Često čujemo izraz alternativne žitarice. Mini anketom  „Štasu alternativne žitarice“u svojoj okolini  nisam dobio ni jedan tačan odgovor. Što je to tako? Da li nas one malo interesuju ili je odgovor da uopšte nismo ni čuli za njih najtačniji i najčešći.

Pod alternativnim žitaricama smatraju se žitarice koje se ne gaje duži vremenski period na nekoj površini, području, regionu ili se nikada nisu ni  gajile,a mogu. Najčešće pripadaju biljkama koje  su ratari proizvodili na početku ratarske proizvodnje i toliko su seprilagodile da se sada mogu gajiti i bez primene mineralnih đubriva i pesticide.

Pored pravih žitarica značajne su i pseudožitarice kao heljda, zrnasti štir i kinoa. Naziv pseudožitarice su zaslužile zato što im se plodovi i semenke koriste na isti način kao i žitarice. Čakkinou (Chenopodiumquinoa) zovu „majka svi žitarica”.

Njihov značaj se ogleda u tome da se gaje na malim površinama sa ekstenzivnim načinom proizvodnje, većinom su otporne na bolesti, štetočine i korove, bez primene mineralnih đubriva  pa samim tim su pogodne i za tradicionalnu, integralnu kao i organsku proizvodnju.

Nedovoljna proizvodnja i stalan porast tražnje za organskim proizvodima  nam govori da će značaj alternativnih žitarica i pseudožitarica stalno rasti. Ko je još pre neku godinu mogao naći u maloj prodavnici  hrane kore od heljdinog brašna  i ko ih je uopšte tražio? U Srbiji je kao i u Evropi zabeležen stalni rast za zdravom hranom koja ima oblik, boju i ukus nečega što traži i prija našem organizmu , mozgu i čulu ukusa. i samo takva hrana će imati stalnu potražnju.

Heljda je biljka koju su u Evropu doneli Mongoli i tu se zadržala .Na višim nadmorskim visinama se i dalje gaji , dok je u nižim predelima retka. Prinosi su 1,3–2 t/ha , dok je u zapadnoj Evropi taj prinos niži osim u Francuskoj (3t/ha). Gaji se gde druge žitarice slabije uspevaju.

Može se gajiti kao glavni i postrni usev zbog kratke vegetacije. kao glavni usev osetljiva je na mrazeve u klijanju, a kao postrni i na nedostatak vlage kasnije,a u oplodnji i na temperature preko 24°C. Minimalna temperature za setvu je 4–9°C. Količina semena kao glavnog useva je do 50kg/ha, a kao postrnog do 80 kg/ha semena. Sredstva za zaštitu od korova se nekoriste pošto „guši korove”, a zaštita od bolesti i štetočina je vrlo retka. Zrno se posle berbedosušuje do 14 % vlage.

Heljda ima svoje mesto u narodnoj medicini, ljudskoj ishrani i proizvodnji meda naročito zato što može produžiti cvetanje pa samim tim i pašu pčela, a i prinos heljde je daleko viši ako su oprašivanje obavile pčele.

Krupnik je žitarica spade u najstarija žita , koja se najduže gaje u ljudskoj istoriji. Gaji se na površinama gde ostala žita ne uspevaju ,otporniji je na niske temperature nego ostala žita.Glavni problem kod upotreba krupnika je  teška vršidba i ljušćenje zrna. Ne zahteva posebne agroekološke uslove za proizvodnju, otporan je na bolesti i štetočine pa je pogodan za organsku proizvodnju. Ne izaziva alergiju na glutenin. Za setvu se koristi od 160 do 250kg/ha neoljuštenog zrna pošto kada se ljušti može se desiti da se zrno ošteti. Za setvu se koriste žitne sejalice.  Žetva se obavlja u julu i prinos na organskim gazdinstvima je 2–3 t/ha.

Jednozrnac i dvozrnac su pšenice koje se mogu naći na manjim gazdinstvima. Zahvaljujući tome što nisu zahtevna u agroekološkom smislu dosta se gaje na organskim gazdinstvima.

Proso je zanimljiv po tome što ne sadrži gluten i može se mešati sa pšeničnim brašnom. Sadrži dosta skroba, skoro kao kukruz. Brašno od  zrna sirka se može upotrebiti u proizvodnji hleba i kolača , kao i za spravljanje kaša.

Prinos kod žitarica i pseudožitarica  nije odlučujuća stvar za njihovo gajenje Ne traže velika ulaganja, u smislu pesticida, mineralnih đubriva i ostale skupe agrotehnike. Pogodne su za organsku proizvodnju koja je sve više zastupljena i čiji proizvodi se već sada lakše prodaju po višoj ceni i kojih nikad nema dovoljno. Cela područja u Srbiji kao što je zapadna Srbija su pogodna za gajenje heljde i drugih alternativnih kultura. To treba iskoristiti i prodavati  kupcima koji su zainteresovani  za proizvod sa lepim izgledom i primamljivim ukusom bez raznih aditiva i poboljšivača ukusa.

Agrobiznis magazin, mart 2017.

www.agrobiznis.rs 

Dr Ivo Đinović osnovao je Kompaniju Superior Seeds sada već davne 1993. godine, a kasnije su mu se u poslu priključili sinovi. Preko dvadeset godina ova vredna porodica i njihovi zaposleni rade proizvodnju semena, a postali su prepoznatljivi po čuvenoj paprici Slonovo uvo koja se i danas proizvodi kako u Srbiji tako i u regionu.

-Od samog početka smo se trudili da prepoznamo želje naših korisnika i da ispunimo njihova očekivanja. Naš uspeh dugujemo poverenju kupaca i zato smo kao prioritet postavili ispunjavanje njegovih  želja. Na primer kada je u pitanju ambalaža, nekada je naše seme išlo u istom pakovanju za profesionalce i baštovane. Danas je to  drugačije, drugači je dizajn, samo pakovanje se razlikuje i pored  toga da bude na oko lepa, da ima estetsku funkciju,   ima i onu važniju, a to je da očuva visok kvalitet semena.  Zahvaljujući našim kooperantima koji proizvode visoko kvalitetna semena u saradnji sa našom službom za podršku, Superior je u mogućnosti da osigura optimalnu proizvodnju ističe za Agrobiznis Nebojša Đinović,  direktor ove kompanije iz Velike Plane. Superior pored proizvodnje semena povrća, ima i sektore proizvodnje ratarskih semena ali i sadnica voćaka.

Kako ocenjujete trenutnu situaciju u vašem sektoru?

Očigledan je trend promene demografske strukture ljudi kako na selu tako i u gradu. Naime, značajan broj njih manje jedu povrće poput graška i boranije, među mladima malo ko jede  ovo povrće.  S druge strane pojavila se grupa mladih  ljudi koji žele da se bave poljoprivredom, i  nije više  sramota biti seljak ističe Đinović. Srbija ima dva izvozna potencijala to je IT sektor odnosno informacione tehnologije i poljoprivredu.

- Trebali bi da se držimo kako Holanđani, koji kažu, mi smo poljoprivredna zemlja, i  kada bi to kod naš rekao ministar, ili predsednik Vlade, a sve to pretočeno u mere, onda bi nama bilo bolje. Mi svuda pričamo o potencijalima Srbije, od potencijala se ne živi, živi se od proizvoda kao što su kukuruz, pšenica, paradajz, kupus i drugi. Dogovori treba da budu na višem nivou, firme ne mogu da nalaze kupce po svetu, to treba da  urade ljudi koji su na višem nivou, i da dogovore kvote. Naši proizvođači mogu da proizvedu, bitan je samo kupac, da znaju da će da prodaju svoje proizvodnje  Na nama, proizvođačima semena, đubriva, sadnog materijala je da doprinesemo da se seme proizvede, u traženom kvalitetu. Mi smo proizvođači, selekcionari i tu u smo da pratimo potrebe tržišta, ali prodaja treba takođe da bude razvijena kroz velike sisteme i izvozno orjentisana.

Šta je naša šansa?

U Srbiji možemo da radimo integralnu poljoprivredu, naše njive nisu zagađene enormnim količinama đubriva.  Mi imamo zdravu zemlju,  zdravu vodu, jeftinu radnu snagu.

 

Superior ima 56 zaposlenih, i tokom leta ovde radi još oko 40-50 sezonaca, koji pomažu da se okopaju usevi, uberu i očiste plodovi.  Radimo sa 30 kooperanata, koji rade za Superior, širom Srbije, zato što time izbegavaju  mogućnosti da na primer grad, ili neke elementarne nepogode ugroze proizvodnju, svaku sortu proizvodimo na dva do  tri mesta ne bi li sprečili negativni efekat klime. Superior ima svojih 130 ha, što u zakupu što u vlasništvu, sve mašine za proizvodnju, a takođe i deset traktora, mašinu za doradu i pakovanje.

Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS, pod pokroviteljstvom Grada Valjeva,  organizuje  svečanost povodom 12 godina postojanja, i tom prilikom će dodeliti nagrade za novinare, i ratare rekordere u 2016. godini. Na skupu učestvuje oko 150 najznačajnijih predstavnika udruženja poljoprivrednika, kompanija, novinara i poljoprivrednika, predstavnika Vlade i  institucija. Najbolji ratari biće nagrađeni vrednim nagradama,  a pripašće im  pehar i plaketa. Svečanost počinje u 17h , u Centru za kulturu Valjevo, Čika Ljubina 5.

Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS je nevladina organizacija čiji je osnovni cilj oživljavanje i unapređenje života na selu u Srbiji. Od 2006. godine AGROPRESS je članica Međunarodne federacije novinara IFAJ. Sajt ove organizacije jedan je od najposećenijih kada je u pitanju poljoprivreda i mesečno ima više od 300.000 posetilaca.

Ovaj skup podržali su JTI, Superior, PKB Agroekonomik,Europrom, KWS,  i restoran ,, Kuća” iz Valjeva. Učesnici skupa uživace u tradicionalnim valjevskim specijalitetima, poput, duvan čvaraka, mladog sira i kajmaka, i drugih đakonija iz valjevskog kraja.  Na skupu će nastupati učenici valjevske muzičke škole ,  a skupu će se obariti najveći predstavnici Opštine Valjevo.

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31