Kako prenosi RTS, ovogodišnji rod dunja iznosi oko 14.000 tona. Time je Srbija izbila na prvo mesto u Evropi, a među deset je najvećih proizvođača tog voća u svetu smatraju stručnjaci. Dunja se u Srbiji gaji na 1.600 hektara, a najviše u okolini Aleksandrovca, Blaca i Kraljeva. "Ove godine rod je bio dobar. Ja sam prezadovoljan jer je ovo mlad voćnjak koji daje onoliko koliko može da dâ u četiri godine. A projektovan je da daje nekih 30 tona po hektaru", kaže Vladeta Obradović iz Tavnika kod Kraljeva. Ukupna površina pod dunjom u Srbiji prošle godine uvećana je za 200 hektara. I u okolini Kraljeva su dunjari uglavnom mladi. Voćari se opredeljuju za sorte koje daju kvalitetniji rod. Naučni saradnik Instituta za voćarstvo iz Čačka Ivana Glišić ističe da se uvode nove sorte u zasade. "U novijim zasadima se uvode neke nove sorte kao što su trijumf hemus i, moram istaći da se sorta Morava koja stvorena u Institutu za voćarstvo Čačak pokazala kao veoma dobra", rekla je Ivana Glišić. U Tavniku ima oko 60.000 stabala dunje i svake godine niču nove sadnice. Dunja je rasprostranjena u selima koja gravitiraju ka planinama Kotlenik i Gledić. Retki su, međutim, voćari koji imaju sadnice dunja na površinama većim od dva hektara. Voćari koji su se opredelili da uzgajaju dunju na većim površinama smatraju da nisu pogrešili. "Malo se ulaže u dunju, najmanje od svih voćki. Ja sam imao i jabuke i jabukare i ostalo. To sam sve iskrčio i posadio dunju. Znači – isplativo je", naveo je Radovan Marinković iz Tavnika. Otkupna cena dunje ove godine kretala se od 25 do 30 dinara po kilogramu. Dunja se kod nas prvenstveno koristi za preradu u rakiju.

Šta se može dobiti od dunje? http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3408-dajemo-savete-sta-se-sve-moze-napraviti-od-dunje

Bolesti dunje:

Dunju napada više bolesti iz grupe mikoza i bakterioza. Najčešće su: monilija (trulež plodova), pegavost lišća, pepelnica dunje, posmeđivanje lišća i bakterijska plamenjača. Kako je navela prof. dr Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje dunje,  iako važi za jednu od otpornijih voćnih vrsta, nije je lako sačuvati od bolesti i štetočina.

Monilija (trulež plodova) 

Parazit se u proleće razvija na mladom lišću, odakle ga insekti (najviše pčele) prenose na tučkove cveta i tako zarazi mlad plod, koji se ubrzo sasuši i mumificira. Ovako sasušeni plodovi ostaju na granama vrlo dugo, najčešće sa po 1-2 suva lista. 

Sa ovih mumificiranih plodova u toku leta zaraza se prenosi na razvijene plodove, koji počinju da trule. Zaraženi plodovi dobijaju mrkocrnu boju i počinju postepeno da se suše. Oko mesta zaraze javljaju se pepeljaste gomilice od konidija, koje su više-manje pravilno raspoređene u obliku koncentričnih krugova.

Mere suzbijanja: Najefikasniji način suzbijanja ove bolesti je preventivno prskanje. Pored prskanja, u jesen je potrebno pokupiti zaraženo lišće, vrhove grančica, mumificirane i trule plodove, spaliti ih ili duboko zakopati.

 

SORTE DUNJE:

LESKOVAČKA
Leskovačka dunja je naša domaća sorta, najviše je zastupljena u Vojvodini i dolinama Velike, Južne i Zapadne Morave. Njeni plodovi su krupni, okruglasti, jabučasti, rebrasti ili ravni, izuzetnog mirisa. Meso ploda je aromatično, sočno, kiselo slatko. Stablo je okruglaste krune, bujno, ali posle sazrevanja ploda srednje bujno. Kasno cveta, a sazreva tokom oktobra. Rađa rano, redovno i dobro. Otporna je na mraz, ali osetljiva na insekte štetočine, a leskovačku dunju oprašuje vranjska dunja.

VRANJSKA
Vranjska dunja ima nadimak dunjac. Ima krupnije plodove od leskovačke dunje. Težina ploda je od 500 do 1000 g Kruškolikog je oblika, pokožica je maljava zlatnožute boje. Meso žuto kiselkasto slatko, sunđerasto slabijeg kvaliteta od leskovačke. Stablo bujno krupnog lišća, dekorativno. Osetljiva na štetne insekte smotavce plodova, a za plod se može reći da je osetljiv na ubode. Oprašivač joj je leskovačka dunja. Kao glavne mane ove sorte pominju se: to što se meso ploda brzo raspada prilikom kuvanja i što oblik ploda nije najpogodniji za industrijsku preradu.

MORAVA
Domaća sorta stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Nastala je ukrštanjem sorte Reans Mamouth i Leskovačke dunje. Sazreva početkom oktobra, nešto ranije od leskovačke i vranjske dunje. Samooplodna je. Relativno je otporna na prouzrokovače bolesti i štetočine. Dobro podnosi ekološke stresove (mraz i sušu). Rano prorodi i rađa redovno i oblino. Plod sadrži prosečno oko 13,8 % suve materije, 8,6 % šećera i 0,96 % ukupnih kiselina. Plodovi mogu relativno dugo da se čuvaju, što im produžava vreme upotrebe. Ima visoku i redovnu rodnost, kao i dobar kvalitet ploda, posebno dobra osobina ove sorte je glatka površina ploda i odsustvo u mesu ploda kamenih ćelija, što je izuzetno povoljno pri proizvodnji kompota, marmelada.

ŠAMPION
Treba pomenuti i sortu Šampion, koja se kod nas takođe gaji. To je američka sorta sa krupnim plodom od oko 350 gr, kruškolikog oblika prekrivenog sivim dlačicama. Meso je žućkasto i prijatne arome, ali sa jednom manom, koja se ogleda u kamenim ćelijama. Smooplodna je, bujna i vrlo rodna. Podloge koje se koriste za kalemljenje su MA i Ba 29 kojoj se daje prednost. Stabla na ovoj podlozi bolje podnose veći sadržaj kreča, tako da je manja opasnost od hloroze, imaju bujniji korem i odlikuju se boljom rodnošću.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

Rakije „Ognjena“ iz prijepoljske destilerije „Braća Tomašević“ osvojile su najviše priznanja i titulu pobednika na upravo završenom ovogodišnjem Sajmu šljiva u Osečini, u kategoriji rakija i jakih alkoholnih pića.

Najznačajnija voćarska manifestacija u Srbiji, 13. Sajam šljiva u Osečini, okupio je proteklog vikenda rekordan broj učesnika, izlagača i posetilaca. U ocenjivanju kvaliteta rakija i jakih alkoholnih pića učestvovalo je ukupno 59 proizvođača sa 177 uzoraka. „Braća Tomašević“ takmičila su se sa kompletnom paletom proizvoda svoje destilerije, ukupno 16 uzoraka rakija i likera.

Stručna komisija, na čelu da profesorom dr. Ninoslavom Nikićevićem sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, rakijama „Ognjena“ dodelila je 5 velikih zlatnih, 9 zlatnih i dve srebrne medalje i titulu apsolutnog pobednika ovogodišnjeg Sajma šljiva.

Pored šampionskog, prijepoljska destilerija osvojila je i pehar za prvo mesto u kategoriji voćnih rakija, za rakiju od kajsije.

Izvor: http://www.glaszapadnesrbije.rs/621620/rakija-ognjena-sampion-osecine/

Stomačne tegobe. U okolini Čačka bi popili jednu čašicu rakije komovice. Da bi prestalo podrigiva- nje treba piti po malo ljute rakije. U okolini Podgorice stomak su lečili rakijom u kojoj je bila lincura (,,Od nje treba piti svakog jutra po jednu čašu”). ,, Nađe se trava puparka i stavi u rakiju za 24 sata, pa se izjutra našte daje bolesniku da pije po jednu čašicu” (Leskovac). Krvarenje čira u stomaku zaustavljalo se cvetom hajdučke trave pomešanim sarakijom (Zaječar).

Rakija je imala važnu ulogu u lečenju rana, uboja, preloma, reumatskih oboljenja, kao sredstvo za dezinfek- ciju i kao sastavni deo različitih obloga i melema. ,,Ako neko padne i povredi se, izgori crvenu vrbu, stuca je sitno, stavi u rakiju i tako pije” (Leskovac). Iščašeni članak na nozi nameštali su narodni ortopedi naglim povlačenjem noge i masiranjem rakijom. Lek za uganuće zvao se ,,cerot”. To je bio komad plavog papira premazan smesom cerove smole, komovice
i tamjana. Otvoreni prelom, kada kost „uštine” mišiće, narodni vidari su najpre rakijom čistili ranu (ne čistim alkoho- lom) jer rakija sadrži neke hranljive materije. Kostobolja. Neki istuku sumpor i kamfor i svako jutro uzimaju na vrhu noža u čašici komovice. Reuma. Leči se i tatulom. Uberu se mladi plodovi, usitne i metnu u fl ašu sa rakijom komovicom. Kad prođu 40 dana, onom tečnošću se bolesnici mažu po reumatičnim delovima tela (Leskovac). U čačanskom kraju reuma se lečila masira njem bolesnika komovicom. U okolini Zaječara, mešavinom ljute rakije i 100 g bolne soli (mirišljava so koja se kupuje u poljoprivrednoj apoteci) koja se stavi u tamnu bocu, zatvori smolom i ostavi 10 dana na hladnom i tamnom mestu.

Hirurške i ortopedske intervencije narodnih vidara rađene su bez bilo kakve anestezije. Ranjenik je jed- nostavno vezivan, pomoćnici su ga držali, a vidar je radio. Jedini anestetik bila je ljuta rakija koju su mu davali da pije da bbi lakše podneo bolove. S. Trojanović u svom radu ,,Šaronjanje ili tepanje u Srba” navodi da je pre ove operacije muškarcima davano da popiju 1 l, a ženama 3/4 litra rakije. Pri porođaju, posebno kod težih slučajeva i porodilja je napijana rakijom, da bi potpuno pijana lakše podnela bolove i intervencije seoskih nadrilekara i babica. Otuda i izraz: ,,Pijan kao majka”.

,,U slučaju povrede creva”, prema M. Protiću, „ranjenik je stavljan na sto, vezivane su mu noge i ruke i brijan trbuh, dobro opranim rukama creva su vađena u veći sud i prana rakijom.” Prema ovom opisu vidimo da se rakija u hirurgiji, osim kao anestetik, koristila i za dezinfi kovanje unutrašnjih organa. Zarazne bolesti. U okolini Leskovca su bolesnike od tifusa oblagali čaršavima namočenim ljutom rakijom komovicom. U okolini Podgorice žuticu su lečili pomoću žuči (trave koja ima glavicu sličnu glavici belog luka) koju su držali u rakiji 24 časa, i bolesniku davali svakog jutra da je pije. U okolini Zaječara, korenje vučje jabuke se sitno iseče i stavi se u ljutu rakiju, posle sedam dana pije se po jedna čašica protiv tuberkuloze.

Magijska moć? Kad iz kuće od tuberkuloze počnu umirati, zajedno sa pokojnikom zakopaju bocu pića u grob. Posle punih 40 dana bocu bi otkopali i tada ritualno, kao sa nekim najskupocenijim lekom, zapajali sve ukućane verujući u isceliteljsku moć napitka.

Kozmetika, nega kose. „Da bi kosa bolje rasla treba je mazati izmešanim petroleumom sa rakijom”. Za jačanje kose, pomeša se petrolej (,,gas”), ricinus i rakija. Tom smešom kosa se mazala četiri dana, potom bi se oprala. Postupak je ponavljan tri puta, „i onda kosa manje opada”.

Potrošačima u Srbiji uglavnom je nepoznat kvalitet namirnica koje kupuju u radnjama ili jedu u restoranima. Cena nije uvek merilo kvaliteta proizvoda.

Namirnice koje se najčešće lažiraju na srpskom tržištu, pokazuju podaci udruženja potrošača, ali i Ministarstva poljoprivrede, su rakija, vino i med.

Dodavanje u med šećera ili glukozno-fruktoznog sirupa, koji se pravi od kukuruza, kao i proizvodnja rakija od sirovina koje nemaju nikakve veze sa onim što piše na etiketi, među najčešćim su prevarama, navode u Ministarstvu poljoprivrede. Tako nesavesni proizvođači varaju potrošače koji misle da kupuju prirodni med, šljivovicu ili dunjevaču, a zapravo pazare kukuruzni sirup ili rakiju od repe i krompira. Time u nezavidan položaj dovode i proizvođače koji se pridržavaju propisa i stvaraju im nelojalnu konkurenciju.

- Poljoprivredna inspekcija nailazila je i na proizvođače rakija koji pod nazivom voćna rakija prodaju proizvode u koje dodaju i sirovinu koja nije poreklom iz voća - kažu u Ministarstvu poljoprivrede. Tako su nadležne inspekcije prošle godine utvrdile da od 32 ispitana uzorka rakije čak 19 ne zadovoljavaju kriterijume kvaliteta i bezbednosti proizvoda. Prema podacima za 2017, zabeležena su tri proizvođača koji su proizvodili voćne rakije čije poreklo sirovine nije u potpunosti od voća.

- Neispravnost kvaliteta se skoro udvostručila, dok se poreklo alkohola koji nije iz voća uporno ne smanjuje uprkos tome što inspekcije sprovode edukaciju proizvođača i uprkos novim zakonskim rešenjima - kažu u Ministarstvu poljoprivrede i dodaju da kvalitetne voćne rakije moraju biti odgovarajuće jačine, bistrine i prepoznatljive arome voća, a da dodavanje veštačkih aroma nije dozvoljeno.

Zoran Nikolić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) kaže da je šokantno što se u Srbiji, zemlji šljive, falsifikuje i šljivovica.

- To je poražavajuće. Imali smo ispitivanja prirodnih rakija gde je ustanovljeno da dunju ili kajsiju ima samo u tragovima, a poreklo alkohola je od krompira ili repe. Zato mora da bude uveden stalan sistemski nadzor i država mora da izdvoji više novca za ispitivanje kvaliteta namirnica - kaže Nikolić.

Kada se radi o kvalitetu vina, od 30 vrsta ispitivanih prošle godine, utvrđeno je da šest nije ispravno.

Zoran Nikolić kaže da se možda najadekvatniji komentar na ovu temu mogao čuti na jednom stručnom skupu o zaštiti geografskog porekla proizvoda, a to je da se "u Srbiji vino pravi i od grožđa".

- Ova šala nam sve kazuje. Niko od nas ne može sa sigurnošću da kaže da li je ijedan proizvod zaista onakav kakav treba da bude. Nismo iznenađeni podacima da se u našoj zemlji najčešće mogu naći lažirano vino, rakija i med - ističe Nikolić.

On dodaje da Ministarstvo poljoprivrede bukvalno svakog meseca treba da radi analize kvaliteta proizvoda.

- I to direktno iz marketa, bez najave. Ako se to radi stalno, šalje se poruka proizvođačima da se ne mogu igrati sa potrošačima - zaključuje Nikolić.

Krivično delo

U Ministarstvu poljoprivrede ističu da je "lažiranje" hrane, odnosno njenog porekla, pojava koja je u svetu i EU poznata pod terminom "food fraud" (prevare u hrani). "Lažiranje hrane ili prevare u hrani je definisano Zakonom o zaštiti potrošača kao nepoštena poslovna praksa i obmanjujuće poslovanje. S druge strane, Krivični zakon prepoznaje krivično delo prevare u koji svakako spadaju i dela iz prevara u hrani", naglašavaju u Ministarstvu.

 
 

Država provlači proizvođače rakija kroz gusto sito. Prema izmenama Pravilnika o sadržini, vrsti podataka i načinu vođenja registra proizvođača alkoholnih pića, Poreska uprava traži od proizvođača da daju podatke o kapacitetima za proizvodnju na šestomesečnom nivou.

Kako su shvatili da taj podatak ne mogu ni tehnolozi da im daju, jer u preradi rakije prvih pola godine nema prerade a u drugih šest meseci ima, doneto je prelazno rešenje da proizvođači moraju do 30. novembra da pošalju spisak sudova i zapreminske kapacitete. Posle tog roka poreznici sa lokala obilaze registrovane proizvođače, provere to što su oni prijavili, i tek posle toga, kada povratna informacija stigne do Ministarstva finansija, proizvođači rakija mogu da kupe akcizne markice.

Mnogi od njih su sada u problemu, jer je ovo period godine kada se roba najviše traži, a od 1. decembra niko od njih ne može do akciznih markica jer prve inspektore mogu da očekuju tek polovinom meseca.

- To što je Poreska uprava tražila nije bilo realno, pa smo na sastanku s njima dogovorili neko prelazno rešenje, da im se pošalju zapremina sudova i kapaciteti proizvođača - kaže Ivan Urošević, predsednik Grupacije proizvođača rakije. - A, te podatke već ima Ministarstvo poljoprivrede, jer oni vode evidenciju o nama, što je Poreskoj upravi nadohvat ruke i mogli su od njih da traže podatke.

Prvobitna želja Poreske uprave da dođe do podatka o kapacitetima za šestomesečnu proizvodnju nije bila ostvariva, jer je teško to predvideti, zato što zavisi od samog voća, šta će se preraditi i kako.

- Uredba sada predviđa da poreski inspektori imaju 60 dana da dođu do proizvođača i utvrde verodostojnost izjave koja je data pod punom krivičnom odgovornošću. Ono što je najgore jeste da sami prizvođači nisu ni znali da od 1. decembra neće moći da kupe akcizne markice, sve dok se ta kontrola ne završi. Mnogi od njih sada ne mogu da puštaju robu u promet, jer ih je država zakočila. Sledeće nedelje imamo sastanak sa nadležnima u PKS i oni su najavili da će uputiti protesnu notu - ističe Urošević.

BLOKADA U SEZONI

Proizvođači se pitaju zbog čega je to baš sada urađeno, jer je "puna" sezona, pa može doći do prestanka prodaje domaće rakije.

- Ovu situaciju koriste uvoznici stranog alkoholnog pića - kaže naš sagovornik. - Nama je onemogućeno da legalno prodajemo i legalno kupimo akcizne markice, što direktno ide na štetu države i domaćih proizvođača. Zna se da je proizvodnja rakije u Srbiji najvećim delom u sivoj zoni, stimuliše se ilegalna prodaja rakije iz kućne radinosti, koja nije oporezovana i nije plaćena akciza. A onaj ko izvršava sve obaveze ne može da nabavi akcizu i državi plati što joj sleduje.

Izvor: www.novosti.rs

 

Proizvodnja kvalitetne šljivovice - saveti 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3368-proizvodnja-kvalitetne-sljivovice-saveti

 

Tehnologija proizvodnje rakije od jagodastog voća - saveti

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3321-tehnologija-proizvodnje-rakije-od-jagodastog-voca-saveti

 

 

Šljivovica se može smatrati našim nacionalnim pićem. U voćarstvu Srbije šljiva zauzima prvo mesto, sa oko 65 % od ukupnog broja stabala voća. Za proizvodnju rakije najviše se koriste požegača, odnosno nove sorte čačanska rana, čačanska lepotica, čačanska najbolja, stenlej, kalifornijska plava i, naravno, naše autohtone sorte crvena ranka, metlaš, trnovača, moravka, piskavac, bela šljiva, džanarika, petrovka.

Šljive se kod nas, s obzirom na tradiciju ali i na sortiment, uglavnom prerađuju u rakiju. Najinteresantnije sorte za preradu u rakiju, sa stanovišta kvaliteta, jesu požegača i crvena ranka. Sorta stenlej, koja potiče iz SAD a kod nas se dosta gaji, pogodna je za sve vidove prerade, pa i za spravljanje šljivovice. Takođe je veoma pogodna za mešanje u određenom odnosu sa požegačom. Požegača (bistrica, madžarka) odnosno novostvorene sorte (čačanska rodna, najbolja, valjevka...) sazrevaju krajem avgusta ili u prvoj polovini septembra. U punoj zrelosti pokožica postaje izrazito plava s obilnim pepeljkom. Mezokarp (meso) menja boju od žutozelene u zlatnožutu i odvaja se potpuno od koštice. Može dugo da se drži na stablu. Ukupan šećer u plodu kreće se obično od 10 do 12 %, a može da dostigne i 20 %. Ukupne kiseline su 0,5 do 0,6 %. Požegaču za preradu u rakiju treba brati kada dostigne tehnološku zrelost, a to se poznaje po tamnjenju mesa oko koštice. Kada plodovi šljive počnu oko peteljke da se smežuravaju, to je znak da je treba brati, jer je nakupila maksimalnu količinu šećera i aromantičnih materija, lako otpušta sok i vrenje brže otpočinje.

Crvena ranka (crvenjača, šumadinka, dorosavka, drenovka) sazreva u prvoj polovini avgusta. U punoj zrelosti menja se boja pokožice od crvenoplave u plavocrvenu. Mezokarp menja boju od žutozelenkaste u zlatnožutu. Berba šljiva obavlja se ručno ili trešenjem specijalnim uređajima na mehanički ili hidraulični pogon. Ručna berba se obavlja za prodaju i preradu u domaćinstvu, a za rakiju potresanjem stabla šljive. Postepeno i povremeno protresanje stabla ili potkupljanje, dobar je način prikupljanja šljiva, s obzirom na to da sazrevaju u etapama. Ispod stabla šljive mogu se postaviti cirade ili polietilenske folije, na koje šljive padaju pri trešenju. Ručna berba šljiva pogodna je za manje individualne proizvođače, a u industrijskim uslovima koriste se specijalni tresači sa prostirkom, moguće je za isto vreme prikupiti i do 10 puta veću količinu šljiva, sa istom radnom snagom.

Ne treba čekati da plodovi prezru pa ih tada brati, jer je tada alkoholno vrenje veoma sporo. Tehnologija prerade šljive u rakiju obuhvata sledeće operacije:
– berbu šljiva (odnosno trešenje i sakupljanje)
– lagerovanje šljiva u sudove za varenje
– dobro je šljivu prethodno odvojiti od koštice
– alkoholno vrenje kljuka šljive
– destilaciju prevrelog kljuka šljive
– odležavanje i finalizaciju šljivovice

 

Tehnologija proizvodnje rakije od jagodastog voća - saveti

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3321-tehnologija-proizvodnje-rakije-od-jagodastog-voca-saveti

 

 

Jagode ne sadrže veliku količinu šećera (tek 4–7 %), ali daju rakiju raskošne arome. Jagode i kupine čiji su plodovi podložni plesni, treba brati u fazi blage nedozrelosti, te tako sačuvati dragocene kiseline. Samo zdrave izmuljane plodove, bez peteljki, uz dodatak selekcionisanog kvasca i 10–20 % natrijum-sulfata treba odložiti na vrenje, na temperaturi oko 22˚C. Potpunu prevrelost kljuka konstatujemo kada se širomerom utvrdi vrednost 6–12 °C (mereno vagom po Ekslu).

Laganu destilaciju treba obaviti odmah po utvrđivanju prevrelosti kako se ne bi izgubile karakteristične arome, koje lako iščile. Na isti ili sličan način, peku se i rakije od drugih šumskih plodova: šipurka, drenjine, gloga. U krajevima u kojima ovi plodovi uspevaju od davnina, dobro je poznata tehnologija proizvodnje ovih posebnih voćnih rakija.

 

Lekovito bilje u vinu i rakiji 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3305-lekovito-bilje-u-vinu-i-rakiji

 

RAKIJA S LINCUROM

Lincura je jedna od naših najvažnijih planinskih lekovitih biljaka, koja ima široku primenu i u industriji gorkih alkoholnih pića, farmaceutskoj industriji, i kao narodni lek. Sama, ili u smeši sa drugim lekovitim biljem sličnog dejstva, lincura se najčešće stavlja u rakiju i koristi kao lek protiv stomačnih tegoba, pomaže pri pražnjenju žučne kese, kao i obloga kod upale vena na nogama. Koren lincure se može i koristiti za čaj protiv kašlja i groznice, dijareje, za posipanje rana i jačanje organizma. Lincura je vrlo gorka, ali nije škodljiva poput mnogih gorkih biljaka. Rakija sa dodatkom gorkog, neotrovnog korena lincure, ubraja se u red najboljih, najcenjenijih i najtraženijih lekovitih rakija u našoj narodnoj medicini. Pravi se tako što se 50 grama samlevenog korena lincure ili isečenog na sitne kolutove prelije litrom rakije. Boca se dobro zatvori i ostavi da stoji 7-10 dana, uz svakodnevno mućkanje.

 

RAKIJA SA MEŠAVINOM BILJA

Za spravljanje rakije potrebno je:
* 30 g zrna anisa,
* 8 g kore cimeta,
* 8 g karanfilića,
* 8 g ulja,
* 875 g rakije (sa 30-40 % alkohola).
Sve ovo treba držati oko 8 dana u dobro zatvorenoj tegli, a zatim procediti i flaširati. Dobijenom tečnošću, uz dodatak mlake vode, povremeno ispirati usta.

 

ORAHOVAČA

U litar dobre lozovače ili šljivovice, jačine 19 gradi staviti 7-8 zelenih oraha, koji sadrže veliku količinu vitamina C (čak do1.800 mg), fenolnih jedinjenja i vitamina. Dodati 150 g šećera (još bolje meda), trećinu kore limuna i trećinu štapića vanile. Bocu zatvoriti i ostaviti na suncu 40 dana. Potom procediti i orahovaču naliti u flaše.


RAKIJA SA CIMETOM

100 g dobro isitnjene cimetove kore preliti litrom dobre rakije, najbolje šljivovice. Sipati u flašu, dobro je zatvoriti i ostaviti da odstoji deset dana. Nakon toga, rakija se procedi i pije tri puta dnevno pre jela, po 20-30 kapi.

 

RAKIJA SA POLENOM I PROPOLISOM 

20 g isitnjenog lista pelena pomešati sa 10 g izmrvljenog propolisa. Mešavinu preliti sa 200 ml ljute rakije. Ostaviti da odstoji dva dana uz povremeno mućkanje. Mešavinu preliti litrom belog vina i sve zajedno ostaviti da dobro zatvoreno odstoji 15 dana. Nakon toga rakiju procediti, sipati u flaše i dobro zatvoriti. Pije se po 1-2 supene kašike pre jela.


LOZOVACA SA LADOLEŽOM 

100 g svežeg korena ladoleža potopi se u litar lozovače. Dobro zatvoreno ostaviti da odstoji sedam dana. Nakon toga se procedi i sipa u flašu, koju treba dobro zatvoriti. Uzima se dnevno po 1-2 kašičice razmućene u šoljici čaja od sleza.

 

Praktični saveti za negovanje buradi za čuvanje rakije 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3255-prakticni-saveti-za-negovanje-buradi-za-cuvanje-rakije

 

Rakije od kajsije i breskve su rakije najfinijih aroma i odlikuju se posebnom mekoćom. Nastaju od iskoštičenog i prevrelog voća destilisanog u bakarnom kazanu. Zahvaljujući svojoj veoma neobičnoj aromi i kvalitetu čašica, ovih rakija pre podne budi sva čula bolje od bilo kog leka ili preparata. Za spravljanje rakije od bresaka i kajsija koriste se uglavnom plodovi koji zbog lošijeg izgleda nemaju komercijalni značaj, tj. ne mogu se prodati i koristiti u svežem ili prerađenom obliku.

Tehnološki postupak:

- berba zrelih ili prezrelih plodova,
- muljanje plodova, po potrebi i odvajanje koštice,
- alkoholno vrenje plodova u zatvorenim sudovima,
- destilacija prevrelog kljuka
- odležavanje i formiranje rakije.

U našoj zemlji rakija se proizvodi od sorte kečkemetska ruža i mađarska najbolja, uglavnom u Vojvodini. Sorta mađarska najbolja sazreva početkom jula i u punoj zrelosti, osnovna boja joj se menja u intenzivno žutu, sa dopunskom tamnocrvenom bojom. Mezokarp (meso) poprima tamnonarandžastu boju i u punoj zrelosti je mek i aromantičan. Rakija treba da sadrži 45–50 Vol.% alkohola, jer tada ima pun ukus, harmonična je i pitka, sa izraženom aromom vrste.

Berbu plodova kajsija i bresaka treba obaviti kada se nalaze u punoj zrelosti, ili kada su delimično prezreli. Naročito kajsije u prezrelom stanju imaju vema izraženu aromu. Od njih se dobijaju kajsijevače veoma fine i aromatične. Kajsija je dosta skupa i deficitarna, pa se dobro plasira na tržištu. Plodovi ubrani u punoj zrelosti ili nešto ranije, kada su još relativno čvrsti, koriste se za preradu u džem ili kompot. Stoga se u domaćinstvima za spravljanje kajsijevače koriste uglavnom plodovi sakupljani ispod stabla. To su prezreli plodovi koji sadrže maksimalnu količinu šećera i veoma su aromatični.

Muljanje kajsija i bresaka vrši se po potrebi, jer se ukoliko su prezrele, muljaju pod dejstvom sopstvene težine prilikom stavljanja u sudove za vrenje. Ukoliko se obavlja muljanje, to treba činiti muljačom kod koje su valjci obloženi gumom i razmaknuti toliko da se prilikom muljanja koštica ostane neoštećena. Po mogućstvu koštice bi trebalo odvojiti potpuno ili bar delimično, a ukoliko se to ne učini, destilaciju prevrelog kljuka treba obaviti što pre kako se iz koštice, dužim stajanjem, ne bi izdvojilo mnogo sastojaka koji daju miris gorkog badema.

Alkoholno vrenje kljuka breskve ili kajsije treba izvoditi u zatvorenim sudovima, kako se ne bi gubila aroma i alkohol, i da rakija ne bi imala više kiselina. Za previranje u obzir dolaze drvene kace sa poklopcem i vranjem za vrenje ili gumenim crevom uronjenim u sud sa vodom, plastična burad raznih dimenzija, drvena burad zatvorena vranjem za vrenje ili vatom, kao i burad bez jednog danceta, pokrivena polietilenskom folijom i labavo vezana kanapom.

Kljuku bresaka i kajsija treba dodati sumpornu kiselinu u istoj količini i na isti način kao i kljuku od trešanja. Sumporna kiselina sprečava razvoj štetnih mikroorganizama koji tokom vrenja stvaraju materije lošeg mirisa, a tokom destilacije prelaze u rakiju i znatno joj umanjuju kvalitet. Kada je alkoholno vrenje završeno, treba što pre obaviti destilaciju prevrelog kljuka, jer dužim stajanjem gubi kvalitet.

Ukoliko su kajsije prezrele ili smežurane, preporučuje se dodavanje izvesne količine vode kljuku (da se dobije ređa masa) pre vrenja, kako bi se ono nesmetano odvijalo.

 

Da li znate kako se pravi rakija od breskve?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3288-da-li-znate-kako-se-pravi-rakija-od-breskve

 

Oko 7–10 % godišnjeg roda bresaka, koji se uglavnom ne iskoristi, primenom dobre tehnologije može se dobiti visokocenjena delikatesna rakija breskovača. Nisu sve sorte bresaka pojednako pogodne za preradu u rakiju: prednost imaju pozne sorte Blake. J. H. Hale i Redskin, a interesantne su i sorte Sunhigh, Redheaven i Rio Oso Gem.

Pozne sorte bresaka preporučuju se za preradu u rakiju, pre svega, zbog intenzivnije arome koju prenose na rakiju, sadrže i više šećera, a samim tim daju i više rakije, što je veoma važno sa stanovišta ekonomičnosti. Najmanja količina rakije breskovače jačine 50 Vol.% od 100 kg plodova dobija se od sorte Triumph – 7,52 litra, a najviše od 100 kg sorte Blake - 10,8 litara.

Najbolja bresakovača dobija se mešanjem više sorti, ili ukoliko se odvojeno prerađuju zbog različitog vremena sazrevanja, tada se preporučuje mešanje (kupažiranje) dobijenih rakija. Breskovača treba da sadrži najmanje 45 Vol.% alkohola, jer su tada njen ukus i miris najizraženiji i najfiniji. Breskovače jačine ispod 45 Vol.% otužne su i neharmoničnog ukusa i mirisa.

 

Rakija od jabuke - tehnologija proizvodnje i saveti

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3276-rakija-od-jabuke-tehnologija-proizvodnje-i-saveti

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31