Domaćinstvo Jovanović iz sela Zagorica, nedaleko od Topole, od davnina se bavi pečenjem rakije, ali one tradicionalne šljivovice. Međutim, ove godine na tom imanju je potekla prva malinovača i kupinovača.

- Pored naše obavezne i daleko prepoznatljive, šljivovice pekao sam rakiju od svih vrsta voća koje uspeva kod nas. Čak i od nekoliko vrsta južnog voća, sve to iz radoznalosti, da vidimo kakva je. Ove godine sam po prvi put pekao rakiju od kupine i maline. Vrlo je jednostavan proces, ali mislim da nema nekog smisla raditi na veće količine. Aroma i kvalitet dobijene rakije nije po mom ukusu, očekivao sam mnogo više. Oni koji su imali prilike da probaju ovu rakiju se ne slažu sa mnom, kažu da je dobra - rekao je za TopPres Dragan Jovanović.

Domaćin otkriva kako teče proces pripreme ove rakije:

- U posudu stavim 70 kilograma kupine koja tu prevri (fermentira), potom dodam 10 kilograma šećera rastopljenog u 30 litara vruće vode i onda sve to dobro izmiksujem uz pomoć hiltija i merača za glet masu. Fermentacija kreće neposredno posle mešanja. Posle tri nedelje kljuk ide u kazan i pristupa se pečenju (destiliranju). Jedan kazan ovako pripremljenog kljuka dao je 18 litara rakije jačine 20 gradi. Isti je postupak i prilikom pripreme kljuka od maline, mušmule, dudinje, jagode, banane.

Jovanović kaže da tradicionalnu šljivovicu ipak ne mogu da zamene neke nove vrste rakija, te da su one namenjene manjim količinama.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2688653/rakije-od-maline-i-kupine-iz-topole-ima-li-sljivovica-konkurenciju

Pančevo je 26. oktobra bio domacin velikog medjunarodnogFestivala rakije "Rakija i rakijasi 2019.". Ljuta prepecenica okupila je vise od 500 posetilaca i ljubitelja domace zestine iz citave zemlje i regiona. Drugi po redu festival, imao je i takmicarski karakter, pa je strucna komisija u Pancevu, dodelila i prestizne nagrade za vrhunski kvalitet rakije.
Tako, nagradu Samipon Festivala "Rakija i rakijasi 2019.", za najbolje ocenjenu rakiju, osvojila je sljivovica iz 1999. godine, ciji je proizvodjac Slavomir Tosic iz Knjazevca. Sampion Festivala za najbolju hobi destileriju, osvojla je destilerija Borisa Ljubicica iz Sremskih Karlovaca.
Da su nagradjene rakije vrhunskog kvaliteta, najbolje govore i clanovi komisije za ocenjivanje uzoraka. Predsednik komisije bio je prof. dr Ninoslav Nikicevic, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, prof. dr Vele Tesevic, sa Hemijskog fakulteta u Beogradu, dr Branko Popovic, sa Instituta za vocarstvo Cacak i dr IvanUrosevic, sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. - U ovoj drugoj godini, postali smo Festival medjunarodnog karaktera, jer smo imali takmicare iz Bosnei Hercegovine, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore, Bugarske i Rumunije - rekao nam je Armin Tot, jedan od organizatora Festivala. - Posebno zadovoljstvo nam je bilo sto je vise od 30 uzoraka stiglo od zena, koje proizvode rakiju i likere. Organizator Festivala je Facebook grupa "Rakija i rakijasi", koja ima vise od 7.000 clanova, medju kojima su doktori nauka, predstavnici osamdesetak destilerija i vise od 100 tehnologa, koji svakodnevno razmenjuju infomracije u vezi sa pravilnim tehnicko-tehnoloskim procesom proizvodnje rakije. - Na ocenjivanje stiglo vise od 430 uzoraka rakije i likera - ispricao nam je Tot. - Prezadovoljni smo pozitivnom energijom svih ljudi koji su dosli na Festival, takmicara, izlagaca, gostiju. Pancevo je postalo centar rakijskog sveta u Srbiji. Ucesnici su uz medalje za kvalitet dobijali i priznanja u vidu rakijskogpisma. Citav festival smo prenosili uzivo, pa su dodelu nagrada mogli da prate i oni koji nisu bili tu. Zahvaljujemo se i Poljoprivrednoj skoli u Pancevu na pomoci i organizaciji. Kako nam je ispricao Tot, vec su pocele pripreme za organizaciju Festivala „Rakija i rakijisi 2020.“. On ce biti odrzan u istom terminu. Sa mnogo novih ideja, sigurno je da ce biti Festival po kvalitetu u rangu mnogih evropskih. Vec su, dodao je Tot, najavljeni gosti iz inostranstva. Prema recima profesora Ninoslava Nikicevica, to je bio najveci festival po broju uzoraka, a da je odrzan u ovom delu Evrope. Sve je bilo organizovano na vrhunskom iprofesionalnom nivou. - Fetival u Pancevu, zasigurno je postao najprestiznijiza hobi proizvodjace rakije – zakljucio je prof. dr Nikicevic. Antrfile:NAGRADEZA najbolju hobi destileriju, nagrada je bio kazan od 120litara, koji je poklonila kompanija DES Subotica. Darodavac inox cisterne od 480 litara, za najbolji rezultat festivala, bila je kompanija „Civava“ iz Banatskog Novog Sela. Uz njih, darodavci su bili Etno Cvetkovic iz Modrice, Podruamr iz Kikinde, Rasadnik Milojevic, Agro Max iz Velike Drenove...
IZLAGACI
POSETIOCI su tokom odrzavanja Festivala, mogli da slusajukvalitetna predavanja vrhunskih strucnjaka, ali i da obidju izlagace. Medju njima, bila je i kompanija DES Subotica, koja je izlozila kazane za proizvodnju rakije, Podrumar iz Kikinde, prikazao je najnovija enoloska sredstva, dok je Etno Cvetkovic iz Modrice prikazao drvenu burad, razlicite zapremenine. Po prvi put predstavilo se i Udruzenje Srba iz Rumunije. A, od registrovanih proizvodjaca rakije, tu je bila destilerija „Tok“ sa Goca, kao i „Almeks“ iz Crepaje i likeri „Dana“ iz Kursumlije.

SVETSKI BREND

I dok su se mnogi posetioci Festivala okretali i pitali odakle ga poznaju, specijalan gost rakijske manifestacijebio je Billy Gould (koji je iz San Franciska dosao na Festival rakije), basista grupe „Faith No More“. Muzicar i producet pokrenu je sopstveni brend rakije sljivovice, pod nazivom „Yebiga“. Rakija se prodaje u USA, a proizvodi u Srbiji. Antrfile:Pobednici po kategorijama:Rakija od sljive Tosic Slavomir Knjazevac 18,79 Rakija od dunje Ljubicic Boris Sremski Karlovci 18,64 Rakija od kajsije Pavlovic Dragan 18,60 Rakija od kruske Djukic Marko Pancevo 18,61 Rakija od jabuke Margan Uros Crepaja 18,56 Rakija od grozdja Ljubicic Boris sremski Karlovci 18,51 Rakija od breskve Vuletic Marko Pancevo 18,54Likeri- liker od sumskog voca Slobodanka Simic Kursumlija18,60Sampion Festivala najbolje ocenjena rakija Tosic Slavomiriz Knjazevca rakija od sljive 18,79II mesto Rudic Ilija iz Borce rakija od sljive 18,73III mesto Markovic Marko iz Knjazevca rakija od sljive 18,71
Sampion Festivala za najbolje ocenjenu hobi destileriju osvojila je destilerija Ljubicic Borisa iz Sremskih Karlovaca sa prosecnom ocenom 18,49II mesto destilerija Stanisic Aleksandra sa 18,35III mesto destilerija Ilije Rudica iz Borce sa !8,33Najbolje ocenjena zena proizvodjac rakije(prvi put se proglasavalo u istoriji rakijskog ocenjivanja u Srbiji)jeSlobodanka Simic iz KursumlijeII mesto Mirjana Colakovic iz DobanovacaIII mesto Bojana Maksimovic iz Crepaje.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Rakija ne samo od šljiva nacionalni je brend Srbije čiji je kvalitet prepoznat u svetu, pa je neophodna još bolja saradnja proizvođača i države kako bi svi zajedno od proizvođača voća do ljubitelja rakije imali više koristi i zadovoljstva, konstatovano je u Beogradu na skupu koji je organizovao Savez proizvođača rakije Srbije.
U Srbiji se godišnje proizvede do 800.000 tona šljive od čega 70 odsto završi u rakiji čija je produkcija 30 miliona litara godišnje, a pod dunjama je 5.000 hektara po čemu smo drugi u Evropi, dok registrovanih proizvođača rakija ima 530, a postoji i dvadesetak udruženja, objavljeno je na skupu. Predsednik novoformiranog Saveza proizvođača rakije Ivan Urošević kaže da su se konačno za sada tri udruženja udružila da probleme u oblasti prerade
voća u rakije reše u boljoj koordinaciji sa Ministarstvima. „Nagrade koje su rakije iz Srbije dobile u Kini potvrda su da proizvodimo jako kvalitetne rakija kojima treba prilika da dožive svetsku slavu“, rekao je Urošević i dodao da moramo da opšti kvalitet rakije dignemo na viši nivo. „Procene su da se godišnje proizvede i preko 50 miliona litara, pa je najbitnije da naučimo da proizvodimo kvalitetnu rakiju i da je kvalitetnu pijemo kod kuće, a samim tim će onda biti bolji i opšti kvalitet rakije“, kaže on i navodi da je najveći problem jako veliki udeo nelegalnog tržišta.
Kao osnovnu prednost srpske rakije spominje vrlo kvalitetnu sirovinu „jer se kod nas rakija pravi od voća prve i druge klase“.

„Naših rakija ima na svim kontinentima ali u zanemarljivim količinama u odnosu na druga svetska pica, moramo proizvodnju rakije u Srbiji mnogo bolje  da uredimo da bi mogli da globalno nastupamo“, smatra on i dodaje da bi uz pomoć države trebalo da se stvori klima da se međusobno konkuriše kvalitetom i ferplejom. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević, ocenio je da je ključno uvođenje nelegalnih proizvođača rakija u sistem preko
registracije, kako bi inspekcije i druge nadležne službe mogle da ih kontrolišu.
„Registracija je najbitnija da bi koristili sredstva od Ministarstva poljoprivrede za recimo opremu za destileriju, i burad za odležavanje rakije“, rekao je on i dodao da je bitno da postoji nacionalna krovna organizacija koja će sa državnim organima rešavati probleme u sektoru koji napreduje. Ministarstvo, ističe on, podsticajnim merama pomaže proizvođačima u proizvodnji kvalitetnih pića, kao i na podizanju višegodišnjih zasada.

„Imamo predviđena i projektna sredstva za nastup, marketing i pojavljivanje na međunarodnim sajmovima“, rekao je on i dodao da se radi na klonskoj selekciji odnosno na očuvanju autohtnonih sorti šljiva. Gvozden Kovačević je iz užickog sela Karan, četvrta je generacija koja proizvodi rakiju a sada
je za dunju dobio svetsku zlatnu medalju.
„Najčuveniji smo po šljivi, potražnju za rakijom ne možemo da zadovoljimo ali trudimo se da kvalitet ostani isti“, kaže on i dodaje da je ukupna proizvodnja Zlatne doline oko 20.000 litara rakije.
„Za dobru rakiju tri stvari su bitne: odlično voće, poštovanje svih faza destilacije, i gde se rakija čuva - šta kvalitetno bure može da doda rakiji da bi postala vrhunsko piće“, kaže on. Miroslav Knežević iz destilerije „Hubert 1924“ iz Banatskog Velikog Sela, koja je dobila svetsko zlato za kajsijevaču, kaže da se priznanja ovog nivoa značajna za srpsku rakiju kao nacionalni brend. Kao ciljeve zacrtali smo propagandu naše rakije u svetu kako bi bio veći izvoz, i borbu sa sivim tržištem, što lažno deklarisanih, sto neregistrovanih proizvođača“, kaže on i dodaje da bi proizvodnja rakije mogla bi da bude i motor oživljavanja sela i
vraćanja ljudi na selo. Na značaj rakije kao dela turistickog gastro utiska koji ponesu turisti iz Srbije pažnju je skrenuo državni sekretar u Minstarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Miroslav Knežević koji je kao prostor za bolji plasman naveo i ponudu turistima u Srbiji kao i organizovane posete destilerijama. Rakiju kao nacionalni brend Milan Zarić, iz destilerije Zarić iz Kosjerića koja je u Kini osvojila zlatnu medalju za šljivovicu i srebrnu za rakiju od malina, a nedavno sklopila i ugovor za izvoz u tu zemlju, uporedio je sa nacionalnim brendom Škotske - viskijem.

Izvor: Agrobiznis magazin

Od 25. oktobra Srbija će imati bescarinski izvoz rakije u Rusiju, najavio je ministar poljoprivrede, šumarsta i vodoprivrede Branislav Nedimović.Ministar je za televiziju "Hepi" rekao da su jabuke dominantan proizvod koji se izvozi na rusko tržište ali i da je naša zemlja otvorila alternativna tržišta, poput Indije.

"Što se tiče ruske robe, ima pilećeg mesa koje se uvozi, ima dosta poluproizvoda koji se uvoze. Jabuke su dominantan proizvod koji se izvozi na rusko tržište. Od 25. oktobra Srbija će ima bescarinski izvoz na rakije. Vremenske prilike mogu često da naprave kuršlus, zato mi tražimo alternativno tržište, otvorili smo tržište Indije", rekao je Nedimović. Kako kaže, proizvodi sa Kosova zbog sertifikacije ne mogu da prođu administrativnu linju, tako da su oni vrlo često suočeni sa barijerama, ali se dobro prodaju voće i povrće na pijacama u Prištini.

"Čujem da jako dobro prodaju voće i povrće na pijacama u Prištini. Srbiji najviše odgovara otvoreno tržište, imate uvek problem da nemate gde da plasirate robu", kazao je Nedimović.

Obilazeći sela u Srbiji primećuje da se sve više uzgaja dunja, kao i da je primetna velika količina tovnog govedarsta u opštinama nadomak Rumunije.

Ministar dodaje da Srbija izdvaja 7.000 dinara za subvencije po ovci, dok EU, kaže, daje mnogo manje. On je izneo zapažanje sa terena i rekao da država treba da pomogne uzgoj teladi, jer su uvezena telad, kaže, često bolesna.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=10&dd=16&nav_id=1604494

Putem javnog poziva izabrano je deset istraživačkih predloga u Srbiji i deset u Hrvatskoj, koji će u narednom periodu dobiti adekvatnu ekspertizu. Stručnu podršku tim radovima daće partnerske organizacije iz Ukrajine, Poljske, Slovačke, Hrvatske i Mađarske.

Organska proizvodnja značajan je izvor inovacija koje mogu da pomognu poljoprivredi da prevaziđe postojeće izazove i doprinesu unapređenju konkurentnosti proizvodnje i prerade poljoprivrednih proizvoda u celom regionu, poručeno je sa, 13. međunarodnog foruma o organskoj proizvodnji, održanog u Selenči.

U tom pravcu ići će i promene u organskom sektoru i povećanje pomoći iz državne kase, koju su najavili nadležni, naglašeno je na ovom skupu, kojem su osim brojnih proizvođača organske hrane iz Srbije, prisustvovali poljoprivrednici i predstavnici naučno-istraživačkih institucija i udruženja iz Hrvatske, Slovačke i Poljske.

Međunarodni Forum o organskoj proizvodnji tradicionalno organizuje Centar za organsku proizvodnju Selenča, a ova manifestacija održana je uz pokroviteljstvo Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, opštine Bač i EU info pointa Novi Sad.

Adrijana Jurilj iz Centra za razvoj ekološke proizvodnje Ivanovci u Hrvatskoj najavila je sledeće zajedničke projekte sa Centrom iz Selenče. Ona je podsetila na uspešno realizovan prekogranični projekat Organic bridge finansiran iz budžeta EU, vredan oko 550.000 EUR, koji je značajno doprineo razvoju ove vrste poljoprivrede s obe strane Dunava,

Predsednik Udruženja voćara Republike Poljske Jacek Otulak rekao je da je svaki pomak u razvoju organske proizvodnje u Srbiji veliki uspeh, da srpska poljoprivreda u tom pravcu treba da se razvija i da ima punu podršku poljskih proizvođača kada je o prenosu znanja i iskustava reč.

Predsednik Centra za organsku proizvodnju Jozef Gašparovski i Jelena Kovačevič, predstavnica opštine Bač predstavili su projekat "Program podrške istraživačkim, razvojnim i inovativnim idejama u ekološkoj poljoprivredi – INO ECO model".

Naglasili su da se projekat bavi inovacijama u organskoj proizvodnji i da je putem javnog poziva izabrano deset istraživačkih predloga u Srbiji i deset u Hrvatskoj, koji će u narednom periodu dobiti adekvatnu ekspertizu. Stručnu podršku tim radovima daće partnerske organizacije iz Ukrajine, Poljske, Slovačke, Hrvatske i Mađarske.

Tokom radionice, održane u okviru Foruma, predstavljene su istraživačke ideje u oblasti proizvodnje i prerade organske hrane koje će dalje biti razvijane kroz projekat.

Nevena Blagojević, doktorant na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu predstavila je istraživački rad iz oblasti proizvodnje lekovitog bilja i eterskog ulja u organskoj proizvodnji.

Uspešni organski mladi proizvođač Mirko Vlček govorio je o najefikasnijoj zaštiti krompira od krompirove zlatice, a Anabela Gašpar o džemu zaslađenim koncentrisanim voćnim sokom.

Studentkinja Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu Teodora Teofanov predstavila je istraživački rad o instant obroku na bazi organske spelte, koji ne izaziva alergiju na gluten.

Izabela Gašparovski iznela je istraživačku ideju o funkcionalnim medovima sa dodatkom lekovitog bilja namenjenih preventivi i lečenju bolesti, a Ljubinka Panić govorila je o blagotvornom svojstvu lešnika i puteru od lešnika.

Gavra Plavšić iz Bačke Palanke, jedini proizvođač organskog duda u Vojvodini, rakije od duda i ulja od njegovog semena, govorio je o korišćenju ovog ulja u kozmetičke svrhe.

Istraživečke ideje predstavili su i Radosav Malenović (Proizvodnja pčelinje matice bez presađivanja larve), Marija Gašparovski (Kreme i melemi od organskog lekovitog bilja i pčelinjih produkata) i Zoran Marinković (Džemovi od organske maline, piše Poljoprivreda.info.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2643304/inovacijama-do-razvoja-organske-poljoprivrede-prednsoti-rakije-od-duda-dzemova-od-organske

Nagradu Radislav Rade Paunović za najbolju rakiju festivala Žestival u kategoriji destilerija osvojila je Tim iz Bajine Bašte sa rakijom Stara pesma, dok je Jovana Novaković iz Čačka dobila istu nagradu u kategoriji Poljoprivredna gazdinstva.

Na Žestivalu stručni žiri je ocenio 131 uzorak u kategorijama poljoprivredna grazdinstva i destilerije.

Marko Ilić, direktor destilerije Tim, kaže da je proizvodnja rakije porodični posao. U svom asortimanu imaju 14 vrsta rakija, od kojih je najviše zastupljena rakija od šljive, zatim od dunje, kruške vijamovke, kajsije, a imaju i specijalne rakije klekovače, travarice, medovače i neke nove vrste od malina, kupina, jabuka i tako dalje.

Pored glavne nagrade destilerija Tim je dobila nagrade za najbolje rakije od dunje, jabuke i kajsije.

- Za proizvodnju rakije registrovani smo 2004. godine, a u 2010. godini počeli smo prodaju rakije pod brendom Stara pesma. Naša godišnja proizvodnja je od oko 30.000 litara rakije. Od toga 50% ide na domaće tržište, a 50% u inostranstvo, odnosno zemlje Evropske unije, Australiju i Rusiju. To je firma u kojoj radimo mi iz kuće, imamo sopstvene zasade voća i bazirani smo na manjim serijama vrhunskog kvaliteta - kaže Marko.

Umesto Jovane Novaković nagradu je primila njena baka Gordana Minić, koja sa suprugom Stanimirom proizvodi svoju rakiju u destileriji Minićeva kuća rakije iz Donje Trepče kod Čačka.

- Moji roditelji su proizvodili rakiju, tako da sada imamo i muzejski deo sa rakijama proizvodene svake godine od 1941. godine pa do danas. Iz te 1941. godine imamo oko 120 litara rakije i ona može da se kupi u malim količinama u buteljkama. U aprilu ove godine su nas pozvali iz Etnografskog muzeja u Beograd i rakija nam je sada pod zaštitom Uneska. Od 2005. godine se takmičimo po sajmovima i do sada imamo 14 medalja sa Novosadskog sajma, a i veliki pehar iz Topole koji nam je uručila Jelisaveta Krađorđević - rekao je Stanimir.

Njegova destilerija proizvodi 31 vrstu voćne rakije, a verovatno su jedini u Srbiji koji su proizveli rakiju od kupusa. Pored unukine nagrade, ova destilerija je dobila nagradu za najbolju rakiju u grupi šljiva.

Vidoslav Krvavac iz Trnovice, kod Pljevalja u Crnoj Gori, kaže da je njegova rakija dobila ime Trnovača po mestu odakle potiče:

- Proizvodim dosta voćnih rakija, od kojih je najznačajnija rakija šljiva od autohtone vrste požegače, koja je organska, nikada nije prskana. Tu je i rakija od divlje kruške, jabuke i specijalna rakija od kleke. Osvajao sam veliki broj zlatnih medalja na Novosadskom sajmu, kao i prošle godine na sajmu šljiva u Osečini i u Vrnjačkoj Banji.

Proizvodi ograničene količine rakije. Šljive gaji na svom imanju od dva hektara i proizvodi od 1.500 do 2.000 litara rakije.

Na festivalu je bila i kompanija RB Global iz Kostojevića kod Bajine Bašte, koja proizvodi Staru sokolovu. Ivan Bogdanović, direktor kompanije kaže da kompanija proizvodi rakije od skoro svih vrsta voća, a na sopstvenom imanju gaje šljive, dunje, dok kajsiju i krušku nabavljaju od njihovih kooperanata širom Srbije.

Takođe, ova rakija prodaje se u malim pakovanjima u avionima širom sveta, a kako kaže, može se kupiti i na neočekivanim mestima kao što su Brazil i Dubai.

- Pokušavamo da uđemo i na tržište Japana i Velike Britanije - dodao je.

Karakteristično za ovu rakiju je prodaja po starosti.

- Naša najmlađa rakija je šljivovica Sokolica, koja je stara tri godine. Zatim imamo Staru sokolovu od pet godina i prodaje se u Srbiji i u zemljama bivše Jugoslavije. Tu je i rakija stara sedam godina, koja je specijalno namenjena za inostrano tržište i imamo našu najstariju i najcenjeniju rakiju, šljivovicu staru 12 godina. Ona se proizvodi u ograničenim količinama i delimo je na kaščicu, najčešće na domaćem tržištu, ali nešto ide i u inostranstvo - rekao je Bogdanović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2613677/rakije-iz-srbije-od-zastite-uneska-do-brazila-dubaija-i-posluzivanja-u

 

Raspisan je drugi konkurs za dodelu novca za sufinansiranje investicija u nabavku opreme za proizvodnju vina i rakije na teritoriji AP Vojvodine u 2019. godini.

Cilj je ulaganje u novu opremu radi povećanja prihoda na poljoprivrednim gazdinstvima i zapošljavanja ruralnog stanovništva. Bespovratna sredstva koja se dodeljuju po ovom konkursu namenjena su za nabavku: opreme za primarnu preradu grožđa; opreme za fermentaciju za bela i crvena vina; opreme za čuvanje i negovanje vina; opreme za punjenje vina i opreme za rakiju.

Konkursom je predviđeno ukupno 15.576.273,80 dinara. Bespovratna sredstva utvrđuju se u iznosu do 50% od
vrednosti ukupno prihvatljivih troškova, odnosno 60% za posebne kategorije.

Konkurs je otvoren do utroška novca, a zaključno sa 9. septembrom 2019. godine.

Više informacija i obrazac prijave možete naći na sledćem linku: http://www.psp.vojvodina.gov.rs/Vesti.aspx?Id=22165

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2599203/raspisan-drugi-konkurs-za-nabavku-opreme-za-proizvodnju-vina-i-rakije-na

Stabla kajsija savijaju se pod teretom roda u većini voćarskih područja, berači imaju pune ruke posla, pa smo navratili u berbu u Gornjem Bregu kod Sente.Tibor Deak pod kajsijama ima četiri katastarska jutra, uveren da mu je ove sezone Sveti Petar sačuvao rod. Kajsije su toliko rodile da ih ima dovoljno za pekmez i za mirisnu domaću kajsijevaču, koja je pravi delikates među rakijama.

- Za razliku od prošle godine kada uopšte nije bilo roda, ove sezone nismo imali mraza i održao se veoma dobar rod u voćnjaku koji ima 960 stabala kajsija. Ranih sorti nemamo nego su zastupljene samo srednje sorte Segedinski mamut, NS-4, NS-5, NS-6, Roksana i Ambrozija. Kajsije kada rode onda rode puno, a dešava se kao lane da bude svega nekoliko plodova u čitavom voćnjaku. Sa plasmanom nemam problema, kupuju najviše oni koji hoće da peku rakiju u svojoj režiji pripremajući se za svadbu ili druge svečanosti, jer mirisna kajsijevača je nešto posebno - kaže Tibor Deak.

Iako je za sezonske poslove sve teže naći radnu snagu, Deak veli da berača ima dovoljno u selu, među njima je dosta onih koji već godinama učestvuju u berbi koja potraje oko tri nedelje. U Tiborovom voćnjaku Hajnalka Horvat iz Gornjeg Brega u berbi kajsija je prisutna već dve decenije.
- Grupu čine 17 berača koji svakodnevno ovde imaju posla. Kajsije beremo ili ih skupljamo, u zavisnosti šta kupci žele, da li idu u rakiju ili kompot i pekmez. Ekipa je složna i vredna tako da na dan uberemo i sakupimo preko dve tone kajsija - saznajemo od Hajnalke.Znatan deo roda iz voćnjaka Tibora Deaka odlazio je ranije na tržište Beograda, ali ove sezone piljari iz prestonice nisu se uopšte interesovali za kajsije iz Gornjeg Brega. Verovatno je to zbog okolnosti da su kajsije izuzetno dobro rodile u okolini Grocke, koja im je bliža zbog manjih transportnih troškova. I pored toga Tibor napominje da nema problema sa plasmanom. Kilogram kajsija za pečenje rakije staju 40, dok su one konzumne za kompot i pekmez 50 dinara. Po toj ceni voćari kajsije prodaju i u drugim mestima u Potisju i na severu Bačke i Banata.

Žolt Dukai iz Čantavira već petu sezonu kupuje ovde kajsije za rakiju i pekmez.

- Zadovoljan sam kvalitetom kajsije koji svakako najviše zavisi od vremenskih prilika. Znamo da kasni prolećni mraz često nanese štetu i obere rod, pa je zbog toga tek skoro svaka treća godina rodna. Zato se valja snabdeti i odezbediti sa proizvodima od kajsije kada je godina rodna - veli Dukai.Seosko turističko domaćinstvo “Kraljica voća” Milivoja Stanišića iz istog mesta otišlo je korak dalje. U ugostiteljsko-turističku ponudu utkane su prerađevine od kajsija, koje okružuju ovaj etno kutak. Sve se u julu kod nas vrti oko kajsija, kažu da je jul mesec kajsija, a pošto je ona “kraljica voća” po tome smo i naše domaćinstvo nazvali. Ove godine rodilo je nenormalno, ne pamtim da je ikada bio takav rod, pa ćemo sa oko 270 stabala imati pet do šest tona, što je rekord. Lane nije bilo roda, pretprošle godine svega deset posto, ali već smo navikli da kajsije normalno rode svake treće-četvrte godine. Imam novosadske i mađarske sorte, jedino mi je žao što nemam više “Kečkemetske ruže”, stare sorte koja je idealna za rakiju. Kuvamo i pekmez, ali 99 posto roda ide u rakiju, jer mi je kajsijevača udarna u ponudi domaće žestine i mogu reći da se dosta pije. Preferiraju je domaći gosti iz okoline, ali i oni koji dolaze iz Mađarske i drugih zemalja - priča Stanišić.

Domaćin “Kraljice voća” objašnjava da je u spravljanju kajsijevače najvažnije održavati kljuk, yibru ili cefru, vek kako je ko zove, da se vodi računa o vrenju i pečenju. Ove sezone ne očekuje neki kvalitet jer je bilo dosta kiše, ali konstatuje da kajsija daje onoliko koliko daje, tako da je ključni ljudski faktor oko yibre i pečenje po tradicionalnoj tehnologiji u bakarnom kazanu, vžno je i da vatra bude lagana, jer kada se peče kajsijevača ne žuri se.

- Kod negovanja zasada kajsija bitna je letnja rezidba i da se kod cvetanja zaštiti protiv monilija, što su dve elementarne stvari, pošto su kajsije jednostavne za održavanje, ne zahteva toliko prskanja kao jabuke, breskve i drugo voće - kaže Stanišić.
Sa oko 5.500 hektara pod kajsijama Srbija je na zavidnom osmom mestu u Evropi i na šestom mestu po proizvodnji koja se ostvaruje.
Kajsija je bez ikakve dileme jedna od najatraktivnija voćnih vrsta u Vojvodini i Srbiji, ističe za naš list profesor dr Zoran Keserović sa Poljoprivrendog fakulteta u Novom Sadu i predsednik Naučnog društva voćara Vojvodine.

U Srbiji je pod zasadima kajsija oko 5.500 hektara, a prema podacima koje predočava Keserović godišnja proizvodnja varira, između 22.000 i 44.000 tona koliko je rekordan rod iznosio 2001. godine, dok je lane iznosio oko 25.000 tona. On tvrdi da je proizvodnja kajsija ekonomična i da u nju vredi ulagati na pogodnim područjima, bez obzira na neizvesnost, odnosno što mraz zna da je obere u vreme cvetanja, pa ne rode svake sezone.

Ulaganje u zasad kajsija po hektaru iznosi 5.000 do 7.000 evra bez sistema za navodnjavanje i protivgradnih mreža. Sa sistemom za navodnjavanje potrebno je 9.000 do 11.000 evra, dok instaliranje protivgradnih mreža po hektaru staje dodatnih 15.000 evra.

- Mislim da ove godine, bez obzira na izmrzavanje kojeg je bilo u nekim regionima kajsije su dobro rodile i očekivanja su da uberemo oko 35.000 tona. Ove sezone rodile su najviše na većim nadmorskim visinama 170 do 190 metara - napominje Keserović.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-bice-kajsija-i-za-pekmez-i-za-rakiju-21-07-2019

Niska otkupna cena čačanske rane šljive od 10 dinara, ali i slab otkup, doveli su do očajanja mnogobrojne proizvođače šljiva u selu Trnava kod Topole. Mogu da biraju: ili će šljive otići u rakiju, ili će ih prodavati po trenutnoj otkupnoj ceni ili će "plavo more" ostati na zemlji.

U Gornjoj i Donjoj Trnavi, selima sa najvećim brojem šljivika u Šumadiji, ovih dana vlada muk i ogorčenost zbog niske otkupne cene čačanske rane. Iako je rod ove godine solidan, a voće samo po sebi krupno i atraktivno na oko i nepce, voćari krše ruke, a retki su koji uopšte hoće i da pričaju. Kažu da nemaju više šta da kažu. Oni koji su bili raspoloženi da otvore dušu prvo napominju da više nema svrhe ulagati i raditi. Evo njihove računice.

Čačanska rana prvog dana otkupa bila je 60 dinara pa 40 i posle nekoliko dana, pala je na 10 dinara. "Tu šljivu prošle godine prodavali smo za 100 dinara i cena je tokom otkupa pala na 60. Razlika je što je prošle godine otkup trajao mnogo duže, a ove godine svega dva do tri dana. Ljudima jednostavno nije šljiva stigla da sazri i sada smo primorani da je dajemo u bescenje", kaže Svetomir Stojković, iz Gornje Trnave kod Topole.

Stojković ima šljive svih sorti na 1,6 hektara. Ova godina za njega bila je katastrofalna do te mere da smatra da više nema svrhe ni ulagati, ni raditi.

- Razmišljam da naredne godine prestanem da ulažem i da čekam šta će šljivik sam da uradi. Nemam drugog izbora - dodaje ovaj voćar.

- Juče sam 1,5 tonu predao sam po deset dinara. Ostatak ću da ostavim na zemlji. Neka trune. To je otprilike oko četiri tone. Nemam račun da plaćam berače i gajbice. Imam komšije koji se bave i stočarstvom, tovom, povrćem, sve je to na rubu propasti. Ostaće zemlja bez sela i bez naroda na selu. Svi negde idu i svi će da odu. U minusu sam. Nenormalno je skupa hemija, nafta. A imam šljivik star osam godina, znači tek je sad u punom rodu - ogorčen je Stojković.

Proizvođači kažu da ih pored izuzetno niskih cena muči i traljav otkup, koji kratko traje. Petar Prokić iz Gornje Trnave, koji ima 3,5 hektara šljive i sa prosečnim prinosom od 25 tona, tvrdi da je otkup za čačansku ranu trajao samo dva dana.

- Prva klasa mora da bude 45 milimetara prilikom kalibraže, ali domaćinima nije sazrela šljiva, pa sad sve, i prvu i drugu daju po 10 dinara. Još veći problem je što otkupljivači neće ni to, tako da gro voćara kupi šljivu za rakiju i ostaje bez živog novca u sezoni na koji su računali - kaže Prokić. On je primetio i još jedan problem.

- Malo je otkupljivača. Prošle godine u Trnavi bilo ih je deset, ove godine samo troje. I oni su tražili samo prvu klasu. Po ovakvoj ceni, ne isplati se nikako predavati. Samo gajba skida pet dinara po kilogramu, plus berači - objašnjava Prokić.

U Trnavi i susednim selima ovih dana stiže za berbu i čačanska lepotica. Prošle godine otkupna cena je bila 40, a ove godine počela je sa 35 dinara. Prokić se pita koliko dugo će trajati otkup i za nju i do koje najniže cene će ići.

Goran Simić, iz istog sela gaji šljivu na oko 1,6 hektara. Kaže da je nagli prestanak otkupa zakopao mnoge voćare iz ovog kraja. Ili prodaju po 10 dinara ili kupe za rakiju.

- Ove godine oko 60% roda šljive iz našeg i okolnih sela završiće po ceni od 10 dinara ili će otići za rakiju. Trnava i Čumić u čitavoj Šumadiji pretežno gaje šljivu. Sa 10 dinara ne može da se podmiri nijedan trošak. Ljudi su jednostavno očajni - kaže Simić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2577776/cacanska-rana-samo-10-dinara-rod-odlazi-u-rakiju-ili-ostaje-na

U proteklih godinu i po dana poljoprivredni inspektori su u Srbiji oduzeli i uništili više od 560 litara rakije u rinfuzu vredne oko 1,1 milion dinara.Ona nije imala deklaraciju i nije prošla proveru bezbednosti po zdravlje ljudi.

"U cilju praćenja bezbednosti i kvaliteta proizvoda na tržištu, tokom 2018. i prvom polugodištu, poljoprivredni inspektori su sproveli ukupno 2.266 kontrola na pijacama i u ugostiteljskim objektima", rečeno je u Ministarstvu poljoprivrede. Kontrolisan je promet jakih alkoholnih pića koja su stavljena u promet u rinfuznom stanju, bez deklaracije i provere bezbednosti.

Kontrole su usledile nakon monitoringa i rezultata prethodnih kontrola, te analize rizika, objašnjavaju nadležni i dodaju da su ovakve kontrole nenajavljene, a mogu biti redovne prema definisanom planu i vanredne, odnosno, akcijske po osnovu zahteva drugih državnih organa, krizne situacije kao i kontrole po žalbama potrošača.

Podaci pokazuju da od 2.266 kontrola izvršenih za godinu i po dana, 1.753 su u ugostiteljskim objektima, gde je oduzeto i uništeno 457 litara rakije u rinfuznom stanju bez deklaracije i provere bezbednosti proizvoda, čija je vrednost 1.063.000 dinara.

Otkriveno je 168 prekršilaca protiv kojih je podneto 168 kaznenih mera. Na pijacama je obavljeno 513 kontrola, oduzeto je i uništeno 105 litara rakije u rinfuznom stanju bez deklaracije i provere bezbednosti proizvoda, a vrednost oduzete robe je 93.000 dinara.

Otkriveno je 17 prekršilaca protiv kojih je podneto 17 kaznenih mera, a u resornom ministarstvu dodaju da je donet isto toliko upravnih mera.

Obavljena je i 91 kontrola jakih alkoholnih pića sa uzorkovanjem, a ispitivani su brojni parametri, sadržaj etanola, ekstrakta, ukupnih kiselina, metanola... "Neispravnost deklaracija kod rakija u poslednjih nekoliko godina, prvo je pokazala rastući trend, da bi potom blago opala i zadržala tu tendenciju. U ovim kontrolama pokazuje se pad i to najmanji broj u poslednjih pet-šest godina", ističu nadležni.

Neispravnost kvaliteta je, dodaju, nešto manja u odnosu na poslednjih pet-šest godina, dok je količina etanola, koji nije poreklom iz voća, najniža u poslednjih pet do šest godina. O tome svedoči i podatak da je od 91 analiziranog uzorka, samo u dva pronađen etanol koji nije poreklom iz voća.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=07&dd=15&nav_id=1566652

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30