Žetva uljane repice počela je ove godine neuobičajeno rano, ali ratare u poslu stalno prekida kiša. Odraziće se to na prinos jer su usevi polegli, a mahune ispucale. Žarko Vlainić, poljoprivrednik iz sela Aleksa Šantić završio je žetvu uljane repice. U njive je ušao čim su se dovoljno prosušile da su kombajni mogli vaditi repicu javila je RTV.

"Bile su obilne padavine i uljana repica je dosta ispucala, kako koja sorta. Dosta je bilo polegnuća, vlage su bile različite tako da je jako teško bilo za skidanje", kaže Žarko Vlainić. Žarko je uprkos svemu zadovoljan sa priniosom oko 3,5 tona po hektaru. Cena po kojoj je prodao uljanu repucu niža je od prošlogodišnje, ali i sa tom cenom, kaže, ratari imaju svoju računicu. I ovih 36 dinara što se spominje sa PDV-om na ovom prinosu je zadovoljavajuće, pokriće troškove i ostaće neka zarada. Ja sam zasejao oko devet hektara ili 15 jutara. Inače ove godine će biti malo manje uljane repice, ne zato što sam se razočarao u proizvodnju, već mi predusev diktira setvu. Imam manje strnjike, pa će biti manje repice, ali ne odustajem od proizvodnje ", kaže Vlainić. Žetva uljane repice ove godine počela je već početkom juna, a razlog su visoke temperature u aprilu koje su ubrzale cvetanje repice. Međutim već na samom početku žetvu je prekinula kiša, a sada je, kažu stručnjaci, važno da poljoprivrednici što pre uđu u njive i završe posao. Nakon početnog perioda žetve došle su padavine koje su svojim neravnomernim rasporedom i naglim i velikim količinama kiše koje padnu vrlo često uz duvanje vetra izazivale gubitak prinosa zbog poleganja uljane repice. I sam taj proces ovlaživanja ljuske pa sušenje na visokim temperaturama koje se ponavlja nekoliko puta može izazvati pojavu otvaranj ljuske ", kaže za RTV dr Ana Marjanović Jeromela stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad. Uljanom repicom ove godine u Srbiji je posejano više od 50.000 hektara, što je skoro duplo više nego prošle godine. Žetva je do sada završena na polovini posejanih njiva, a prosečan prinos je od tri do 4,5 tona po hektaru, sa visokim sadržajem ulja.

Poljoprivrednu proizvodnju, koja značajno zavisi od vremenskih uslova, posebno poslednjih godina kada je uticaj klimatskih promena veliki, prate veliki rizici.

Tako je od početka ovog veka na području naše zemlje i regiona bilo pet ekstremno sušnih godina, isto toliko puta ovo područje suočilo se s velikim poplavama.

Zato je i osiguranje u poljoprivredi sve značajnije u zaštiti ulaganja u tu privrednu granu, rečeno je na nedavnom sastanku posvećenom osiguranju u poljoprivredi na kojem su učestvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, osiguravajućih kuća, kao i poljoprivrednici. Svi učesnici istakli su da je procenat osiguranih površina u Srbiji mali – svega oko deset odsto, što je znatno manje nego u Evropi, te da je potrebno da svi zajedno nađu najbolji model koji bi doprineo da se osiguranje u poljoprivredi poveća. 

Po rečima državnog sekretara u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Velimira Stanojevića, da bi se povećao procenat osiguranja u poljoprivredi, potrebna je da poljoprivrednici budu bolje informisani o tome kakve su koristi od toga, te da imaju tačne i precizne informacije. 



"Za subvencionisanje i podsticaj poljoprivrede iz bdžeta Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva namenjeno je 75 odsto novca", rekao je Stanojević. 

Među njima su i subvencije za osiguranje, koje iznose 40 i 45 odsto premije osiguranja, ali, nažalost, pare planirane za te podsticaje nisu dovoljno iskorišćene jer, iako je prošle godine kao subvencija za te namene isplaćeno 600.000.000 dinara, novca je bilo još. 

Stanojević je ukazao i na to da tu vrstu podsticaja više koriste veliki sistemi nego mala poljoprivredna gazdinstva, da se najčešće osiguravaju višegodišnji zasadi, dok je znatno ređe osiguranje životinja, piše Dnevnik.

https://www.b92.net/ 

Suncokret i soja, spadaju u ratarske kulture koje se seju u proleće kada se temperatura setvenog sloja zemljišta ustali od 8-10° C. Za suncokret oko 8° C,  a za soju od 8-10 °C. To su kulture koje traže da se o njima brine,da se stalno nadgledaju, i najmanju promenu koju vidimo na usevu,  treba odmah da reagujemo,  tako da uz nečiju stručnu pomoć pronađemo uzrok.

 Mere nege kod  suncokreta i soje, sprovodimo da bi tek izniklim biljkama i kasnije, omogućili nesmetan porast, prolazak kroz sve faze razvoja,  i formiranje svih organa neophodnih za cvetanje, oplodnju,  i nalivanje zrna, i  kasnije obavljanja uspešne žetve.

U proizvodnji navedenih kultura srećemo se sa širokolisnim i uskolisnim korovima,  koji se mogu rešiti na dva načina, hemijski I mehanički. Kod suncokreta se rešavaju posle setve pre nicanja, a tokom vegetacije protiv uskolisnih korova . Kod  soje hemijski se rešavaju pre setve inkorporacijom, posle setve pre nicanja, do treće troliske protiv uskolisnih i širokolisnih,  i kasnije  do cvetanja samo protiv uskolisnih korova. Pojavom hibrida suncokreta tolerantnih  na tribenuron-metil,omogućeno je da se reši problem, nekih dosta prisutnih širokolisnih korova kao što je palamida,  čičak… Sve pesticide pa i herbicide primeniti uvek samo po preporuci stručnog lica za zaštitu bilja.

Mehanički način podrazumeva međurednu kultivaciju, koja naročito kod soje treba da bude primenjena,  pošto je naročito osetljiva u ranim fazama razvoja na prisustvo korova. Korovi su konkurenti, uzimanjem hrane, i vode smanjuju prinos i svojim prisustvom otežavaju samu žetvu i smanjuju kvalitet zrna.

Sa međurednom kultivacijom, mi se istovremeno,  borimo protiv korova, razbijamo pokoricu i rastresamo površinski sloj zemljišta, neki to čak  zovu  i ozračivanje istog. O borbi protiv korova je objašnjeno. Šta postižemo razbijanjem pokorice, pa to da čuvamo vlagu koja je akumulirana u zemljištu,  na način da su prekinute pore kojima se vlaga diže iz dubljih slojeva zemljišta i isparava sa površine zemljišta. Primetili ste sigurno da je pokorica uvek suva .

Ima stara izreka “tri motik , jedna kiša” koja nam govori o značaju međuredne kultivacije na čuvanje vlage. Isto tako mi međurednom kultivacijom postižemo i poboljšavamo prisustvo vazduha u zemljištu što pomaže radu mikroorganizama u prevođenju u pristupačni oblik hranljivih materija kao i radu kvržičnih bakterija kod soje , a kroz povećanje količine vezanog azota I na sam prinos.

Izostankom ove mere , međuredne kultivacije mi usporavamo porast I razviće gajenih biljaka , slabije razvijanje korenovog sistema ,stvaraju  se anaerobnei uslovi u zemljištu I povećano gubljenje vlage sa površine zemljišta što sve utiče na smanjenje prinosa.

Zadatak je da pazimo da korovi ne prerastu, da  zemljište nije prevlažno, da poštujemo dubinu obrade  i razmak od biljaka,  i da posle međuredne kultivacije ostavimo ravnu površinu kako bi površina sa koje isparava vlaga bila što manja. Sve se vrti oko vlage, i borbe protiv korova, pošto su konkurenti gajenim biljkama,a treba poštovati  i  činjenicu da je pri odgovarajućoj vlažnosti zemljišta veća  mineralizacija organske materije.

Prva međuredna kultivacija treba da počne kada suncokret ima 1-2 para pravih listova, zaštitna zona treba da je 20 cm, a dubina prodiranja radnih organa 5-6 cm. Druga kultivacija se vrši dve nedelje posle prve. Ukoliko je uništavan rizomski sirak herbicidima treba sačekati da se korovske biljke osuše. Preporuka naše službe je da se kod suncokreta izvrši jedna međuredna kultivacija ukoliko na parceli postoji problem sa korovima ili pokoricom. Doskoro se mislilo da se kultiviranjem ne utiče na povećanje prinosa suncokreta. Noviji podaci govore upravo suprotno, da je samo sa jednim međurednim kultiviranjem moguće povećati prinos suncokreta za oko 200 kg/ha u proizvodnim uslovima. Naša nebriga prema zemljištu glavni je krivac. Uništavanje organske materije neminovno dovodi do bržeg stvaranja pokorice lošijih vodno vazdušnih osobina zemljišta, tako da sada na većini zemljišta međuredna kultivacija dovodi do povećanja prinosa zrna suncokreta.

Mlad usev soje 

 

Uobičajeno je da se usevi soje kultiviraju dva puta u toku vegetacije. Prvi put se kultivira kad usevi soje imaju prve stalne listove. Soja se može kultivirati više puta, sve do „zatvaranja polovine međureda“. Međurednim kultiviranjem poboljšava se funkcionisanje kvržičnih bakterija, što se pozitivno odražava na visinu prinosa soje. Kada se kultivira prvi put, radni organi kultivatora mogu biti bliže redovima, a dubina treba da bude oko 10 cm. U narednim kultivacijama mora se voditi računa o razvoju korenovog sistema, te je preporučljivo da se ide na manju dubinu (6-7cm drugi put, svaki naredni 4-5cm), a da zaštitna zona bude šira, kako ne bi došlo do oštećenja korenovog sistema i stabla biljaka.

Gde god je moguće treba primenjivati i meru nege navodnjavanje,  pošto kod soje je odlučujuće u postizanju visokih prinosa da vlaga u fazi cvetanja, oplodnje i nalivanja zrna bude optimalna. Soja se obično zaliva tri puta,  i to u fazi početka i završetka cvetanja,  i tokom nalivanja zrna.

Iz svega treba izvući zaključak da  mere nege, a i međuredna obrada spada tu, utiču na povećanje prinosa, i zbog toga su ekonomski isplative. Treba ih primenjivati  svake godine, kako zbog zemljišta tako, i zbog povećanja prinosa.

Uzgoj industrijske konoplje doživljava neverovatan rast u Srbiji, a razlog je dobra zarada od prodaje cveta i zrna.

U toku 2015. godine, konoplja je bila zasađena na površini od 60 hektara, u 2016. na 250, a 2017. godine na čak 500 hektara. Razlog je dobra zarada od prodaje cveta i zrna. Iako je najviše zasada u Vojvodini, prošle godine pojavili su se i proizvođači iz Centralne Srbije.

Primena konoplja neverovatno se brzo širi i to u proizvodnji papira, materijala za automobilsku industriju,

biorazgradive plastike, farmaciji , ili građevinskoj industriji. U Srbiji je pre nekoliko godina njeno uzgajanje počelo da doživljava ekspanziju. Prošle godine je pod zasadima industrijske konoplje bilo oko 500 hektara, a očekuje se da za pet do deset godina, pod konopljom bude nekoliko desetina hiljada hektara.

Maja Timotijević, predsednica udruženja "Konoplja", kaže za "Blic" da je sama procedura registrovanja proizvodnje relativno brza, a da se seme može kupiti u Srbiji.

- Kod nas su dozvoljene da se uzgajaju samo dve vrste, dok je u EU dozvoljeno čak 46 sorti. Uzgajanje industrijske konoplje može da bude veoma rentabilno, ali u startu morate da se odlučite da li sejete za zrno ili recimo cvet, ili da li ćete prerađivati stabljiku. Očekivanja su da dobijete od 600 do 800 kilograma zrna po hektaru. Zrno se uglavnom cedi i dobija se ulje, a onda od onog što ostane, tzv. pogače, prave se brašno i proteini. Cena otkupa zavisi od tržišta, a kilogram zrna se kreće od 1,5 do 3 evra – kaže Timotijević.

 

Konoplja praktično može cela da se iskoristi, ali u Srbiji se trenutno koriste samo cvet i zrno. Međutim, Igor Bogdanović iz okoline Vrnjačke Banje se jedini u Srbiji bavi preradom stabljike industrijske konoplje. Obradu vrši mašinama koji su delom iz Kine, a delom pravljene po nacrtima kod nas. Zanimljivo je da je Bogdanović jedan deo konoplje iskoristio za gradnju prve kuće u tzv. "zelenoj gradnji".

- Građevinski materijal od konoplje je izvanredan po svim svojim karakteristikama. Vatrootporan, vodopropustan, akustički tih, testiran na buđ, termite i glodare, pravi uštedu na grejanju ili hlađenju u odnosu na konvencionalne materijale i do 60 odsto. Takođe je bez alergena. Napravili smo seriju blokova i jedini smo u Srbiji koji to radimo. Već smo napravili u blizini manastira Manasija takvu kuću od 230 kvadratnih metara i sada planiramo da zasejemo konoplju na 800 hektara – ispričao je Bogdanović za "Blic".

Nakon obrade stabljike deo koji otpadne može i da se balira, pa da se onda od njih prave veoma kvalitetni briketi za grejanje. Industrijska konoplja je veoma zahvalna za uzgajanje, jer praktično nemate nikakvu obavezu oko nje nakon što je posejete.

 

izvor : https://www.blic.rs 

U prošlom broju Agrobiznisa, ako se sećate, bilo je reči o Libigovom zakonu ili zakonu minimuma, ali i najava da ćemo u nekom od narednih brojeva nešto više reći i o zakonu o opadajućem prinosu, odnosno zakonu optimuma. Da vas podsetim. Libigov zakon kaže da prinos zavisi od faktora koji se nalazi u minimumu. Povećavanjem njegovih performansi povećava se prinos sve do momenta dok se neki drugi faktor ne nađe u minimumu. Da bi došlo do daljeg rasta prinosa potrebno je sada povećati vrednosti ovog, novog faktora koji je u poziciji minimuma. Po svemu navedenom, priči kao da nema kraja, i čini se da povećanje prinosa nema granice, ali nije tako. Zašto?

Uzmimo ilustrativno za primer duvan, gde je recimo sadržaj pristupačnog fosfora u zemljištu faktor prinosa koji je u minimumu (generalno može biti bilo koji drugi factor prinosa). Ukoliko je sadržaj fosfora samo 5 mg (na 100 gr zemljišta), a ostali faktori prinosa nisu limitirani, možemo ostvariti prinos od recimo 1.000 - 1.200 kg. Sa svakim daljim povećavanjem sadržaja fosfora primetićemo da raste i prinos, koji vremenom dostiže svoj maksimum sa vrednošću od 35 mg.

Međutim, taj rast nije linearan. Naime, svaka novododana količna fosfora će povećavati prinos, ali u manjoj vrednosti nego prethodno dodata ista količina fosfora. Takav apsolutni porast i relativno smanjenje prinosa je grafički predstavljeno krivom.
Iz pomenutog primera možemo videti na čemu se temelji zakon o opadajućem prinosu - prinos ne raste proporcionalno dodanoj količini nekog faktora, već proporcionalno visini prinosa koji nedostaje do maksimalnog prinosa.

Šta se međutim dešava ukoliko nastavimo sa dodavanjem fosfora? Unošenjem novih količina fosfora prinosće u početku stagnirati, a zatim početi da opada usled toksičnog dejstva na biljku i(li) antagonističkog delovanja prema drugim makro i mikro elementima. Dakle, kada prinos dostigne svoj maksimum možemo reći da je u tom trenutku sadržaj fosfora u svom agronomskom, biološkom optimum za biljku i maksimalan prinos. Prethodna konstatacija je tačna i prihvaćena sa aspekta agronomije (nauke). Međutim, saznanje da dodavanje fosfora i maza rezultat postepeno smanjenje učinka, povećanje prinosa dovodi do zakona o (ekonomskom) optimum gde su sa aspekta ekonomske isplativosti optimalne vrednosti fosfora obično niže i predstavljaju maksimalnu dodatu količinu fosfora koja će kroz povećanje prinosa opravdati ulaganje.

Kolika će biti ta odstupanja zavisi pre svega od cene repromaterijala (ulaganja) i cene krajnjeg proizvoda. Na osnovu svega navedenog, potrebno je prvo utvrditi koji su to biološki optimum i faktor prinosa za svaku gajenu biljku i zatim u korelaciji sa ekonomskim činiocima težiti ka kreiranju, da tako nazovemo sad, proizvodnog optimuma, koji verovatno neće podrazumevati maksimalni ali svakako hoće ekonomsko isplativ prinos (profit), na čemu se uostalom i zasniva savremena, intenzivna poljoprivreda.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

Ledeni zimski dani u poslednjoj nedelji februara meseca mnogima su pokvarili planove za prolećnu setvu. Ipak, nijedan dobar ratar neće dozvoliti da mu malo niskih temperatura poremete jedan od najvažnijih poslova u godini. Naprotiv! One su samo razlog više da se svaki detalj prolećne setve isplanira do najsitnijih detalja. Da su mnogi to već i uradili, dokazuju informacije savetodavaca zaduženih za ratarstvo u Poljoprivredno stručnim savetodavnim službama širom Srbije. Oni već odavno znaju šta će ratari iz njihovog kraja i kada sejati, pa imaju gotovo potpuno precizne podatke.

Na krajnjem severu naše zemlje, u Subotici i okolini, stručnjaci očekuju da će otvaranje sezone ovogodišnje setve zakasniti samo nekoliko dana. Njive će, navodi Neven Orčić, savetodavac za ratarstvo iz Poljoprivredno stručne savetodavne službe, biti pune ljudi i mašina najverovatnije već krajem marta meseca. Do početka aprila setvu će početi i poslednji ratari. Inače, u ovom kraju je kukuruz dominantna kultura i očekuje se da će on ove godine biti posejan na oko 35.000 ha. Prošle godine ga je bilo više, ali mnogi ratari odustaju od ovog useva zbog loših iskustava, suše i nezadovoljavajućih prinosa u proteklih nekoliko godina. „Suncokret će se ove godine gajiti na oko 7.000 ha, soja na 4.000, a šećerna repa na između 300 i 400 ha“, ističe Orčić. Ozimi usevi su trenutno u dobrom stanju i zauzimaju oko 30.000 ha u atarima subotičkih sela. Među njima je, naravno, najzastupljenija pšenica, na oko 20.000 ha, a zatim uljana repica, na oko 5.000 ha. Ostale kulture gaje se na znatno manjim površinama.

Južnjaci, ne žurite sa setvom! Na suprotnom kraju naše zemlje, u Vranju, ratari takođe već vrše prve pripreme za setvu, proveravaju i popravljaju svoje mašine i planiraju kako da dobro i pametno raspodele sredstva sa kojima raspolažu. Nada Lazović Đoković, savetodavac za ratarstvo iz Poljoprivredno stručne savetodavne službe, kaže da će setva graška i grahorice sigurno početi tokom marta meseca. Sledeća kultura koja se seje u ovom kraju je lucerka, što će, sudeći prema planovima ratara, biti oko 1. aprila. Kukuruz, kao poslednji, ali zato najznačajniji usev, sejaće se sredinom aprila meseca. „Svakako savetujem ratarima da sa setvom kukuruza sačekaju barem do 10. aprila. Zemljište u našem kraju je veoma glinovito i pripada tipu smonica, odnosno zemljištima koja uopšte nisu laka za obradu. Ona se teško i zagrevaju, što je glavni razlog da se sa setvom na jugu Srbije ne žuri“, navodi Nada Lazović Đoković.

U ovom kraju površine pod kukuruzom iznosiće oko 8.500 ha. To je manje za čak 30 do 40 % nego prošle godine, takođe zbog neisplativosti gajenja ovog useva. „Kod nas uopšte ne postoje ratari koji koriste sisteme za navodnjavanje. Suvo ratarenje u kombinaciji sa teško obradivim zemljištem nikako ne može da da dobre rezultate. Zato kukuruz može biti isplativ jedino seljacima koji imaju parcele pored reka“, dodaje ona. Umesto kukuruza će mnogi Vranjanci gajiti jare graškove i grahorice, ili će čak ostaviti svoje njive potpuno neobrađene. U celom Pčinjskom okrugu pšenica trenutno zauzima oko 16.000 ha, što je za oko 20 % više nego lane. Manje kukuruza i u centralnoj Srbiji Jari ječam i ovas u Jagodini i okolini sejaće se čim vreme dozvoli da se uđe u njive. Te kulture sejaće se na oko 1.500 ha, a već u drugoj polovini marta mnogi ratari planiraju i setvu lucerke i crvene deteline.

„Leguminoze se u našem kraju svake godine seju na oko 4.000 ha. Tako će biti i ove“, objašnjava Milanka Miladinović, savetodavac za ratarstvo iz Poljoprivredno stručne savetodavne službe iz Jagodine. U Pomoravskom okrugu, takođe, kukuruz je najzastupljenija kultura. Ove godine gajiće se na između 40.000 i 45.000 ha, u zavisnosti od toga da li će još neki ratari odustati od tog useva. „U centralnoj Srbiji, kao i u drugim krajevima naše zemlje, ratari sve više prestaju da gaje kukuruz, jer jednostavno ne mogu da opravdaju uložena sredstva u tu kulturu“, dodaje Milanka. Suprotno tome, površine pod pšenicom svake godine su sve veće, pa trenutno iznose oko 15.000 ha. Soje i suncokreta je jako malo, na svega 200 do 250 ha. 


„Još jedan od problema koji muči naše ratare je usitnjenost parcela. Male i međusobnoudaljene parcele znatno povećavaju troškove, kako oko mehanizacije, tako iada je reč o samoj obradi zamljišta“, ističe naša sagovornica. Ne zaboravite da obilazite vaše njive Iz centralne Srbije, selimo se na krajni istok, u snegom pokriveni Negotin. Tamo, kaže direktor Poljoprivredno stručne savetodavne službe, Vladica Gavrilović, sneg u brdskim selima dostiže i po 45 cm, a temperature su već danima ispod nule. Zbog takvih okolnosti setva sigurno neće početi do sredine marta meseca.

U ovom stočarskom kraju mnogi domaćini gaje jari ovas i ječam, pa te kulture zauzimaju oko 2.500 ha. Zbog zimskog izmrzavanja one se često seju na proleće i to u kombinaciji sa lucerkom. Kukuruz se gaji na oko 20.000 ha, a suncokret će se ove godine u Borskom okrugu sejati na oko 7.000 ha. Pod ozimim strnim žitima trenutno je oko 19.500 ha, a od toga oko 16.500 ha zauzima pšenica. „Naši atari, tradicionalno, setvu počinju među prvima u zemlji. Razlog za to je što se zemljište u ovim krajevima brzo zagreva, ali i što smo gotovo potpuno izgubili proleće i veoma brzo nam stignu visoke letnje temperature“, ističe Gavrilović. On još podseća ratare da je od izuzetne važnosti da redovno obilaze svoje njive i da počnu sa setvom što je moguće pre. „Imajte u vidu da zbog propuštene februarske prihrane ona mora da se nadoknadi u martu mesecu. Preporuka je da se prvi put unese 70 % potrebnih količina azota, a drugi put još 30 %“, opominje stručnjak. 

Na kraju, razgovarali smo i sa predstavnikom ratara iz zapadne Srbije, Milanom Damjanovićem, savetodavcem za ratarstvo iz Poljoprivredno stručne savetodavne službe iz Čačka. On kaže da su domaćini u njegovom kraju već potpuno spremni za setvu jarih ječmova i ovsova i da samo čekaju prvu priliku da uđu u parcele. U Moravičkom okrugu, inače, te kultrure gaje se na oko 2.200 ha. Kukuruz se u ovom kraju gaji na oko 18.000 ha, kako silažni, tako i merkantilni.
Umesto drugih ratarskih kultura u Čačku se tradicionalno gaji krompir. On će ove godine zauzeti površinu od barem 6.000 ha. Pod pšenicom je oko 6.500 ha, a na još 3.500 ha gaje se drugi ozimi usevi.

„Setva je u našem kraju veoma razvučena i često traje i po mesec dana. Očekujem da će ona ove godine početi krajem marta meseca i to najpre u ravničarskim selima. U brdskim i planinskim u njive će se ući znatno kasnije, možda čak i sredinom maja meseca“, objašnjava Damjanović.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Kasna jesen i ovaj deo zime, nam pokazuje da pored prošlogodišnje ledene zime sa minimalnim količinama padavinama, postoje i zime u kojima je količina padavina, malo iznad višegodišnjih proseka.
Ovakva zima omogućava da stočar, koji je poslušao struku i uradio osnovnu obradu zemljišta, u kasnu jesen ima velike šanse da jari stočni grašak i grahoricu, kao i jare strnine (ovas ječam) poseje što ranije, odnosno, onog trenutka čim se stvore optimalni uslovi za setvu.


Najraniji rok za jare krmne kulture je 20. februar. Od tada počinje računanje vremena za jari stočni grašak iIi grahoricu. Pre toga ne, ali posle toga treba koristiti prvi trenutak, kada može da se uđe u parcelu i odraditi pripremu zemljišta i posejati ih. Staro je pravilo, da u februaru uvek postoji bar sedam dana, kada može da se uđe u parcelu i uradi sav predviđen posao.

Zašto sejati stočni grašak i grahoricu?


Prvo, razlog je što daju krmu odličnog kvaliteta i visokog prinosa, ali i zato što uspevaju na zemljištima, koja mi većinom u Šumadiji i radimo, a to su kisela sa pH vrednosti ispod 5,5 i sa niskim procentom humusa, većinom ispod 3. To su zemljišta koja ne odgovaraju lucerki, pa i crvenoj detelini i to treba poštovati. Ne treba sejati lucerku na kiselom, plitkom, siromašnom zemljištu. Nije opravdanje da se nema druga parcela. Lucerka tek na dubokom, strukturnom, bogatom zemljištu, daje predviđen prinos duži niz godina. Stočni grašak i grahorica daju veliku količinu zelene mase, od 40 – 50 t/ha sa visokim udelom minerala, vitamin i proteina. Vrlo
je sličan hemijski sastav senaže stočnog graška i lucerke. Rano se skida, možda i najranije, pa daje mogućnost druge žetve na istoj parceli, gde ima mogućnosti navodnjavanja. Odličan je predusev svim
ratarskim kulturama osim mahunarkama. Na istu parcelu ga treba vratiti posle četiri godine.

Mineralno kompleksno đubrivo uneti po preporuci, koja je dobijena posle urađene agrohemijske analize. Ako agrohemijska analiza nije urađena, a preporuka je da se uradi , treba predsetveno uneti do 30 kg/h čistog azota (N), a sa osnovnom obradom 60 – 80 kg/ha fosfora P₂O₅ i 80-100 kg/ha kalijuma u obliku K₂O. Setva se obavlja na razmak redova od 12,5 cm sa količinom semena koja je preporučena od proizvođača, o broju biljaka po jedinici površine. Razlika je u broju biljaka po nameni, da li je za proizvodnju semena ili krme. Potporni usev ide do 20 % glavnog useva (kod nas najčešći je ovas).

Ako se grašak proizvodi za zrno, tada se se seje kao čist usev. Valjanje ne raditi ako su zemljišta teška, a setva obavljena rano. Kosi se kada je u punom cvetu i započinje formiranje mahuna. U tom trenutku se dobija najkvalitetnija krmna masa. Ako nam je cilj da ga siliramo, kosimo ga kada je u fazi mlečno voštane zrelosti, kada je procenat suve materije 25 - 28 %. Sve isto važi i za grahoricu, koja daje 40 - 50 t/ha zelene mase, ili 8 - 10 t/ha sena. Setva se obavlja isto na međuredni razmak od 12,5 cm sa količinom semena koju je preporučio proizvođač istog. Posle setve treba uraditi valjanje lakim valjcima. Namena joj je za proizvodnju zelene mase, senaže, silaže i sena, koje je odličnog kvaliteta. Treba sejati jari stočni grašak i grahoricu, pošto se dobija zelena biljna masa visokog kvaliteta, relativno jeftino. Može se proizvoditi i na zemljištu koje nije naročito kvalitetno, a i ulaganja nisu uobičajno visoka.

Ko zna da proizvede zrno od stočnog graška je u velikoj prednosti, koristi se bez termičke obrade - melje se direktno, pošto popravlja proteinski deo obroka namenjenog stoci, a to je već dovoljan razlog za njegovu proizvodnju. Ostavlja zemljište obogaćeno azotom i organskom materijom, pa je odličan predusev.

 

AgroBiznis magazin

http://www.agrobiznis.rs/ 

U toku čitavog procesa gajenja, azot u osnovi određuje vegetativnu masu i količinu prinosa biljaka. Pravi izbor preparata azotnog mineralnog đubriva je važan kao i odgovarajuća količina u kojoj se rasipa. Genezis Petiso-KAN od 39% (27% N + 7% CaO + 5% MgO) predstavlja odlično rešenje, i čak ne sadrži samo jednu, već ukupno 3 vrste hranljivih elemenata. Njegov azot je motor vegetativnog rasta, bez njega nema efikasne sinteze belančevina, ni fotosinteze, dakle uvećanja i razvoja. Pored azota, uz pomoć sadržaja dolomita on doprinosi zadovoljavanju potreba biljaka za kalcijumom i magnezijumom. Njegov sadržaj magnezijuma neophodan je za procese biljne asimilacije, za stvaranje hlorofila, za strukturiranje ugljenih hidrata i masti, za zrenje useva i za formiranje odgovarajućeg kvaliteta.

Zašto odabrati Petiso-KAN?

Petiso-KAN sadrži visok nivo kalcijuma i magnezijuma, i to je azotno mineralno đubrivo sa ukupnim sadržajem aktivnih supstanci od 39%. U azotu Petiso-KAN đubriva u istom odnosu može se pronaći sporodelujući amonijum-azot i brzodelujući nitrat-azot i zbog toga se podjednako može primenjivati kao osnovno, starter ili glavno đubrivo na svakoj vrsti zemljišta i kod svake biljne kulture.

Rasipanje azota sa Genezis Petiso-KAN-om od 39% (27%N + 7% CaO, 5% MgO) je efikasno i, što nije manje važno, predstavlja ekološko rešenje koje čuva zemljište. Njegovom primenom možemo rasuti i 228 kg/t sredstva za poboljšanje zemljišta. Zbog uticaja dolomita u Petiso-KAN-u povećava se koncentracija kalcijuma u zemljištu i njegova pH vrednost, odnosno nastaje efekat neutralizacije. Zbog toga uz Petiso-KAN možemo da ostvarimo održivo mineralno đubrenje azotom. Povoljno je i da se dolomit (kao sastavni element đubriva) nalazi i u neposrednoj blizini lokalno nastale kiseline. Prah dolomita sa granulama manjim od 50 mikrona, koji se topao dodaje, pod uticajem vlage brzo reaguje sa komponentom amonijum nitrata koja omogućava brzu reakciju. Na taj način zajedno sa azotom obezbeđujemo i značajnu potrebu biljnih kultura za kalcijumom i magnezijumom.

Petiso-KAN je odlično osnovno đubrivo i za jesenje žitarice i uljanu repicu kao i za prolećne biljne kulture. Kod kukuruza i suncokreta, ali i kod soje, odnosno zbog njegovog sadržaja dolomita i kod šećerne repe, isplati se odabrati ovaj preparat.

Sa upotrebom Petiso-KAN-a (sa 39% ukupnih aktivnih sastojaka) poboljšava se struktura zemljišta, raste njegova sposobnost isporuke azota i fosfora i dolazi do oživljavanja zemljišta. Uz pomoć ovoga, možemo postići veću količinu i bolji kvalitet prinosa. Na kiselom zemljištu sa 100 kg Petiso-KAN-a može se postići bolji efekat, nego sa 100 kg amonijum-nitrata, uprkos tome što drugi sadrži 7 kg više azota!

  1. slika: Iskorišćenost Petiso-KAN-a u odnosu na amonijum nitrat (Kompolt Hungary, 1999; u zavisnosti od pH vrednosti tla (MAS/AN%) AN=100%)

U različitim zemljama je bolje koristiti različita đubriva specifična za dato područje.
Uz odgovarajuće skladištenje Petiso-KAN poseduje odličnu granularnu čvrstoću. Mešanje dodatka u Petiso-KAN poboljšava čvrstoću granula tako da se ona manje lome i mrve. Zahvaljujući svom izbalansiranom opsegu veličine, može se ravnomerno rasipati na velike razdaljine.Prednost Petiso-KAN-a se dobro vidi u poređenju sa amonijum nitratom (slika 1) Suprotno od rasutog amonijum nitrata sa 100 kg N aktivnog sastojka, azot iz Petiso-KAN-a se uz pomoć sadržaja dolomita, podjednako dobro koristi i na peskovitom i na smeđem šumskom zemljištu.

Koristite Genezis Petiso-KAN!

Porodica Lazarević voćarstvom se bavi od 2004. godine. Voćnjaci jabuka površine trideset hektara i tri hektara trešanja dostigli su pun rod. U toku je rezidba.

Lazarevići svake godine zasade po pet hektara voća, jabuka kažu ima dovoljno, pa podižu trešnje, kojih nema dovoljno na tržištu. Sve rade sami, od proizvodnje voća, navodnjavanja, zaštite protivgradnim mrežama i skladištenja u modernoj hladnjači, do prerade.

"Sav rod preradimo u sokove koje radimo bez šećera i aditiva, zdrave kombinacije - jabuka, cvekla, šargarepa - i sedamdeset odsto proizvodnje izvozimo", kaže Gavra Lazarević, vlasnik kompanije "Grini" koja se bavi i proizvodnjom delova za protivgradne sisteme.

U Orašcu je stotinak hektara pod voćem, ostali meštani bave se stočarstvom. Mika Jakovljević ima šezdeset goveda, najveći je proizvođač mleka u tom kraju.

"Lokalna samouprava već pet godina dodatno pomaže poljoprivrednicima. U našoj opštini ima na stotine hektara neobradjene, zaparložene zemlje i to polako podsticajnom merama menjamo", kaže Bojan Radović predsednik Opštine Aranđelovac. "Za pet godina iz opštinskog budžeta izdvojeno je 120 miliona dinara, naše poljoprivrednike oslobodili smo plaćanja poreza na poljoprivredno zemljište i uštedeli im još 300 miliona dinara."

Država ulaže u primarnu poljoprivrednu proizvodnju ali, po rečima ministra Branislava Nedimovića, insistira na razvoju prerađivačkih kapaciteta, jer se tu ostvaruje najveća dobit u poljoprivredi.

"Vlada i ministarstvo daju finansijsku podršku za takve preduzetničke poduhvate, važnije je da prodajemo finanlni proizvod nego sirovinu", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Poljoprivreda je 2016. godine, sa ostvarenih 4 milijarde dinara učestvovala u bruto društvenom proizvodu sa 10 odsto, uz prerađivačke kapacitete, moglo bi i više.

 

izvor : http://www.rts.rs 

Ako volite selo i poljoprivredu onda pravo do kioska gde ćete pronaci novi broj Agrobiznis magazine koji kao i uvek donosi nove price o tome kako da postanete uspešan poljoprivrednik. Ovog puta preporucujemo tekstove o zaštiti dunje od bolesti i štetočina. Za Agrobiznis magazin govore stručnjaci za proizvodnju maline i lešnika. Pored ostalog čitajte savete iz veterinarske struke kako da sprečite neplodnost goveda ali čitajte i o novostima  iz sveta. Tu su i male cake, kako da budete uspešni u proizvodnji tikvica i zelene salate. Agrobiznis je istraživao i čime mladi poljoprivrednici žele da se bave, kao i u šta su poznati pevači i sportisti uložili novac i zašto baš u poljoprivredu.

Svakog 15. u mesecu na kioscima je Agrobiznis magazin. Godisnja pretplata samo 1800 dinara. Informacije i narudžbine putem telfona 011/4052-117.

U ovom izdanju Agrobizni kalendar za 2018. godinu. Nema dobrog domaćina beza Agrobiznis magazina!

Video priliog: https://youtu.be/6jjK_HpvxBU

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2018 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30