Privredna komora Srbije i Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji, organizovali su panel diskusiju posvećenu razvoju seoskog turizma u Srbiji s ciljem uključivanja mladih preduzetnika u razvoj ove delatnosti i njihovo udruživanje. Aleksandar Bogunović iz Udruženja privrednika Privredne komore Srbije rekao je za Tanjug da su učesnici panela imali priliku da čuju o potencijalima i značaju ruralnog turizma u Srbiji.

Prema rečima Bogunovića, preko 70 odsto našeg izvoza, kada je reč o poljoprivrednim proizvodima su sirovine.

Cilj je da se skrati taj lanac i one prodaju uravo tamo gde se i proizvode.

Ideja jeste da dovedete nekoga upravo u tu regiju kako bi proveo par dana na lokalu i probao baš te proizvode. Zato je promocija tog ruralnog turizma veoma bitna. U toj varijanti imaćete situaciju da recimo vaš komšija može da proizvede salatu ili voće koje nije prskano, kajmak i ostale namirnice i jela. I uslov jeste da u okviru toga postoje i kapaciteti od tridesetak smeštaj, rekao je Bugunović.

U okviru ovog događaja u Vrnjačkoj Banji, organizovan je i mini sajam na kome su se predstavila lokalna udruženja i poljoprivrednici.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/naslovi/cil-ruralnog-turizma-je-da-gostima-prodamo-svoje-proizvode-17-05-2019

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević zajedno sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić, predsednikom Pokrajinske vlade Igorom Mirovićem i predsednikom Skupštine AP Vojvodine Ištvanom Pastorom, prisustvovao je godišnjoj Antares konferenciji, koju organizuje Institut BioSens na Univerzitetu u Novom Sadu.

Institut BioSens je javni istraživačko-razvojni institut koji je posvećen razvoju i primeni informaciono-komunikacionih tehnologija u biosistemima sa posebnim akcentom na primenama u poljoprivredi, a njegov najznačajniji porjekat je Antares.

Kako javljaju iz Kabineta gradonačelnika Novog Sada, na konferenciji je predstavljen projekat izvođenja izgradnje zgrade Instituta BioSens, a prisutnima su se obratili i direktor Instituta BioSens prof. dr Vladimir Crnojević, prorektor Univerziteta u Novom Sadu, rukovodilac projekta Antares prof. dr Vesna Bengin, kao i ambasador Izraela u Srbiji Alona Fišer Кam. Tom prilikom je obeležen i zvaničan početak rada BioSens biznis akceleratora, čiji je cilj da pomogne domaćem IT sektoru u razvoju sopstvenih proizvoda i usluga u oblasti poljoprivrede kroz konkretne finansijske grantove i programe treninga. BioSens je uspeo da spoji dva važna pojma po kojima su Novi Sad i Vojvodina prepoznatljivi. To su poljoprivreda, koja je tradicionalno oslonac razvoja ovog područja, i informacione tehnologije. Verujem da će poljoprivrednici u Srbiji imati snagu i volju da prihvate inovacije koje im pruža nauka i da što pre počnu da primenjuju nova znanja. Ono što naš grad izdvaja i što je naša šansa za budućnost jesu snažan univerzitet i vrhunski naučno-istraživački centri. I zato, najmanje što možemo da uradimo kao lokalna samouprava, je da im pomognemo da imaju što bolji ambijent i uslove za rad. Gradnja objekta BioSens instituta je jedan od kapitalnih projekata na nivou cele zemlje, čija realizacija počinje ove godine u našem gradu – rekao je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i pohvalio veliki trud, rad i posvećenost direktora i zaposlenih Instituta BioSens, kao i rukovodioca projekta Antares prof. dr Vesnu Bengin, javljaju iz Gradske kuće.Predsednica Vlade Ana Brnabić istakla je da je Srbija već pozicionirana kao centar regiona u digitalizaciji i inovacijama, kao i da je poljoprivreda oduvek bila veoma važna za Srbiju.

- Ipak, ova grana privrede mora konstantno da se razvija, mora biti mogo efikasnija i naprednija kako bismo iskoristili sav njen potencijal. Šansa za to upravo leži u korišćenju kapaciteta informacionih tehnologija. BioSens svojim delovanjem oslikava iskorak ka modernoj, digitalnoj poljoprivredi i povezuje starteški dva značajna sektora u Republici Srbiji, a to su poljoprivreda i IT – rekla je predsednica Vlade Ana Brnabić i posebno se zahvalila partnerima iz Evropske unije koji učestvuju u finansiranju nauke u Srbiji.

Izvor:http://www.mojnovisad.com/vesti/brnabic-sansa-za-razvoj-poljoprivrede-lezi-u-koriscenju-kapaciteta-informacionih-tehnologija-id27165.html

Temperaturni faktor je jedan od najvažnijih i, u većini slučajeva, limitirajućih klimatskih uslova za gajenje voćarskih kultura. Utiče na intenzitet odvijanja veoma važnih fizioloških procesa (disanje, fotosinteza, transpiracija i dr.), kao i na početak, tok i trajanje svih fenofaza u godišnjem ciklusu voćaka (kao što su pupoljenje, cvetanje, listanje, oprašivanje, oplođenje, intenzivni porast mladara, formiranje i razvitak plodova i sl.).

Uprkos činjenici da je svaka vrsta voćaka, ali i sorta stekla odgovarajuću naslednu osnovu za opstanak i plodonošenje, adaptabilnost izabranih gajenih kultura prioritetni je uslov za postizanje najboljih rezultata zasnovanog zasada u datim agroekološkim uslovima. Ograničavajući faktor za gajenje pojedinih voćnih vrsta jesu visoke, ali i niske temperature. Zahtevi voćnih kultura prema toploti su različiti. Tako na primer rentabilna proizvodnja jabučastih, koštičavih i jezgrastih voćaka ostvariva je u toku godine ukoliko temperaturna kolebanja nisu veća od + 35 do – 20 °C.

Upravo zato što visoke, ali i niske temperature nepovoljno deluju na biohemijske procese u biljkama. Optimalna temperatura za razviće i plodonošenje raznih voćnih vrsta je između 20-25 °C. Voćke iz umereno kontinentalne zone mogu se uspešno gajiti do 700, pa i do 900 m nadmorske visine (zavisno od izbora vrste i sorte). Tako, neke sorte prenete iz hladnijih u toplija područja bitno menjaju vreme sazrevanja, sortne karakteristike, pa čak i ukus ( na pr. sorte jabuke elstar, jonagold, gloster iz hladnijih područja, prenete u naše, toplije oblasti ).


U našim voćarskim krajevima, uz otpornost voćaka prema glavnim ekonomski prioritetnim bolestima i štetočinama, najznačajnija je otpornost pojedinih vrsta na niske temperature, koje mogu naneti velike štete reproduktivnim, ali i vegetativnim organima.

Osetljivost na takve agroekološke uslove, direktno zavisi od vrste odnosno sorte. U tom pogledu, cvetni pupoljci (znatno osetljiviji od vegetativnih) su osetljiviji kod breskve, kajsije, badema, nego kod jabuke, kruške, trešnje, višnje, šljive i sl. Takođe, najmanje otporni su tek zametnuti plodići. Samim tim preventivno se mora analizirati teren, pre sadnje, posebno na izloženost poznim prolećnim mrazevima. U takvim krajevima nije preporučljivo gajiti vrste koje rano cvetaju i zameću plodove (pr. kajsija, breskva), ali ni ranocvetajuće sorte kruške, trešnje, višnje.

Takođe, i sorte se veoma razlikuju prema otpornosti na niske temperature: sorta šljive požegača je znatno otpornija od sorte stenly; kruška vilijamovka otpornija od Butire moretini (rane moretinijeve); ili, recimo, selekcije oraha šampion; elit; kasni rodni; gajzenhajm 139; jupiter i sl. otpornije su od sorata esterhazi; šejnovo; ovčar i sl., koje se mogu preporučiti u vinogradarskim, ne jako mraznim podnebljima. Mere koje delimično mogu ublažiti ovaj uticaj u zasadima su: krečenje, zasenjivanje, dimljenje, veštačko zamagljivanje ili pak veštačko izazivanje strujanja vazduha u zoni voćnih zasada.

Visoke temperature mogu izazvati velika oštećenja ( na primer, ožegotine na lišću, plodovima i mladarima, sve do sušenja pojedinih grana ili celih stabala). Osim pravilnog izbora voćnih vrsta, u ovom pogledu i sortimentu se mora pokloniti posebna pažnja. Recimo kod kruške sorta konferans je značajno osetljivija na ožegotine listova od većine drugih sorti. Suprotno tome, u uslovima nedovoljne osvetljenosti listovi su bledo-zelene boje, sitniji, dok plodovi su slabije obojeni i manje krupnoće.

Pročitajte koje voće donosi najviše novca, i gde plasirati finansijska sredstva: 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2812-ovo-voce-donosi-najvise-novca

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30