Za dve decenije podsticaja razvoja ovčarstva u valjevskom kraju podeljeno je nekoliko hiljada ovaca. Sada kvalitetna grla obezbeđuju iz sopstvenog matičnog
zapada. Dragan Ranković pre 20 godina bio je među prvim zainteresovanim valjevskim poljoprivrednicima za lokalne podsticaje u ovčarstvu. Iskoristio je dve subvencije i dobio 80 ovaca sjeničke rase. Sada ima jedno od najkvalitetnijih stada u ovom delu Srbije sa 120 ovaca.
"Mnogo je to pomoglo, i treba izdvojiti određena sredstva da kupite 50 jagnjadi, to nije baš malo. To je nekih 7.500 evra kada bi se sada kupovalo. A onda to se vraća godinama za tri do četiri godine se to vrati. To je mnogo jednostavnije i lakše. Lakše je ko planira da se bavi ozbiljnije to je odličan posao. Dosta je pomaka bilo od te 2000 godine do danas, pre svega, u kvalitetu, i roju grla ali i kvalitetu držanja ovaca - kaže Dragan Ranković iz Gole Glave.
U valjevskom kraju ima više od 100 ovakvih velikih proizvođača. Valjevsko preduzeće za razvoj poljoprivrede kod svojih kooperanata ima oko 4.500 ovaca. Subvencija se sada obezbeđuju iz sopstvenog stada.
Bojan Bošković, direktor JP „Agrorazvoj-valjevske doline“ kaže za RTS da u ovom trenutku ako treba i 2.000 - 3.000 grla a može se obezbediti u relativno kratkom roku da se nabavi i kupi. To je sam pokazatelj koliko je ovčarstvo napredovalo i povećao se broj grla na samoj teritoriji grada Valjeva.
U Kolubarskom okrugu u matičnom zapatu ima 18.000 ovaca. Ovaj deo Srbije postao je centar za proizvodnju priplodnog materijala.
Dr Radosav Vujić, PSSS Valjevo: „Stvoren je jedan matični zapat koji treba da posluži za dalje širenje i unapređenje ovčarstva na ovom području i ne samo na ovom nego i na svim drugim. Farmeri koji su zainteresovani za nabavku kvalitetnog priplodnog materijala mogu se obratiti našim službama, a mi smo spremni da našim poljoprivrednim proizvođačima gde smo u prilici da određen broj kvalitetnih grla ustupimo“.
Nakon krize u ovčarstvu raspoloživi kapaciteti u valjevskim selima sada su poprilično popunjeni. Subvencija se sada koriste uglavnom za uvećavanje stada i selekciju još kvalitetnih priplodnih grla. Dobar pravac razvoja ovčarstva u Valjevskom kraju potvrdila je i treća izložba održana prošle godine u Pričeviću gde se
okupilo više od 20.000 posetilaca iz cele Srbije.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Žene u ruralnim sredinama Srbije imaju veoma značajnu ulogu u održavanju razvoja poljoprivrede. Takođe, one doprinose i oživljavanju ruralnih područja, a
posebno danas kada se sela gase i ostaju bez stanovnika i poljoprivrede. S toga je potrebno da se o njima više govori kako bi se ukazalo na njihov položaj i uticalo na njihovo društveno i ekonomsko osnaživanje.
Termin „poljoprivrednice“ odnosi se na žene angažovane u poljoprivredi, pri čemu nekada podrazumeva da su one, u užem smislu registrovane poljoprivrednice, odnosno nosioci poljoprivredne proizvodnje, a nekada u širem i neodređenom smislu podrazumeva samo to da su angažovane u poljoprivrednoj proizvodnji, bez obzira na način. Najčešće su one samo pomažući članovi domaćinstva. Međutim, treba ukazati na to da žene u poljoprivredi imaju višedimenzionalnu ulogu majke, supruge, domaćice, radnice, poljoprivrednice, i šire društvene zajednice. Žene češće pokreću i nepoljoprivredne aktivnosti na gazdinstvima poput agroturizma. Uključujući dodatne aktivnosti na gazdinstvu, žene ostvaruju dodatni prihod i time omogućuju održivost samih gazdinstava.
Na višestruku ulogu žena u poljoprivredi ukazuju i članice udruženja „Mladi poljoprivrednici Srbije“, koje navode da su opterećene mnogobrojnim obavezama i
da, za razliku od žena koje su u radnom odnosu, nemaju slobodne vikende, odmore, kao ni prava na plaćena bolovanja. Radno vreme ovih žena neretko je i duže od 16 sati dnevno. Mnogobrojna istraživanja u Republici Srbiji ukazuju na prisustvo rodne nejednakosti u poljoprivredi, koja najviše pogađa
žene. Život žena na selu se svodi na pretežno zadovoljavanje osnovnih egzistencijalnih potreba, a pokrivenost zdravstvenim i penzionim osiguranjem je oskudna, pri čemu ostaju potpuno nezaštićene u slučaju povreda i invaliditeta, dok se materijalna zbrinutost u starosti može svesti na neki oblik porodične penzije ukoliko nadžive supruga. Tako i neke od članica udruženja ne plaćaju penziono osiguranje navodeći da njihovi muževi uplaćuju i da nemaju dovoljno novačanih sredstava kako bi mogli osiguranje da plaćaju za oboje.
Materijalno i socijalno obezvređivanje u ruralnim područjima dodatno podstiče mlade žene da migriraju iz ruralnih područja, što posledično utiče i na nizak nivo fertiliteta na selu. Ovo potvrđuju i žene članice udruženja „Mladih poljoprivrednika Srbije“, koje kao jedan od nedostataka života na selu navode udaljenost od gradova i svih aktivnosti koje grad pruža, prvenstveno za njihovu decu, ali i za njih same.
Ono što još ukazuje na nezavidan položaj žena na selu jesi i imovinske neusklađenosti, koje su u velikoj meri posledica patrijarhalnog obrasca nasleđivanja u kojima žene često bivaju isključene iz nasledstva. Žene retko odlučuju o poljoprivrednoj proizvodnji, imaju ograničen pristup državnoj i donatorskoj podršci, ne
poseduju stručno poljoprivredno obrazovanje i imaju manji pristup poljoprivrednim savetodavnim uslugama, nedovoljno su zastupljene u poljoprivrednim organizacijama. Pored evidentno teškog položaja žena u poljoprivredi, one ipak vide i prednosti života na selu. Tako su se članice udruženja složile da imaju više slobode i nezavisnosti od ljudi koji žive u gradu i koji su u radnom odnosu, a to im omogućava način života na selu i njihova sopstvena proizvodnja.
Na osnovu prethodno ukazanoj rodnoj nejednakosti u poljoprivredi Republike Srbije koja se manifestuje preko nepovoljnog socio-ekonomskog položaja
žena neophodne su akcije kako bi se takvo nepovoljno stanje ublažilo, a na posletku i iskorenilo. Članice udruženja „Mladi poljoprivrednice Srbije“ navode
da država treba više da se posveti poboljšanju položaja žena u poljoprivredi, a kao moguće podsticajne mere navode: subvencije za pokretanje sopstvene
proizvodnje, zatim postojanje niza olakšica pri sticanju prava na poljoprivrednu penziju, kao što je smanjenja godina plaćanja penzionog osiguranja, ili pak
smanjenje godina starosti za odlazak u penziju. Ove žene smatraju da, obziromda je žena na selu angažovana na mnogobrojnim poslovima i da je dnevno radno aktivna i po više od 12 sati, svaka žena naselu treba od države da ima zagarantovanu poljoprivrednu penziju bez postojanjauslova plaćanja penzionog osiguranja.
Jedan od načina rešavanja problema položaja žena u poljoprivredi jesu i edukativne radionice. Takav vid radionica bi imale višestruke pozitivne ishode. S jedne strane, omogućuje ženama participaciju u društvu i razvijanje socijalnog kapitala (kroz međusobnu saradnju, umrežavanje, neformalno druženje), a sa
druge strane, omogućava revitalizaciju ruralnih područja i povećanje produktivnosti u poljoprivrednom sektoru. Potrebno je više govoriti o društveno-ekonomskom položaju seoskih žena, zatim potrebno je unaprediti saradnju nacionalnih i lokalnih vlasti u rešavanju njihovih problema, a sve to imajući
u vidu ogroman značaj i ulogu koju žene imaju u razvoju poljoprivrede i održavanju sela.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Kroz Programe podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja, protekle godine 58 zadruga dobilo je od države bespovratno 667 miliona dinara. RTS je istraživao na šta su potrošili novac i jesu li unapredili proizvodnju, ali i život u svojim selima.Stočari u podrudničkom selu Vojkovci kod Topole za bolju poziciju na tržištu od sada se bore udruženi.Sedmorica, mahom dvadesetogodišnjaka, obrađuje oko 120 hektara zemlje, gaje voće, predaju 300 litara mleka dnevno. Bespovratnim sredstvima države kupili su 25 junica simentalske rase.

"Poboljšali smo genetski potencijal našeg stada, konkurentniji smo na tržištu tako, većom količinom mleka. Planiramo neku preradu u sir i kajmak", objašnjava direktor zadruge u Vojkovcima Nikola Mihailović.

Jedan od zadrugara Marko Mijajlović kaže da pokušavaju da poboljšaju uslove života, što sebi, što drugim mladima u selu.

"Našli smo tu neku računicu u mleku", navodi Mijajlović.

A domaćini u Gornjem Milanovcu šansu vide u povrtarskoj proizvodnji. Pored države, pomaže i opština. Zadrugari iz Davidovice i okolnih sela uložiće u plastenike oko 7,5 miliona dinara.

"Računamo da će ta deca krenuti sa nama, da se bave plasteničkom proizvodnjom, da će imati od toga zarade", ističe direktor zadruge "Davidovica" Milan Aleksić.

Milka Nedeljković iz Kancelarije za poljoprivredu opštine Gornji Milanovac napominje da su svaku zadrugu pomogli tehnički - prilikom popunjavanja obrazaca, pripreme tehničke dokumentacije, saradnje sa Ministarstvom.

Koje su i kolike prednosti udruživanja, najbolje znaju u Konjuhu kod Kruševca.

Zadruga "Kalemar", osnovana još 1904. sa 75 zadrugara i 34 kooperanta, ove godine u Rusiju će izvesti 640.000 loznih kalemova.

"Ova zadruga je dobila sredstva u visini od blizu deset miliona, jedan traktor savremeni sa devet priključnih mašina", kaže direktor zadruge Dragan Vulić.

Kooperant zadruge Đurđe Žarković objašnjava da im je udruživanje za sada donelo mašine koje su za manje proizvođače nedostižne i po ceni i po kvalitetu. Računaju da ćemo sa njima da povećaju proizvodnju.

Veća proizvodnja i prerada, uz primenu novih tehnoligija i znanja, donose boljitak domaćinima. Zadruge postaju, ne samo ekonomski, već i demografski stožeri čitavih regiona.

"Poljoprivrednici udruženi nastupaju bolje, standardizuju svoju proizvodnju, ali i lakše mogu primene sve ono što smo preuzeli kao novu regulativu Evropske unije", ocenjuje Dušan Petković iz Privredne komore Srbije.

U Srbiji je registrovano oko 560.000 poljoprivrednih gazdinstava. Da bi, prvenstveno mladi ostali da žive na selu, u protekle tri godine osnovano je više od 600 zadruga koje je država pomogla sa 1,7 milijardi dinara.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3813339/na-sta-su-zadrugari-potrosili-novac-dobijen-od-drzave.html

Ove godine, novac u ukupnom iznosu od 667, 2 miliona dinara dobilo je 58 zadruga na teritoriji cele Srbije, od kojih je 21 na teritoriji Vojvodine. Dodela podsticaja zadrugama još jedan je korak u razvoju zadrugarstva, promovisanog od strane projekta „500 zadruga u 500 sela“, koji se već
treću godinu zaredom uspešno realizuje, rečeno je na skupu u Palati Srbija.
Lokalne samouprave, nauka i tehnologija, kroz učešće Akademijskog odbora za selo i koncept Vlade Srbije, koja je u ove tri godine ukupno uložila 1,7 milijardi dinara, predstavljaju siguran obrazac napretka - rekao je Krkobabić. - Ovo su i velika i mala sredstva. Velika, jer prvi put država na takav način ulaže u zadrugarstvo, a mala u odnosu na to koliko je zaista potrebno ulagati. Očekujemo da u narednom periodu ovo bude ključna tema Srbije. Hoćemo
i moramo da zaustavimo pražnjenje sela.
Potpisivanju ugovora sa zadrugama prisustvovali su i akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, ugledni stručnjaci, predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović, kao i gradonačelnici i predsednici opština koji su potpisali ugovore.
Miroslav Nikolić: Potrebno nam je poverenje i timski rad

Na ceremoniji upriličenoj za potpisivanje Ugovora sa zadrugama u ime lokalnih samouprava govorio je predsednik Opštine Knić: „Definitivno je uspostavljena dijagnoza, a to je da nam je potrebno poverenje“ rekao je Miroslav Nikolić, predsednik ove šumadijske opštine, koji je istakao i značaj timskog rada i saradnje sa stručnjacima.
„Ono što je velika vrlina je da čovek koji ima viziju, ima i istrajnost, kao što je to u slučaju ministra Milana Krkobabića, koji je na čelu tima Vlade Srbije zaduženog za zadrugarstvo. U naprednom svetu tri stvari su važne proizvođači –poljoprivrednici, struka i Vlada da da što bolji ambijent za rad”.
On je ovom prilikom naveo primer profesora Zorana Keserovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, koji je dao svoj doprinos struci u oblasti voćarstva, naročito donoseći znanje iz sveta.
Bumbarevo brdo – podsticaji za pčelarstvo
Slučajnost ili ne, među korisnicima sredstva iz budžeta Ministarstva bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, koje vodi Milan Krkobabić je i ZZ Profarming Group iz Kinića, koja je dobila bespovratna sredstva u iznosu 7.300.000,00 dinara. Ova sredstva su namenjena za unapređenje pčelarske proizvodnje, ali i plasmana proizvoda.
„Sredstva ćemo iskoristiti za nabavku vrcalica, kristalizatora, opreme za sakupljanje polena, pakerica meda i druge opreme, koja je većinom domaće proizvodnje” kaže za Agrobiznis magazin, jedan od osnivača zadruge i uskoro diplomirani inženjer poljoprivrede, Ilija Radovanović iz Bumbarevog Brda kod Knića.
„Moram da naglasim da smo mi pored ove podrške zaista podržani u svakom smilsu, i od naše Oštine Knić i tim oko predsenika Miroslava Nikolića čini zaista sve što je potrebno da nam se pomogne u razvoju poljoprivrede, a mislim da je to značajno i reći da on lično razume naše potrebe, jer je i sam iz sela, bavi se poljoprivredom i zna kakvi su problemi i izazovi.Rok da se sredstva utroše i započne posao je 1. april 2020. godine. Za potrebe rada Zadruge i aktivnosti pčelara zakupljeno je imanje sa kućom koja se privodi nameni sve u skladu sa važećim propisima i HACCP standardom, koji je u postupku uvođenja u ovoj mladoj, ali ambicioznoj zadruzi. Trenutno imaju 7 članova i 15 kooperanata. Svi zajedno imaju 400 košnica, a kada osposobe pakericu i uvedu sve potrebne mere, počeće pakovanje meda za domaće, a kasnije i inostrano tržište zbog toga su se odlučili da naziv zadruge bude na engleskom jeziku.
Inače Ivan pčelari iz hobija, počeo je pre dve godine, ostao mu je još diplomski na Agronomskom fakultetu u Čačku, a planira da upiše i master studije, gde bi se bavio pčelarskom tematikom.
„Košnice naših članova nalaze se na teritoriji Opštine Knić i tu će i ostati, jer u narednom periodu imamo nameru da zaštitimo i geografsko poreklo našeg
meda. Do tada plasman naših proizvoda od aprila biće moguć u svim domaćim radnjama, a potrudićemo se da što pre izađemo i na inostrana tržišta“.Prema rečima Radovanovića u Kniću ima više od 100 pčelara i postoji velika perspektiva za razvoj. Većina aktivnih pčelara su članovi SPOS-a, a ZZ Profarming
Group će od naredne godine postati članica Zadružnog saveza Srbije. U pogledu saradnje sa voćarima kaže nam da nema nikakvih problema i da nemaju trovanja pčela, kao što se to pominje u drugim krajevima Srbije. Nada se boljoj godini za pčelare u Kniću, jer je ova koja je na izmaku bila loša posto se oslanjaju uglavnom na bagremovu pašu koja je skoro izostala zbog čestih padavina u proleće tako da je jedino bilo nešto livadskog meda.
Poljoprivredna zadruga KONOPLJA – sredstva za sušaru
Jedna od zadruga koja je dobila bespovratna sredstva je i PZ KONOPLJA iz Novog Sada. Sredstva su namenjena za kupovinu sušare za cvet i zrno konoplje. „Na ovaj način podižemo konkurentnost naših proizvoda i prevazilazimo najveći problem, jer zelena biomasa se brzo pokvari, ako nema adekvatan tretman sušenja“ rekla je za naš časopis dr Maja Timotijević, direktor Zadruge KONOPLJA koja je izrazila je svoju zahvalnost Ministarstvu za regionalni razvoj i ministru g.Milanu Krkobabiću koji se svim snagama zalaže za unapređenje poljoprivredne proizvodnje kroz organizaciju zadružnog sistema.
„Ovo je velika stvar za našu zadrugu, jer ćemo omogućiti našim zadrugarima brže, efikasnije i bezbednije sušenje biomase, namenjene uglavnom za izvoz“ naglasila je dr Timotijević.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Marija Stojadinović je nedavno diplomirala na Visokoj poljoprivredno - prehrambenoj školi strukovnih studija u Prokuplju kod prof. dr. Dragana Orovića, na temu uticaj investicija na razvoj poljoprivredne proizvodnje na području opštine Blace. Pregledali smo njen rad i našli korisne informacije koje mogu biti primenjene i u drugim opštinama u Srbiji.
Blace je manja kopaonička opština koja se prostire na 306 kvadratnih kilometara i obuhvata 40 naselja. Smeštena je u Topličkoj kotlini, na istočnim obroncima
Kopaonika i jugozapadnim delovima Jastrebca, a Jankovom klisurom spojena je sa dolinom Rasine, odnosno Kruševačkim basenom. Blace spada u red nedovoljno razvijenih opština, 65 odsto teritorije odnosno 18.000 hektara je poljoprivredno zemljište, pa se većinski deo stanovništva bavi agrarom. Zbog umerene kontinentalne klime ovo područje je kao stvoreno za voćarstvo. Manji deo poljoprivrednika bavi se stočarstvom i ratarstvom kako propratnom granom neophodnom za uzgoj stoke.
Kako unaprediti voćarstvo?
Blace je poznato po uzgoju Oblačinske višnje, jabuka autohtonih sorti ( Budimka, Kožara, Šumatovka) ali većina zasada su stari po deset i više godina, pa se broj stabala intenzivno smanjuje. Poslednjih godina među voćarima u Blacu primetan je trend podizanja zasada jagodičastog voća, pre svega jagoda konzumnih sorti kao što su Alba, Roksana, Džoli, Arosa…
Stočarstvo u blačkom kraju ima dugu tradiciju, a najviše je zastupljeno mlečno govedarstvo, pa se u mnogim selima pokreću mini-farme sa deset do 50
muznih krava. Prosečna proizvodnja mleka po grlu je oko 4.500 litara po laktaciji, a najzastupljenija je rasa Austrijskog simentalca, koja je pre desetak godina obnovljena, uvozom kvalitetnih steonih junica iz Austrije. Osnovni nedostatak su nedovoljni prerađivački kapaciteti, u okviru mesno-prerađivačke industrije. Osnivanjem ovakvih pogona, stimulisao bi se razvoj i drugih grana stočarstva. Da bi se postigla konkurentna pozicija na tržištu neophodno je kontinuirano
raspolagati dovoljnom količinom proizvoda visokog kvaliteta. Kako su na teritoriji opštine Blace mahom zastupljena manja poljoprivredna gazdinstva od pet
do šest hektara, proizvođači se udružuju u zadruge kako bi lakše i bolje plasirali svoje proizvode na tržištu. Trenutno na području Blaca postoji 13 poljoprivrednih udruženja i zadruga, koja očekuju podršku opštine kroz fiskalne olakšice, stimulisanje rada zadruga, ali i omogućavanje edukacije.
Organska proizvodnja
Geografski položaj opštine Blace ima povoljne zemljišne i klimatske uslove za razvoj organske proizvodnje. Trenutni broj organskih proizvođača je simboličan kao i površine na kojima se proizvodnja obavlja po metodama organske proizvodnje. Činjenica je da poslednjih godina ima sve više onih koji su zainteresovani za otkup organskih, pre svega voćarskih proizvoda, nude znatno više cene, pa mnogi voćari ozbiljno razmišljaju da se pređu na organski način proizvodnje. Raspoloživi prirodni resursi uz racionalno korišćenje uz stručnu podršku pokazuju da postoji mogućnost za dinamičan razvoj organske proizvodnje i izvoza organskih proizvoda uz adekvatnu podršku iz agrarnog budžeta. Blace ima velike mogućnosti da afirmiše proizvodnju svih vrsta organskog povrća, šljive, maline, višnje, kruške, jabuke, prerađevina od povrća i voća, mesa i prerađevina, sireva, meda, lekovitog i aromatičnog bilja i druge proizvode iz organske poljoprivrede i prerade. Potrebno je povećati ponudu raznovrsnog visokokvalitetnog asortimana iz oblasti prerade povrća i voća, grožđa, mleka i mesa, žita,lekovitog bilja… Da bi se to postiglo potrebno je formirati sektore za proizvodnju i preradu organske hrane i definisati podsticajne mere i sprovesti edukaciju za proizvodnju, preradu, pakovanje, etiketiranje, distribuciju, oglašavanje, kontrolu i sertifikovanje organske hrane do potrošača.
Ulaganje opštine u poljoprivredu
Opština Blace finansira razvoj poljoprivredne proizvodnje iz opštinskog budžeta, uz podršku Ministarstva poljoprivrede, kao i preko pristupnih EU fondova za razvoj poljoprivrede. Pravo na podsticaj na finansiranje ostvaruju aktivna gazdinstva koja imaju registrovano u opštini oko 50 odsto obradivih površina
zemljišta. Od 2016. do 2018. izdvojena su značajna sredstva iz budžeta lokalne samouprave za potrebe finansiranja investicionih aktivnosti u poljoprivrednoj proizvodnji. Ono što je najvažnije primetan je rast izdvojenih sredstava, pa je prošle godine opština izdvojila do tada rekordnih 31.817.328 dinara iz budžeta
za agrar, a poljoprivrednici se nadaju da će se taj trend nastaviti. Da bi mogli da se uhvate u koštac sa konkurencijom poljoprivredni proizvođači iz Blaca moraju da sprovedu korenite promene koje obuhvataju nekoliko tačaka:
* Unapređenje konkurentnosti kroz povećanje investicija u opremu i mehanizaciju
* Unapređenje nivoa znanja u primeni novih tehnologija, uvođenje standarda i dobre poljoprivredne prakse u prodaji, marketingu i upravljanju gazdinstvom
* Udruživanja sa komšijama zarad unapređenja proizvodnje na nivou sela zbog jeftinije nabavke materijala, mehanizacije i uspešnije prodaje proizvoda na nivou regije ili države

Pojedinačan pristup gde svaka opština na svoj način rešava probleme može u određenoj meri da donese kratkotrajnu korist na lokalnom nivou, ali parcijalnim
pristupom bez jasnog koordinisanog regionalnog nastupa neće se iskoristiti sve mogućnosti. Zato pored aktivnosti lokalne samouprave na izgradnji opštinskih
kapaciteta potrebna je i regionalna saradnja. Osnivanje Centra za razvoj je prvi korak koji bi trebao da doprinese, između ostalog, i razvoju poljoprivrede definišući i zajedno sa opštinama sprovodeći projekte za koje je racionalnije imati regionalni pristup. Ovo se pre svega odnosi na regionalne infrastrukturne objekte akumulacije, vodovodi, deponije) izradu strateških i planskih dokumenata vezanih za region, povezivanje stanovništva juga Srbije kroz različite aktivnosti, unapređenje informisanosti i komunikacije, kao i promocije kroz turističku ponudu i regionalne sajmove na kojima bi bili predstavljeni autentični proizvodi ovog područja. Tu je uloga opštine nezamenljiva jer upravo preko lokalnih organa vlasti može da se sprovodi državna agrarna politika, a prilagođena samom području. Opština bi trebalo da stvori uslove za investiranje u poljoprivrednu proizvodnju i preradu, da edukuje domaćine za bolje korišćenje sredstava ministarstava i EU fondova i obezbedi direktnu podršku poljoprivrednicima u okviru svojih mogućnosti.
Brže i lakše do dozvola

Opština je nadležna za dodelu različitih dokumenta, a pristupom koji omogućava brzo, efikasno i jeftino dobijanje neophodnih dozvola može u velikoj meri da bude ključno za odluku o investiranju u proizvodni ili prerađivački kapacitet. Opština ima i mogućnosti da pomogne lokalnim poljoprivrednicima da brže i lakše registruju gazdinstava, pripreme strategije, projekte, tehničku dokumentacije koja će omogućiti značajno viši nivo investicija i samim tim razvoj poljoprivrede.
Kako je putna i ostala infrastruktura u ruralnim područjima mahom zapuštena, opštine su te koje treba da pomognu u izgradnji i obnovi putne mreže i ostalih
infrastrukturnih objekata. Nerealno je očekivati bilo kakav ekonomski napredak ili investicije kao ni ostanak ljudi na selu ukoliko ne postoje osnovni uslovi za život kao što su struja, voda, pristojna putna mreža, komunikacije ili rešen problem kanalizacije. Ulaganje u infrastrukturu je veliki izdatak za opštinu i zato je potrebno u što je većoj mogućoj meri naći način za kofinasiranje bilo da su u pitanju nadležna ministarstva ili inostrani donatori.
U poslednjih nekoliko decenija značajno se povećava tražnja kupaca za proizvodima koji su specifični i jedinstveni što se potvrđuje zaštitom geografskog porekla. Zbog toga poljoprivrednici širom sveta pokušavaju da ostvare dodatne vrednosti iz svojih proizvoda bilo uvođenjem dodatnih standarda ili zaštitom geografskog porekla. Očigledno je da takva šansa postoji i za Blace koje može da ponudi proizvode sa oznakom geografskog porekla. Promocijom regiona ili područja sa njegovom kulturom, tradicijom i proizvodima može se ostvariti značajna korist kako ekonomska (više turista, veća potrošnja proizvoda)
tako i socijalna, odnosno proširenje znanja o regionu. Pored promocije regiona i promocije proizvoda koji nose specifični pečat kraja, u saradnji sa privatnim sektorom, ova aktivnost može dati značajan impuls razvoju poljoprivrede.

Izvor: Agrobiznis magazin

Otvaranjem novog autoputa "Miloš Veliki" stvara se ozbiljna mogućnost za profitiranje više strana, od građana i privrede preko lokalnih samouprava do varošica i sela.

Već sada je jasno da bi Ub, Ljig, Lajkovac, Takovo i još najmanje toliko mesta pozicioniranih uz novu infrastrukturnu trasu, mogli ekonomski napredovati iz više uglova - novih investicija, prodaje zemljišta, razvoja turizma, otvaranja novih radnih mesta i privrednih subjekata, ali i bržeg i komfornijeg putovanja ka zapadnoj Srbiji, crnogorskom primorju i istočnoj Bosni. Ipak, najviše bi mogli profitirati Lajkovac i Preljina gde je pored manjih ugostiteljskih objekata planirana gradnja i motela, a što bi pored novih radnih mesta moglo da dovede i do različitih benefita po poljoprivrednike i lokalno stanovništvo. Posle otvaranja južnog kraka Koridora 10 kroz Grdelicu, gradnja i otvaranje autoputa "Miloš Veliki" od Obrenovca do Čačka nova je značajna infrastrukturna investicija u ovoj godini. Novi autoput povezivaće Obrenovac, Ub, Lajkovac, Ljig, Rudnik, Takovo, Gornji Milanovac i Ljubić kod Čačka - voćarski kraj sa relativnom slabo razvijenom industrijom, ali sa velikim privrednim potencijalom kome bi odskočna daska sada nesumnjivo mogao da bude novi autoput.Poznavaoci tvrde da bi "Miloš Veliki" u srce Srbije mogao dovesti nove investitore i pokrenuti sve subjekte razvoja, ali i unaprediti turizam i poljoprivredu i stvoriti više mogućnosti za lokalne privrednike i privatnike. Ocena je i da bi razvoj ovih mesta i lokalnih samouprava mogao bar delimično i vratiti stanovništvo iz Beograda na svoja rodna imanja kao i sprečiti sve učestalije unutrašnje emigracije.Na potezu od Obrenovca do Čačka, prostornim planom predviđeno je po pet odmorišta u oba smera kretanja, u okviru kojih bi se gradile benzinske pumpe. Na odmorištu kod Obrenovca, planirana je i izgradnja baze za održavanje "Puteva Srbije" u kojoj bi se trebalo da se zaposli do 60 radnika. Predviđena je i izgradnja parkirališta, restorana, kafea i prodavnice prehrambene robe, prodavnice delova za vozila, kao i informacionog centra. Sve su to mesta koja će otvoriti nove radne pozicije, uposliti ljude, povećati prodaju robe i usluga. Kod petlje Lajkovac predviđena je gradnja odmorišta, gde je planirana i izgradnja motela kapaciteta 20- 40 ležajeva. U blizini petlje Preljina, u prostornom planu je "ucrtan" motel kapaciteta od 50 do 60 ležajeva.Spajanjem dela auto-puta od Obrenovca do Ljiga sa postojećim Ljig-Preljina u nedelju će zvanično za saobraćaj biti pušteno 103 kilometra Koridora 11, a putnici će tada do Preljine stizati za sat vremena brže nego ranije. Time će putovanje ka zapadnim delovima Srbije, crnogorskom primorju i istočnoj Bosni biti značajno olakšano.

U resornom ministarstvu navode da će putnici sada mogu mnogo brže stizati do Preljine i Čačka jer će umesto nekadašnjih dva i po sata putovanja Ibarskom magistralom, sada autoputem putovati sat i po.

- Kada pogledamo kuda sve ide Koridor 11 to je nama veza i sa Rumunijom i veza sa Crnom Gorom i izlazak na luku. Ja stalno pominjem da je Srbija kontinentalna zemlja, nema izlaz na luku, to sigurno znači bolju konkuretnost srpske privrede - ističe ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović.Ekonomista Milan Kovačević slaže se da će novi autoput biti od koristi i privredi i građanima, a kako ocenjuje najviše će uticati na povećanje saobraćaja i transporta robe, jer će sada sve ići brže pa i bliže većim gradovima.

- Novi autoput će doneti opštu korist tom delu Srbije koji je dugo stajao nepovezan. Profitiraće svi, ali najviše veći gradovi. Transport će biti jeftiniji što će preduzećima stvoriti uslove da budu konkurentnija. Još više benefita biće sa ulaganjem u okolne puteve kako bi i manja mesta bila dobro povezana - kaže Kovačević za "Blic Biznis".U resornom ministarstvu kažu da je Koridor 11 strateški bitan za Srbiju. Uz sadašnji naziv Koridor 11, zvaće se i "Miloš Veliki", po Milošu Obrenoviću, osnivaču srpske države koji je poreklom iz Dobrinja kod Požege, gde koridor i prolazi.Do kraja godine očekuje se spajanje ovog dela autoputa sa deonicom Surčin-Obrenovac, čime će se povezati sa Koridorom 10 i autoputem Beograd-Zagreb. Tada će Srbija imati svih 120 kilometara novog auto-puta na Koridoru 11, pa putnici iz Beograda i Vojvodine praktično neće silaziti s autoputa na putu do mora sve do Preljine, a vozači sa severa će to putovati bez prolaska kroz centar Beograda.

U beogradskoj opštini Surčin, ukrstiće se tri autoputa – Koridor 10 (Subotica-Preševo), Koridor 11 (Surčin-Čačak) i autoput Beograd-Zagreb. To je, kako tvrde stručnjaci, jedan od razloga za očekivanje velikog razvoja i te najmlađe beogradske opštine.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/milos-veliki-probudice-srce-srbije-novi-autoput-povezace-vocarski-kraj-a-evo-ko-ce/x9je9qg

Privredna komora Srbije i Fakultet za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji, organizovali su panel diskusiju posvećenu razvoju seoskog turizma u Srbiji s ciljem uključivanja mladih preduzetnika u razvoj ove delatnosti i njihovo udruživanje. Aleksandar Bogunović iz Udruženja privrednika Privredne komore Srbije rekao je za Tanjug da su učesnici panela imali priliku da čuju o potencijalima i značaju ruralnog turizma u Srbiji.

Prema rečima Bogunovića, preko 70 odsto našeg izvoza, kada je reč o poljoprivrednim proizvodima su sirovine.

Cilj je da se skrati taj lanac i one prodaju uravo tamo gde se i proizvode.

Ideja jeste da dovedete nekoga upravo u tu regiju kako bi proveo par dana na lokalu i probao baš te proizvode. Zato je promocija tog ruralnog turizma veoma bitna. U toj varijanti imaćete situaciju da recimo vaš komšija može da proizvede salatu ili voće koje nije prskano, kajmak i ostale namirnice i jela. I uslov jeste da u okviru toga postoje i kapaciteti od tridesetak smeštaj, rekao je Bugunović.

U okviru ovog događaja u Vrnjačkoj Banji, organizovan je i mini sajam na kome su se predstavila lokalna udruženja i poljoprivrednici.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/naslovi/cil-ruralnog-turizma-je-da-gostima-prodamo-svoje-proizvode-17-05-2019

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević zajedno sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić, predsednikom Pokrajinske vlade Igorom Mirovićem i predsednikom Skupštine AP Vojvodine Ištvanom Pastorom, prisustvovao je godišnjoj Antares konferenciji, koju organizuje Institut BioSens na Univerzitetu u Novom Sadu.

Institut BioSens je javni istraživačko-razvojni institut koji je posvećen razvoju i primeni informaciono-komunikacionih tehnologija u biosistemima sa posebnim akcentom na primenama u poljoprivredi, a njegov najznačajniji porjekat je Antares.

Kako javljaju iz Kabineta gradonačelnika Novog Sada, na konferenciji je predstavljen projekat izvođenja izgradnje zgrade Instituta BioSens, a prisutnima su se obratili i direktor Instituta BioSens prof. dr Vladimir Crnojević, prorektor Univerziteta u Novom Sadu, rukovodilac projekta Antares prof. dr Vesna Bengin, kao i ambasador Izraela u Srbiji Alona Fišer Кam. Tom prilikom je obeležen i zvaničan početak rada BioSens biznis akceleratora, čiji je cilj da pomogne domaćem IT sektoru u razvoju sopstvenih proizvoda i usluga u oblasti poljoprivrede kroz konkretne finansijske grantove i programe treninga. BioSens je uspeo da spoji dva važna pojma po kojima su Novi Sad i Vojvodina prepoznatljivi. To su poljoprivreda, koja je tradicionalno oslonac razvoja ovog područja, i informacione tehnologije. Verujem da će poljoprivrednici u Srbiji imati snagu i volju da prihvate inovacije koje im pruža nauka i da što pre počnu da primenjuju nova znanja. Ono što naš grad izdvaja i što je naša šansa za budućnost jesu snažan univerzitet i vrhunski naučno-istraživački centri. I zato, najmanje što možemo da uradimo kao lokalna samouprava, je da im pomognemo da imaju što bolji ambijent i uslove za rad. Gradnja objekta BioSens instituta je jedan od kapitalnih projekata na nivou cele zemlje, čija realizacija počinje ove godine u našem gradu – rekao je gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević i pohvalio veliki trud, rad i posvećenost direktora i zaposlenih Instituta BioSens, kao i rukovodioca projekta Antares prof. dr Vesnu Bengin, javljaju iz Gradske kuće.Predsednica Vlade Ana Brnabić istakla je da je Srbija već pozicionirana kao centar regiona u digitalizaciji i inovacijama, kao i da je poljoprivreda oduvek bila veoma važna za Srbiju.

- Ipak, ova grana privrede mora konstantno da se razvija, mora biti mogo efikasnija i naprednija kako bismo iskoristili sav njen potencijal. Šansa za to upravo leži u korišćenju kapaciteta informacionih tehnologija. BioSens svojim delovanjem oslikava iskorak ka modernoj, digitalnoj poljoprivredi i povezuje starteški dva značajna sektora u Republici Srbiji, a to su poljoprivreda i IT – rekla je predsednica Vlade Ana Brnabić i posebno se zahvalila partnerima iz Evropske unije koji učestvuju u finansiranju nauke u Srbiji.

Izvor:http://www.mojnovisad.com/vesti/brnabic-sansa-za-razvoj-poljoprivrede-lezi-u-koriscenju-kapaciteta-informacionih-tehnologija-id27165.html

Temperaturni faktor je jedan od najvažnijih i, u većini slučajeva, limitirajućih klimatskih uslova za gajenje voćarskih kultura. Utiče na intenzitet odvijanja veoma važnih fizioloških procesa (disanje, fotosinteza, transpiracija i dr.), kao i na početak, tok i trajanje svih fenofaza u godišnjem ciklusu voćaka (kao što su pupoljenje, cvetanje, listanje, oprašivanje, oplođenje, intenzivni porast mladara, formiranje i razvitak plodova i sl.).

Uprkos činjenici da je svaka vrsta voćaka, ali i sorta stekla odgovarajuću naslednu osnovu za opstanak i plodonošenje, adaptabilnost izabranih gajenih kultura prioritetni je uslov za postizanje najboljih rezultata zasnovanog zasada u datim agroekološkim uslovima. Ograničavajući faktor za gajenje pojedinih voćnih vrsta jesu visoke, ali i niske temperature. Zahtevi voćnih kultura prema toploti su različiti. Tako na primer rentabilna proizvodnja jabučastih, koštičavih i jezgrastih voćaka ostvariva je u toku godine ukoliko temperaturna kolebanja nisu veća od + 35 do – 20 °C.

Upravo zato što visoke, ali i niske temperature nepovoljno deluju na biohemijske procese u biljkama. Optimalna temperatura za razviće i plodonošenje raznih voćnih vrsta je između 20-25 °C. Voćke iz umereno kontinentalne zone mogu se uspešno gajiti do 700, pa i do 900 m nadmorske visine (zavisno od izbora vrste i sorte). Tako, neke sorte prenete iz hladnijih u toplija područja bitno menjaju vreme sazrevanja, sortne karakteristike, pa čak i ukus ( na pr. sorte jabuke elstar, jonagold, gloster iz hladnijih područja, prenete u naše, toplije oblasti ).


U našim voćarskim krajevima, uz otpornost voćaka prema glavnim ekonomski prioritetnim bolestima i štetočinama, najznačajnija je otpornost pojedinih vrsta na niske temperature, koje mogu naneti velike štete reproduktivnim, ali i vegetativnim organima.

Osetljivost na takve agroekološke uslove, direktno zavisi od vrste odnosno sorte. U tom pogledu, cvetni pupoljci (znatno osetljiviji od vegetativnih) su osetljiviji kod breskve, kajsije, badema, nego kod jabuke, kruške, trešnje, višnje, šljive i sl. Takođe, najmanje otporni su tek zametnuti plodići. Samim tim preventivno se mora analizirati teren, pre sadnje, posebno na izloženost poznim prolećnim mrazevima. U takvim krajevima nije preporučljivo gajiti vrste koje rano cvetaju i zameću plodove (pr. kajsija, breskva), ali ni ranocvetajuće sorte kruške, trešnje, višnje.

Takođe, i sorte se veoma razlikuju prema otpornosti na niske temperature: sorta šljive požegača je znatno otpornija od sorte stenly; kruška vilijamovka otpornija od Butire moretini (rane moretinijeve); ili, recimo, selekcije oraha šampion; elit; kasni rodni; gajzenhajm 139; jupiter i sl. otpornije su od sorata esterhazi; šejnovo; ovčar i sl., koje se mogu preporučiti u vinogradarskim, ne jako mraznim podnebljima. Mere koje delimično mogu ublažiti ovaj uticaj u zasadima su: krečenje, zasenjivanje, dimljenje, veštačko zamagljivanje ili pak veštačko izazivanje strujanja vazduha u zoni voćnih zasada.

Visoke temperature mogu izazvati velika oštećenja ( na primer, ožegotine na lišću, plodovima i mladarima, sve do sušenja pojedinih grana ili celih stabala). Osim pravilnog izbora voćnih vrsta, u ovom pogledu i sortimentu se mora pokloniti posebna pažnja. Recimo kod kruške sorta konferans je značajno osetljivija na ožegotine listova od većine drugih sorti. Suprotno tome, u uslovima nedovoljne osvetljenosti listovi su bledo-zelene boje, sitniji, dok plodovi su slabije obojeni i manje krupnoće.

Pročitajte koje voće donosi najviše novca, i gde plasirati finansijska sredstva: 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/2812-ovo-voce-donosi-najvise-novca

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31