Setva kukuruza, suncokreta i soje već uveliko traje i po rezultatima s terena, može se zaključiti da će ovogodišnja biti jedna od bržih. Tome je sigurno doprinelo epidemija virusa KOVID-19 i vanredna situacija u zemlji jer su ratri još krajem marta krenuli u posao, u nameri da ga što pre završe.Direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković ističe da je kukuruz već posejan na više od 60 odsto površina od planiranih milion hektara.

– Suncokret je zasejan na oko polovini od predviđenih 220.000 hektara oranica, a soje je, bar za sada, posejano na 30 do 40 odsto površina od očekivanih 240.000 hektara – naveo je Saković. – Koliko će ovog vikenda biti radno zbog Vaskrsa znaće se posle praznovanja.

On ističe da naša pokrajina prednjači u tim radovima zbog dobrih vremenskih prilika i relativno nove mehanizacije, koju imaju ovdašnji poljoprivrednici, dok u brdsko-planinskim područjima naše zemlje setva uvek traje sve do pred 1. maj zbog klime.

Da se setva obavi kako valja ove godine doprinos su dale i zemljoradničke zadruge, koje su se, odazvale na preporuku Zadružnog saveza Vojvodine, da, svaka u svojoj sredini, pomognu poljoprivrednim domaćinstvima čiji su članovi, iako u radnoj snazi, sprečeni da obave setvu jer zbog životne dobi od preko 65 godina ne mogu da izlaze iz svojih gazdinstava, a upravo toj starosnoj grupi pripada veliki broj domaćih zemljoradnika.
Tako je Zemljoradnička zadruga „Beška” u Beški, najveća od još tri-četiri na području opštine Inđija, obavila predsetvene pripreme i setvu ratarima koji nisu bili u mogućnosti da urade najvažniji poljoprivredni posao u godini.

– Po telefonskim pozivima smo odlazili na njive i po zahtevima vlasnika oranica uradili posao, odnosno posejali šta su od nas tražili i uz to koristili mehanizaciju zadruge – kazao je direktor Zemljoradničke zadruge Dragan Lončar, i naveo da su njihove usluge tražili ne samo poljoprivrednici iz Beške već i iz Krčedina i Čortanovaca. – U opštini Inđija, premda je to voćarsko-vinogradarsko područje, ima 3.500 hektra obradive zemlje, ali se obrađuje 2.500. Setva je krenula rano, još krajem marta, pa je sada u završnoj fazi.

Lončar kaže da je već posejno 90 do 95 odsto njiva, najviše kukuruzom, kojeg će biti između 600 i 700 hektara, suncokreta na oko 300, dok će soja zauzeti svega 35 do 40 hektara. Jesenas je pšenica posejana na 500 hektara.

– U Bačkoj Topoli setva je završena – rekao je direktor Zemljoradničke zadruge Branko Dudić. – Mi smo naših 260 hektara već posejali kukuruzom i suncokretom. Imamo i 105 zadrugara koji ukupno odrađuju 4.000 hektara, ali nam se ni oni, a ni staračka domaćinstva, nisu javljali u velikom broju, mada smo to očekivali. Verovatno su se snašli na drugoj strani jer vidimo da im posao dobrano odmiče.U Zemljoradičkoj zadrugi „Agroklek” u Kleku, nadomak Zrenjanina, iako se bave stočarstvom, već su posejali 1.200 hektara svojih njiva kukuruzom, suncokretom i sojom.

– Čini se da ove godina setva nije bila nikad lakša ni brža, ne samo nama već i poljoprivrednicima u selu, bez obzira na starosnu dob – kazao je direktor Rade Bokić. – Svi smo bili kao jedno. Posao samo završili za nekoliko dana, a i 55 naših zadrugara, koji obrađuju oko 800 hektara, na samom su kraju setve, a tako je i kod ratara koji nisu kooperanti, iako tek završavamo treću sedmicu aprila. Ujedno, poljoprivrednici su setvu obavljali bez trzavica, niko ih nije zaustavljao tokom policijskog sata.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kukuruz-vec-posejan-na-vise-od-600000-hektara-17-04-2020

 

Srpski ratari negoduju što otežan dolaze do svojih njiva zbog mera vanrednog stanja i ograničenja kretanja, a pojedini ratari iz Mačve do svojih oranica ne mogu nikako jer su – preko Drine.Ministarstvo poljoprivrede zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova radi na tome da pronađu rešenje za srpske poljoprivrednike, koji imaju obradivu zemlju na levoj obali Drine, u Bosni i Hercegovini, a kojima je neophodna specijalna dozvola da bi mogli da predu granični prelaz i izađu na svoje njive.

Reč je o blizu 300 srpskih poljoprivrednika, koji imaju obradivu zemlju na levoj obali Drine, u Bosni i Hercegovini, koji su se prijavili za specijalne dozvole Ministarstva poljoprivrede, kako bi mogli izaći na njive."Znamo za situaciju u selu Badovinci, opština Bogatiž. Radimo zajedno sa MUP-om da iznađemo rešenje za taj problem. Mislim da smo na tragu tome i mislim da ćemo uspeti to rešimo u četvrtak", izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović sinoć u Nišu, gde je boravio kao predsednik Štaba za upravljanje krizom u Nišavskom i Topličkom okrugu.On navodi da ministarstvo poljoprivrede od predsednika Opštine Bogatić čeka spisak poljoprivrednika koji su u ovakvoj situaciji.

"Radi, se negde o blizu 600 hektara, koliko je meni poznato, sa razlićitim poljoprivrednim kulturama, koje su ljudi namerni da rade, tako da, kad dobijemo spisak, dostavićemo MUP-u i pokušati da nađemo rešenje", rekao je ministar Nedimović.

Prijava za specijalne dozvole počela je u utorak u 7 sati i trajala je do 14 sati u Mesnoj kancelariji Badovinci. Poljoprivrednici su mogli i juče, u istom terminu da se prijavljuju.

U Srbiji su rešeni početni problemi sa kretanjem poljoprivrednika, koji su se žalili na veliku administraciju dobijanja dozvola za odlazak do oranice, pašnjaka, pčelinjaka ili plastenika, a gde je bilo i policijskog privođenja i kazni prekršajnog suda...

Izvor:https://mondo.rs/Info/Ekonomija/a1311678/Nedimovic-o-problemu-macvanskih-poljoprivrednika-koji-imaju-zemlju-u-Srpskoj.html

Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad u saradnji sa Crvenim krstom grada Novog Sada i Južnobačkog upravnog okruga doniralo je semenski materijal poljoprivrednicima za prolećni setvu. Vrednost donacije je 4,5 miliona dinara.Najugroženiji poljoprivrednici sa teritorije 11 opština Južnobačkog okruga, kao i 14 prigradskih novosadskih opština, dobili su donaciju u vidu semenskog kukuruza, soje i suncokreta.Pomoć, kako kaže predsednik saveta mesne zajednice Petrovaradin, Dražen Malobabić, poljoprivrednicima znači, a donacija od 250 kilograma semenskog materijala, biće svim paorima ravnomerno raspoređena.

Načelnik Južnobačkog okruga, Milan Novaković, istakao je da se ta akcija sprovodi već nekoliko godina sa ciljem da se pomoć dodeli najugroženijim poljoprivrednicima.

Uprkos vanrednom stanju, setva se u Vojvodini, kako je naglasio Novaković, redovno odvija bez većih problema i kada je u pitanju izdavanja dozvola za rad u polju poljoprivrednicima.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/semenski-materijal-doniran-poljoprivrednicima_1112902.html

Žetva pšenice u Pomoravskom okrugu, koja je zasejana na površini od oko 15.000 hektara, zahuktava se, a sa njom i otkup. Prinosi se kreću do 4,5 tona, a mlinska preduzeća otkupljuju po ceni od 18 dinara.

Žetvu su ubrzale visoke temperature ovih dana koje loše utiču na jedrost zrna, a mnogo pšenice je zbog nevremena poleglo, što se odražava na prinos i kvalitet, rekli su Tanjugu poljoprivredni stručnjaci za ratarstvo Jagodine.Poljoprivrednik iz sela Glogovca Kamenko Miloradović izjavio je da se prinosi kreću od 1,5 do 4,5 tona, zavisno od ulaganja. On i njegov komšija ističu da se cena od 18 dinara koju sada plaćaju mlinari u Jagodini "odnosi na na hlebno žito", koga, zbog poleglosti i drugih vremenskih nepogoda, neće biti mnogo, a ostalo se plaća i do dva dinara manje. Kažu da kombajneri za svoj posao naplaćuju 100 evra po hektaru.

Uz žetvu, ubrzava se i otkup, tako da pred otkupnim stanicama čekaju traktori sa prikolicama napunjenim pšenicom. Radnici koji uzimaju uzorke pšenice na vlažnost i primese, izjavili su da je vlažnost dobra, posebno kod pšenice koja se dovozi iz brdsko-planinskog dela, dok je sa njiva uz Veliku Moravu "malo vlažnija".

Poslednje kiše uzrokovale su naglo bujanje korova.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/zetva-psenice-u-punom-jeku-kvalitet-zrna-dobar-otkupna-cena-niska/gewcbnr

UKOLIKO Skupština grada danas prihvati predlog programa podrške agraru i ruralnom razvoju na području Novog Sada, poljoprivrednici će uskoro moći da konkurišu za budžetska sredstva, oko 15,7 miliona dinara. Od toga, 12,4 miliona dinara je planirano za podršku ruralnog razvoja, među kojima je u prvom planu podrška mladima u seoskim područjima, za koju je namenjeno ukupno 7,4 miliona dinara.Predviđeno je i sufinansiranje kamata za poljoprivredne kredite, podrška organskoj proizvodnji i nabavci poljo-opreme. - Ako imamo u vidu celokupnu situaciju u našem agraru i stalnu potrebu proizvođača za dodatnim ulaganjima, bilo koji vid podsticaja od države je svakako dobrodošao, dok ne pristignu prihodi od žetve ili berbe - smatra Bogdan Miodragović, ratar iz Čeneja. Miodragović dodaje da bi visinu podsticaja trebalo koliko god je moguće povećavati, kako bi što više poljoprivrednika imalo šansu da konkuriše. - Trebalo bi samo uprostiti papirologiju, da bi i oni stariji, koji ne koriste nove tehnologije, poput interneta, lakše mogli da se prijave na konkurse i dođu do neophodnih sredstava - sugeriše naš sagovornik, koji se bavi proizvodnjom, uglavnom, kukuruza, soje i pšenice na 40 hektara sopstvene i još toliko zemlje u zakupu. Ovaj ratar mlađe generacije navodi da je za kupovinu žitnog kombajna uzeo kredit, za koji je iskoristio državne subvencije, pa mu je kamata bila svega tri odsto. - Zainteresovan sam za učešće i na budućem gradskom konkursu za podršku poljoprivredi, pogotovo ako bude namenskih sredstava za poboljšanje života na salašima, za izgradnju elektromreže, prilaznih puteva i druge namene - dodaje ovaj Čenejac, koji poseduje i salaš od deset hektara u komadu. U okviru mera ruralnog razvoja, Grad planira dva miliona dinara za podršku organskoj proizvodnji kvalitetne i zdravstveno bezbedne hrane. Izvor: Večernje novosti

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30