Kasna jesen i ovaj deo zime, nam pokazuje da pored prošlogodišnje ledene zime sa minimalnim količinama padavinama, postoje i zime u kojima je količina padavina, malo iznad višegodišnjih proseka.
Ovakva zima omogućava da stočar, koji je poslušao struku i uradio osnovnu obradu zemljišta, u kasnu jesen ima velike šanse da jari stočni grašak i grahoricu, kao i jare strnine (ovas ječam) poseje što ranije, odnosno, onog trenutka čim se stvore optimalni uslovi za setvu.


Najraniji rok za jare krmne kulture je 20. februar. Od tada počinje računanje vremena za jari stočni grašak iIi grahoricu. Pre toga ne, ali posle toga treba koristiti prvi trenutak, kada može da se uđe u parcelu i odraditi pripremu zemljišta i posejati ih. Staro je pravilo, da u februaru uvek postoji bar sedam dana, kada može da se uđe u parcelu i uradi sav predviđen posao.

Zašto sejati stočni grašak i grahoricu?


Prvo, razlog je što daju krmu odličnog kvaliteta i visokog prinosa, ali i zato što uspevaju na zemljištima, koja mi većinom u Šumadiji i radimo, a to su kisela sa pH vrednosti ispod 5,5 i sa niskim procentom humusa, većinom ispod 3. To su zemljišta koja ne odgovaraju lucerki, pa i crvenoj detelini i to treba poštovati. Ne treba sejati lucerku na kiselom, plitkom, siromašnom zemljištu. Nije opravdanje da se nema druga parcela. Lucerka tek na dubokom, strukturnom, bogatom zemljištu, daje predviđen prinos duži niz godina. Stočni grašak i grahorica daju veliku količinu zelene mase, od 40 – 50 t/ha sa visokim udelom minerala, vitamin i proteina. Vrlo
je sličan hemijski sastav senaže stočnog graška i lucerke. Rano se skida, možda i najranije, pa daje mogućnost druge žetve na istoj parceli, gde ima mogućnosti navodnjavanja. Odličan je predusev svim
ratarskim kulturama osim mahunarkama. Na istu parcelu ga treba vratiti posle četiri godine.

Mineralno kompleksno đubrivo uneti po preporuci, koja je dobijena posle urađene agrohemijske analize. Ako agrohemijska analiza nije urađena, a preporuka je da se uradi , treba predsetveno uneti do 30 kg/h čistog azota (N), a sa osnovnom obradom 60 – 80 kg/ha fosfora P₂O₅ i 80-100 kg/ha kalijuma u obliku K₂O. Setva se obavlja na razmak redova od 12,5 cm sa količinom semena koja je preporučena od proizvođača, o broju biljaka po jedinici površine. Razlika je u broju biljaka po nameni, da li je za proizvodnju semena ili krme. Potporni usev ide do 20 % glavnog useva (kod nas najčešći je ovas).

Ako se grašak proizvodi za zrno, tada se se seje kao čist usev. Valjanje ne raditi ako su zemljišta teška, a setva obavljena rano. Kosi se kada je u punom cvetu i započinje formiranje mahuna. U tom trenutku se dobija najkvalitetnija krmna masa. Ako nam je cilj da ga siliramo, kosimo ga kada je u fazi mlečno voštane zrelosti, kada je procenat suve materije 25 - 28 %. Sve isto važi i za grahoricu, koja daje 40 - 50 t/ha zelene mase, ili 8 - 10 t/ha sena. Setva se obavlja isto na međuredni razmak od 12,5 cm sa količinom semena koju je preporučio proizvođač istog. Posle setve treba uraditi valjanje lakim valjcima. Namena joj je za proizvodnju zelene mase, senaže, silaže i sena, koje je odličnog kvaliteta. Treba sejati jari stočni grašak i grahoricu, pošto se dobija zelena biljna masa visokog kvaliteta, relativno jeftino. Može se proizvoditi i na zemljištu koje nije naročito kvalitetno, a i ulaganja nisu uobičajno visoka.

Ko zna da proizvede zrno od stočnog graška je u velikoj prednosti, koristi se bez termičke obrade - melje se direktno, pošto popravlja proteinski deo obroka namenjenog stoci, a to je već dovoljan razlog za njegovu proizvodnju. Ostavlja zemljište obogaćeno azotom i organskom materijom, pa je odličan predusev.

 

AgroBiznis magazin

http://www.agrobiznis.rs/ 

U toku čitavog procesa gajenja, azot u osnovi određuje vegetativnu masu i količinu prinosa biljaka. Pravi izbor preparata azotnog mineralnog đubriva je važan kao i odgovarajuća količina u kojoj se rasipa. Genezis Petiso-KAN od 39% (27% N + 7% CaO + 5% MgO) predstavlja odlično rešenje, i čak ne sadrži samo jednu, već ukupno 3 vrste hranljivih elemenata. Njegov azot je motor vegetativnog rasta, bez njega nema efikasne sinteze belančevina, ni fotosinteze, dakle uvećanja i razvoja. Pored azota, uz pomoć sadržaja dolomita on doprinosi zadovoljavanju potreba biljaka za kalcijumom i magnezijumom. Njegov sadržaj magnezijuma neophodan je za procese biljne asimilacije, za stvaranje hlorofila, za strukturiranje ugljenih hidrata i masti, za zrenje useva i za formiranje odgovarajućeg kvaliteta.

Zašto odabrati Petiso-KAN?

Petiso-KAN sadrži visok nivo kalcijuma i magnezijuma, i to je azotno mineralno đubrivo sa ukupnim sadržajem aktivnih supstanci od 39%. U azotu Petiso-KAN đubriva u istom odnosu može se pronaći sporodelujući amonijum-azot i brzodelujući nitrat-azot i zbog toga se podjednako može primenjivati kao osnovno, starter ili glavno đubrivo na svakoj vrsti zemljišta i kod svake biljne kulture.

Rasipanje azota sa Genezis Petiso-KAN-om od 39% (27%N + 7% CaO, 5% MgO) je efikasno i, što nije manje važno, predstavlja ekološko rešenje koje čuva zemljište. Njegovom primenom možemo rasuti i 228 kg/t sredstva za poboljšanje zemljišta. Zbog uticaja dolomita u Petiso-KAN-u povećava se koncentracija kalcijuma u zemljištu i njegova pH vrednost, odnosno nastaje efekat neutralizacije. Zbog toga uz Petiso-KAN možemo da ostvarimo održivo mineralno đubrenje azotom. Povoljno je i da se dolomit (kao sastavni element đubriva) nalazi i u neposrednoj blizini lokalno nastale kiseline. Prah dolomita sa granulama manjim od 50 mikrona, koji se topao dodaje, pod uticajem vlage brzo reaguje sa komponentom amonijum nitrata koja omogućava brzu reakciju. Na taj način zajedno sa azotom obezbeđujemo i značajnu potrebu biljnih kultura za kalcijumom i magnezijumom.

Petiso-KAN je odlično osnovno đubrivo i za jesenje žitarice i uljanu repicu kao i za prolećne biljne kulture. Kod kukuruza i suncokreta, ali i kod soje, odnosno zbog njegovog sadržaja dolomita i kod šećerne repe, isplati se odabrati ovaj preparat.

Sa upotrebom Petiso-KAN-a (sa 39% ukupnih aktivnih sastojaka) poboljšava se struktura zemljišta, raste njegova sposobnost isporuke azota i fosfora i dolazi do oživljavanja zemljišta. Uz pomoć ovoga, možemo postići veću količinu i bolji kvalitet prinosa. Na kiselom zemljištu sa 100 kg Petiso-KAN-a može se postići bolji efekat, nego sa 100 kg amonijum-nitrata, uprkos tome što drugi sadrži 7 kg više azota!

  1. slika: Iskorišćenost Petiso-KAN-a u odnosu na amonijum nitrat (Kompolt Hungary, 1999; u zavisnosti od pH vrednosti tla (MAS/AN%) AN=100%)

U različitim zemljama je bolje koristiti različita đubriva specifična za dato područje.
Uz odgovarajuće skladištenje Petiso-KAN poseduje odličnu granularnu čvrstoću. Mešanje dodatka u Petiso-KAN poboljšava čvrstoću granula tako da se ona manje lome i mrve. Zahvaljujući svom izbalansiranom opsegu veličine, može se ravnomerno rasipati na velike razdaljine.Prednost Petiso-KAN-a se dobro vidi u poređenju sa amonijum nitratom (slika 1) Suprotno od rasutog amonijum nitrata sa 100 kg N aktivnog sastojka, azot iz Petiso-KAN-a se uz pomoć sadržaja dolomita, podjednako dobro koristi i na peskovitom i na smeđem šumskom zemljištu.

Koristite Genezis Petiso-KAN!

Porodica Lazarević voćarstvom se bavi od 2004. godine. Voćnjaci jabuka površine trideset hektara i tri hektara trešanja dostigli su pun rod. U toku je rezidba.

Lazarevići svake godine zasade po pet hektara voća, jabuka kažu ima dovoljno, pa podižu trešnje, kojih nema dovoljno na tržištu. Sve rade sami, od proizvodnje voća, navodnjavanja, zaštite protivgradnim mrežama i skladištenja u modernoj hladnjači, do prerade.

"Sav rod preradimo u sokove koje radimo bez šećera i aditiva, zdrave kombinacije - jabuka, cvekla, šargarepa - i sedamdeset odsto proizvodnje izvozimo", kaže Gavra Lazarević, vlasnik kompanije "Grini" koja se bavi i proizvodnjom delova za protivgradne sisteme.

U Orašcu je stotinak hektara pod voćem, ostali meštani bave se stočarstvom. Mika Jakovljević ima šezdeset goveda, najveći je proizvođač mleka u tom kraju.

"Lokalna samouprava već pet godina dodatno pomaže poljoprivrednicima. U našoj opštini ima na stotine hektara neobradjene, zaparložene zemlje i to polako podsticajnom merama menjamo", kaže Bojan Radović predsednik Opštine Aranđelovac. "Za pet godina iz opštinskog budžeta izdvojeno je 120 miliona dinara, naše poljoprivrednike oslobodili smo plaćanja poreza na poljoprivredno zemljište i uštedeli im još 300 miliona dinara."

Država ulaže u primarnu poljoprivrednu proizvodnju ali, po rečima ministra Branislava Nedimovića, insistira na razvoju prerađivačkih kapaciteta, jer se tu ostvaruje najveća dobit u poljoprivredi.

"Vlada i ministarstvo daju finansijsku podršku za takve preduzetničke poduhvate, važnije je da prodajemo finanlni proizvod nego sirovinu", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Poljoprivreda je 2016. godine, sa ostvarenih 4 milijarde dinara učestvovala u bruto društvenom proizvodu sa 10 odsto, uz prerađivačke kapacitete, moglo bi i više.

 

izvor : http://www.rts.rs 

Ako volite selo i poljoprivredu onda pravo do kioska gde ćete pronaci novi broj Agrobiznis magazine koji kao i uvek donosi nove price o tome kako da postanete uspešan poljoprivrednik. Ovog puta preporucujemo tekstove o zaštiti dunje od bolesti i štetočina. Za Agrobiznis magazin govore stručnjaci za proizvodnju maline i lešnika. Pored ostalog čitajte savete iz veterinarske struke kako da sprečite neplodnost goveda ali čitajte i o novostima  iz sveta. Tu su i male cake, kako da budete uspešni u proizvodnji tikvica i zelene salate. Agrobiznis je istraživao i čime mladi poljoprivrednici žele da se bave, kao i u šta su poznati pevači i sportisti uložili novac i zašto baš u poljoprivredu.

Svakog 15. u mesecu na kioscima je Agrobiznis magazin. Godisnja pretplata samo 1800 dinara. Informacije i narudžbine putem telfona 011/4052-117.

U ovom izdanju Agrobizni kalendar za 2018. godinu. Nema dobrog domaćina beza Agrobiznis magazina!

Video priliog: https://youtu.be/6jjK_HpvxBU

 

Blaga zima koja ove godine više liči na proleće nastaviće se i narednih nedelja, a visoke temperature i nedostatak snega, prema stručnjacima, znače uštede u potrošnji električne energije, ali i manje prinose u poljoprivredi.

U EPS-u kažu da je potrošnja električne energije u decembru 2017. godine za 6,3 odsto manja u odnosu na isti period 2016. godine, dok je za prvih osam dana 2018. godine potrošnja za 15 odsto manja u odnosu na prvih osam dana prošle godine.

"Potrošnja električne energije u Srbiji izuzetno je osetljiva na vremenske prilike, a vremenske prilike uticale su i na znatno veću popunjenost hidroakumulacija ove zime i to za oko 20 odsto više u odnosu na plan", kažu iz EPS-a.

Kada su u pitanju usevi, stručnjak za žitarice Miroslav Malešević kaže da ovogodišnja kombinacija visokih temperatura  manjka padavina dovodi do preterane bujnosti kod pšenice, raži, ječma i ovsa, pa i kod uljane repice, koje će nepotrebno bujati, trošiti vodu i hranu i na kraju neće moći da izdrže gustinu koju same stvaraju.

"Moraće da dođe do neke redukcije tih sklopova, što će naravno dovesti do gubitaka. Sa druge strane, može doći do preranog poleganja useva, što će takođe dovesti do određenih gubitaka", navodi Malešević za Tanjug.

Dodaje, da će visoke temperature pogodovati izazivanju bolesti, te da je već sada konstatovana pojava različitih patogena na mladim biljkama.

"Prema tome, kada gledamo samo sa aspekata biljaka, svakako nije dobro. Pšenica je dostigla svoj puni optimalni razvoj još početkom decembra i trebalo je da nastupi period mirovanja u kojem će se putem snega ili kiše povećavati zalihe vode u zemljištu", navodi on.

Kako kaže, nedostatak zimske rezerve vlage koje bi doprinele da u kasnijim fazama biljke imaju dovoljno vode i hrane uticaće i na rod kukuruza, soje, sunockreta i drugih jarih kultura.

"Voćari će možda pretrpeti najviše štete, jer je u slojevima ispod 90 centimetara zemljište potpuno suvo, a poznato je koliko voćkama i višegodišnjim zasadima treba vode tokom cele vegetacije. Po meni, krajnje nepovoljno vreme i za sadašnje kulture koje su na njivi i za buduće", ocenjuje Malešević i dodaje da ako ne bude dovoljno zaliha vlage, prinos će podbaciti kao i prošle godine.

Prognostičar za dugoročnu prognozu vremena RHMZ Branko Bijelić ne daje nadu da bi zima mogla da se "pooštri" i procenjuje da neće biti drastičnih promena u temperaturi i količini padavina.

"Ovo se dešavalo i ranije, između 2006. i 2007. temperature su bile iznad 20 stepeni, a 2012. godine je tokom decembra i januara bilo više od 15 stepeni. To je najnormalnija pojava, blaga zima", kaže Bijelić za Tanjug.

Dodaje da nema nagoveštaja za formiranje velikog snežnog pokrivača za niže predele, kao ni uslova za intezivnije prodore praćene padom temperature i snežnim pokrivačem od pola metra, metar.

"U nedeljama koje dolaze, sve do početka februara, predviđa se toplije i vlažno vreme uz kišu i susnežicu, sa pojavom snega na visini iznad 1.400 metara. Od 15. do 21. januara očekuje se da vreme bude toplije i vlažnije za ovo doba godine, uz češću pojavu padavina, uglavnom kiša. Najviše padavina očekuje se u periodu od 17. do 21. januara", kaže Bijelić.

http://www.alo.rs 

Lucerka je višegodišnja biljka, koja poseduje snažan koren, koji duboko prodire u zemljište. Ova biljka se seje tokom cele godine, gde je vlažnost zemljišta od velikog značaja za prinos, koji se može ostvariti. Zbog dobrog razvijenog korenovog sistema, podnosi sušu i daje zadovoljavajuće prinose. Za uzgoj lucerke, najbolja su duboka humozna zemljišta, sa većom količinom krečnjaka. Ne podnosi teška, kisela, nepropusna i podvodna zemljišta. Lucerka nakon svakog košenja oblikuje nove stabljike. Do početka cvetanja, ona je zeljasta i meka, a nakon cvetanja stabljika postaje sve grublja i počinje da se suši. Iz tog razloga ne sme se zakasniti sa košenjem.

Najčešće se setva lucerke obavlja tokom proleća (krajem marta) i tokom jeseni (početkom septembra). Pravilo je da se lucerka na istoj parceli, ne seje najmanje onoliko godina, koliko je na toj parceli i uzgajana. Jesenja setva, već naredne godine, daje odlične rezultate. Prolećna setva, u prvoj godini, ne daje značajne prinose, zbog visokih letnjih temperatura. Ova setva je veoma važna, pošto se može iskorititi zimska vlaga za klijanje i nicanje semena. Setvom lucerke neposredno posle strnina, kada je izražen nedostatak padavina, i kada su prisutne visoke temperature, javlja se veći rizik da se neće moći uraditi kvalitetna predsetvena priprema i da je prisutno neujednačeno nicanje. Ujednačeno nicanje ove kulture je najvažniji momenat, za uspešno zasnivanje ove proizvodnje. Ova biljka na istoj parceli ostaje četiri godine, pa je preporučeno pre setve obaviti đubrenje. Za osnovno đubrenje, koristi se stajnjak, gde se količina od 40 tona zaore u zemljište, što će za prihranu lucerke, biti dovoljno za vremenski period od dve godine. Za prihranu lucerke koristi se stajsko đubrivo u količini od 7.000 kg/ha, ali obavezno razređeno sa vodom u odnosu 1:2 do 1:3.

U slučaju da postoji mogućnost navodnjavanja tifonima, zalivanje bi trebalo izvršiti pre setve. Svako naredno zalivanje bi trebalo obaviti sa malim zalivnim normama. Problem koji bi mogao da se javi u periodu visokih letnjih temperatura je stvaranje pokorice. Lucerka je sitnosemena kultura, koja ne podnosi pokoricu, a mlade biljke bi navodnjavanje tifonom moglo mehanički da ošteti. Ako je cilj setve zelena masa, njena količina do jeseni bi i pored navodnjavanja, u velikoj meri, zavisila od temperature i padavina.

U prvoj godini lucerka daje samo 1-2 otkosa, dok u sledećim godinama može biti 4-5 košenja. Preporučeno je češće košenje, zbog boljeg kvaliteta semena. Poslednje košenje treba obaviti dvadesetak dana pre mraza. Otkosi se mogu obaviti i mašinski, kada biljka dostigne visinu oko 5 cm.

Prinosi sena po hektaru kod lucerke kreću se od 11.000 kg do 16.000 kg. Pored proizvodnje sena, lucerka se koristi i za silažu, ishranu stoke na zeleno, stočno brašno, brikete i druge proizvode. Stoka može da se napasa svežom lucerkom, ali se mora obratiti pažnja na vlažnost biljke, kako ne bi došlo do nadimanja stoke.

 

Ako želimo da povećamo poljoprivrednu proizvodnju kako ratarsku, povrtarsku i krmnih useva, moramo da povećamo prosečan prinos po jedinici površine i to intenzivnijim korišćenjem oraničnih površina. Ovo intenzivnije korišćenje možemo dobiti setvom glavnog useva, tako i postrnog, da bi dobili dve žetve godišnje.

U zavisnosti od vremena napuštanja zemljišta glavnih ratarskih useva, zemljišnih i klimatskih uslova, međuusevi se mogu uzgajati za sledeće namene: postrni usevi za upotrebu u zelenom stanju za ishranu stoke ili za siliranje, postrni usevi za zrno, povrće kao postrni usev.

Na imanjima sa razvijenim stočarstvom, biljna vrsta najpogodnija za postrnu setvu jeste kukuruz, gde se koristi najviše kao zelena masa. Ona pretežno sadrži ugljene hidrate i čini energetski deo stočnog obroka, a sadržaj proteina je nizak (10-12%). Zbog toga ga treba uzgajati sa leguminozom (soja), i tada ga treba kositi kada je kukuruz u mlečnom stanje a soja u stanju punog formiranja mahuna. Gustina setve kukuruza u postrnoj setvi, treba da je veća za 15-20% od redovne setve.

Stvoreni su hibridi kukuruza sa kraćom vegetacijom, FAO grupe zrenja 100 i 200, tako da ako se ova kultura poseje oko 1. jula, ima uslova da obezbedi oko 3,5-5t/ha tehnološki zrelog zrna sa vlagom od 35-40%.

U postrnoj setvi za zrno osim kukuruza, pogodnim su se pokazali suncokret, soja, heljda, proso i sirak. Posle žetve ječma, uljane repice, pšenice i drugih ratarskih useva koji rano oslobađaju zemljište,  seje se, odnosno sadi se povrće kao što je boranija, krastavac (kornišon), kupus, kelj, salata, paprika, grašak, cvekla, paradajz i sl. Poželjno je za postrnu setvu navodnjavati postrne useve, a naročito povrtarske kulture.

 Značaj postrne setve:

  • Značajno povećanje proizvodnje, jeftine hrane po jedinici površine, naročito zelene mase za stočnu hranu i konzumnog povrća,
  • Produktivnije korišćenje obradivog zemljišta,
  • Intenzivnije korišćenje prirodnih resursa-zemljišta i vode,
  • Raznovrsna biljna proizvodnja.

 PSSS Mladenovac Violeta Veličković

Ječam je rod jednogodišnjih biljaka iz porodice trava. Ova ratarska kultura, gaji se u skoro svim krajevima sveta, uspeva i u hladnijim predelima. Koristi se za proizvodnju hleba, značajan je izvor hranljivih materija u stočnoj hrani, a veliku primenu ima i u industriji piva. Pored toga upotrebljava se u ishrani svinja i goveda, pošto zrno ječma ima veliku hranljivu vrednost.

Zbog većeg sadržaja vode, preporučuje se iskoristiti ga u periodu od nekoliko dana, jer je brzo kvarljiv. Ječam sadrži rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna. Rastvorljiva vlakna pomažu u smanjivanju holesterola u krvi i mogu umanjiti rizik od srčanih oboljenja. Sadrži vitamine i minerale, uključujući vitamin A i B, selen, gvožđe, magnezijum, cink, fosfor i bakar. Ječam se može sejati i na zemljištima koja su manje plodna.

Treba izbegavati setvu ječma nakon strnih žita, posebno ovsa i travno leguminoznih smeša. Pri izboru sorte neophodno je prvo odrediti namenu za koju se uzgaja zrno. Ako se ječam proizvodi za proizvodnju piva, preporučeno je sejati dvoredi ječam, zbog ujednačenosti krupnoće zrna. Za ishranu stoke treba posejati četvororedni ili šestoredni ječam.

Više o pomenutoj temi pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina. 

Bijeljina, 8. jun 2017 –Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS zajedno sa „Dunav osiguranjem“  organizovalo je danas u Bjeljini petu edukativnu radionicu „Žene u agrobiznisu“, na kojoj su predstavljene brojne pogodnosti osiguranja za poljoprivrednike.

Mnoštvo okupljenih poljoprivrednih proizvođača i nosilaca poljoprivrednih gazdinstava, kao i meštani tog kraja, pokazali su interesovanje za učešće u radionici na temu osiguranja.

Jedan od mnogobrojnih poljoprivrdnika koji je bio na Danima polja je Radiša Mikanović. Radiša obrađuje oko 80 hektara zemlje, i ističe da bez stručne pomoći može da reši svaki problem kada su sorte ratarskih kultura u pitanju. Po njegovim rečima, prinos određenih sorti biljnih kultura se u velikoj meri razlikuje na udaljensti od samo jedan kilometar.

Na Danima polja mogli su se probati različiti tradicionalni proizvodi Udruženja žena Beli Anđeo Dvorovi. Mogle su se probati razne pite zaljevače, proje i kolači. 

Direktor Direkcije za osiguranje „Dunav osiguranja“ u Banjaluci Bojan Popović predstavio je u svom izlaganju ponudu Kompanije u oblasti osiguranja poljoprivrede – povrća, plodova, useva i životinja, te duvana, po čemu je ovaj kraj poseban. Popović je tom prilikom predstavio i osiguranje imovine.

 Iz bogate ponude usluga „Dunav osiguranja“ za osiguranike u Bjeljini i okolini, prema njegovim rečima, izdvajaju se osiguranje useva i plodova – ratarskih i povrtarskih kultura, a naročito duvana, čija je proizvodnja na tom području dominantna.

 

 

Godišnja premija osiguranja za ratarske kulture, u zavisnosti od vrste kulture i prosečnog prinosa po hektaru, kreće se od 70 konvertibilnih maraka (KM) za hektar kukuruza do 45 KM za hektar pšenice.

Što se tiče osiguranja voćarskih kultura, može se izdvojiti ponuda za osiguranje jabuka i šljiva s premijom od 1.280 KM za 2.000 stabala po hektaru i osiguranje krušaka s premijom od 2.560 KM za 2.000 stabala po hektaru, zatim osiguranje duvana od 365 KM i uljane repice od 75 KM po hektaru.

 

Više fotografija na linku: https://www.facebook.com/agrobiznismagazinsrbija/ 

Vaš omiljeni časopis o poljoprivredi, selu i hrani je sada svega 99 dinara. U prodaji je novo izdanje Agrobiznis magazina po skoro duplo nižoj ceni nego što je do sada bio. Zahvaljujući saradnji sa kompanijom Ringier Axel Springer, Agrobiznis magazin će biti distibuiran na oko 3000 kioska u Srbiji, a takođe moći će da se kupi na svim značajnijim prodajnim mestima u Crnoj Gori, Makedoniji i u Bosni i Hercegovini.

Saznajte kako mladi poljoprivrednici mogu doći do bespovratnihsredstava iz budžeta Ministarstva poljoprivrede. Savetujemo pčelare kako bez greške dodavati nastavke, a za sve one koje interesuje hidroponika preporučujemo našu stalnu rubriku povrtarstvo.

Stručnjaci savetuju kako da se rešite moljca u paradajzu, pravilno i ekonomično đubrite soju, a vodimo vas i u Prijedor gde se melje srpska pšenica za tursko tržište. Da li se isplti baviti se voćarstvom ili je za vas bolja industrijska konoplja odlučićete kada budete pročitali iskustva koja vam donosimo u novom broju. Sada smo još dostupniji, po ceni samo 99 dinara!

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina!

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31