Porodica Lazarević voćarstvom se bavi od 2004. godine. Voćnjaci jabuka površine trideset hektara i tri hektara trešanja dostigli su pun rod. U toku je rezidba.

Lazarevići svake godine zasade po pet hektara voća, jabuka kažu ima dovoljno, pa podižu trešnje, kojih nema dovoljno na tržištu. Sve rade sami, od proizvodnje voća, navodnjavanja, zaštite protivgradnim mrežama i skladištenja u modernoj hladnjači, do prerade.

"Sav rod preradimo u sokove koje radimo bez šećera i aditiva, zdrave kombinacije - jabuka, cvekla, šargarepa - i sedamdeset odsto proizvodnje izvozimo", kaže Gavra Lazarević, vlasnik kompanije "Grini" koja se bavi i proizvodnjom delova za protivgradne sisteme.

U Orašcu je stotinak hektara pod voćem, ostali meštani bave se stočarstvom. Mika Jakovljević ima šezdeset goveda, najveći je proizvođač mleka u tom kraju.

"Lokalna samouprava već pet godina dodatno pomaže poljoprivrednicima. U našoj opštini ima na stotine hektara neobradjene, zaparložene zemlje i to polako podsticajnom merama menjamo", kaže Bojan Radović predsednik Opštine Aranđelovac. "Za pet godina iz opštinskog budžeta izdvojeno je 120 miliona dinara, naše poljoprivrednike oslobodili smo plaćanja poreza na poljoprivredno zemljište i uštedeli im još 300 miliona dinara."

Država ulaže u primarnu poljoprivrednu proizvodnju ali, po rečima ministra Branislava Nedimovića, insistira na razvoju prerađivačkih kapaciteta, jer se tu ostvaruje najveća dobit u poljoprivredi.

"Vlada i ministarstvo daju finansijsku podršku za takve preduzetničke poduhvate, važnije je da prodajemo finanlni proizvod nego sirovinu", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Poljoprivreda je 2016. godine, sa ostvarenih 4 milijarde dinara učestvovala u bruto društvenom proizvodu sa 10 odsto, uz prerađivačke kapacitete, moglo bi i više.

 

izvor : http://www.rts.rs 

Ako volite selo i poljoprivredu onda pravo do kioska gde ćete pronaci novi broj Agrobiznis magazine koji kao i uvek donosi nove price o tome kako da postanete uspešan poljoprivrednik. Ovog puta preporucujemo tekstove o zaštiti dunje od bolesti i štetočina. Za Agrobiznis magazin govore stručnjaci za proizvodnju maline i lešnika. Pored ostalog čitajte savete iz veterinarske struke kako da sprečite neplodnost goveda ali čitajte i o novostima  iz sveta. Tu su i male cake, kako da budete uspešni u proizvodnji tikvica i zelene salate. Agrobiznis je istraživao i čime mladi poljoprivrednici žele da se bave, kao i u šta su poznati pevači i sportisti uložili novac i zašto baš u poljoprivredu.

Svakog 15. u mesecu na kioscima je Agrobiznis magazin. Godisnja pretplata samo 1800 dinara. Informacije i narudžbine putem telfona 011/4052-117.

U ovom izdanju Agrobizni kalendar za 2018. godinu. Nema dobrog domaćina beza Agrobiznis magazina!

Video priliog: https://youtu.be/6jjK_HpvxBU

 

Blaga zima koja ove godine više liči na proleće nastaviće se i narednih nedelja, a visoke temperature i nedostatak snega, prema stručnjacima, znače uštede u potrošnji električne energije, ali i manje prinose u poljoprivredi.

U EPS-u kažu da je potrošnja električne energije u decembru 2017. godine za 6,3 odsto manja u odnosu na isti period 2016. godine, dok je za prvih osam dana 2018. godine potrošnja za 15 odsto manja u odnosu na prvih osam dana prošle godine.

"Potrošnja električne energije u Srbiji izuzetno je osetljiva na vremenske prilike, a vremenske prilike uticale su i na znatno veću popunjenost hidroakumulacija ove zime i to za oko 20 odsto više u odnosu na plan", kažu iz EPS-a.

Kada su u pitanju usevi, stručnjak za žitarice Miroslav Malešević kaže da ovogodišnja kombinacija visokih temperatura  manjka padavina dovodi do preterane bujnosti kod pšenice, raži, ječma i ovsa, pa i kod uljane repice, koje će nepotrebno bujati, trošiti vodu i hranu i na kraju neće moći da izdrže gustinu koju same stvaraju.

"Moraće da dođe do neke redukcije tih sklopova, što će naravno dovesti do gubitaka. Sa druge strane, može doći do preranog poleganja useva, što će takođe dovesti do određenih gubitaka", navodi Malešević za Tanjug.

Dodaje, da će visoke temperature pogodovati izazivanju bolesti, te da je već sada konstatovana pojava različitih patogena na mladim biljkama.

"Prema tome, kada gledamo samo sa aspekata biljaka, svakako nije dobro. Pšenica je dostigla svoj puni optimalni razvoj još početkom decembra i trebalo je da nastupi period mirovanja u kojem će se putem snega ili kiše povećavati zalihe vode u zemljištu", navodi on.

Kako kaže, nedostatak zimske rezerve vlage koje bi doprinele da u kasnijim fazama biljke imaju dovoljno vode i hrane uticaće i na rod kukuruza, soje, sunockreta i drugih jarih kultura.

"Voćari će možda pretrpeti najviše štete, jer je u slojevima ispod 90 centimetara zemljište potpuno suvo, a poznato je koliko voćkama i višegodišnjim zasadima treba vode tokom cele vegetacije. Po meni, krajnje nepovoljno vreme i za sadašnje kulture koje su na njivi i za buduće", ocenjuje Malešević i dodaje da ako ne bude dovoljno zaliha vlage, prinos će podbaciti kao i prošle godine.

Prognostičar za dugoročnu prognozu vremena RHMZ Branko Bijelić ne daje nadu da bi zima mogla da se "pooštri" i procenjuje da neće biti drastičnih promena u temperaturi i količini padavina.

"Ovo se dešavalo i ranije, između 2006. i 2007. temperature su bile iznad 20 stepeni, a 2012. godine je tokom decembra i januara bilo više od 15 stepeni. To je najnormalnija pojava, blaga zima", kaže Bijelić za Tanjug.

Dodaje da nema nagoveštaja za formiranje velikog snežnog pokrivača za niže predele, kao ni uslova za intezivnije prodore praćene padom temperature i snežnim pokrivačem od pola metra, metar.

"U nedeljama koje dolaze, sve do početka februara, predviđa se toplije i vlažno vreme uz kišu i susnežicu, sa pojavom snega na visini iznad 1.400 metara. Od 15. do 21. januara očekuje se da vreme bude toplije i vlažnije za ovo doba godine, uz češću pojavu padavina, uglavnom kiša. Najviše padavina očekuje se u periodu od 17. do 21. januara", kaže Bijelić.

http://www.alo.rs 

Lucerka je višegodišnja biljka, koja poseduje snažan koren, koji duboko prodire u zemljište. Ova biljka se seje tokom cele godine, gde je vlažnost zemljišta od velikog značaja za prinos, koji se može ostvariti. Zbog dobrog razvijenog korenovog sistema, podnosi sušu i daje zadovoljavajuće prinose. Za uzgoj lucerke, najbolja su duboka humozna zemljišta, sa većom količinom krečnjaka. Ne podnosi teška, kisela, nepropusna i podvodna zemljišta. Lucerka nakon svakog košenja oblikuje nove stabljike. Do početka cvetanja, ona je zeljasta i meka, a nakon cvetanja stabljika postaje sve grublja i počinje da se suši. Iz tog razloga ne sme se zakasniti sa košenjem.

Najčešće se setva lucerke obavlja tokom proleća (krajem marta) i tokom jeseni (početkom septembra). Pravilo je da se lucerka na istoj parceli, ne seje najmanje onoliko godina, koliko je na toj parceli i uzgajana. Jesenja setva, već naredne godine, daje odlične rezultate. Prolećna setva, u prvoj godini, ne daje značajne prinose, zbog visokih letnjih temperatura. Ova setva je veoma važna, pošto se može iskorititi zimska vlaga za klijanje i nicanje semena. Setvom lucerke neposredno posle strnina, kada je izražen nedostatak padavina, i kada su prisutne visoke temperature, javlja se veći rizik da se neće moći uraditi kvalitetna predsetvena priprema i da je prisutno neujednačeno nicanje. Ujednačeno nicanje ove kulture je najvažniji momenat, za uspešno zasnivanje ove proizvodnje. Ova biljka na istoj parceli ostaje četiri godine, pa je preporučeno pre setve obaviti đubrenje. Za osnovno đubrenje, koristi se stajnjak, gde se količina od 40 tona zaore u zemljište, što će za prihranu lucerke, biti dovoljno za vremenski period od dve godine. Za prihranu lucerke koristi se stajsko đubrivo u količini od 7.000 kg/ha, ali obavezno razređeno sa vodom u odnosu 1:2 do 1:3.

U slučaju da postoji mogućnost navodnjavanja tifonima, zalivanje bi trebalo izvršiti pre setve. Svako naredno zalivanje bi trebalo obaviti sa malim zalivnim normama. Problem koji bi mogao da se javi u periodu visokih letnjih temperatura je stvaranje pokorice. Lucerka je sitnosemena kultura, koja ne podnosi pokoricu, a mlade biljke bi navodnjavanje tifonom moglo mehanički da ošteti. Ako je cilj setve zelena masa, njena količina do jeseni bi i pored navodnjavanja, u velikoj meri, zavisila od temperature i padavina.

U prvoj godini lucerka daje samo 1-2 otkosa, dok u sledećim godinama može biti 4-5 košenja. Preporučeno je češće košenje, zbog boljeg kvaliteta semena. Poslednje košenje treba obaviti dvadesetak dana pre mraza. Otkosi se mogu obaviti i mašinski, kada biljka dostigne visinu oko 5 cm.

Prinosi sena po hektaru kod lucerke kreću se od 11.000 kg do 16.000 kg. Pored proizvodnje sena, lucerka se koristi i za silažu, ishranu stoke na zeleno, stočno brašno, brikete i druge proizvode. Stoka može da se napasa svežom lucerkom, ali se mora obratiti pažnja na vlažnost biljke, kako ne bi došlo do nadimanja stoke.

 

Ako želimo da povećamo poljoprivrednu proizvodnju kako ratarsku, povrtarsku i krmnih useva, moramo da povećamo prosečan prinos po jedinici površine i to intenzivnijim korišćenjem oraničnih površina. Ovo intenzivnije korišćenje možemo dobiti setvom glavnog useva, tako i postrnog, da bi dobili dve žetve godišnje.

U zavisnosti od vremena napuštanja zemljišta glavnih ratarskih useva, zemljišnih i klimatskih uslova, međuusevi se mogu uzgajati za sledeće namene: postrni usevi za upotrebu u zelenom stanju za ishranu stoke ili za siliranje, postrni usevi za zrno, povrće kao postrni usev.

Na imanjima sa razvijenim stočarstvom, biljna vrsta najpogodnija za postrnu setvu jeste kukuruz, gde se koristi najviše kao zelena masa. Ona pretežno sadrži ugljene hidrate i čini energetski deo stočnog obroka, a sadržaj proteina je nizak (10-12%). Zbog toga ga treba uzgajati sa leguminozom (soja), i tada ga treba kositi kada je kukuruz u mlečnom stanje a soja u stanju punog formiranja mahuna. Gustina setve kukuruza u postrnoj setvi, treba da je veća za 15-20% od redovne setve.

Stvoreni su hibridi kukuruza sa kraćom vegetacijom, FAO grupe zrenja 100 i 200, tako da ako se ova kultura poseje oko 1. jula, ima uslova da obezbedi oko 3,5-5t/ha tehnološki zrelog zrna sa vlagom od 35-40%.

U postrnoj setvi za zrno osim kukuruza, pogodnim su se pokazali suncokret, soja, heljda, proso i sirak. Posle žetve ječma, uljane repice, pšenice i drugih ratarskih useva koji rano oslobađaju zemljište,  seje se, odnosno sadi se povrće kao što je boranija, krastavac (kornišon), kupus, kelj, salata, paprika, grašak, cvekla, paradajz i sl. Poželjno je za postrnu setvu navodnjavati postrne useve, a naročito povrtarske kulture.

 Značaj postrne setve:

  • Značajno povećanje proizvodnje, jeftine hrane po jedinici površine, naročito zelene mase za stočnu hranu i konzumnog povrća,
  • Produktivnije korišćenje obradivog zemljišta,
  • Intenzivnije korišćenje prirodnih resursa-zemljišta i vode,
  • Raznovrsna biljna proizvodnja.

 PSSS Mladenovac Violeta Veličković

Ječam je rod jednogodišnjih biljaka iz porodice trava. Ova ratarska kultura, gaji se u skoro svim krajevima sveta, uspeva i u hladnijim predelima. Koristi se za proizvodnju hleba, značajan je izvor hranljivih materija u stočnoj hrani, a veliku primenu ima i u industriji piva. Pored toga upotrebljava se u ishrani svinja i goveda, pošto zrno ječma ima veliku hranljivu vrednost.

Zbog većeg sadržaja vode, preporučuje se iskoristiti ga u periodu od nekoliko dana, jer je brzo kvarljiv. Ječam sadrži rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna. Rastvorljiva vlakna pomažu u smanjivanju holesterola u krvi i mogu umanjiti rizik od srčanih oboljenja. Sadrži vitamine i minerale, uključujući vitamin A i B, selen, gvožđe, magnezijum, cink, fosfor i bakar. Ječam se može sejati i na zemljištima koja su manje plodna.

Treba izbegavati setvu ječma nakon strnih žita, posebno ovsa i travno leguminoznih smeša. Pri izboru sorte neophodno je prvo odrediti namenu za koju se uzgaja zrno. Ako se ječam proizvodi za proizvodnju piva, preporučeno je sejati dvoredi ječam, zbog ujednačenosti krupnoće zrna. Za ishranu stoke treba posejati četvororedni ili šestoredni ječam.

Više o pomenutoj temi pročitajte u novom izdanju Agrobiznis magazina. 

Bijeljina, 8. jun 2017 –Udruženje novinara za poljoprivredu AGROPRESS zajedno sa „Dunav osiguranjem“  organizovalo je danas u Bjeljini petu edukativnu radionicu „Žene u agrobiznisu“, na kojoj su predstavljene brojne pogodnosti osiguranja za poljoprivrednike.

Mnoštvo okupljenih poljoprivrednih proizvođača i nosilaca poljoprivrednih gazdinstava, kao i meštani tog kraja, pokazali su interesovanje za učešće u radionici na temu osiguranja.

Jedan od mnogobrojnih poljoprivrdnika koji je bio na Danima polja je Radiša Mikanović. Radiša obrađuje oko 80 hektara zemlje, i ističe da bez stručne pomoći može da reši svaki problem kada su sorte ratarskih kultura u pitanju. Po njegovim rečima, prinos određenih sorti biljnih kultura se u velikoj meri razlikuje na udaljensti od samo jedan kilometar.

Na Danima polja mogli su se probati različiti tradicionalni proizvodi Udruženja žena Beli Anđeo Dvorovi. Mogle su se probati razne pite zaljevače, proje i kolači. 

Direktor Direkcije za osiguranje „Dunav osiguranja“ u Banjaluci Bojan Popović predstavio je u svom izlaganju ponudu Kompanije u oblasti osiguranja poljoprivrede – povrća, plodova, useva i životinja, te duvana, po čemu je ovaj kraj poseban. Popović je tom prilikom predstavio i osiguranje imovine.

 Iz bogate ponude usluga „Dunav osiguranja“ za osiguranike u Bjeljini i okolini, prema njegovim rečima, izdvajaju se osiguranje useva i plodova – ratarskih i povrtarskih kultura, a naročito duvana, čija je proizvodnja na tom području dominantna.

 

 

Godišnja premija osiguranja za ratarske kulture, u zavisnosti od vrste kulture i prosečnog prinosa po hektaru, kreće se od 70 konvertibilnih maraka (KM) za hektar kukuruza do 45 KM za hektar pšenice.

Što se tiče osiguranja voćarskih kultura, može se izdvojiti ponuda za osiguranje jabuka i šljiva s premijom od 1.280 KM za 2.000 stabala po hektaru i osiguranje krušaka s premijom od 2.560 KM za 2.000 stabala po hektaru, zatim osiguranje duvana od 365 KM i uljane repice od 75 KM po hektaru.

 

Više fotografija na linku: https://www.facebook.com/agrobiznismagazinsrbija/ 

Vaš omiljeni časopis o poljoprivredi, selu i hrani je sada svega 99 dinara. U prodaji je novo izdanje Agrobiznis magazina po skoro duplo nižoj ceni nego što je do sada bio. Zahvaljujući saradnji sa kompanijom Ringier Axel Springer, Agrobiznis magazin će biti distibuiran na oko 3000 kioska u Srbiji, a takođe moći će da se kupi na svim značajnijim prodajnim mestima u Crnoj Gori, Makedoniji i u Bosni i Hercegovini.

Saznajte kako mladi poljoprivrednici mogu doći do bespovratnihsredstava iz budžeta Ministarstva poljoprivrede. Savetujemo pčelare kako bez greške dodavati nastavke, a za sve one koje interesuje hidroponika preporučujemo našu stalnu rubriku povrtarstvo.

Stručnjaci savetuju kako da se rešite moljca u paradajzu, pravilno i ekonomično đubrite soju, a vodimo vas i u Prijedor gde se melje srpska pšenica za tursko tržište. Da li se isplti baviti se voćarstvom ili je za vas bolja industrijska konoplja odlučićete kada budete pročitali iskustva koja vam donosimo u novom broju. Sada smo još dostupniji, po ceni samo 99 dinara!

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina!

Često čujemo izraz alternativne žitarice. Mini anketom  „Štasu alternativne žitarice“u svojoj okolini  nisam dobio ni jedan tačan odgovor. Što je to tako? Da li nas one malo interesuju ili je odgovor da uopšte nismo ni čuli za njih najtačniji i najčešći.

Pod alternativnim žitaricama smatraju se žitarice koje se ne gaje duži vremenski period na nekoj površini, području, regionu ili se nikada nisu ni  gajile,a mogu. Najčešće pripadaju biljkama koje  su ratari proizvodili na početku ratarske proizvodnje i toliko su seprilagodile da se sada mogu gajiti i bez primene mineralnih đubriva i pesticide.

Pored pravih žitarica značajne su i pseudožitarice kao heljda, zrnasti štir i kinoa. Naziv pseudožitarice su zaslužile zato što im se plodovi i semenke koriste na isti način kao i žitarice. Čakkinou (Chenopodiumquinoa) zovu „majka svi žitarica”.

Njihov značaj se ogleda u tome da se gaje na malim površinama sa ekstenzivnim načinom proizvodnje, većinom su otporne na bolesti, štetočine i korove, bez primene mineralnih đubriva  pa samim tim su pogodne i za tradicionalnu, integralnu kao i organsku proizvodnju.

Nedovoljna proizvodnja i stalan porast tražnje za organskim proizvodima  nam govori da će značaj alternativnih žitarica i pseudožitarica stalno rasti. Ko je još pre neku godinu mogao naći u maloj prodavnici  hrane kore od heljdinog brašna  i ko ih je uopšte tražio? U Srbiji je kao i u Evropi zabeležen stalni rast za zdravom hranom koja ima oblik, boju i ukus nečega što traži i prija našem organizmu , mozgu i čulu ukusa. i samo takva hrana će imati stalnu potražnju.

Heljda je biljka koju su u Evropu doneli Mongoli i tu se zadržala .Na višim nadmorskim visinama se i dalje gaji , dok je u nižim predelima retka. Prinosi su 1,3–2 t/ha , dok je u zapadnoj Evropi taj prinos niži osim u Francuskoj (3t/ha). Gaji se gde druge žitarice slabije uspevaju.

Može se gajiti kao glavni i postrni usev zbog kratke vegetacije. kao glavni usev osetljiva je na mrazeve u klijanju, a kao postrni i na nedostatak vlage kasnije,a u oplodnji i na temperature preko 24°C. Minimalna temperature za setvu je 4–9°C. Količina semena kao glavnog useva je do 50kg/ha, a kao postrnog do 80 kg/ha semena. Sredstva za zaštitu od korova se nekoriste pošto „guši korove”, a zaštita od bolesti i štetočina je vrlo retka. Zrno se posle berbedosušuje do 14 % vlage.

Heljda ima svoje mesto u narodnoj medicini, ljudskoj ishrani i proizvodnji meda naročito zato što može produžiti cvetanje pa samim tim i pašu pčela, a i prinos heljde je daleko viši ako su oprašivanje obavile pčele.

Krupnik je žitarica spade u najstarija žita , koja se najduže gaje u ljudskoj istoriji. Gaji se na površinama gde ostala žita ne uspevaju ,otporniji je na niske temperature nego ostala žita.Glavni problem kod upotreba krupnika je  teška vršidba i ljušćenje zrna. Ne zahteva posebne agroekološke uslove za proizvodnju, otporan je na bolesti i štetočine pa je pogodan za organsku proizvodnju. Ne izaziva alergiju na glutenin. Za setvu se koristi od 160 do 250kg/ha neoljuštenog zrna pošto kada se ljušti može se desiti da se zrno ošteti. Za setvu se koriste žitne sejalice.  Žetva se obavlja u julu i prinos na organskim gazdinstvima je 2–3 t/ha.

Jednozrnac i dvozrnac su pšenice koje se mogu naći na manjim gazdinstvima. Zahvaljujući tome što nisu zahtevna u agroekološkom smislu dosta se gaje na organskim gazdinstvima.

Proso je zanimljiv po tome što ne sadrži gluten i može se mešati sa pšeničnim brašnom. Sadrži dosta skroba, skoro kao kukruz. Brašno od  zrna sirka se može upotrebiti u proizvodnji hleba i kolača , kao i za spravljanje kaša.

Prinos kod žitarica i pseudožitarica  nije odlučujuća stvar za njihovo gajenje Ne traže velika ulaganja, u smislu pesticida, mineralnih đubriva i ostale skupe agrotehnike. Pogodne su za organsku proizvodnju koja je sve više zastupljena i čiji proizvodi se već sada lakše prodaju po višoj ceni i kojih nikad nema dovoljno. Cela područja u Srbiji kao što je zapadna Srbija su pogodna za gajenje heljde i drugih alternativnih kultura. To treba iskoristiti i prodavati  kupcima koji su zainteresovani  za proizvod sa lepim izgledom i primamljivim ukusom bez raznih aditiva i poboljšivača ukusa.

Agrobiznis magazin, mart 2017.

www.agrobiznis.rs 

Dr Ivo Đinović osnovao je Kompaniju Superior Seeds sada već davne 1993. godine, a kasnije su mu se u poslu priključili sinovi. Preko dvadeset godina ova vredna porodica i njihovi zaposleni rade proizvodnju semena, a postali su prepoznatljivi po čuvenoj paprici Slonovo uvo koja se i danas proizvodi kako u Srbiji tako i u regionu.

-Od samog početka smo se trudili da prepoznamo želje naših korisnika i da ispunimo njihova očekivanja. Naš uspeh dugujemo poverenju kupaca i zato smo kao prioritet postavili ispunjavanje njegovih  želja. Na primer kada je u pitanju ambalaža, nekada je naše seme išlo u istom pakovanju za profesionalce i baštovane. Danas je to  drugačije, drugači je dizajn, samo pakovanje se razlikuje i pored  toga da bude na oko lepa, da ima estetsku funkciju,   ima i onu važniju, a to je da očuva visok kvalitet semena.  Zahvaljujući našim kooperantima koji proizvode visoko kvalitetna semena u saradnji sa našom službom za podršku, Superior je u mogućnosti da osigura optimalnu proizvodnju ističe za Agrobiznis Nebojša Đinović,  direktor ove kompanije iz Velike Plane. Superior pored proizvodnje semena povrća, ima i sektore proizvodnje ratarskih semena ali i sadnica voćaka.

Kako ocenjujete trenutnu situaciju u vašem sektoru?

Očigledan je trend promene demografske strukture ljudi kako na selu tako i u gradu. Naime, značajan broj njih manje jedu povrće poput graška i boranije, među mladima malo ko jede  ovo povrće.  S druge strane pojavila se grupa mladih  ljudi koji žele da se bave poljoprivredom, i  nije više  sramota biti seljak ističe Đinović. Srbija ima dva izvozna potencijala to je IT sektor odnosno informacione tehnologije i poljoprivredu.

- Trebali bi da se držimo kako Holanđani, koji kažu, mi smo poljoprivredna zemlja, i  kada bi to kod naš rekao ministar, ili predsednik Vlade, a sve to pretočeno u mere, onda bi nama bilo bolje. Mi svuda pričamo o potencijalima Srbije, od potencijala se ne živi, živi se od proizvoda kao što su kukuruz, pšenica, paradajz, kupus i drugi. Dogovori treba da budu na višem nivou, firme ne mogu da nalaze kupce po svetu, to treba da  urade ljudi koji su na višem nivou, i da dogovore kvote. Naši proizvođači mogu da proizvedu, bitan je samo kupac, da znaju da će da prodaju svoje proizvodnje  Na nama, proizvođačima semena, đubriva, sadnog materijala je da doprinesemo da se seme proizvede, u traženom kvalitetu. Mi smo proizvođači, selekcionari i tu u smo da pratimo potrebe tržišta, ali prodaja treba takođe da bude razvijena kroz velike sisteme i izvozno orjentisana.

Šta je naša šansa?

U Srbiji možemo da radimo integralnu poljoprivredu, naše njive nisu zagađene enormnim količinama đubriva.  Mi imamo zdravu zemlju,  zdravu vodu, jeftinu radnu snagu.

 

Superior ima 56 zaposlenih, i tokom leta ovde radi još oko 40-50 sezonaca, koji pomažu da se okopaju usevi, uberu i očiste plodovi.  Radimo sa 30 kooperanata, koji rade za Superior, širom Srbije, zato što time izbegavaju  mogućnosti da na primer grad, ili neke elementarne nepogode ugroze proizvodnju, svaku sortu proizvodimo na dva do  tri mesta ne bi li sprečili negativni efekat klime. Superior ima svojih 130 ha, što u zakupu što u vlasništvu, sve mašine za proizvodnju, a takođe i deset traktora, mašinu za doradu i pakovanje.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30