Prema podacima Zavoda za statistiku, u poslednje četiri godine cene osnovnih ratarskih kultura stagniraju. I ove godine su ratari nezadovoljni otkupnim cenama osnovnih kultura, jer im ne pokrivaju troškove proizvodnje. U Zemljoradničkoj zadruzi "Agrosoj" u selu Neuzina ne čekaju da otkupne cene pšenice, kukuruza ili suncokreta porastu na tržištu, već se uporedo bave i profitabilnijim povrtarstvom.S jedne strane kukuruz, s druge suncokret, a između paprika. Ovakav raspored useva u ataru banatskog sela Neuzina nije se mogao videti do ove godine. Poljoprivrednici su gajili samo osnovne ratarske kulture.U Zemljoradničkoj zadruzi "Agrosoj" su odlučili da prekinu s tom praksom. Ove godine su na pedeset hektara zasnovali proizvodnju povrća. Prvi put su u poslednje vreme na oranicama gajeni paprika, crni luk, šargarepa, paštrnak i peršun.

"Osnovni motiv je bio raspoređivanje rizika proizvodnje, znači da ne bude samo to ratarstvo nego da se uključi i neka nova proizvodnja, potencijalno profitabilnija, ali svakako da se rasporedi rizik", ističe Nandor Vereš iz Zemljoradničke zadruge "Agrosoj".

Objašnjava da je, kako u ovim godinama, kada je pšenica apsolutno podbacila, dobro imati to povrće koje je pod zalivnim sistemom, koje amortizuje taj udarac.Pošto rod zri u etapama, radnici će nekoliko puta prolaziti kroz redove i otkidati plodove koji su više od dve trećine pocrveneli.

Tijana Bobar stručnjak za zaštitu bilja navodi da ova proizvodnja zahteva dosta fizičkog rada i svakodnevno praćenja stanja useva. To što je na ovom zemljištu uvek ranije bila neka od ratarskih kultura je prednost.

"Pre svega nama je ovde jedan važan faktor to što se ljudi ovde uglavnom nisu bavili povrtarstvom, tako da je da kažem na ovom zemljištu prvi put rađena paprika, znači nema nekih zagađenja, mikroorganizama od predhodnih godina i onda se to lakše ostvari. Na ovoj površini imamo 3,7 hektara konzumne paprike i naša očekivanja za prvu godinu su nekih 60 tona po hektaru", ocenjuje Tijana Bobar, stručnjak za zaštitu bilja.

Za prelazak na povrtarstvo na njivi neophodan je sistem za navodnjavanje, a tokom okopavanja i branja angažovanje dodatne radne snage.

Procena stručnjaka je da po hektaru svakodnevno treba četiri radnika.

Prednosti ovakve proizvodnje su lakši plasman robe i bolje cene, jer zarada sa jednog hektara može biti jednaka onoj s pedeset hektara pšenice.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4057936/ratarstvo-povrtarstvo-prinosi-paprika.html

Iako su plodne vojvođanske ravnice idealne za uzgoj pšenice, nisu izostali ni pojedini vredni poljoprivrednici koji ovu žitaricu uzgajaju u zapadnoj Srbiji.Iako su parcele ustitnjene, sezona žetve je u punom jeku, a Dragan Alimpijević (37) sa svojim kombajnom je od ranog jutra na svom radnom mestu. Zadovoljan je ovogodišnjim rodom i prinosom, jer ambari će biti puni.

"Sezona traje još nekih sedam dana, kombajn ne gasim od 9 ujutru do 9 uveče. Proizvodim za svoje potrebe, imam u svom domaćinstvu dosta grla stoke. Na parcelama od 5 hektara pored ječma uzgajam i pšenicu na nešto više od dva hektara. Zadovoljan sam ovogodišnjim rodom, bolji je nego ranijih godina za 20 odsto, imaću prinos oko 5 tona po hektaru. Kada završimo sezonu žetve psenice, krećemo sa berbom kukuruza, za seljaka ima posla uvek“, kazao je Dragan Alimpijević za RINU.Ove godine i otkupljivači zadovoljno trljaju ruke. Čačanska firma "Agrofield" koja se bavi proizvodnjom stočne hrane, za ovu sezonu već je otkupila oko 200 tona pšenice i ječma."Prinosi pšenice i ječma ove godine su bili između 4000 kilograma i 4500 kilograma po hektaru, što je bolje nego lane, s obzirom da je u Vojvodini nešto manje rodila nego što je to očekivano, zato smo se više oslonili na proizvođače iz ovog kraja. Otkupna cena je u skladu i sa prinosom viša nego prošle godine i za pšenicu je 18,50 sa PDV-om , a cena ječma je oko 14,50 + PDV", rekao je Aleksandar Jeremić, i dodao da je ova čačanska kompanija otkupila dovoljne količine za svoje potrebe.

Prema poslednjim podacima pšenica se u zapadnoj Srbiji uzgaja na oko 314 hektara, što je daleko manje od ostalih žitarica pod kojima je nekoliko hiljada hektara.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=17&nav_id=1707938

Žetva pšenice je pri kraju, kvalitet je dobar, a prinosi su bolji od očekivanja slažu se poljoprivrednici i dodaju kako bi za bolju cenu trebalo malo sačekati sa prodajom. Poljoprivrednik iz Banatskog Novog Sela kod Pančeva Zoran Sefkerinac kaže da je ostvario prinos od 3,5 tona po jutru što ocenjuje dobrim posle sušnog marta i aprila.

"Izgledalo je da će biti ništa, medjutim ima pšenice, a prinosi variraju od agrotehnike, od dve do 3,5 tona po jutru", rekao je on u izjavi za Tanjug.

Dodaje da on pšenicu nikad ne prodajemo u žetvi jer je tada cena niska.

"Cena je već krenula gore, tako da ćemo mi pšenicu prodavati u narednim mesecima", kaže on.U žetvi cena je bila oko 17,5 dinara sa PDV-om a on kaže da cena posle samo mesec dana zna da bude već i za 30 odsto.

"Cena na berzi je već 18,5 – 19 dinara plus PDV, a jedan otkupljivač kod nas u okolnim selima je već platio 19,5 dinara", kaže Sefkerinac i dodaje da generalno očekujemo rast cena pšenice.

Ističe da je hlebni kvalitet pšenice odličan, jer su proteini su bili 14 a bio je visok i gluten.

"Medjutim, nemamo razvrstavanje pšenice po kvalitetu što bi bilo veoma dobro da se to uvede", zaključuje on.

Poljoprivrednik Vladan Martić iz Kukujevaca koji je pod pšenicom imao 20 hektara kaže da je prosečan prinos po jutru oko 45 metara."Zadovoljni smo rodom, cena je trenutno nekih 18 dinara, a nadamo se da bi mogla ići malo nešto gore", kaže on.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/prinos-bolji-od-ocekivanog-zetva-psenice-je-pri-kraju-poljoprivrednici-zadovoljni/1q42b1b

Zahvaljujući povoljnim meteorološkim prilikama, nemali je broj poljoprivrednika koji su se već ovih dana odlučili za postrnu setvu na poljima sa kojih su skinute žitarice, što će im omogućiti dvostruki prihod ove godine.

Dve žetve će biti moguće pre svega kod onih ratara koji su primenjivali sve agrotehničke mere, uključujući i navodnjavanje, bez kojeg, po svemu sudeći, neće biti moguće ozbiljnije bavljenje poljoprivredom u vremenima očigledno burnih klimatoloških promena.

Koliki je značaj stručne obrade zemljišta i negovanja ratarskih kultura potvrđuje slučaj jednog od najboljih porodičnih preduzeća u agraru na zapadu Bačke, somborskog Meteor Komerca, koji je na svojim poljima već otpočeo postrnu setvu soje.

- Na ovim višim terenima skinuli smo pivarski ječam sa nekih 90 hektara, a zahvaljujući sistemu navodnjavanja kojim su pokrivene sve parcele u najosetljivjim fazama, vegetacije biljke su dobile dovoljnu količinu vlage , pa je i prinos preko 7,7 tona po hektaru, u skladu sa prilikama - kaže inženjer-agronom Stefan Cuce, rukovodioca biljne proizvodnje u ovoj kompaniji.

Vlasnik Slaviša Drobilović, u iščekivanju završetka garenja i setvospreme priprema sejačicu za postrnu setvu soje, koja će takođe biti obavljena uz potpunu primenu svih agrotehničkih mera, kao garanta dobrog prinosa.

Tako se nakon plićeg oranja, takozvanog garenja, na dubini od 15 centimetara, koje se primenjuje zarad zaoravanja žetvenih ostataka, ali i čuvanja vlage u zemljištu, mehanizacija priprema za setvu 600.000 biljaka soje po hektaru, što bi uz malo meteorološke sreće moglo da obezbedi još jednu uspešnu, jesenju žetvu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2941158/pocela-postrna-setva-soje-dvostruki-prihodi-za-ratare

Ogledno polje sa pšenicom je jesenas zbog suše zasejano sa mesec dana zakašnjenja, ali su primenjene mere agrotehnike i junska kiša učinile da ono dođe u fazu koja pred žetvu mnogo obećava.Sitna kiša koja je rominjala iznad nepreglednog žitnog polja u selu Davidovac, nedaleko od Vranja, prestade da pada tek kada su poljoprivredni proizvođači iz okolnih sela počeli da se okupljaju na manifestaciju "Dan polja ozimih strnih žita", koju je ove godine na gazdinstvu Marjana Nikolića organizovala vranjska Poljoprivredno savetodavna i stručna služba.

Uzorni poljoprivredni proizvođač, Dragan Nakić iz Rakovca nije krio zadovoljstvo zbog lepo odrađenog oglednog polja."Mislio sam da ovde neće roditi 'bog zna šta'. Drago mi je što su me stručnjaci demantovali ovakvim oglednim poljem na kojem posle obilne junske kiše bujaju zasejane sorte pšenice. Napraviću spisak sa sortama koje su dale odlične rezultate i njih ću sejati na svom imanju", kaže Dragan.Njegov prijatelj Zoran Stojanović iz Ristovca, koji uzgaja pšenicu na tri hektara je takođe prezadovoljan stanjem zasejane pšenice na oglednoj parceli. Posebnu pažnju je posvetio novim sortama pšenice za koje je od vranjskih poljoprivrednih stručnjaka čuo da daju prinose od pet do sedam tona po hektaru. Jedino mu je zasmetalo što na oglednom polju nije video više mladih poljoprivrednih proizvođača.Na ogledno polje sa pšenicom koje je postavio zajedno sa stručnjacima vranjske poljoprivredne službe i sinom Marjanom, ponosan je i Sreten Nikolić. Ovaj iskusni poljoprivredni proizvođač kaže da su zbog suše ogledno polje zasejali sa mesec dana zakašnjenja, ali da su primenjene mere agrotehnike i junska kiša učinile da ono dođe u fazu koja, pred žetvu, mnogo obećava.Iako je ove godine "Dan Polja" održan u skladu sa naredbom o zabrani okupljanja u Republici Srbiji na javnom mestu, zatvorenom i otvorenom prostoru poljoprivredni proizvođači nisu hteli da propuste ovaj, za njih veoma značajan događaj, pa je većina došla pod maskama poštujući predviđene mere zaštite od virusa korona. Imali su i mnogo pitanja za koordinatorku "Dana polja" Nadu Lazović Đoković i njene kolege koje su im i na ovoj manifestaciji strpljivo odgovarali na sva postavljena pitanja.

Predstavljajući im stanje useva na ovom oglednom polju, koordinatorka je rekla da se njihova proizvodnja odvijala u teškim vremenskim uslovima.Setvu je jesenas pratila suša koja se nastavila tokom novembra i decembra meseca. Imali smo blagu zimu tako da smo imali velike probleme sa biljnim bolestima, korovima i štetočinama. Otuda smo bili prinuđeni da primenimo sve agrotehničke mere. U jesen smo primenili mineralno đubrivo 'tri petnaestice'. Obavili smo dve folijarne prihrane azotom sa NutrActive koji je osigurao redovnu i produženu ishranu useva tokom cele vegetativne sezone što se može i golim okom videti na oglednom polju", istakla je Lazović Đoković i dodala da su divlji ovas tretirali preparatom Heliomah, ali on nije dao željene rezultate.

Nisu uspeli da ga eliminišemo i zbog toga će imati manje prinose u žetvi.Na ovom oglednom polju od 24 sorte pšenice i tri sorte tritikala, prema njenim rečima, najboljom se pokazala sorta tritikale Triamor gde se očekuju prinosi od preko osam tona po hektaru. Od pšenice odlično su ponele nove sorte Logika, Ikona, Elastika i Klimatika. To su sorte koje su prvi put ove godine zastupljene na oglednom polju vranjske poljoprivredne službe. Pored ovih sorti odlično se pokazala i sorta Apilco, Izalko, kao i već prepoznatljve Nikol, Sosthene i Anapurna.Od novosadskih sorti pšenice već po ustaljenom pravilu standardno očekujemo najveći prinos od sorti NS 40 s, Ilina, Simonida i Zvezdana, ali moram da naglasim da će nove sorte Igra i Rani otkos preuzeti ulogu pobede na našem području. Odličnom prinosu se nadamo i od Limagrinovih sorti Nikol, Avenija, Apač, Anapurna. Na ovom oglednom polju očekujemo prosečne prinose od šest tona po hektaru, a rodu od preko sedam tona nadamo se da će dati Logika, Klimatika, Apilco, Ilina, Izalco i Anapurna", naglašava Lazović Đoković.

Ona na kraju dodaje da će tek nakon žetve moći sa sigurnošću da predstavi prinose svake sorte pojedinačno i svu primenjenu agrotehniku u lokalnom poljoprivrednom biltenu koji priprema vranjska Poljoprivredna savetodavna i stručna služba, tako da će svi poljoprivredni proizvođači moći na osnovu rezultata da izaberu sortu za narednu setvu.

Izvor:https://www.agroklub.rs/ratarstvo/dan-polja-u-vranju-obecava-dobre-prinose-zitarica/60681/

Još dve do tri sedmice deli nas od nove žetve pšenice i, kao i uvek kada se spominje taj posao, sve interesuje koliko će koštati novi rod. Očekivanja su da ćemo u ovogodišnjoj žetvi imati manje žita nego lane, zbog dugog sušnog perioda tokom zime, ali opet dovoljno za domaće potrebe i za izvoz, piše novosadski Dnevnik.

Deo zemljoradnika smatra da kilogram ovogodišnjeg roda treba da bude 20 dinara, koliko već nekoliko meseci košta žito, dok su ratari u Banatu mišljenja da nova pšenica treba da staje 24 dinara, jer je u južnom i srednjem Banatu tokom maja bilo malo kiše, pa se usev nije oporavio od dugog zimskog sušnog perioda.Pošto je pšenica sada 20 dinara, ta cena treba da ostane i dalje, bez obzira na to što još imamo zaliha pšenice od lanjske žetve i što ćemo je u novoj žetvi imati, izvesno je, više od dva miliona tona, znatno iznad domaćih potreba, kazao je zemljoradnik iz Subotice Miroslav Kiš.

U Banatu ratari od pšenice neće imati velike koristi jer su kišni oblaci zaobilazili južni i srednji Banat, pa poljoprivrednik Zoran Sefkerinac iz Banatskog Novog Sela kaže da je mnogo ratara preoravalo pšenicu, a oni koji to nisu činili, ne očekuju prenos iznad dve tone po jutru. Kiše je bilo, ali ne podjednako u celom Banatu, već su bili lokalni pljuskovi i žito nije podjedanko svuda pokislo, naveo je Sefkerinac.

U Agrarnoj komori poljoprivrednih proizvođača Srbije kažu da nova pšenica treba da bude 21,5 dinar, i da će koštanje ispod te cene ići na štetu zemljoradnika.

Još niko nije zvanično izašao s cenom, ali je izvesno da ćemo žita imati manje i da će i prinosi po hektaru takođe biti niži nego lane pa, kada se to uzme u obzir, kilogram ne bi smeo da bude ispod 21,5 dinar, kazao je Nenad Manić iz Agrarnog saveza.Pošto je pšenica sada 20 dinara, ta cena treba da ostane i dalje, bez obzira na to što još imamo zaliha pšenice od lanjske žetve i što ćemo je u novoj žetvi imati, izvesno je, više od dva miliona tona, znatno iznad domaćih potreba, kazao je zemljoradnik iz Subotice Miroslav Kiš.

U Banatu ratari od pšenice neće imati velike koristi jer su kišni oblaci zaobilazili južni i srednji Banat, pa poljoprivrednik Zoran Sefkerinac iz Banatskog Novog Sela kaže da je mnogo ratara preoravalo pšenicu, a oni koji to nisu činili, ne očekuju prenos iznad dve tone po jutru. Kiše je bilo, ali ne podjednako u celom Banatu, već su bili lokalni pljuskovi i žito nije podjedanko svuda pokislo, naveo je Sefkerinac.

U Agrarnoj komori poljoprivrednih proizvođača Srbije kažu da nova pšenica treba da bude 21,5 dinar, i da će koštanje ispod te cene ići na štetu zemljoradnika.

Još niko nije zvanično izašao s cenom, ali je izvesno da ćemo žita imati manje i da će i prinosi po hektaru takođe biti niži nego lane pa, kada se to uzme u obzir, kilogram ne bi smeo da bude ispod 21,5 dinar, kazao je Nenad Manić iz Agrarnog saveza.Mada o ceni poljoprivrednici uveliko govore, otkupljivači se slabo oglašavaju i još nema pravih ponuda koliko su spremni da plate za još neovršeni rod.

Još nije počelo trgovanje „na zeleno” u punom obimu, kaže direktor "Žita Srbije" Vukosav Saković i dodaje da malobrojni za žito još u polju, u zavisnosti od kvaliteta, nude između 16,5 i 17,5 dinara, ali slabo ima ratara zainteresovanih da trguju po toj ceni.

On kaže da će se o ceni novog roda više znati tek kada žetva počne, ali da se ipak ne očekuju velika odstupanja u odnosu na cenu od lane i tokom ove ekonomske godine. Lanjska otkupna cena, podseća Saković, kretala se između 17 i 18 dinara, a tokom godine najjeftinija pšenica koštala je 18,2 dinara, a najkvalitetnija 19,6 dinara i po toliko se i sada prodaje na Produktnoj berzi.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/ceka-se-zetva-paori-navijaju-da-psenica-bude-najmanje-20-dinara/s3gl93z

Ukupan promet preko Produktne berze ove nedelje iznosio je 908 tona robe što je finansijska vrednost od 21,4 miliona dinara, navodi se u današnjem izveštaju Produktne berze.
"Pad cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i prvi ugovor za uljanu repicu obeležili su ovu nedelju na organizovanom robno-berzanskom tržištu", saopštila je Berza.Cena pšenice prošlogodišnjeg roda na domaćem tržištu beleži silazne trendove, izvoz je smanjen, a domaći mlinari su snabdeveni.

Pšenicom minimalne hetolitarske mase 76 kg se trgovalo po jedinstvenoj ceni od 18,8 dinara po kilogramu bez PDV-a što je niži iznos za 4,08 procenata.

"U iščekivanju žetve poljoprivredne proizvođače brinu cena i očekivani prinos. Tražnja pšenice novog roda na paritetu FCA sa isporukom robe u julu, bila je na cenovnom nivou od 148 evra po toni u dinarskoj protivvrednosti na dan plaćanja", saopštila je Produktna berza.

Pad cena beleži i kukuruz a svi ugovor zaključeni su po ceni od 15,7 dinara po kilogramu bez PDV-a.

Na Produktnoj berzi ove nedelje zaključen je i prvi ugovor za uljanu repicu ovogodišnjeg roda a količina od 100 tona ugovorena je po ceni od 330 evra po toni.

Suncokretovom sačmom sa 33 odsto proteina se trgovalo po ceni od 26,8 dinara za kilogram bez PDV-a, dok je kupoprodajni ugovor ječma roda 2019. je zaključen po 15,2 din/kg bez PDV-a.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/pad-cena-psenice-i-kukuruza-prvi-ugovor-za-uljanu-repicu_1132111.html

Setva kukuruza, suncokreta i soje već uveliko traje i po rezultatima s terena, može se zaključiti da će ovogodišnja biti jedna od bržih. Tome je sigurno doprinelo epidemija virusa KOVID-19 i vanredna situacija u zemlji jer su ratri još krajem marta krenuli u posao, u nameri da ga što pre završe.Direktor „Žita Srbije” Vukosav Saković ističe da je kukuruz već posejan na više od 60 odsto površina od planiranih milion hektara.

– Suncokret je zasejan na oko polovini od predviđenih 220.000 hektara oranica, a soje je, bar za sada, posejano na 30 do 40 odsto površina od očekivanih 240.000 hektara – naveo je Saković. – Koliko će ovog vikenda biti radno zbog Vaskrsa znaće se posle praznovanja.

On ističe da naša pokrajina prednjači u tim radovima zbog dobrih vremenskih prilika i relativno nove mehanizacije, koju imaju ovdašnji poljoprivrednici, dok u brdsko-planinskim područjima naše zemlje setva uvek traje sve do pred 1. maj zbog klime.

Da se setva obavi kako valja ove godine doprinos su dale i zemljoradničke zadruge, koje su se, odazvale na preporuku Zadružnog saveza Vojvodine, da, svaka u svojoj sredini, pomognu poljoprivrednim domaćinstvima čiji su članovi, iako u radnoj snazi, sprečeni da obave setvu jer zbog životne dobi od preko 65 godina ne mogu da izlaze iz svojih gazdinstava, a upravo toj starosnoj grupi pripada veliki broj domaćih zemljoradnika.
Tako je Zemljoradnička zadruga „Beška” u Beški, najveća od još tri-četiri na području opštine Inđija, obavila predsetvene pripreme i setvu ratarima koji nisu bili u mogućnosti da urade najvažniji poljoprivredni posao u godini.

– Po telefonskim pozivima smo odlazili na njive i po zahtevima vlasnika oranica uradili posao, odnosno posejali šta su od nas tražili i uz to koristili mehanizaciju zadruge – kazao je direktor Zemljoradničke zadruge Dragan Lončar, i naveo da su njihove usluge tražili ne samo poljoprivrednici iz Beške već i iz Krčedina i Čortanovaca. – U opštini Inđija, premda je to voćarsko-vinogradarsko područje, ima 3.500 hektra obradive zemlje, ali se obrađuje 2.500. Setva je krenula rano, još krajem marta, pa je sada u završnoj fazi.

Lončar kaže da je već posejno 90 do 95 odsto njiva, najviše kukuruzom, kojeg će biti između 600 i 700 hektara, suncokreta na oko 300, dok će soja zauzeti svega 35 do 40 hektara. Jesenas je pšenica posejana na 500 hektara.

– U Bačkoj Topoli setva je završena – rekao je direktor Zemljoradničke zadruge Branko Dudić. – Mi smo naših 260 hektara već posejali kukuruzom i suncokretom. Imamo i 105 zadrugara koji ukupno odrađuju 4.000 hektara, ali nam se ni oni, a ni staračka domaćinstva, nisu javljali u velikom broju, mada smo to očekivali. Verovatno su se snašli na drugoj strani jer vidimo da im posao dobrano odmiče.U Zemljoradičkoj zadrugi „Agroklek” u Kleku, nadomak Zrenjanina, iako se bave stočarstvom, već su posejali 1.200 hektara svojih njiva kukuruzom, suncokretom i sojom.

– Čini se da ove godina setva nije bila nikad lakša ni brža, ne samo nama već i poljoprivrednicima u selu, bez obzira na starosnu dob – kazao je direktor Rade Bokić. – Svi smo bili kao jedno. Posao samo završili za nekoliko dana, a i 55 naših zadrugara, koji obrađuju oko 800 hektara, na samom su kraju setve, a tako je i kod ratara koji nisu kooperanti, iako tek završavamo treću sedmicu aprila. Ujedno, poljoprivrednici su setvu obavljali bez trzavica, niko ih nije zaustavljao tokom policijskog sata.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kukuruz-vec-posejan-na-vise-od-600000-hektara-17-04-2020

 

Srpski ratari negoduju što otežan dolaze do svojih njiva zbog mera vanrednog stanja i ograničenja kretanja, a pojedini ratari iz Mačve do svojih oranica ne mogu nikako jer su – preko Drine.Ministarstvo poljoprivrede zajedno sa Ministarstvom unutrašnjih poslova radi na tome da pronađu rešenje za srpske poljoprivrednike, koji imaju obradivu zemlju na levoj obali Drine, u Bosni i Hercegovini, a kojima je neophodna specijalna dozvola da bi mogli da predu granični prelaz i izađu na svoje njive.

Reč je o blizu 300 srpskih poljoprivrednika, koji imaju obradivu zemlju na levoj obali Drine, u Bosni i Hercegovini, koji su se prijavili za specijalne dozvole Ministarstva poljoprivrede, kako bi mogli izaći na njive."Znamo za situaciju u selu Badovinci, opština Bogatiž. Radimo zajedno sa MUP-om da iznađemo rešenje za taj problem. Mislim da smo na tragu tome i mislim da ćemo uspeti to rešimo u četvrtak", izjavio je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović sinoć u Nišu, gde je boravio kao predsednik Štaba za upravljanje krizom u Nišavskom i Topličkom okrugu.On navodi da ministarstvo poljoprivrede od predsednika Opštine Bogatić čeka spisak poljoprivrednika koji su u ovakvoj situaciji.

"Radi, se negde o blizu 600 hektara, koliko je meni poznato, sa razlićitim poljoprivrednim kulturama, koje su ljudi namerni da rade, tako da, kad dobijemo spisak, dostavićemo MUP-u i pokušati da nađemo rešenje", rekao je ministar Nedimović.

Prijava za specijalne dozvole počela je u utorak u 7 sati i trajala je do 14 sati u Mesnoj kancelariji Badovinci. Poljoprivrednici su mogli i juče, u istom terminu da se prijavljuju.

U Srbiji su rešeni početni problemi sa kretanjem poljoprivrednika, koji su se žalili na veliku administraciju dobijanja dozvola za odlazak do oranice, pašnjaka, pčelinjaka ili plastenika, a gde je bilo i policijskog privođenja i kazni prekršajnog suda...

Izvor:https://mondo.rs/Info/Ekonomija/a1311678/Nedimovic-o-problemu-macvanskih-poljoprivrednika-koji-imaju-zemlju-u-Srpskoj.html

Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad u saradnji sa Crvenim krstom grada Novog Sada i Južnobačkog upravnog okruga doniralo je semenski materijal poljoprivrednicima za prolećni setvu. Vrednost donacije je 4,5 miliona dinara.Najugroženiji poljoprivrednici sa teritorije 11 opština Južnobačkog okruga, kao i 14 prigradskih novosadskih opština, dobili su donaciju u vidu semenskog kukuruza, soje i suncokreta.Pomoć, kako kaže predsednik saveta mesne zajednice Petrovaradin, Dražen Malobabić, poljoprivrednicima znači, a donacija od 250 kilograma semenskog materijala, biće svim paorima ravnomerno raspoređena.

Načelnik Južnobačkog okruga, Milan Novaković, istakao je da se ta akcija sprovodi već nekoliko godina sa ciljem da se pomoć dodeli najugroženijim poljoprivrednicima.

Uprkos vanrednom stanju, setva se u Vojvodini, kako je naglasio Novaković, redovno odvija bez većih problema i kada je u pitanju izdavanja dozvola za rad u polju poljoprivrednicima.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/semenski-materijal-doniran-poljoprivrednicima_1112902.html

Žetva pšenice u Pomoravskom okrugu, koja je zasejana na površini od oko 15.000 hektara, zahuktava se, a sa njom i otkup. Prinosi se kreću do 4,5 tona, a mlinska preduzeća otkupljuju po ceni od 18 dinara.

Žetvu su ubrzale visoke temperature ovih dana koje loše utiču na jedrost zrna, a mnogo pšenice je zbog nevremena poleglo, što se odražava na prinos i kvalitet, rekli su Tanjugu poljoprivredni stručnjaci za ratarstvo Jagodine.Poljoprivrednik iz sela Glogovca Kamenko Miloradović izjavio je da se prinosi kreću od 1,5 do 4,5 tona, zavisno od ulaganja. On i njegov komšija ističu da se cena od 18 dinara koju sada plaćaju mlinari u Jagodini "odnosi na na hlebno žito", koga, zbog poleglosti i drugih vremenskih nepogoda, neće biti mnogo, a ostalo se plaća i do dva dinara manje. Kažu da kombajneri za svoj posao naplaćuju 100 evra po hektaru.

Uz žetvu, ubrzava se i otkup, tako da pred otkupnim stanicama čekaju traktori sa prikolicama napunjenim pšenicom. Radnici koji uzimaju uzorke pšenice na vlažnost i primese, izjavili su da je vlažnost dobra, posebno kod pšenice koja se dovozi iz brdsko-planinskog dela, dok je sa njiva uz Veliku Moravu "malo vlažnija".

Poslednje kiše uzrokovale su naglo bujanje korova.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/zetva-psenice-u-punom-jeku-kvalitet-zrna-dobar-otkupna-cena-niska/gewcbnr

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31