Dragan Andrejević je inženjer telekomunikacija. Studirao je i radio u Americi i Švedskoj, ali je ipak odlučio pre sedam godina da se vrati u svoje rodno mesto Crepaju i od tada se uspešno bavi poljoprivredom.
Posle završene srednje škole u Beogradu gde je bio đak generacije, Dragan Andrejević upisao je fakultet za telekomunikacije i nakon par godina otišao u Ameriku da nastavi studije.Plan mu je bio da tamo ostane ali se ubrzo predomislio, došao u Srbiju i diplomirao sa prosečnom ocenom 9. Pokušao je još jednom da ode na rad u inostranstvo, ovoga puta u Švedsku. I odatle se vratio posle pola godine u svoje rodno mesto Crepaju gde se sada uspešno bavi poljoprivredom.

"Kada sam video kako izgleda život u inostranstvu, rad i odnos prema ljudima koji su došli odavde, shvatio sam da sam ipak ovde svoj na svome. Iako ponekad nije lako, smatram da poljoprivreda ima budućnost, pogotovo ovde kod nas", rekao je Dragan Andrejević.

Dragan se već sedam godina bavi ratarskom proizvodnjom, gaji uglavnom šećernu repu, kukuruz i soju. Ima i povrće u plastenicima. Plasira ga na veliko, a prodaje i na Palilulskoj pijaci u Beogradu. O poljoprivredi je učio od starijih, dosta je čitao, svakodnevno se edukovao i tražio savete stručnjaka. To je dovelo do dobrih rezultata koje sada postiže. U poslu mu pomaže supruga Antonela koja takođe ima fakultetsku diplomu, završila je DIF.

"Nadam se da ćemo za 5 do 10 godina povećati površine, obnoviti mehanizaciju, a što se tiče plastenika nadam se da ćemo duplirati površine pod plastenicima i automatizovati što je više moguće. Da navodnjavanje bude automatizovano, zatvaranje vrata na plastenicima i da uvodimo nove tehnologije", dodao je Andrejević.

Dragan kaže da mu ni jednog trenutka nije žao što se ne bavi telekomunikacijama, jer radi ono što voli. Sebe vidi u poljoprivredi i smatra da uz odgovarajući trud i strpljenje njegova porodica može sasvim lepo da živi od ovog posla.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/djak-generacije-pa-inzenjer-telekomunikacija-ali-rodnu-crepaju-ne-da-ni-za-svedsku-ni-za-ameriku_1164001.html

 

Od polja heljde, preko kombajniranja, prečišćavanja, sušenja, prerade, mlevenja i ljuštenja, sve do upakovanog proizvoda, uobičajen je put ovakvih poljoprivrednih kultura.

Bioheljda d.o.o. nastaje 2003. godine, a samom nastanku i razvoju firme, pogodovalo je iskustvo osnivača u proizvodnji hrane, sticano još od ranih devedesetih. Sa proizvodnim pogonom koji upošljava 10 radnika, na tršište se godišnje plasira oko 150 tona proizvoda, što firmu čini jednom od reprezentativnijih u delatnosti, na ovim prostorima. To potvrđuje i saradnja sa najznačajnijim trgovinskim i proizvodnim lancima u zemlji, kao što su DIS, Merkator, Univer Eksport, Idea, Intereks, Boneda, Nutricia, Makrobiotik, Sreten Gudurić, Zlatiborac… Kao zapažen brend na srpskom tržištu, Bioheljda vam nudi širok asortiman proizvoda, koje svrstavamo u nacionalnu kuhinju i zdravu hranu.

Osnovni proizvodi Bioheljde su kore sa heljdinim brašnom i seljačke kore za gibanicu, proizvedene na stari, tradicionalan način. Specifične po ukusu, načinu proizvodnje i kvalitetu, brzo su zauzele poziciju na tržištu i kroz vreme postaju sve traženija namirnica. Od istih kora se proizvodi i rezanac Jufka. Sve vrste kora su pakovane u zaštićenoj atmosferi, pasterizovane su, bez dodavanja bilo kakvog aditiva ili konzervansa, tako da je rok upotrebe ovim polutrajnim proizvodima, u odnosu na neko prethodno vreme, osetno produžen. Osim navedenog, Bioheljda je prepoznatljiva i po programu različitih vrsta zamrznutih pita, pakovanom heljdinom brašnu i programu poslastica, gde dominira čokoladirana suva šljiva i baklava sa suvim šljivama, orasima i čokoladom.

 

 

BIOHELJDA DOO

Skržuti bb, 31206 Užice, Srbija
+381 31 531 345
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

Zvanična veb-stranica : https://bioheljda.rs/

 

 

 

Svima koji bi počeli da se bave semenskom proizvodnjom aromatičnog i začinskog bilja važan je siguran plasman, savetuju iz kompanije Galileo Global iz Novog Sada. Ulazak u tu granu poljoprivrede bez podrške neke firme, bez saveta u zemlji u kojoj još nije prepoznat ovakav vid proizvodnje je sulud, napomenuo je direktor Branislav Bradaš za Agroklub koji je, kako kaže, sasvim slučajno ušao u proizvodnju, doradu i promet ove vrste bilja uz pomoć vlasnika italijanske firme SeedSelect sa kojom i sarađuje.

Od proizvoda nude desetak kultura, od kojih su na Međunarodnom sajmu hortikulture u Beogradu bili izloženi: menta, timijan, matičnjak, žalfija, sitnolisni i krupnolisni bosiljak, crveni bosiljak. Iz Španije obavljaju uvoz folijarnih đubriva, a na ugovor posluju sa Holanđanima i Italijanima, od kojih semena uvoze i umnožavaju.

- Za strance su bitni, kad se izvozi, čistoća i klijavost semena koje mora biti minimum 70%. U Holandiji po hektaru uzimaju minimum 20.000 EUR, a kod nas se bave ratarskim kulturama po 300 EUR. Mi imamo deset puta kvalitetniju zemlju od njih - kaže Bradaš.

Kako kaže naš sagovornik, Srbija je prepoznatljiva po kvalitetu semena, ali zato što je jeftina, jer se proizvodnja ovih kultura vodi kao nesortna.

Takođe, stava je da su proizvodnja i dorada semena isplativiji od ratarskih kultura, pogotovo jer je za ovu vrstu privrede dovoljna bašta ili staklenik, kao i u finansijskom smislu, zato što od aromatičnog bilja može da se dobije i aromatično ulje.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2942310/za-semensku-proizvodnju-aromaticnog-i-zacinskog-bilja-vazan-siguran-plasman-isplativije-od

Majske kiše, iako nedovoljne, došle su poslednji čas i nadoknadile neophodnu vlagu koja je zbog sušne zime nedostajala zemljištu.Đurđevdanske kiše, agronomi kažu zlata vrede. I zaista je tako. Uljana repica nakon padavina, koje smo jedva dočekali, praktično doživljava svoju renesansu, s obzirom na to da je suša tokom zimskog perioda i početkom proleća zabrinula kako ratare, tako i stručnjake.Iako nas do žetve deli mesec dana, a poznato je da je u proizvodnji pod otvorenim nebom nezahvalno prognozirati prinos, sam izgled biljaka, nagovešteva rodnu godinu za uljanu repicu.

Oporavljaju se i ozime strnine. Kiše, iako nedovoljne omogućile su biljkama usvajanje hranjiva, a stručnjaci napominju da je sada veoma važno da ratari redovno obilaze parcele, kako bi na vreme sproveli hemijske mere zaštite, ali sa adekvatnom kombinacijom pesticida.

Kiša u pravi čas i za jare useve. Na poljima Poljoprivrednog dobra Maglić, primenom pune agrotehnike, vode računa o svakom milimetru padavina, u toku je i međuredno kultiviranje šećerne repe.

Za dalji razvoj kako ozimih tako i jarih useva vlažnost zemljišta je od presudnog značaja. Nadamo se novim padavinama.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/kisa-pogodovala-usevima-uljane-repice_1123050.html

U vremenu kada je opstanak sela doveden u pitanje, možemo slobodno da kažemo da deluje kao prava uteha kada znamo da postoji ovakvo poljoprivredno gazdinstvo u kome radi i živi četiri generacije!
Mukotrpan je to posao, iziskuje velika odricanja, rad i trud, ali da se isplati i da se od toga zaradi – itekako! Porodica Stojković iz sela Bošnjace, u opštini Lebane, važi za jedno od najuspešnijih poljoprivrednih gazdinstava koja već decenijama unazad ima samo najbolje rezultate u povrtarstvu, ratarstvu i stočarstvu!
Raznovrsna proizvodnja na veliko, tako možemo to nazvati, jer svako ozbiljno gazdinstvo ne sme sebi dopustiti da zavisi samo od jedne grane poljoprivrede, jer kako kaže naš domaćin, nikad ne znate kada će se desiti krah na tržištu i da uvek morate imati alternativu. Čime se bavi ova porodica, koliko hektara zemlje obrađuje, koje su kulture primarne, a koje sekundarne, rekao nam je Predrag Stojković, mladi poljoprivrednik i domaćin, za koga rad ne predstavlja obavezu, već uživanje.
„Obrađujemo ukupno 20 hektara zemljišta, većim delom su to površine na kojima se gaje ratarske kulture, jednim delom se bavimo povrtarstvo, tačnije plasteničkom proizvodnjom, a pored toga se bavimo stočarstvom, tačnije mlečnim govedarstvom.“ – rekao je Predrag Stojković.
Koje kulture pretežno gajite u plastenicima i koji su radovi trenutno aktuelni?
„U plodoredu svoje mesto zauzimaju paprika, paradajz, krastavac i zelena salata. Radovi koji su trenutno aktuelni su osnovna obrada zemljišta u plasteniku,
oranje i priprema za sadnju zelene salate“ – dodao je Predrag.

U poređenju sa povrtartvom, da li se isplati baviti se stočarstvom i kakvi su prihodi u poređenju jedno sa drugim?
„Napomenuo sam da se bavimo mlečnim govedarstvom, imamo 20 muznih krava, koje daju veliku količinu mleka. Prihodi su slični, sve zavisi od obima proizvodnje u obe grane, od uslova godine i proizvodne sezone. U poređenju sa povrtastvom, koje daje periodične prihode, stočarstvo daje konstantne prilive, tako da jedna proizvodnja dopunjuje drugu, i kada se kojim slučajem desi da neka povrtarska kultura zataji sa cenom, tu je stočarstvo na koje
možemo da se oslonimo.“ – naglasio je Predrag Stojković.

Da li od svega ostane sredstava za dalje ulaganje i usavršavanje proizvodnje?
„Naravno, sa velikom porodicom, radnom snagom, pametnim ulaganjem i visokim prihodima, sve se može postići. Trenutno smo izgradili novu halu, koja će nam služiti za odlaganje brojne mehanizacije, a pored toga i za odlaganje stočne hrane.“
Da li si zadovoljan situacijom i kako gledaš na problem odlaska mladih iz sela?
„Zadovoljan jesam, ali to što veliki broj mladih ljudi odlazi, tu bi država trebala da se pozabavi tim problemom, moje selo je veliko i razvijeno, uglavnom postoje svi mogući uslovi, tako da je nama dobro za život. Ali postoje sela u kojima ljudi nemaju osnovne uslove za život, i takva sela će se kroz niz godina ugasiti. Država treba da obradi pažnju kako na ta sela koja se gase, da taj odlazak spreči, tako i na sela poput ovog u kojem mi živimo, da podsticajima i stimulisanjem osnaži proizvodnju i motiviše ljude za dalji rad i napredovanje.“

Izvor: Agrobiznis magazin 

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović posetio je poljoprivredna gazdinstva sa teritorije Srednjeg Banata, gde je sa proizvođačima razgovarao o aktuelnim pitanjima i konkursima.

Braća Bokić poljoprivredno gazdinstvo su nasledili od roditelja, a svojim radom se trude da unapređuju i šire poljoprivrednu proizvodnju. Trenutno obrađuju oko 600 hektara zemlje, a korisnici su i podsticajnih sredstava Ministarstva poljoprivrede.

Stefan Bokić, poljoprivrednik: "Tražili smo ove godine novac za navigaciju, za prskalicu i za malčer za voćnjak, a pre toga smo koristili za još dve sejalice, za još jednu prskalicu, tako da sve nam je bilo vraćeno i hvala im na tome. 

Cilj ministra poljoprivrede jeste da obiđe sva mesta u Srednjem Banatu, jer je ovde samo tokom 2018. godine Ministarstvo kroz razne subvencije uložilo oko 5 miliona evra, te ovi poljoprivrednici mogu poslužiti za primer kako iskoristiti državne subvencije".

 

Ratarima višegodišnji zakup državne zemlje

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: "Ono što je prvo pitanje svih pitanja to je višegodišnji zakup državnog poljoprivrednog zemljišta i neke od lokalnih samouprava su već iskoristile pravo desetogodišnjeg zakupa za stočare, Zrenjanin će to uraditi sledeće godine, ali imamo još jedan novitet, sledeće godine ćemo omogućiti i ratarima višegodišnji zakup na najmanje četiri godine".

Ministar poljoprivrede je u pratnji gradonačelnika Zrenjanina obišao više gazdinstva sa teritorije grada Zrenjanina, a kao glavna potreba izdvojila se obnova mehanizacije.

Čedomir Janjić, gradonačelnik Zrenjanina: "Vidimo da poljoprivreda ima perspektivu na našoj teritoriji, pogotovo kad znamo za šta mi ulažemo, da pomognemo poljoprivrednicima sa teritorije grada Zrenjanina, znamo šta i Pokrajina i šta Republika ulažu u sve to, tako da sam veliki optimista i mislim da će sve više ovako mladih preduzetnika pre svega biti na našoj teritoriji". 

Sredstva koja su putem subvencija i podsticaja stigla u Zrenjanin i okolna mesta iz Ministarstva poljoprivrede bila su uglavnom namenjena za kupovinu mašina i opreme, dok je jedan deo uložen i u tovno i mlečno govedarstvo.

 

Izvor: www.rtv.rs 

Za ovogodišnje podsticaje u poljoprivrednoj proizvodnji, koje obuhvataju regres za đubrivo i gorivo, podneto je 267.291 zahteva i treba da bude isplaćeno više od 7,5 milijardi dinara.

Do sada je realizovan 263.291 zahtev, a podnošenje zahteva traje do kraja aprila.

Poljoprivrednici dobijaju 4.000 dinara po hektaru i 1.200 dinara za gorivo.

"Svaki novac poljoprivrednicima znači, bilo da su oni zadovoljni ili ne", kaže predsednik Fonda "Žito Srbije". On dodaje da se podsticaji u principu dobijaju na 20 hektara i ko obrađuje toliko zemlje njemu to dođe kao neka vrtsa pomoći za naftu i đubre, da bi mogli da završe setvu.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/ratarima-4000-dinara-po-hektaru-300000-zahteva-za-subvencije/43bc6b8

Žetva uljane repice počela je ove godine neuobičajeno rano, ali ratare u poslu stalno prekida kiša. Odraziće se to na prinos jer su usevi polegli, a mahune ispucale. Žarko Vlainić, poljoprivrednik iz sela Aleksa Šantić završio je žetvu uljane repice. U njive je ušao čim su se dovoljno prosušile da su kombajni mogli vaditi repicu javila je RTV.

"Bile su obilne padavine i uljana repica je dosta ispucala, kako koja sorta. Dosta je bilo polegnuća, vlage su bile različite tako da je jako teško bilo za skidanje", kaže Žarko Vlainić. Žarko je uprkos svemu zadovoljan sa priniosom oko 3,5 tona po hektaru. Cena po kojoj je prodao uljanu repucu niža je od prošlogodišnje, ali i sa tom cenom, kaže, ratari imaju svoju računicu. I ovih 36 dinara što se spominje sa PDV-om na ovom prinosu je zadovoljavajuće, pokriće troškove i ostaće neka zarada. Ja sam zasejao oko devet hektara ili 15 jutara. Inače ove godine će biti malo manje uljane repice, ne zato što sam se razočarao u proizvodnju, već mi predusev diktira setvu. Imam manje strnjike, pa će biti manje repice, ali ne odustajem od proizvodnje ", kaže Vlainić. Žetva uljane repice ove godine počela je već početkom juna, a razlog su visoke temperature u aprilu koje su ubrzale cvetanje repice. Međutim već na samom početku žetvu je prekinula kiša, a sada je, kažu stručnjaci, važno da poljoprivrednici što pre uđu u njive i završe posao. Nakon početnog perioda žetve došle su padavine koje su svojim neravnomernim rasporedom i naglim i velikim količinama kiše koje padnu vrlo često uz duvanje vetra izazivale gubitak prinosa zbog poleganja uljane repice. I sam taj proces ovlaživanja ljuske pa sušenje na visokim temperaturama koje se ponavlja nekoliko puta može izazvati pojavu otvaranj ljuske ", kaže za RTV dr Ana Marjanović Jeromela stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Uljanom repicom ove godine u Srbiji je posejano više od 50.000 hektara, što je skoro duplo više nego prošle godine. Žetva je do sada završena na polovini posejanih njiva, a prosečan prinos je od tri do 4,5 tona po hektaru, sa visokim sadržajem ulja.

Poljoprivrednu proizvodnju, koja značajno zavisi od vremenskih uslova, posebno poslednjih godina kada je uticaj klimatskih promena veliki, prate veliki rizici.

Tako je od početka ovog veka na području naše zemlje i regiona bilo pet ekstremno sušnih godina, isto toliko puta ovo područje suočilo se s velikim poplavama.

Zato je i osiguranje u poljoprivredi sve značajnije u zaštiti ulaganja u tu privrednu granu, rečeno je na nedavnom sastanku posvećenom osiguranju u poljoprivredi na kojem su učestvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, osiguravajućih kuća, kao i poljoprivrednici. Svi učesnici istakli su da je procenat osiguranih površina u Srbiji mali – svega oko deset odsto, što je znatno manje nego u Evropi, te da je potrebno da svi zajedno nađu najbolji model koji bi doprineo da se osiguranje u poljoprivredi poveća. 

Po rečima državnog sekretara u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Velimira Stanojevića, da bi se povećao procenat osiguranja u poljoprivredi, potrebna je da poljoprivrednici budu bolje informisani o tome kakve su koristi od toga, te da imaju tačne i precizne informacije. 



"Za subvencionisanje i podsticaj poljoprivrede iz bdžeta Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva namenjeno je 75 odsto novca", rekao je Stanojević. 

Među njima su i subvencije za osiguranje, koje iznose 40 i 45 odsto premije osiguranja, ali, nažalost, pare planirane za te podsticaje nisu dovoljno iskorišćene jer, iako je prošle godine kao subvencija za te namene isplaćeno 600.000.000 dinara, novca je bilo još. 

Stanojević je ukazao i na to da tu vrstu podsticaja više koriste veliki sistemi nego mala poljoprivredna gazdinstva, da se najčešće osiguravaju višegodišnji zasadi, dok je znatno ređe osiguranje životinja, piše Dnevnik.

https://www.b92.net/ 

Suncokret i soja, spadaju u ratarske kulture koje se seju u proleće kada se temperatura setvenog sloja zemljišta ustali od 8-10° C. Za suncokret oko 8° C,  a za soju od 8-10 °C. To su kulture koje traže da se o njima brine,da se stalno nadgledaju, i najmanju promenu koju vidimo na usevu,  treba odmah da reagujemo,  tako da uz nečiju stručnu pomoć pronađemo uzrok.

 Mere nege kod  suncokreta i soje, sprovodimo da bi tek izniklim biljkama i kasnije, omogućili nesmetan porast, prolazak kroz sve faze razvoja,  i formiranje svih organa neophodnih za cvetanje, oplodnju,  i nalivanje zrna, i  kasnije obavljanja uspešne žetve.

U proizvodnji navedenih kultura srećemo se sa širokolisnim i uskolisnim korovima,  koji se mogu rešiti na dva načina, hemijski I mehanički. Kod suncokreta se rešavaju posle setve pre nicanja, a tokom vegetacije protiv uskolisnih korova . Kod  soje hemijski se rešavaju pre setve inkorporacijom, posle setve pre nicanja, do treće troliske protiv uskolisnih i širokolisnih,  i kasnije  do cvetanja samo protiv uskolisnih korova. Pojavom hibrida suncokreta tolerantnih  na tribenuron-metil,omogućeno je da se reši problem, nekih dosta prisutnih širokolisnih korova kao što je palamida,  čičak… Sve pesticide pa i herbicide primeniti uvek samo po preporuci stručnog lica za zaštitu bilja.

Mehanički način podrazumeva međurednu kultivaciju, koja naročito kod soje treba da bude primenjena,  pošto je naročito osetljiva u ranim fazama razvoja na prisustvo korova. Korovi su konkurenti, uzimanjem hrane, i vode smanjuju prinos i svojim prisustvom otežavaju samu žetvu i smanjuju kvalitet zrna.

Sa međurednom kultivacijom, mi se istovremeno,  borimo protiv korova, razbijamo pokoricu i rastresamo površinski sloj zemljišta, neki to čak  zovu  i ozračivanje istog. O borbi protiv korova je objašnjeno. Šta postižemo razbijanjem pokorice, pa to da čuvamo vlagu koja je akumulirana u zemljištu,  na način da su prekinute pore kojima se vlaga diže iz dubljih slojeva zemljišta i isparava sa površine zemljišta. Primetili ste sigurno da je pokorica uvek suva .

Ima stara izreka “tri motik , jedna kiša” koja nam govori o značaju međuredne kultivacije na čuvanje vlage. Isto tako mi međurednom kultivacijom postižemo i poboljšavamo prisustvo vazduha u zemljištu što pomaže radu mikroorganizama u prevođenju u pristupačni oblik hranljivih materija kao i radu kvržičnih bakterija kod soje , a kroz povećanje količine vezanog azota I na sam prinos.

Izostankom ove mere , međuredne kultivacije mi usporavamo porast I razviće gajenih biljaka , slabije razvijanje korenovog sistema ,stvaraju  se anaerobnei uslovi u zemljištu I povećano gubljenje vlage sa površine zemljišta što sve utiče na smanjenje prinosa.

Zadatak je da pazimo da korovi ne prerastu, da  zemljište nije prevlažno, da poštujemo dubinu obrade  i razmak od biljaka,  i da posle međuredne kultivacije ostavimo ravnu površinu kako bi površina sa koje isparava vlaga bila što manja. Sve se vrti oko vlage, i borbe protiv korova, pošto su konkurenti gajenim biljkama,a treba poštovati  i  činjenicu da je pri odgovarajućoj vlažnosti zemljišta veća  mineralizacija organske materije.

Prva međuredna kultivacija treba da počne kada suncokret ima 1-2 para pravih listova, zaštitna zona treba da je 20 cm, a dubina prodiranja radnih organa 5-6 cm. Druga kultivacija se vrši dve nedelje posle prve. Ukoliko je uništavan rizomski sirak herbicidima treba sačekati da se korovske biljke osuše. Preporuka naše službe je da se kod suncokreta izvrši jedna međuredna kultivacija ukoliko na parceli postoji problem sa korovima ili pokoricom. Doskoro se mislilo da se kultiviranjem ne utiče na povećanje prinosa suncokreta. Noviji podaci govore upravo suprotno, da je samo sa jednim međurednim kultiviranjem moguće povećati prinos suncokreta za oko 200 kg/ha u proizvodnim uslovima. Naša nebriga prema zemljištu glavni je krivac. Uništavanje organske materije neminovno dovodi do bržeg stvaranja pokorice lošijih vodno vazdušnih osobina zemljišta, tako da sada na većini zemljišta međuredna kultivacija dovodi do povećanja prinosa zrna suncokreta.

Mlad usev soje 

 

Uobičajeno je da se usevi soje kultiviraju dva puta u toku vegetacije. Prvi put se kultivira kad usevi soje imaju prve stalne listove. Soja se može kultivirati više puta, sve do „zatvaranja polovine međureda“. Međurednim kultiviranjem poboljšava se funkcionisanje kvržičnih bakterija, što se pozitivno odražava na visinu prinosa soje. Kada se kultivira prvi put, radni organi kultivatora mogu biti bliže redovima, a dubina treba da bude oko 10 cm. U narednim kultivacijama mora se voditi računa o razvoju korenovog sistema, te je preporučljivo da se ide na manju dubinu (6-7cm drugi put, svaki naredni 4-5cm), a da zaštitna zona bude šira, kako ne bi došlo do oštećenja korenovog sistema i stabla biljaka.

Gde god je moguće treba primenjivati i meru nege navodnjavanje,  pošto kod soje je odlučujuće u postizanju visokih prinosa da vlaga u fazi cvetanja, oplodnje i nalivanja zrna bude optimalna. Soja se obično zaliva tri puta,  i to u fazi početka i završetka cvetanja,  i tokom nalivanja zrna.

Iz svega treba izvući zaključak da  mere nege, a i međuredna obrada spada tu, utiču na povećanje prinosa, i zbog toga su ekonomski isplative. Treba ih primenjivati  svake godine, kako zbog zemljišta tako, i zbog povećanja prinosa.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30