Žetva pšenice u Pomoravskom okrugu, koja je zasejana na površini od oko 15.000 hektara, zahuktava se, a sa njom i otkup. Prinosi se kreću do 4,5 tona, a mlinska preduzeća otkupljuju po ceni od 18 dinara.

Žetvu su ubrzale visoke temperature ovih dana koje loše utiču na jedrost zrna, a mnogo pšenice je zbog nevremena poleglo, što se odražava na prinos i kvalitet, rekli su Tanjugu poljoprivredni stručnjaci za ratarstvo Jagodine.Poljoprivrednik iz sela Glogovca Kamenko Miloradović izjavio je da se prinosi kreću od 1,5 do 4,5 tona, zavisno od ulaganja. On i njegov komšija ističu da se cena od 18 dinara koju sada plaćaju mlinari u Jagodini "odnosi na na hlebno žito", koga, zbog poleglosti i drugih vremenskih nepogoda, neće biti mnogo, a ostalo se plaća i do dva dinara manje. Kažu da kombajneri za svoj posao naplaćuju 100 evra po hektaru.

Uz žetvu, ubrzava se i otkup, tako da pred otkupnim stanicama čekaju traktori sa prikolicama napunjenim pšenicom. Radnici koji uzimaju uzorke pšenice na vlažnost i primese, izjavili su da je vlažnost dobra, posebno kod pšenice koja se dovozi iz brdsko-planinskog dela, dok je sa njiva uz Veliku Moravu "malo vlažnija".

Poslednje kiše uzrokovale su naglo bujanje korova.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/zetva-psenice-u-punom-jeku-kvalitet-zrna-dobar-otkupna-cena-niska/gewcbnr

UKOLIKO Skupština grada danas prihvati predlog programa podrške agraru i ruralnom razvoju na području Novog Sada, poljoprivrednici će uskoro moći da konkurišu za budžetska sredstva, oko 15,7 miliona dinara. Od toga, 12,4 miliona dinara je planirano za podršku ruralnog razvoja, među kojima je u prvom planu podrška mladima u seoskim područjima, za koju je namenjeno ukupno 7,4 miliona dinara.Predviđeno je i sufinansiranje kamata za poljoprivredne kredite, podrška organskoj proizvodnji i nabavci poljo-opreme. - Ako imamo u vidu celokupnu situaciju u našem agraru i stalnu potrebu proizvođača za dodatnim ulaganjima, bilo koji vid podsticaja od države je svakako dobrodošao, dok ne pristignu prihodi od žetve ili berbe - smatra Bogdan Miodragović, ratar iz Čeneja. Miodragović dodaje da bi visinu podsticaja trebalo koliko god je moguće povećavati, kako bi što više poljoprivrednika imalo šansu da konkuriše. - Trebalo bi samo uprostiti papirologiju, da bi i oni stariji, koji ne koriste nove tehnologije, poput interneta, lakše mogli da se prijave na konkurse i dođu do neophodnih sredstava - sugeriše naš sagovornik, koji se bavi proizvodnjom, uglavnom, kukuruza, soje i pšenice na 40 hektara sopstvene i još toliko zemlje u zakupu. Ovaj ratar mlađe generacije navodi da je za kupovinu žitnog kombajna uzeo kredit, za koji je iskoristio državne subvencije, pa mu je kamata bila svega tri odsto. - Zainteresovan sam za učešće i na budućem gradskom konkursu za podršku poljoprivredi, pogotovo ako bude namenskih sredstava za poboljšanje života na salašima, za izgradnju elektromreže, prilaznih puteva i druge namene - dodaje ovaj Čenejac, koji poseduje i salaš od deset hektara u komadu. U okviru mera ruralnog razvoja, Grad planira dva miliona dinara za podršku organskoj proizvodnji kvalitetne i zdravstveno bezbedne hrane. Izvor: Večernje novosti

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30