samo bili u pravu. Poljoprivreda je ove godine donela mnogo veće prinose i rezultate nego prošle godine, i to je bilo iznenađenje. Takođe su bolji i rezultati u industriji, gde je zabeležen značajan oporavak i slobodno mogu reći da smo među retkim zemljama koje beleže međugodišnji industrijski rast. I za kraj, imamo sasvim dobar rezultat u prometu trgovine na malo, ali i u građevinarstu gde se radi na brojnim projektima", objašnjava Nikolić.

Kako je kazao, ako bi se održali i realizovali svi infrastrukturni projekti, onda bi zacrtani cilj za BDP s proleća, bio veoma ostvariv.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, pšenica i kukuruz beleže rekorde u 2020. godini. Kako je izjavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, pšenica je samo u odnosu na prošlu godinu dostigla za gotovo 18 odsto veći prinos, dok je rod kukuruza za neverovatnih 30 odsto veći u odnosu na desetogodišnji prosek.

To će, prema njegovoj oceni, ozbiljno uticati i na ukupni BDP, gde će se vrednost poljoprivrede povećati i do pet odsto, odnosno 0,5 odsto u ukupnom iznosu učešća agrara u srpskom BDP.Prema podacima RZS, industrijska proizvodnja u Srbiji u junu je bila veća za 2,6 procenata u odnosu na jun 2019. godine."Tekući rast industrijske proizvodnje ukupno za jun 2020, u odnosu na maj 2020. godine iznosi 9,5 procenata, a desezonirani rast za industriju ukupno iznosi 6,9 procenata", naveo je RZS u julu.

Direktor RZS Miladin Kovačević kazao je da je da je za isti period neočekivano pozitivne rezultate pokazalo i građevinarstvo.

"Kod građevinarstva je bila pretpostavka da će u drugom kvartalu biti na -11 odsto, a u stvari bićemo na nekih -0,8 odsto. Promet u trgovini koji je najveći indikator - najveći deo onoga što zovemo usluge, je u junu ove godine u odnosu na jun 2019. godine imao rast od 11,5 odsto, a celom drugom kvartalu je na nekih - 0,7 odsto", rekao je Kovačević.Prosečan pad ekonomija u zemljama Evropske unije, u drugom kvartalu ove godine iznosio je 14 odsto. Nemcima se, recimo, predviđa na godišnjem nivou pad od sedam odsto, Španiji osam, a Italiji čak 9,1 odsto.

Posmatrajući region, Crna Gora se recimo, suočila sa istorijskim padom bruto domaćeg proizvoda od 20,2 odsto, što je treći najdublji pad neke ekonomije u Evropi u drugom kvartalu. Procena sad već odlazeće vlade Duška Markovića bila je da će BDP u ovoj godini pasti za 6,8 odsto, a sada je izvesno da će pad biti daleko veći.Ministar finansija Hrvatske, Zdravko Marić izneo je predviđanje da bi ta zemlja, nivo BDP iz 2019. mogla da dosegne početkom 2023. Dodao je da će većina delova BDP-a neutralizovati pad do kraja 2022., a jedino izvoz usluga neće biti kompenzovan u potpunosti.

"Što se tiče naših prognoza za ovu godinu, originalna procena pada za 9,4 biće nešto malo bolja. Procena je pad BDP od osam odsto, a poboljšanja su vidljiva u pojedinim kategorijama", rekao je Marić.

Problem Hrvatske nesumnjivo je to što se privreda najviše oslanja na jedan sektor odnosno turizam.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/pada-mozda-nece-ni-biti-pitate-se-zasto-smo-ekonomski-otporniji-od-jedne-nemacke/s9qb985

U Selenči, u Centru za koordinaciju i transfer primenjenih istraživanja u ekološkoj poljoprivredi, danas, 12. jula 2019, otvoren je međunarodni projekat finansiran iz Višegradskog fonda, koji će, primenom istraživačkih i inovativnih rešenja doprineti razvoju organske proizvodnje u Srbiji i regionu. U projektu „Inovacije u sistemima organske hrane zarad održive proizvodnje i očuvanja životne sredine“ učestvuju Srbija, Hrvatska, Slovačka, Mađarska, Ukrajina i Poljska
Pored Centra za koordinaciju i transfer primenjenih istraživanja u ekološkoj poljoprivredi (Eko agri centra), kao nosioca celog posla, učestvuju partneri iz pet evropskih zemalja - Centar za razvoj ekološke proizvodnje Ivanovci iz Hrvatske, Nacionalni poljoprivredni centar iz Slovačke, Nacionalna botanička bašta Nacionalne akademije nauka Ukrajine, Istraživački institut organske poljoprivrede iz Mađarske i Asocijacije proizvođača voća iz Poljske.
-Organska proizvodnja u Srbiji i regionu ima značajne potencijale i veliku šansu za razvoj, a za to je neophodna saradnja i usvajanje znanja i iskustva naših partnera, evropskih organizacija i naučno-istraživačkih institucija koje idu u korak sa poslednjim dostignućima u ovoj oblasti – poručio je predsednik Eko agri centra Jozef Gašparovski sa konferencije održane povodom zvaničnog otvaranja projekta.
Konferenciji u Selenči prisustvovao je veliki broj organskih proizvođača, te predstavnici obrazovnih i naučnih ustanova i organizacija iz naše i nekoliko evropskih zemalja.
Predstavnica tima koji rukovodi projektom „Inovacije u sistemima organske hrane zarad održive proizvodnje i očuvanja životne sredine“ Jelena Kovačević predstavila je partnere i zajedničke aktivnosti koje će trajati do juna 2020. godine. Ona je naglasila da je cilj projekta unapređenje razvoja inovativnih rešenja i konkurentnosti poljoprivrednika u Hrvatskoj i Srbiji, na osnovu isustava Mađarske, Slovačke, Ukrajine i Poljske. Po njenim rečima očekuje se da se zahvaljujući zajedničkim aktivnostima poveća sirovinska baza članica Eko agri centra i Centra za razvoj ekološke proizvodnje u Ivanovcima u Hrvatskoj, da se obezbede uslovi za kontinuitet snabdevanja tržišta, poveća konkurentnost i promoviše važnost istraživanja u ovoj oblasti.
Između ostalog, planirano je i istraživanje u kojem će učestvovati stotinu istraživača, odnosno studenata iz Srbije i Hrvatske i 80 farmera, a poziv za predloge istraživanja biće otvoren 19. jula. Biće izabrano dvadeset radova koji podrazumevaju primenu novih naučnih i tehničkih dostignuća i moderne tehnologije, a istraživački poduhvati treba da traju najmanje jednu proizvođačku sezonu.
Ovaj projekat predstavlja zapravo nastavak saradnje organskih proizvođača koje okuplja centar u Selenči sa organizacijama u drugim zemljama.
Osvrćući se na nedavno završen prekogranični projekat „Organik bridž“ u kojem su učestvovale Srbija i Hrvatska, Lidija Maurović Košćak, predstavnica Centra za razvoj ekološke proizvodnje iz Ivanovaca, podsetila je na to da je ova organizacija osnovana po modelu organizovanja poljoprivrednika u Selenči.
-Upućeni smo jedni na druge i samo na makro nivou, koristeći dostignuća razvijenijih od nas, kada je o organskoj poljoprivredi reč, poput Mađarske, Slovačke i Poljske, možemo očekivati povećanje broja proizvođača, površina i konkurentnosti – kazala je Lidija Maurović Koščak.
Pomenimo, i Centar za koordinaciju i transfer primenjenih istraživanja u ekološkoj poljoprivredi je nastao kao rezultat evropskih projekata, a proizvođačima i istraživačima pruža usluge laboratorijskih analiza zemljišta, vlage, vazduha, proizvoda, kao i podršku pri sertifikaciji organskih proizvođača, proizvodnji organskog semena i rasada, edukaciji...

Izvor: Agrobiznis magazin

Najpoznatiji vinari iz regiona okupiće se 23. marta u beogradskom hotelu Metropol Palace na prvom Grand Tastingu gde će lično predstaviti najbolja vina iz svojih podruma.Tako će ova svojevrsna „Vinska liga šampiona“ biti jedinstvena prilika da se na jednom mestu, u ambijentu svojevrsnog velikog velikog vinskog bara probaju najbolja vina od Slovenije do Grčke, mnoga nikad ranije prisutna na tržištu Srbije.

Kao nominalni domaćini ove spektakularne vinske manifestacije, najbolji srpski vinari će pred publiku izneti vina koja su poslednjih decenija podigla ugled srpskog vinarstva u međunarodnim okvirima.Tako iz Vinarije Aleksandrović dolaze legendarna vina Rodoslov Grand Reserve 2006 i Regent Reserve 2009, oba u velikim magnum bocama; jedan od pionira srpskog vinskog preporoda Miroslav Kovačević uz nekoliko arhivskih etiketa predstaviće i nove premijum linije crvenih i belih vina iz svog poduma u Irigu, među kojima i Aurelius S 2012 u duplom magnumu, ali i oranž vina rađena na potpuno prirodan način; vinar Milijan Jelić iz okoline Valjeva uz poznate i priznate etikete Mammoth i Millennium najavio je i apsolutni ovdašnji raritet Nebiolo 2012; iz Vinarije Zvonko Bogdan stiže Cuvee No 1 2016, jedino vino iz Srbije koje je prošle godine osvojilo zlato na najpoznatijem svetskom ocenjivanju Decanter u Londonu; župska vinarija Budimir donosi prokupce i tamjanike iz vinograda starih preko 100 godina, a tu su i najistaknutiji mlađi predstavnici sprskog vinskog preporoda, vinarije Temet i Cilić. Praktično sve ono što čini vrh vinske scene Srbije danas!Posebna priča su vinari iz regiona. Legendarni Aleš Kristančič iz Goriških Brda stiže u Beograd s najboljim vinima iz podruma, između ostalog i sa slavnom rebulom Lunar 2007, tu je Veliko Belo 2010 u magnum boci, kao i izuzetno cenjeni penušavac Puro Rose 2010; najpoznatiji hercegovački vinar Radovan Vukoje predstaviće Carsko vino 2012 u duplom magnumu, kao i fantastičnu Vukoje Vranac Rezervu 2012; „genije iz Hrnjevaca“, kako zovu hrvatskog vinara Ivana Enjigija, koji pravi čudesna organska vina, donosi Venje Red 2006 u tamošnjim medijima apostrofiranio kao „remek delo hrvatskog vinarstva“; po prvi put u Srbiju stiže i kultno vino s Korčule Grk Defora vinarije Bire, već godinama u vrhu najboljih belih vina regiona, a koje u Beogradu može da se nađe samo „ispod ruke“.Tim povodom vlasnik vinarije Frano Milina Bire kaže:

– Nisam mnogo razmišljao kada sam dobio poziv za Grand Tasting, bez obzira što s komercijalne strane meni to ništa ne znači jer mi smo mala vinarija i sve što proizvedemo prodamo unapred. Ali ideja da se na jednom mestu nađem i družim s najistaknutijim kolegama iz regiona i da publici zajedno predstavimo ono najbolje što imamo bila je dovoljan razlog da dođem s vinima u Beograd.

Ako je suditi prema reakcijama ovdašnjih ljubitelja vina, jedna od najvećih atrakcija Grand Tastinga 2019 biće Limousina bijela 2006 i Limoosine XL 2007, oba vina iz hercegovačke vinarije Brkić, čija se bukvalno ručna i organska proizvodnja oslanja na pravila biodinamike.– Priroda ima svoje zakonitosti na koje ne možete ili ne želite da utičete – objašnjava Brkić. – Bela Limousine bila je nešto posebno, žilavka kakvu nisam ni u snu očekivao. Pojavila se sama, nisam ja nešto tako ni zamislio, kamoli hteo napraviti, ti ukusi, mirisi i sve što se kasnije dogodilo s njom jednostavno su sami od sebe nastali! Slična stvar dogodila se i sa blatinom iz berbe 2007. godine, koja je stajala u buretu čitavu deceniju dok nije izrasla u sasvim posebno vino. Kao što se bela „limuzina“ od onda više nije ponovila, verovatno više nikada neću ni crnu držati 10 godina u bačvi. To se jednostavno u oba slučaja dogodilo!

Grand Tasting 2019 imaće i jednu svetsku premijeru – Merlot single vineyard reserve 2009 Chateau Kamnik u duplom magnumu, koji će ekskluzivno biti promovisan u Beogradu, a iz te unikatne makedonske vinarije najavljeno je još nekoliko autentičnih bisera, među kojima i jedno od tri svojevremeno najboljih vina od sorte širaz na svetu, zatim Ten Barrels Cabernet Sauvignon Reserva 2011 koji je poneo trofej Master of Cabernet Sauvignon of the World u Londonu 2015. godine, te Terroir Vranec 2011 Grand Reserva proglašen pre nekoliko godina na Decanteru za najbolje crveno vino centralne i istočne Evrope u kategoriji iznad 15 funti!Ne treba smetnuti s uma ni specijalne Private Reserve etikete vinarije Stobi, najbolja vina iz linije Stari podrum crnogorskog giganta Plantaže, fantastične plavce s juga Dalmacije i vinarije Volarević, vina renomirane porodične vinarije Bibić, koja u SAD izvozi čak 80 procenata proizvodnje i čija tradicija seže pet vekova unazad, a oslonac u proizvodnji predstavljaju im lokalne sorte debit, plavina, babić i lasina. Tu su i dve istarskle vinske legende Coronica i Kozlović, koji u Beograd stižu s arhivskim malvazijama i teranima koje je praktično više nemoguće pronaći bilo gde, pa jedna od trenutno najuzbudljivijih vinskih priča iz Makedonije, vina iz vinarije Popov, koja će se pojaviti prvi put u Srbiji, baš kao i autentične blatine i žilavke iz porodične vinarije Škegro.

Poseban segment Grand Tastinga čine vina od autohtonih srpskih sorti, gde će najbolje iz tog domena pokazati vinarije Čokot, Bikicki, Sagmeister i Tonković, a u pitanju su sorte prokupac, tamjanika, crna tamjanika, kadarka, kevedinka, sremska zelenika…Konačno, kao specijalni gost Grand Tastinga predstaviće se najbolja grčka vinarija Alpha Estate s vinima kojima najpoznatiji svetski vinski kritičar Robert Parker daje više od 90 poena, a kao posebno iznenađenje i pravi mali kuriozitet potvrđen je dolazak odabranih vina kultnog organskog vinara sa severa Italije Joška Gravnera.

Ovo je tek deo onoga što će ljubitelji vina moći da probaju 23. marta, kada se u 14 sati otvore vrata Grand Tastinga, a gde će svakoga od njih dočekati i piće dobrodošlice, čuveni italijanski prosecco Borguluce, a unutra uz najbolja vina nalaziće se i probrani sirevi i suhomesnati proizvodi malih srpskih proizvođača.

Kako bi se stvorili maksimalni uslovi za posetioce, broj ulaznica za ovaj vinski spektakl ograničen je na 1.000, a budući da će se točiti raritetna vina čija je cena veoma različita, svaki posetilac uz ulaznicu dobija katalog s opisom svih vina na Grand Tasting 2019, vinsku čašu i apoene u vrednosti od 2.000 dinara, svojevrsni wine money pomoću kojeg će moći da proba i pije vina po želji. Naravno, na licu mesta biće postavljeni punktovi za dokupljivanje vinskih apoena, a biće omogućena i kupovina vina na flašu.

Izvor:https://www.danas.rs/drustvo/vinske-zvezde-u-beogradu/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31