Dana Trmčić iz Vrnjačke Banje, bavi se proizvodnjom rakije već skoro deceniju. Sticajem okolnosti upustila se u ovaj posao koji nije ni malo lak. Za bivšu tehničarku PTT-a, novi izazov i potpuno novo zanimanje. Jedna od retkih žena u Srbiji koja se bavi „muškim“ poslovima, međutim, na to ne gleda tako.
Ova smerna i uvek nasmejana žena, ništa i nikada u životu nije radila polovično. Svaki poziv shvata profesionalno, tako da je 2010. godine završila kurs o proizvodnji rakije na Poljoprivrednom Fakultetu u Zemunu, Stručna predavanja, sajmovi i kursevi su stalni podsetnik u njenom kalendaru radova. Ljubav prema voću održala se još od detinjstva, ali je presudila ipak sudbina.
„Moj muž je zasadio 2.500 stabala viljamovke i 300 stabala šljive, i sa ponosom mogu da kažem da su voćnjaci za primer. Teško nalazim radnike kad dođe berba, ali uvek se nekako snađem. Suprug je pekao rakiju za svoju dušu i prijatelje, a ja sam želela da nastavim njegovu tradiciju. Nisam dozvolila bolu da me skrha, pa sam se posle njegove smrti upisala kurs, ne bih li saznala nešto novo o proizvodnji. Otvorila sam firmu, a na nagovor naših trojice sinova Miloša, Marka i Đorđa, nazvala sam rakiju „Dana“, po sebi“– počinje priču naša sagovornica.
Neobično zanimanje za damu, ali, kako sama kaže, sve je počelo iz inata. Očekivalo se da voćnjak propadne, ili da se proda. Nije dozvolila ni ona, a ni njeni naslednici. Ni tada ni danas ne bi promenila odluku.
„Proradio malo i inat! U početku nisu me prihvatali ! Šta će žena sa rakijama, gde žena zna da pravi rakiju!? To nisam prihvatila, jednostavno, ako su muškarci dobri kuvari, zašto žena ne može da pravi dobru rakiju! Tada se uhvatim u koštac sa voćnjacima, sa rakijama. Sinovi su takođe uzeli učešće, dali su mi podršku i tako sve krenulo. Ideja je bila da se pravi rakija, ali i da se mladi vrate prirodnim domaćim pićima, da znaju da prepoznaju kvalitet i da popiju, a ne
da se opijaju. Naše rakije, prave, dobre rakija, su kraljice naspram viskija, ili konjaka. To mogu da vam potvrde i svi ovdašnji ugostitelji, jer gost traži dobru domaću!“ – samouvereno nam pojašnjava Dana.
Velike tajne nema, dosta znanja, malo više truda, kvalitetno voće, i ljubav prema onome što radite.
„Ne postoji ništa preko noći. Veliki je to posao. O svemu se vodi računa, Voće mora da bude zrelo, čisto, sudovi takođe čisti, to su važni detalji za pravljenje dobre rakije. Nekada su se pekle rakije od 50 do 55 stepeni, gde se nije osećala njihova duša… Najblaža rakija iz mog voćnjaka je viljamovka. Prvo pečenje rakije kreće sa kajsijama od jula, avgusta, dok ima voća, a završava se u januaru. Pauza je mesec dana, a onda idu pripreme za novu sezonu. Kreće se od orezivanja, zaštite, obrade zemljišta. Onda u proleće sve ucveta, rađa se novi početak. Ma milina kada sve ucveta, savršen osećaja kada vidite plodove svog rada, a oni jedri, sočni. Danine rakije poznate su u Srbiji, ona je prisuta na sajmovima u zemlji a poznate su i u Rusiji, gde ih posetioci nose u balonima. Svaki komentar na ovu izjavu je izlišan. Očigledno je da sve što radi, radi sa ljubavlju i nama se čini lakoćom. U ponudi je šljiva, dunja, kajsija i viljamovka. Ima svoj
kutak u voćnjaku, tu se skladišti voće, peče rakiju i primaju posete. Osim što spravlja izuzetno kvalitetno i pitko nacionalno piće, kod Dane uz takozvani laki srpski doručak očas posla osvežite uspomene na selo. Za one koji nisu iskusili bakinu domaću kuhinju Danini specijaliteti su čar za oči i lek za stomak. Jedan takav susret izrodio je prijateljstvo na Dalekom istoku. te je Danino ime dobila i jedna mala kineskinja.
„Bili su gosti, zatim boravili poslom u Banji. Desilo se spontano, bili su i moji gosti. Dobili su devojčicu i dali joj moje ime. Obradovala sam se naravno. Sada su u Kini, čujemo se povremeno. Eto i to je život. Anegdota ima prilično, ovde na gazdinstvu prilikom posete gostiju. Žele da vide kako se pravi rakija, da budu u prirodi. Na Sajmovima su takođe bili svakojaki doživljaji. Većina ih je ipak lepa. Ovaj posao mi je eto doneo i tu satisfakciju-zadovoljno priča Trmčić.
Banjskim gostima se na njenim plantažama pruža sve od uživanja do odmora. Istina nisu se ponudili da beru šljive, ali ko zna… Voćnjaci su izgledaju pred poslednju avgustovsku berbu savršeno. A onda kreće kazan i pečenje. Za proširenje proizvodnje za sada nema velikih ambicija.
„Novi voćnjaci su malo ostvarljivi. U okruženju nema sličnih plantaža, a ni zemlje. Sve što bi dalje obrađivali, iziskuje nove obaveze, teži način… Ako se desi da podbaci rod, kupim voće,ali uglavnom od poznatih ljudi. Kvalitet voća, obezbeđuje kvalitet rakije. Mislim da treba biti objektivan. Ova proizvodnja od pet hiljada litara je neka mera. Sve drugo je za moju procenu previše. To bi tražilo proširenje kapaciteta u objektima, radnoj snazi. Treba čekati par godina da voćnjak stigne do punog kapaciteta berbe. Nije to samo ispeći rakiju. Sve povlači jedno drugo. Imamo plasman siguran, zadovoljni kupci, gosti, stranci koji
odnesu da probaju njihovi prijatelji. Zadovoljan sam, - skromno će Dana.
Nažalost, mnogi su u Srbiji precenili svoje mogućnosti. Neke ponese uspeh, neke novac, neke prevelika ambicija. Zaista treba imati meru. Valjda se to stiče od
malena, teško da se može naučiti. Leti njen radni dan traje od pet sati izjutra do ponoći, a odmaraju je dobro obavljen posao i krajnji rezultat. Sudeći po
dvorištu, sobi za goste svakom stablu kruške i šljive, kao i svakoj kapljici rakije, Dana je utkala svoju dušu i svoju ljubav.
„Odrasla sam na selu i naučila sam mnogo toga o rakiji uz svog oca. Svaki put kad bi je pekao, bila sam sa njim. Nema tu nekih trikova, posao mora da se voli, a ja podjednako uživam i u obradi voća i u destilaciji. Više od 80 odsto o proizvodnji sam znala, a ostalo sam naučila na kursu i uz prijatelje. Tehnolog Ljubiša je jedan od njih zahvaljujući kojem je moja rakija ovako kvalitetna. Moram da kažem da sve zahteva posvećenost i ljubav. Takva sam oduvek. Volim da radim i želim da svojim primerom poručim ladima da kroz rad mogu da postignu ono što žele. Naročito mislim da mlade ženice koje na taj način treba
pravilno da vaspitavaju svoju decu i da održe porodicu. Ne treba slušate loše komentare, treba izbegavati negativne ljude, pesimiste i one koji vam kažu:
„Ne možeš ti to“. Uvek verujte sebi i govorite da sve možete i hoćete Koliko god puta da padnete, ustanite, a ako i ne uspete u jednom poslu, tu je
drugi. Trud i rad se možda ne isplate odmah, ali uvek dođe vreme kada vam se vraća... Ova godina je upravo test kako dalje. Mnogi su na žalost odustali.
Ova „korona“ je mnoge poremetila. Ma šta je jedna sezona naspram onoga što možemo i imamo. Samo da smo zdravi! Mi smo narod koji je uvek opstajao -
sigurna je Dana.
Ono što je ipak najvažnije u njenom životu i što joj daje snagu da radi ovim tempom i elanom su njeni naslednici, tri sina, snaje unuci… Sjaj u očima i širok osmeh kada priča na ovu temu, otkriva zadovoljstvo na licu naše sagovornice.
„Znate kako, život udesi da ste nekada nemoćni. Međutim, šta god da vas zadesi u životu, radom možete da prevaziđete. Htela sam sebi da dokažem da ću uspeti, ali i da naučim, moje unučiće, imam ih petoro, da budu radni. To je moj glavni moto, da naslednici naše porodice, njihovi drugari i mladi ljudi nauče da se samo radom i upornošću postižu rezultati u životu. Bude i teških dana, napor je ovo za ženu, pomažu i sinovi koji su posvećeni turizmu, međutim nema većeg uspeha od onog kada se svi okupimo Žagor dece i njihovi nestašluci mi vrate snagu. Nema toga što me više ispuni, što me čini zadovoljnom, srećnom! U tom smislu sam najsrećnija na svetu. Ne postoji priznanje, diploma ni zahvalnica za moje poslovne uspehe, koji mogu da zamene vreme i uživanje uz moje anđelčiće!“- emotivno zaključuje Dana.
Učimo na kraju i kako da degustiramo rakiju, a da se ne napijemo. Treba piti sa merakom, a ne sa opijanjem. Rakija može biti i lek - a ne zavist i bolest!
NJena skromnost, govori o njenom karakteru, njenom životu i ličnosti. U to smo se uverili, jer o mnogobrojnim nagradama retko govori, a njih ima na
pretek, od onih za kvalitet rakije, pa do žene i preduzetnice godine. Danas retka vrlina. Ako vas put nanese do kraljice banjskog turizma obavezno
svatite do Dane, jer sezona pečenja rakije trajaće sigurno do sredine novembra, onda kratka pauza pa sve iz početka. I pored napornog dana i mnoštvo obaveza, njen osmeh vas osvoji baš kao i sve ono što vam ponudi na stolu. Ovde se više ne osećate kao gost, već kao porodica. Njeni voćnjaci i rakija su bili povod susreta, ali vas na kraju svakako osvoji sama Dana… Ona postaje prosto VAŠA!

Izvor: Agrobiznis magazin 

Rakija od kruške Nirvana koju proizvodi srpska destilerija Zarić proglašena je za jedno od deset najboljih žestokih pića na svetu na takmičenju Concours Mondial de Bruxelles Spirits Selection. Priznanje je dodeljeno u konkurenciji 1.400 žestokih pića iz 84 zemlje sveta, koja su se u Briselu borila za srebrnu, zlatnu i veliku zlatnu medalju.

Rakija Nirvana napravljena je od viljamovke, i odležavala je najmanje dve godine u prohromskim sudovima, zadržavši plemeniti i intenzivni ukus voća.

Zlatne medalje osvojile su i druge srpske rakije: kajsijevača destilerije Hubert 1924 i rakija od malina Opsesija destilerije Zarić. Dunjevača destilerije Stara Pesma osvojila je srebrnu medalju.

Najviše uzoraka ove godine poslato je iz Kine, čak 23%. Za Kinom slede Francuska, Meksiko, Brazil i Italija. U poslatim pićima prednjači kineska rakija baiđiu, za kojom slede rum i kašasa, brendi i džin. Uzorke je ocenjivao panel od 60 sudija koji su ove godine, usled jako otežanih interkontinentalnih putovanja, uglavnom iz Evrope.

Ovo je spisak deset najboljih žestokih pića na planeti, u izboru žirija uglednog takmičenja u Belgiji.

Francuski viski Bellevoye Noir – Les Bienheureux
Italijanska grapa La Gold – Roner Spa Distillery
Kalvados iz Pays d’Auge Ćâteau du Breuil VSOP – Ćâteau du Breuil
Rum sa Martinika JM XO – Héritiers Crašous de Médeuil SAS
Meksički Mezcal Toro Muerto – Personas de Personas de Ačión Totalmente Organizadas S.A. de C.V.
Srpska rakija od kruške Nirvana Zaric – Destilerija Zarić
Armanjak Janneau VSOP Ćina Year of the Cow 2021 – Armagnac Janneau
Kašasa Cafundo da Serra Prata – Coop Familiar Agroindustrial Sul Catarinense – Cafundó Da Serra
Rum iz Gvadalupe Karukera Black Edition Alligator 45° – Marquisat de Sainte Marie SAS
Kineski baiđiu (sauce aroma) Guohejiu Ren He – Guo He Shares

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3067438/srpska-rakija-medju-deset-najboljih-pica-na-svetu

Opština Topola i Organizacioni odbor XVI Međunarodnog ocenjivanja vina i rakija Oplenac fest pozivaju zainteresovane da prijave učešće.

Ocenjivanje vina će se održati 6. 10. 2020. godine u Kraljevom podrumu, podno Oplenca, sa početkom u 10 sati za vinarije, od 14 sati za manufakturne proizvođače, saopšteno je na sajtu opštine Topola.

Кomisiju čine: prof. dr Slobodan Jović, doc. dr Aleksandar Petrović, dr Marko Malićanin i dipl. ing. Saša Tomić.

Ocenjivanje rakija će se održati 7. 10. 2020. godine u Кraljevom podrumu, podno Oplenca sa početkom u 10 sati za destilerije, od 14 sati za manufakturne proizvođače.

Кomisiju čine: prof. dr Ninoslav Nikićević, dr Branko Popović, dr Ivan Urošević i dipl. ing. Ljubiša Stanković.

Svi zainteresovani proizvođači mogu dostaviti svoje uzorke na ocenjivanje, lično ili poštom u prostorije "stare biblioteke" u Karađorđevom konaku, Kraljice Marije 2, 34310 Topola, najkasnije do 05.10.2020. godine.

Zvanična dodela nagrada održaće se 10. oktobra sa početkom od 11 sati na centralnoj bini Oplenačke berbe u Karađorđevom konaku.

Кontakt telefoni: 064/6155523, 069/5662081, 064/8614288, 064/8614286.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3021574/prijavite-se-na-ocenjivanje-vina-i-rakije-na-oplenac-festu

Šljivi i šljivarstvu se u Srbiji oduvek pridavao veliki značaj. Kažu da se nekada kuća gradila na mestu gde šljiva najbolje raste. Bez rakije šljivovice ne može da
prođe nijedna svečanost (ni svadba, ni slava, ni krštenje... ). Rakija je često spominjana u narodnim pesmama, pričama, predanjima...
Srbija je pogodno područje za voćarsku proizvodnju, posebno kad je šljiva u pitanju, jer raspolaže kvalitetnim resursima (zemljište, voda, vazduh) i iskusnim
proizvođačima. Proizvodnja šljive može biti ekonomski isplativa i, s obzirom na relativno nižu cenu, prihvatljiva za sve kategorije potrošača. Zato je od značaja
potencirati razvoj voćarske proizvodnje i primenu savremenih tehnologija, kako bi se ostavarili bolji ekonomski efekti.
Proizvodnja šljive je šansa za razvoj farmerskih gazdinstava u Republici Srbiji, posebno onih u brdsko planinskim predelima, koji se racionalno mogu organizovati baš za takvu proizvodnju. U mestu Noćaj, nedaleko od Sremske Mitrovice, prošle nedelje posetili smo jedan zasad šljive. O tome kakva je tehnologija gajenja u njemu zastupljena, koje se agrotehničke mere primenjuju, razgovarali smo sa Milinkom Tojićem.
Porodica Tojić se dugo godina bavi poljoprivredom. Proizvode kukuruz, suncokret, pšenicu, imaju 20 junadi koje kasnije prodaju. Za junad imaju subvencije,
i dobijaju ih na vreme. Po Milinkovim rečima, teško je živeti od poljoprivrede, nemaju platu, supruga Tatjana ni on nisu zaposleni, ali oni se bore, rade punom parom. Imaju šest muznih krava, i to im dosta znači, jer novac dobijaju na vreme, kada je u pitanju prodaja mleka. Mlečnost je oko 15 litra po grlu, tako da im to pomaže da školuju decu.
Što se tiče šljive to je pionirski poduhvat, imaju 80 ari, sa 450 stabala. Zasad je star četiri godine. Godinama su Tojići kupovali šljivu da bi pekli rakiju, i onda su došli na ideju da zasade voćnjak, da imaju za svoje potrebe, a kako nam kaže Milinko, nada se da će biti i za prodaju, kako svežu, tako možda
i rakiju. Savete dobija od prijatelja koji ima zasad šljive na 7 ha. On ga je posavetovao da posadi sortu stenlej, sa razmakom sadnje 4, 5 m između redova i 4 m u redu. Sadnice su kupili u Kruševcu. Ove godine su imali 4 prskanja, pa ih je zadesio grad i onda su morali da koriste kalcijum i signum. Ima ponegde posledica od grada. Očekuju dobru berbu.
Stanley spade u nove sorte šjive. Ima krupne plodove prosečne težine 35 do 41 grama. Šljive su eliptičnog oblika i tamnoplave boje sa izraženim šavom.
Meso ploda je žućkastozeleno, čvrsto, sočno i slatko sa krupnom košticom, što je bagi nedostatak. U prvim godinama posle sadnje bujno raste, brzo dostiže
punu rodnost dok cveta srednje kasno. Iako je samooplodna, preporučuje se da ima oprašivača. Sazreva od 25 avgusta do 1. septembra. Iako je sorta osetljiva na prolećne mrazeve, dobro podnosi niske temperature. Često joj se javljaju plodovi blizanci.
Milinko ima punu podršku porodice, osim supruge, koja je kako smo mogli videti vredna kao čirga, tu je i brat Borivoje, sa sinom Ninkom, koji su takođe vredni i radni imaju i svoje gazdinstvo. Preko puta zasada šljive nalazi se rezervat Zasavica, koji čine vodene površine kanala Jovače i Prekopca, kanalisani i prirodni
tok pritoke Batar, kao i reka Zasavica s kanalisanim i prirodnim tokom, ukupne dužine 33,1 kilometara. Površina „Zasavica“ je 1.128 hektara, od
čega je 704,9 hektara (62 odsto) u državnom, a 423,6 hektara (38 odsto) u privatnom vlasništvu, navedeno je u uredbi Vlade Srbije o proglašenju tog specijalnog rezervata prirode. Ako vas put nanese svratite u ovo lepo mesto u Mačvi, koje ima oko 2000 stanovnika, i gde se meštani trude da selo i dalje živi i da ne odlaze u gradove.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Oko 7–10 % godišnjeg roda bresaka, koji se uglavnom ne iskoristi, primenom dobre tehnologije može se dobiti visokocenjena delikatesna rakija breskovača. Nisu sve sorte bresaka pojednako pogodne za preradu u rakiju: prednost imaju pozne sorte Blake. J. H. Hale i Redskin, a interesantne su i sorte Sunhigh, Redheaven i Rio Oso Gem.

Pozne sorte bresaka preporučuju se za preradu u rakiju, pre svega, zbog intenzivnije arome koju prenose na rakiju, sadrže i više šećera, a samim tim daju i više rakije, što je veoma važno sa stanovišta ekonomičnosti. Najmanja količina rakije breskovače jačine 50 Vol.% od 100 kg plodova dobija se od sorte Triumph – 7,52 litra, a najviše od 100 kg sorte Blake - 10,8 litara.

Najbolja bresakovača dobija se mešanjem više sorti, ili ukoliko se odvojeno prerađuju zbog različitog vremena sazrevanja, tada se preporučuje mešanje (kupažiranje) dobijenih rakija. Breskovača treba da sadrži najmanje 45 Vol.% alkohola, jer su tada njen ukus i miris najizraženiji i najfiniji. Breskovače jačine ispod 45 Vol.% otužne su i neharmoničnog ukusa i mirisa.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Tehnološki postupak spravljanja rakije od jabuka obuhvata sledeće operacije:
– pranje plodova – usitnjavanje ili muljanje;
– alkoholnu fermentaciju (vrenje) voćnog kljuka;
– destilaciju (pečenje) prevrelog jabučnog kljuka;
– odležavanje jabukovače u hrastovim buradima i finalizacija.

Pranje plodova - ukoliko su jabuke uprljane, najpre ih treba oprati vodom, kako bi se uklonile mehaničke nečistoće koje mogu da daju strani miris budućoj rakiji. Pečenjem se, takođe, otklanjaju i štetni mikroorganizmi (bakterije i divlji kvasci) koji bi mogli vrenje voćnog kljuka da usmere u pogrešnom pravcu, ili, čak, da prouzrokuju njegovo kvarenje. Usitnjavanje ili muljanje. Bilo bi pogrešno cele plodove staviti u sud za vrenje, budući da bi sporo otpuštali sok, usled čega bi i alkoholno vrenje bilo veoma sporo, a šećer u jabukama ne bi u potpunosti prevreo.

Jabuke se muljaju specijalnim muljačima sa valjcima namenjenim za voće ili pomoću drvenog malja. Ukoliko je dobijeni kljuk jabuke suv, može mu se dodati nešto vode, kako bi se preveo u stanje žitke kaše. Dodavanjem vode može da se reguliše temperatura jabučnog kljuka pre vrenja (da se povisi ili snizi). Natrule i meke jabuke ne treba muljati, jer se one potpuno izgnječe pod dejstvom sopstvene težine prilikom stavljanja u sud za vrenje.


Alkoholno vrenje jabučnog kljuka - kljuk dobijen nakon muljanja jabuka stavlja se u sudove u kojima će previrati. Sudovi su različitih dimenzija i od različitog materijala: drvene kace, drvena burad sa kojih je uklonjeno jedno dance, plastična burad raznih dimenzija od polietilena ili ojačanog poliestera. Sudovi ne smeju potpuno da se napune, jer bi u toku vrenja kljuk mogao da prekipi.

Važno je napomenuti da vrenje mora da se obavlja u zatvorenom sudu. Ukoliko se vrenje obavlja u buretu, na otvor se postavlja vranj za vrenje, izgrađen od pečene gline, stakla, plastike. U njih se naliva voda kojoj je dodat vinobran (na 1 dl vode rastvori se 10 mg vinobrana). NJihova funkcija je da ispuštaju ugljen- dioksid, koji se oslobađa tokom vrenja, i sprečavaju kontakt kljuka s vazduhom, sirćetnim mušicama i raznim štetnim mikroorganizmima koji se nalaze u vazduhu.

Na taj način se sprečava i gubitak alkohola isparavanjem. Ukoliko se vrenje kljuka obavlja u kacama ili buradima, moraju se zatvoriti vezivanjem polietilenske folije preko otvora. Na plastičnu burad navrću se poklopci samo ovlaš kako bi ugljen-dioksid, koji se stvara tokom vrenja, mogao da izlazi iz suda. Kljuk se u toku vrenja 1–2 puta dnevno (pogotovo u početku vrenja) promeša, kako bi vrenje bilo ravnomerno u celokupnoj masi i kako bi se sprečilo razvijanje štetnih bakterija sirćetne kiseline. Ovo mešanje nije neophodno, ali je veoma korisno.

Voće je veoma siromašno azotnim jedinjenjima koja predstavljaju važno hranivo za kvasce, koji tokom alkoholne fermentacije kljuka transformiše šećer u alkohol (etil-alkohol) i ugljen-dioksid. Zbog toga se preporučuje da se na 100 kg kljuka doda 40 g amonijum-sulfata ili 40 g amonijum-hidrogenfosfata.

Tri faze alkoholne fermentacije kljuka:
1. početak vrenja,
2. burno (glavno) vrenje
3. doviranje (tiho vrenje).

U početnoj fazi kvasac počinje da se razmnožava i oslobađa se veoma mala količina ugljen-dioksida, i stvara se mala količina alkohola. U toku burnog vrenja alkohol se stvara u znatnoj meri i oslobađa se intenzivno ugljen-dioksid, usled čega se uzdižu čvrsti delovi kljuka u vidu klobuka, a često se stvara i pena. U ovoj fazi oslobađa se i toplota, što doprinosi rastu temperature kljuka. U fazi doviranja sam proces protiče sporije zbog tihog previranja male količine šećera koji se još nalazi u kljuku, usled čega se oslobađaju i male količine ugljen-dioksida. U ovoj fazi, ukoliko je na sudu za vrenje postavljen vranj, ne pokazuje se oslobađanje mehurića ugljen-dioksida.

Ukoliko se ne zna sadržaj kiselina u kljuku ili se ne može odrediti, tada se može pripremiti kaša kalcijum-karbonata u vodi i dodati kljuku uz mešanje sve dok se oslobađaju mehurići ugljen-dioksida. Kada penušanje i izdvajanje ugljen-dioksida prestane, tada su sve kiseline kljuka neutralisane.

Nakon neutralisanja kiselina, kljuk je veoma podložan kvarenju, pa vrenje zato treba obaviti pri nižim temperaturama (oko 20 °C) i odmah po njegovom završetku pristupiti destilaciji.

Pošto se ustanovi da je vrenje kljuka završeno, potrebno je, najkasnije posle 2–3 nedelje, pristupiti destilaciji (pečenju). Ukoliko se prevreli voćni kljuk i dalje čuva, gubi se alkohol, povećava sadržaj kiselina, a mogu se razviti i plesni na površini kljuka, što bi znatno umanjilo kvalitet rakije. Ukoliko vrenje kljuka protiče pri tempe- raturama od 15 do 20°C, smatra se da od početka vrenja pa do momenta destilacije treba da protekne najmanje 6 nedelja. Naročito je problematično čuvanje prevrelog voćnog kljuka u drvenim su-
dovima zbog isparavanja alkohola kroz pore duga, a i zbog nemogućnosti potpunog isključenja vazduha svaranju uslova za razvoj štetnih mikroorganizama (bakterije i plesni). U hermetički zatvorenim sudovima i čuvanjem na hladnom mestu kvalitet prevrelog voćnog kljuka ne bi degradirao ni za relativno duže vreme.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Prinos šljive ove godine je prepolovljen, a zato će biti i manje rakije, kažu proizvođači. Ipak, cene će ostati na istom nivou, pa se za litar prepečenice mora izdvojiti oko 800 dinara.Uveliko se spremaju rakije kako po domaćinstvima, tako i po malim proizvodnjama i velikim desitlerijama. Međutim, kod mnogih dosta manje nego što je to bilo prošle godine. Otkupna cena šljiva nije bila visoka (od 20 do 40 dinara po kilogramu), ali rod po šljivicima nije bio prevelik. Ipak, i tako manja proizvodnja, neće dovesti do velikih pomeranja kada je reč o ceni ovog pića. Na to najviše utiče ograničen izvoz.

- Godinama već praksa je da 70 odsto roda šljive završava u rakiji. Ove godine prinos šljive je prepolovljen, a kvalitet plodova je takođe slabiji, tako da će i rakije biti manje. Ipak, cena neće rasti usled ograničenog izvoza. Kvalitetna rakija, bez obzira na to da li se spravlja u destilerijama ili se peče u lampeku, uvek nađe kupca, ali najveći problem je odstupanje od prave tehnologije i zaslađivanje rakije da bi se dobila veća količina, što, nažalost, neki i dalje praktikuju - priča Miroslav Krstivojević iz Krčmara podno Divčibara, čije domaćinstvo proizvodi godišnje do 1.000 litara prepečenice iz voćnjaka u kojima šljivu gaje po principima organske proizvodnje, a čija je prepečenica nagrađivana na domaćim i inostranim sajmovima.Rakije iz tri domaće destilerije, članice Nacionalne asocijacije proizvođača rakije “Srpska rakija”, osvojile su nekoliko medalja na Međunarodnom takmičenju za vina i alkoholna pića u Londonu, u konkurenciji više od 3.000 uzoraka jakih alkoholnih pića iz više od 90 zemalja sveta.

Izvoz rakije iz Srbije, pokazuju podaci Privredne komore, u poslednjih pet godina jeste veći za oko 40 odsto, ali nju i dalje najviše kupuju oni koji je već znaju.- Naime, u strukturi izvoza najviše rakije i dalje ide u bivše jugoslovenske republike, a na tržištu EU u Nemačku. Delimično se izvozi u SAD i Australiju, uz par izvoza za Kinu i skromnu pojavu na tržištu Rusije. Rakija je i dalje vrlo malo prepoznata kao kategorija pića u inostranstvu, što je, opet, naša šansa da je marketinški dobro ponudimo kao nacionalni proizvod u narednih deset godina - kaže Ivan Urošević iz destilerije "Tok", koja je za svoje rakije od šljive dobila dve srebrne medalje.Osnovni preduslov za to, međutim, jeste kvalitet i uniformisana tehnologija proizvodnje, s obzirom na to da na tržištu, kako kaže, „imamo veliki broj neiskontrolisanih rakija u sivoj zoni“. Zato se šljivovica u Srbiji može kupiti i za svega 400 dinara litar, dok pojedini domaći brendovi koštaju čitavih 100 evra!

- Cene u izvozu su zaista šarenolike. Cena domaće šljivovice, koja se i najviše izvozi od svih vrsta rakije, kreće se od 6 do 100 evra, u zavisnosti od kvaliteta i samog tržišta. Izvozne cene su obično niže nego prodajne u Srbiji, jer se roba u inostranstvu plaća avansno. Kupaca i potencijala ima, ali mišljenje svih nas u Asocijaciji je da bez pomoći države, pre svega u smislu prezentacije na međunarodnim sajmovima, mi ne možemo da budemo vidljivi na svetskom tržištu - zaključuje Urošević.Stav Nacionalne asocijacije je da je neophodno udruživanje proizvođača voća i prerađivača u plasmanu srpske rakije.

- Ne sme da se desi kao što smo imali slučaj da u početnoj fazi berbe „čačanske lepotice“ i „čačanske rane“ bude ubrano 50 odsto zelenih plodova da bi se plasirali na nemačko tržište, a kada je to stalo, sva ta šljiva, koja je neupotrebljiva za preradu, završila je na domaćem tržištu. Tako su na gubitku svi - upozorava Ivan Urošević.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/manje-rakije-zbog-slabog-roda-sljive-kazani-su-spremni-ali-ova-godina-nece-biti/yqrzxcn

Savez proizvođača rakije Srbije objavio je da su domaće rakije iz tri destilerije, članice Nacionalne asocijacije proizvođača rakije "Srpska rakija", dobile priznanja na Međunarodnom takmičenju za vina i alkoholna pića u Londonu (IWSC - International Wine & Spirit Competition).

Nagrade su osvojile rakije iz destilerija Tok, Stara Sokolova i Ognjena, u konkurenciji više od 3.000 uzoraka jakih alkoholnih pića iz više od 90 zemalja sa svih kontinenata, navedeno je u saopštenju.

Veliki žiri međunarodnih stručnjka dodelio je destileriji Tok dve srebrne medalje za rakije od šljive stare četiri i pet godina.

Stara Sokolova, šljivova prepečenica stara 12 godina, takođe je nagrađena srebrnom, a sedam godina stara šljivovica istog proizvođača RB Global iz Užica bronzanom medaljom.

Bronzana medalja pripala je i rakiji od jabuke staroj osam godina brenda Ognjena, koju proizvodi preduzeće Braća Tomašević iz Prijepolja.

IWSC postoji već 51 godinu i smatra se jednim od najznačajnijih svetskih takmičenja za ocenu kvaliteta vina i alkoholnih proizvoda.

U toku godine više od 400 svetskih stručnjaka sedam meseci ocenjuje kvalitet u raznim kategorijama alkoholnih pića, a nagrade koje dodeljuje ovaj konkurs predstavljaju visoka priznanja u industriji alkohola, navedeno je u saopštenju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2979975/domace-rakije-iz-tri-destilerije-dobile-priznanja-na-medjunarodnom-takmicenju-u-londonu

Rakija se može proizvoditi od svih voćnih vrsta koje, sadrže šećer iz kojeg u toku alkoholne fermentacije nastaje alkohol. Najpogodnije voćne vrste za proizvodnju rakije su jabučaste (jabuke i kruške) i koštičave vrste (šljive, trešnje,višnje, kajsije i breskve). U nekim zemljama rakija se proizvodi i od bobičastog voća (maline, ribizle, kupine itd.).

Lozovača i komovica se proizvode od prevrelog kljuka, grožđa ili komine od grožđa koje zaostaju u proizvodnji vina.

Voće za proizvodnju rakije se bere u punoj fiziološkoj zrelosti jer u tom stadijumu voće sadrži maksimalnu količinu šećera i najizraženiju sortnu aromu koja je veoma važna za svaku voćnu rakiju. Za proizvodnju voćnih rakija uglavnom se koristi voće koje nije prikladno za duže čuvanje i skladištenje, prezrelo, oštećeno i manje kvalitetno.

Od takvog voća može se dobiti još uvek dobra rakija. Jako trulo i plesnivo voće znatno umanjuje kvalitet rakije, jer dolazi do prelaska stranih mirisa u rakiju za vreme destilacije.

Za proizvodnju vrhunske rakije potrebno je uzimati samo fiziološki zrelo, neoštećeno i dobro čuvano voće. Prezrelo, oštećeno i plesnivo voće sadrţi manje šećera i ima lošu aromu, pošto prezrelo voće brzo gubi aromatične komponente. Izuzetak od ovog generalnog pravila čine šljive i kruške viljamovke čiji prezreli plodovi sadrže više aromatičnih materija i daju kvalitetniju rakiju.

Najznačajniji parametri kvaliteta voća su sadržaj šećera, proteina, vitamina, kiselina (limunska, jabučna, vinska, sirćetna), organskih jedinjenja i minerala. Ovi sastojci daju rakijama karakterističan ukus, miris i boju.

Proces alkoholne fermentacije se veoma teško odvija ako u voću nema dovoljno azota i fosfora jer su oni neophodni kvascima za rast i razmnožavanje. Taninske materije, aromatična ulja, viši i niţi alkoholi su takođe značajne komponente voća u proizvodnji voćnih rakija. Svakako najznačajnija komponenta voća u proizvodnji voćnih rakija je šećer. Sadržaj šećera zavisi od voćne vrste, agrotehničkih uslova i stepena zrelosti voća. Sirovine sa većim udelom suve materije su kvalitetnije i isplativije jer daju više korisnih hemijskih sastojaka i bolji randman alkohola.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/07/01/vocarstvo/kada-se-bere-voce-za-rakiju/

Nova usluga Ministarstva poljoprivrede E-pijaca predstavlja dobar način da svi oni koji žive od poljoprivrede mogu na jednom mestu da ugovore prodaju u celoj zemlji. Kikindski poljoprivrednici u najvećoj meri prodaju med, rakiju i povrće, dok se u međuvremenu zabrana prodaje na zelenim pijacama koristi radno za zasnivanje nove proizvodnje u plastenicima.
Odmah nakon uvođenja vanredne situacije i zabrane rada na zelenim pijacama, videvši da će velike količine hrane ostati na njivama, kikindski poljoprivrednici organizovali su se preko društvenih mreža kako bi svoju robu uredno isporučili svima koji su bili zainteresovani za kupovinu. Nedugo zatim, Ministarstvo poljoprivrede otvorilo je takozvanu E - pijacu, odnosno mogućnost da svi proizvodi budu dostupni na jednom mestu u celoj zemlji.'Drago mi je da je država uvidela da teba da se napravi nešto poput E - pijace. Svaki početak je težak i mislim da će tek kasnije pokazati rezultate, mada ova usluga daje dobre rezultate i sada'', kaže Saša Čolak, predsednik Udruženja pčelara Kikinda.

Otvaranje elektronske pijace preko resornog ministarstva svakako je dobar način da se steknu novi kontakti, da se u momentima kada je prodaja na pijacama neizvodljiva nešto i zaradi, iako kikindski povrtari koriste ovo vreme kako bi započeli proizvodnju u plastenicima, dok prodaju stavljaju u drugi plan.

''Trenutno samo ulažemo u proizvodnju, počeo je rasad da pristiže od paradajza, krastavaca, tikvice, dok paprike ima u plastenicima. Sada čekamo svaki dan u nadi da će se vanredno stanje ukinuti što pre'', napominje Dragan Vukobrat, povrtar iz Kikinde.

Imajući u vidu da su Kikinđani odmah po proglašenju vanredne situacije preko društvenih mreža započeli prodaju, nije im bilo strano prijavljivanje za E – pijacu, a prvi koji su ponudili svoje usluge su proizvođači meda, rakije i povrća.

''E - pijaca je počela da funkcioniše 10. aprila, a mi kao Poljoprivredna stručna služba smo dobili uputstva da pomažemo poljoprivrednicima da se povežu preko tog portala. Kontaktirali smo naše poljoprivrednike, ali moram da napomenem da Kikinda nema veliki broj povratara i voćara'', dodaje Jelena Kljajić, iz Poljoprivredne stručne službe Kikinda.

Prilikom prodaje robe preko E-pijace važno je da poljoprivrednici isplaniraju kako i kojim danima će dostavljati robu, na kojoj teritoriji, po kojoj ceni i da to jasno zabeleže tokom registracije na E-pijacu.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/na-e-pijaci-najvise-se-prodaju-med-rakija-i-povrce_1114824.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31