Rakija se može proizvoditi od svih voćnih vrsta koje, sadrže šećer iz kojeg u toku alkoholne fermentacije nastaje alkohol. Najpogodnije voćne vrste za proizvodnju rakije su jabučaste (jabuke i kruške) i koštičave vrste (šljive, trešnje,višnje, kajsije i breskve). U nekim zemljama rakija se proizvodi i od bobičastog voća (maline, ribizle, kupine itd.).

Lozovača i komovica se proizvode od prevrelog kljuka, grožđa ili komine od grožđa koje zaostaju u proizvodnji vina.

Voće za proizvodnju rakije se bere u punoj fiziološkoj zrelosti jer u tom stadijumu voće sadrži maksimalnu količinu šećera i najizraženiju sortnu aromu koja je veoma važna za svaku voćnu rakiju. Za proizvodnju voćnih rakija uglavnom se koristi voće koje nije prikladno za duže čuvanje i skladištenje, prezrelo, oštećeno i manje kvalitetno.

Od takvog voća može se dobiti još uvek dobra rakija. Jako trulo i plesnivo voće znatno umanjuje kvalitet rakije, jer dolazi do prelaska stranih mirisa u rakiju za vreme destilacije.

Za proizvodnju vrhunske rakije potrebno je uzimati samo fiziološki zrelo, neoštećeno i dobro čuvano voće. Prezrelo, oštećeno i plesnivo voće sadrţi manje šećera i ima lošu aromu, pošto prezrelo voće brzo gubi aromatične komponente. Izuzetak od ovog generalnog pravila čine šljive i kruške viljamovke čiji prezreli plodovi sadrže više aromatičnih materija i daju kvalitetniju rakiju.

Najznačajniji parametri kvaliteta voća su sadržaj šećera, proteina, vitamina, kiselina (limunska, jabučna, vinska, sirćetna), organskih jedinjenja i minerala. Ovi sastojci daju rakijama karakterističan ukus, miris i boju.

Proces alkoholne fermentacije se veoma teško odvija ako u voću nema dovoljno azota i fosfora jer su oni neophodni kvascima za rast i razmnožavanje. Taninske materije, aromatična ulja, viši i niţi alkoholi su takođe značajne komponente voća u proizvodnji voćnih rakija. Svakako najznačajnija komponenta voća u proizvodnji voćnih rakija je šećer. Sadržaj šećera zavisi od voćne vrste, agrotehničkih uslova i stepena zrelosti voća. Sirovine sa većim udelom suve materije su kvalitetnije i isplativije jer daju više korisnih hemijskih sastojaka i bolji randman alkohola.

Izvor:https://domacinskakuca.rs/2020/07/01/vocarstvo/kada-se-bere-voce-za-rakiju/

Potencijal srpske rakije je veliki, kvaltet se podiže, a do kraja ove godine trebalo bi da se formira Nacionalna strategija za rakiju, navodi predsednik Upravnog odbora Saveza proizvođača rakije u Srbiji dr Ivan Urošević.

Time bi se u našoj zemlji još konkretnije definisala ova proizvodnja, a statusom nacionalnog pića, srpska rakija mogla bi se još bolje pozicionirati u svetu i brže pronaći put do potrošača u inostranstvu. Međutim, iako je kvalitet ovog pića u Srbiji, kako ocenjuje Urošević, na veoma dobrom nivou, primetno je da u dobroj meri srpski proizvođač i dalje robuje starim navikama."Neretko se dešava da se destilacija ne obavi na vreme, često su plodovi za preradu zeleni, bude i lišća i drugih sastojaka koji kvare ukus. Zbog toga je veoma važno ispratiti od početka do kraja proces proizvodnje i sprovesti ga na ispravan način", ukazuje Urošević.Sirovina, higijena voća i sudova i obavljanje destilacije odmah nakon fermentacije, tri su klljučne komponente za dobar kvalitet finalnog proizvoda.

"Sirovina, odnosno voće mora da bude u punoj tehnološkoj zrelosti. Kod kruške i jabuke plodovi mogu biti u konzumnoj zrelosti jer će oni naknadno sazreti do pune tehnološke zrelosti. Voće koje se koristi u proizvodnji uglavnom nije za prodaju, jer počinje da gubi svoju strukturu i da omekšava, ali je to idealno sa stanovišta prerade."Sudovi i svaki destilacioni aparat mora biti čist, napominje naš sagovornik, podsećajući da se u srpskim selima neretko dešava da je higijena fermentacionih sudova nedopustivo loša.

"Ako ne postoji dobra higijena destilacionog aparata, to znači da imamo sloj izolacije između bakra i destilata i automatski nemamo pojavu katalističkog dejstva što znači da će i destilat biti često gorak i bljutav. Zbog toga je neophodno održavati dobru higijenu bakarnih destilacionih uređaja", navodi Urošević.Mnogi proizvođači, nakon fermentacije, ostave kominu da odstoji 21 dan do dva meseca što je potpuno pogrešno.

"U julu kada su povišene temperature, često se dešava da kajsija završi fermentaciju u roku od pet do sedam dana. Proces alkoholne fermentacije nastavlja se u proces sirćetne, što znači da ako za kajsiju, koja završava fermentaciju za sedam dana, mi čekamo 21 dan. Mi smo 14 dana izložili kominu i alkohol sirćetnoj fermentaciji i dobijamo u stvari sirće, smanjuje nam se procenat alkohola i gubimo na kvalitetu i na količini. Dužina fermentacije zavisi najčešće od temperature, a zatim i od zrelosti voća i količine šećera u njemu."Urošević napominje da je bitan i kontinuitet u kvalitetu. Jedna od najvećih grešaka, koju prave početnici je, ukazuje, što od malih količina pređu naglo na veće.

"Kada izađete na tržište, tu nema više kompromisa i ne smete da dozvolite da bude pada u kvalitetu. On ne sme biti promenljiv. Ljudi proizvode, na primer 5.000 litara i odmah sledeće godine proizvedu 20.000 litara što često, zbog neprilagođene infrastrukture i uslova proizvodnje, dovede do pada kvaliteta i teško je vratiti se na stari nivo i povratiti poverenje potrošača", ukazuje Urošević.Poželjno je imati stručni nadzor u vidu tehnologa koji će pomoći u održavanju kvaliteta. U poslednjih nekoliko godina, primećuje, veliki broj mladih ljudi ulazi u proizvodnju voćnih rakija i oni pokazuju volju da nauče, da poslušaju savete struke, nemaju stečene loše navike i nivo opšteg kvaliteta se sve više podiže iz godine u godinu, ocene su našeg sagovornika.Problem u našoj zemlji je, navodi Urošević, što se još uvek ne može u potpunosti imati uvid u tržište jer je do nedavno bio prisutan veliki broj neregistrovanih proizvođača. Ipak, Zakonom o jakim alkoholnim pićima donetim pre četiri godine, olakšani su uslovi proizvodnje, te su mnogi iz nelegalnih ušli u legalne tokove.

"Suštinski imamo zvanične podatke samo registrovanih proizvođača i mislim da ih ima oko 600. Pomenuti zakon se pokazao kao dobar jer oni koji su registrovani više nemaju nikakvo finansijsko opterećenje po pitanju količine proizvodnje, ne moraju da imaju tehnologa ni obavezni broj prostorija i opremu. Lica koja ne žele da se registruju, mogu svoje viškove da prodaju registrovanim destilerijama i da to uđe u legalne tokove", kaže Urošević i dodaje da je sve više onih koji žele da budu u sistemu.Ocenjuje da, iako je srpska rakija poznata u svetu, ima karakteristike lokalnog, a ne globalnog proizvoda i da se potrošači moraju edukovati pre svega o samom piću. Srpska rakija najviše se izvozi u zemlje u okruženju i u Evropu. Pre nekoliko godina, podseća, kao tržište je počela da se otvara i Amerika, a u poslednje dve godine, Kinezi su pokazali veliko interesovanje za rakiju iz Srbije.

"Kinezi su vrlo otvoreni kada je rakija u pitanju, jer je to njima novi proizvod i ta naša nacionalna veza pomaže da se oni pre opredeljuju za rakiju nego za neko drugo alkoholno piće. Proizvodnja koju mi imamo je simbolična količina u odnosu na ono što bismo zaista mogli da proizvedemo i pošaljemo u svet. Oko 90 odsto registrovanih destilerija koristi 30 do 40 odsto kapaciteta za proizvodnju", kaže naš sagovornika i dodaje da bi oni mogli mnogo više da proizvode da imaju jasno definisano tržište i finasijsku podršku, a ukoliko rakija postane nacionalni proizvod, to će i moći da se ostvari.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, pre dve godine, ostvarena proizvodnja žestokih pića dobijenih destilacijom iz voća (isključujući likere, džin, klekovaču i vino) iznosila je skoro 31.000 hektolitara, na kraju godine zalihe su bile 14.000 hl, dok je u istoj godini prodato oko 28.000 hl pomenutih pića. Ostala fermentisana pića (jabukovača, kruškovača, medovina), mešavine fermentisanih pića, uključujući mešavine fermentisanih pića i bezalkoholnih pića u 2018. su proizvedena u količini od skoro 29.000 hl, zaliha na kraju godine je bilo 8.300 hl, a prodato je 27.000 hl.

Više od 50 odsto rakije koja se proizvede u Srbiji je od šljive, dok ostatak čine kajsija, dunja, kruška, jabuka, zatim malina, višnja i kupina.

Izvor:https://www.agroklub.rs/prehrambena-industrija/nacionalna-strategija-za-rakiju-do-kraja-godine-ali-ispraviti-greske-u-proizvodnji/59396/

Nova usluga Ministarstva poljoprivrede E-pijaca predstavlja dobar način da svi oni koji žive od poljoprivrede mogu na jednom mestu da ugovore prodaju u celoj zemlji. Kikindski poljoprivrednici u najvećoj meri prodaju med, rakiju i povrće, dok se u međuvremenu zabrana prodaje na zelenim pijacama koristi radno za zasnivanje nove proizvodnje u plastenicima.
Odmah nakon uvođenja vanredne situacije i zabrane rada na zelenim pijacama, videvši da će velike količine hrane ostati na njivama, kikindski poljoprivrednici organizovali su se preko društvenih mreža kako bi svoju robu uredno isporučili svima koji su bili zainteresovani za kupovinu. Nedugo zatim, Ministarstvo poljoprivrede otvorilo je takozvanu E - pijacu, odnosno mogućnost da svi proizvodi budu dostupni na jednom mestu u celoj zemlji.'Drago mi je da je država uvidela da teba da se napravi nešto poput E - pijace. Svaki početak je težak i mislim da će tek kasnije pokazati rezultate, mada ova usluga daje dobre rezultate i sada'', kaže Saša Čolak, predsednik Udruženja pčelara Kikinda.

Otvaranje elektronske pijace preko resornog ministarstva svakako je dobar način da se steknu novi kontakti, da se u momentima kada je prodaja na pijacama neizvodljiva nešto i zaradi, iako kikindski povrtari koriste ovo vreme kako bi započeli proizvodnju u plastenicima, dok prodaju stavljaju u drugi plan.

''Trenutno samo ulažemo u proizvodnju, počeo je rasad da pristiže od paradajza, krastavaca, tikvice, dok paprike ima u plastenicima. Sada čekamo svaki dan u nadi da će se vanredno stanje ukinuti što pre'', napominje Dragan Vukobrat, povrtar iz Kikinde.

Imajući u vidu da su Kikinđani odmah po proglašenju vanredne situacije preko društvenih mreža započeli prodaju, nije im bilo strano prijavljivanje za E – pijacu, a prvi koji su ponudili svoje usluge su proizvođači meda, rakije i povrća.

''E - pijaca je počela da funkcioniše 10. aprila, a mi kao Poljoprivredna stručna služba smo dobili uputstva da pomažemo poljoprivrednicima da se povežu preko tog portala. Kontaktirali smo naše poljoprivrednike, ali moram da napomenem da Kikinda nema veliki broj povratara i voćara'', dodaje Jelena Kljajić, iz Poljoprivredne stručne službe Kikinda.

Prilikom prodaje robe preko E-pijace važno je da poljoprivrednici isplaniraju kako i kojim danima će dostavljati robu, na kojoj teritoriji, po kojoj ceni i da to jasno zabeleže tokom registracije na E-pijacu.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/na-e-pijaci-najvise-se-prodaju-med-rakija-i-povrce_1114824.html

Pošto je bilo sve teže bilo naći dobru i kvalitetnu ljutu rakiju, Goran i Jasna Marković, prijatelji Miroslav i Brana Ilić zajedno sa Natašom Petrović upustili su se u avanturu, krenuli da ostvaruju san i proizvode ovaj srpski napitak vrhunskog kvaliteta za sebe i svoje prijatelje.

- Iskustvo, želja, san, ljubav, entuzijasti koji pomeraju granice i kreću u realizaciju zactranog cilja - odluka da pokrenu sopstvenu prizvodnju rakije za svoje prijatelje i prijatelje naših prijatelja realizovana je pre četiri godine. Od pripreme do realizacije svaki korak precizno odrađen, u sve to utkano puno rada i ljubavi i kao krajnji proizvod dobijena rakija vrhunskog kvaliteta - ponosno priča Goran.

Ranije se nisu bavili poljoprivredom, nemaju sopstveno imanje, imali su želju, cilj i uspeli da ostvare sve svojim radom, organizovanošću i zalaganjem. Organizovanost prijatelja sa istom vizijom na svakom koraku bio je pun podrške, zajedničkog zalaganja i kao krajnji rezulatat dobijena je rakija koja osvaja svojom aromom, mirisom i opoja ukusom.

Na placu svog oca podno Rudnika, u selu Majdan, podigli su objekat, kupili novu opremu i dugo razmišljali o imenu rakije, kako Goran kaže, ime se samo nametnulo, želeli su da ispričaju svoju priču i rakija je dobila ime "Priča iz Majdana".

Okupljeni prijatelji prave rakiju pošteno, čisto, bez dodavanja šećera, bez veštačkih dodataka, posvećeni sa puno pažnje i ljubavi. O svakom koraku vode računa, nabavka voća, previranje, pečenje, dozrevanje i ostalo. Količinski ne prave puno, ali to što proizvedu je vrhunskog kvaliteta.

- Ponosni smo na svoje rakije - kaže Goran.

Rakija od kajsije je višestroko nagrađivana specifičnog ukusa, aromatičnog mirisa, ljuta kapljica koja osvaja izbirljive i znatiželjne ljubitelje.

Prijatelji su pitali da napravimo rakiju od kruške, a da ne bude viljamovka i tako smo proizveli od kruške kaluđerke. Rakija od kruška kaluđerke, posebne arome, prepoznatljivog i specifičnog ukusa potpuno je jedinstvena.

- Rakiju od šljive pravimo za prijatelje od prvorazrednih sorti šljiva koje daju harmoniju i aromu kraljice među rakijama. Pravimo kupažne rakije o dve ili tri vrste šljiva.

Kako nastaje 'prijateljska rakija'? Rakiju ostavljaju da odleži u inoks buradima, staklenim balonima i drvenim buradima.

- Voće stiže u gajbicama direktno iz voćnjaka, kod šljive i kajsije vadimo koštice, kljuk ide u kace, meri se pH vrednost, kace se poklapaju da nemaju dodira sa vazduhom. Čim kljuk završi vrenje, palimo 'veselu mašinu'. Prva destilacija, motor mešalice radi non-stop (posedujemo i agragat ako nestane struje) i dobijamo meku rakiju. Zatim radimo prepek. Jaku rakiju smeštamo na odležavanje - priča Goran.Planovi za budućnost okupljenih prijatelja su proširenje proizvodnje, registacija destilerija i povećanje količine kao i novi ukusi ljute kapljice za prijatelje sa istančanim ukusom.

- Savet za početnike je da se dobro preračunaju pre ulaska u ovu investiciju, kupe kvalitetan kazan i dobro edukuju kako bi proizvodili rakije koje će na tržištu biti prepoznatljive i cenjene - zaključuje Goran.

Rakija za prijatelje "Priča iz Majdana" učestvovala je na Festivalu rakije i rakijaši u Pančevu, 2019. godine i za svoju rakiju od kajsije, šljive i kruške osvojili Srebrno rakijsko pismo, dok je učešćem na 22. Šumadijskoj kapljici u Gornjoj Trepči, 2019. godine u kategoriji najbolja srpska prepečenica, njihova rakija od šljive osvojila je srebrnu plakatu.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2835436/prica-iz-majdana-kako-ispeci-kvalitetnu-vocnu-rakiju

U poslednjih pet godina proizvodnja rakije u Srbiji povećana je za više od 25 odsto, dok je istovremeno izvoz veći za oko 42 odsto, kažu u Privrednoj komori Srbije.

Pored najpopularnije i najzastupljenije voćne rakija od šljive, popularne šljivovice, koja se izvozi i u SAD, u PKS navode da se poslednjih godina sve više proizvodi i rakija od dunje, kruške, kajsije i maline.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u strukturi izvoza prvih pet zemalja čine Crna Gora sa 19,3 odsto učešća, SAD sa 14,5 odsto, Hrvatska sa 13,5 odsto, Nemačka sa 11,6 odsto i BiH sa 10,1 odsto, dok je učešće ostalih zemalja 31 odsto.

Rakiju se iz Srbije u 2018. najviše izvozila u EU i taj je izvoz vredan 2,1 milion evra, zatim u zemlje Cefta 1,7 miliona evra i u ostale zemlje 1,7 miliona evra.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Srbiji je registrovano oko 530 proizvođača jakih alkoholnih pića, a Ivan Bogdanović iz jedne užičke destilerije kaže za Tanjug da je od ukupne godišnje proizvodnje voćne rakije, 60 odsto namenjeno za izvoz.

Destilerija, koja postoji 25 godina, godišnje proizvede 100.000 litara voćne rakije premijum kvaliteta, kaže Bogdanović i navodi da najviše izvoze u SAD, Kanadu, Australiju, Rusiju, u skoro sve bivše jugoslovenske republike, a da se njihova rakija prodaje i u Nemačkoj, Švajcarskoj, Holandiji, Danskoj, Švedskoj, Austriji i Velikoj Britaniji.

„I dalje su kupci naše rakije u inostranstvu naši iseljenici i njihovi prijatelji”, rekao je Bogdanović i naglasio da su u poslednje tri godine uvećali proizvodnju za oko 25 odsto i da su planovi da održe takav rast i proizvodnje i prodaje.

Proizvođači rakije su, kažu u PKS, veoma zainteresovani za nastup na sajmovima u inostranstvu, tako da se u PKS nadaju i povećanju izložbenog prostora na tim manifestacijama.

Najavljuju da će u narednom periodu raditi na tome da voćna rakija iz Srbije bude prepoznata i na tržištu Rusije, s obzirom da će Sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom stupiti na snagu 60 dana nakon što ga ratifikuju sve zemlje potpisnice.

Pored toga, kako kazu, pružaće pomoć proizvođačima prilikom izvoza, posebno u delu upoznavanja sa carinskim procedurama i tehničkoj dokumentaciji, koja je potrebna za to tržište.

U poslednjih pet godina industrijska proizvodnja jakih alkoholnih pića kao što su prirodna žestoka alkoholna pića od grožđa i vina, prirodna rakija, likeri i veštačka žestoka alkoholna pića je sa 58.304 hektolitara u 2014. porasla na 72.986 hektolitara u 2018. godini, što čini povećanje od oko 25 odsto, javlja Tanjug.

U tom periodu udeo proizvodnje prirodne rakije u ukupnoj proizvodnji jakih alkoholnih pića se povećala sa 27 odsto u 2014. godini na 32 odsto u 2018. godini.

Najviše šljivovice proizvodi se u zapadnom delu Srbije i to od autohtonih sorti šljive požegače i crvene ranke, a u poslednje vreme i od čačanskih sorti.

U istočnoj Srbiji dominiraju specijalne rakije tipa travarice, nanovača, menta, dok se u Vojvodini sve više proizvode rakije od dunje i kajsije, kao i rakije od grožđa.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/445818/Raste-izvoz-rakije-iz-Srbije

Nema bolje rakije od srpske, a za to je dokaz i popularni brend "Yebiga" koji je oduševio Amerikance i popularnog Bilija Goulda, basistu grupe Fejt no mor.Tvorac ove jedinstvene ljute kapljice je dugogodišnji stručnjak Ivan Urošević.

"Ono po čemu je Srbija itekako poznata u svetu je svakako šljivovica, a rakija "Yebiga" našla je put preko Atlantika do američkog tržišta. Saradnja sa Bilijem počela je pre dve i po godine na festivalu rakije u Beogradu", kaže za Rinu Ivan.Najpoznatija srpska rakija nastaje u selu Brezna, na planini Goč. Tradicija se prenosi sa kolena na koleno i destilerija "Tok" postala je nadaleko poznata, a sve je počelo kad se Ivanov otac Veroljub kao inženjer tehnologije jakih alkoholnih pića vratio na dedovinu i posadio šljive.

"Tradiciju smo nastavili brat i ja. Proizvodimo isključivo rakiju od šljive i to isključivo od čačanske rodne i čačanske lepotice, obe sorte stvorene su u Institu za voćarstvo u Čačku, jer je dokazano da se od njih stvaraju visokokvalitetne rakije. Destilat stoji 18 meseci u hrastovoj buradi", rekao je Ivan Urošević koji je i predsednik Upravnog odbora saveza proizvođača rakija, kojeg je osnovala Vlada Republike Srbije.

Inače, ova destilerija je pobedila na takmičenju za najbolju šljivovicu u srpskim zemljama 2018. godine sa najvišom mogućom ocenom (19,71 bodova), takođe i 2015. je bila na vrhu po oceni degustatora.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=01&dd=13&nav_id=1641487

Savez proizvođača rakije Srbije na sednici Skupštine održanoj 27.12.2019. godine, u Beogradu, primio u članstvo nova Udruženja: Udruženje proizvođača rakije „Vojvodina“, Udruženje proizvođača rakije „Rasinskog okruga“, Udruženje proizvođača rakije „Beogradsko rakijsko udruženje“ i Udruženje proizvođača rakije "Južna Srbija“.
Savez proizvođača rakije Srbije je nastao inicijativom više Udruženja registrovanih proizvođača rakije radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva i interesa u oblasti proizvodnje i promocije rakije i jakih alkoholnih pića, čiji se interesi inače ne bi mogli pojedinačno ostvariti.
Savez je nedavno izvršio regionalizaciju, gde je jedan od kriterijuma bio koncentracija proizvođača rakije u Srbiji po regionima.
Prema toj regionalizaciji „Rakijski regioni“ u Srbiji su: Vojvodina, Beograd, Šumadija i Pomoravlje, Zapadna Srbija, Južna Srbija, Istočna Srbija, Mačvansko-Kolubarski region, Moravičko-Raški, Rasinski i Kosovsko-Metohijski region.
Na ovaj način se povećava broj članova Saveza proizvođača rakije Srbije i ide dalje u osnivanje novih udruženja prema regionalnizaciji koja je određena Statutom Saveza.
Država je podržala formiranje Saveza, što je izazvalo veliko interesovanje proizvođača rakije da se učlane u regionalna udruženja koja će postati deo Saveza i na taj način doprineti razvoju rakije kao tradicionalnog srpskog pića.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Petar Horti, inženjer mašinstva, u slobodno vreme proizvodi odlične rakije i ovenčava ih zlatnim medaljama sa svakog takmičenja na kom se pojavi. Horti je dobar deo svog profesionalnog veka proveo u somborskom "Inpru", a sada sa sinom proizvodi i ugrađuje aluminijimsku i PVC stolariju, dok rakiju proizvodi u skladu sa enološkom naukom, piše novosadski "Dnevnik".

"Kvalitet se postiže pre svega primenom na nauci zasnovanih, najsavremenijih tehnologija, enzima i selekcionisanog kvasca", naizgled je jednostavan Hortijev recept za osvajanje medalja na takmičenjima najboljih proizvođača rakije.

Tu je naravno i ’ulazna sirovina’, odnosno kvalitet voća koje se koristi u proizvodnji destilata, jer ne preporučuju stručnjaci s naših fakulteta tek tako da u kominu treba da ide samo ono voće koje biste i u usta stavili, odnosno pojeli.Tako kaže Horti koji ima svoj voćnjak od 50 stabala dunje i 80 stabala viljamovke, voćki kod kojih je pretvaranje roda u u destilat možda i najzahtevniji koji može da savlada proizvođač rakije.

"Kada se koriste tradicionalni metodi dunja ne važi kao preterano izdašno voće, pa naši ljudi dodaju šećer, vodu... pa na kraju i uz najzdravije plodove rezultat bude sumnjivog kvaliteta. Ali primenom nauke i novih tehnologija dobija se lako od devet do 11 litara destilata od 100 kilograma ploda", naglašava Horti prednosti sticanja novih znanja u odnosu na vekovnu tradiciju.Ovaj Apatinac iskoristio je svoje iskustvo i u izgradnji stalnog kotla, obzidanog ciglom, za čije funkcionisanje koristi isključivo gas, ne bi li kontrolu temperature doveo do perfekcije, što je jedan od preduslova za dobijanje dobrog destilata.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/apatinac-osvaja-medalje-od-100-kilograma-dunja-11-litara-rakije/pwk55n3

Voćna rakija Srbe Josijevića iz Jagodine najbolja je na čitavom Zapadnom Balkanu. Posle degustacije, iz Australije su naručili čak 20 hiljada litara.Ako je dunjevača Srbe Josijevića iz Jagodine još u, kako kaže ovaj domaćin, probnoj proizvodnji, pa je konzumiraju samo njegovi prijatelji, njegov nastup na Velesajmu u Zagrebu nije prošao nezapaženo.

Naprotiv, u konkurenciji 120 uzoraka rakija i likera s teritorije čitavog Zapadnog Balkana, "Dunja institucija" iz grada pod Belicom zaslužila je Veliku zlatnu medalju i proglašena je za najkvalitetniju."Dunjevaču proizvodim tek sedam godina, a žiri je činilo 20 stručnjaka iz Ljubljane, Zagreba, Sarajeva i Beograda. Istine radi, među voćnim rakijama su nagrađene još dve poreklom iz Srbije", ponosan je Josijević, i ne zaboravlja da pomene tehnologa Milana Vukovića.

Inače, odlikovana rakija iz Jagodine je, zahvaljujući Srbinim već pominjanim prijateljima, stigla čak do Buenos Ajresa, Kejptauna, Tokija, Hongkonga, Moskve, Melburna... pa raste tražnja iz svih delova sveta. Uzorak je, saznaju "Novosti", poslao i u Australiju, odakle su mu odmah naručili kontingent od 20.000 litara.

"Nažalost, još nisam u stanju da proizvedem toliku količinu, jer ne želim da se širim nauštrb kvaliteta. Ali, ne odustajem od namere da, čim bude okončan postupak registracije, dunjevaču plasiram na svetsko tržište. Po interesovanju, trenutno prednjače potencijalne mušterije iz Rusije i zapadnoevropskih zemalja", objašnjava Josijević koji rakiju peče od autohtone sorte koju gaji na dva i po hektara.

Lane je ubrao 50.000 kilograma dunje i proizveo oko 4.000 litara rakije, a ove godine je posed proširio za još hektar i po. Jer, njegov voćnjak o kojem brine agronom Milorad Stevanović je i svojevrsno ogledno dobro koje su dosad posetili i stručnjaci iz Albanije i Crne Gore, ne bi li saznali koje se agrotehničke mere primenjuju, pa njegove dunje ne napada čak ni veoma rasprostranjena bakterija ervinija.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=12&dd=22&nav_id=1633781

Za proizvođače rakije iz regiona potiska varoš Senta postala je nazaobilazna tačka, u kojoj se proverava kvalitet žestine iz kazana poljoprivrednih proizvođača, malih pecara i destilerija.Tako bilo i na međunarodnom “Nikoljdanskom festivalu rakije” koji je priređen 19.put, uz rekordan broj uzoraka, najprestižniji je festival rakije u Srbiji i jedan od prestižnijih u regionu. Manifestaciju “Senćanski dani poljoprivrede” koja je velika promocija lokalnih poljoprivrendih, prehrambenih i zanatskih proizvoda otvorio je predsednik senćanske opštine Rudolf Cegledi, a u ime organizatora učesnike je pozdravio predsednik udruženja poljoprivrednika Sente Ferenc Šoti.

Delikatan zadatak imao je međunarodni žiri jer je za degustiranje i ocenjivanje pristiglo 692 uzoraka rakije 212 proizvođača. Na ovaj impozantni samit slile su se rakije raznih fela iz Srbije, odnosno velikog broja vojvođanskih mesta, Mađarske, Rumunije, Slovačke, Slovenije i Ukrajine. Konkurencija je bila najžešća među kajsijevačama i šljivovicama gde je bilo preko stotinu uzoraka, ali nisu se dale ni dunjevače, viljamovke, kruškovače, lozovače, višnjevače, trešnjevače i druge kapljice iz ovogodišnje produkcije, kao i rakije koje su imale kade da odleže u buradima ili drugim prikladnim posudama.

- Kvalitet rakije je bio izuzetno dobar pa su šampionski pehari dodeljeni u 14 kategorija, u kojima je bilo najviše uzoraka. Žiri je ocenjivao čak 33 vrste rakije i destilata. Zlatne, srebrne i bronzane medalje zaslužilo je dve trećine rakija, ili njih 466 tako da ova priznanja zaslužilo je 170 proizvođača, a njih 42 su se morali zadovoljiti samo zahvalnicama. Može se reći da je ova godina bila veoma dobra za proizvodnju prirodnih domaćih voćnih rakija, pa je veći broj uzoraka od strane žirija ocenjen sa maksimalnih 20 bodova, a kada je došao red da se odredi apsolutno najbolja rakija, za kraljicu među ovogodišnjim rakijama izborila se viljamovka - raportirao je glavni organizator “Nikoljdanskog festivala rakije” Mikloš Nađ, inače predvodnik Prvog reda vitezova rakije u Srbiji “Sveti Nikola”, koji je osnovan u Senti.

Za izuzetno dobru viljamovku pehar za apsolutno najbolju rakiju “Nikoljdanskog festivala rakije” pripao je Šandoru Kohanecu iz Temerina, koji je razumljivo poneo i šampionski pehar u kategoriji viljamovki.

- Svo voće ove jeseni je bio kvalitetno, naročito kruška viljamovka koja je dala najbolju kapljicu. Jedino mi je ove sezone podbacila kajsijevača, bar u našoj pecari, možda zbog obilnog roda i kišovitog vremena pa kajsije nisu imale dovoljno slasti. Pečem sedam-osam vrsta voćnih rakija od voća koje kupujem. Voćnjaka smo se otarasili jer imamo registrovanu uslužnu pecaru, pa nismo mogli sve da postižemo. Rakiju vredi peći, od toga živimo - kaže Kohanec.Šampionske pehare po kategorijama osvojili su Marta Dudaš iz Bačke Topole za dunjevaču, Žolt Ovari iz Šupljaka za jabukovaču, Laslo Guljaš iz Stare Moravice za kajsijevaču, Emil Poljak iz Ostojićeva za kruškovaču, Zoran Varađanin iz Bajmoka za komovicu, Velibor Brajović iz Crvenke za šljivovicu. Šampionske pehare osvojili su i gosti iz Mađarske Mihalj Apro iz Čanjteleka za breskovaču, Atila Nađ iz Đermelja za lozovaču, Arpad Farkaš iz Šandorfalve za trešnjevaču i mešanu voćnu rakiju, Šandor Sabo iz Jaskišera za višnjevaču, za rakiju od zove pehar je pripao Ferenc Hatoš-Sekanderu iz Senteša. Među uzorcima odležalih rakija najbolje se pokazala i zavredila je šampionski pehar šljivovica Joce Botoškog iz Kaća.

- Rakije jabukovače i šljivovice su najbolje kada odležavaju i sazrevaju u hrastovim buradima, a ta fuzija aroma, mirisa i svega ostalog što nosi hrastovina jako je bitna. Pre svega bitno je da je burad od planinske hrastovine i iz zanatske izrade. Buradi mora biti zrela i važna je njihova trogodišnja priprema pre nego što se u njih rakija stavi na odležavanje, da bi dobila fine arome od hrastovine koja ima oko 12 osnovnih mirisa i što rakija duže odležava time dobija više na kvalitetu. Drvo je porozno i alkohol polako isparava, ali rakija za razliku od vina voli da je u dodiru sa kiseonikom - objašnjava Joca Botoški.

Botoški napominje da se kod nas pokazalo da šljivovica bogom dana za sazrevanje u hrastovim buradima i posle zrenja od pet godina je vrhunska rakija koja je u kategoriji sa najboljim francuskim konjakom. Na drugoj strani delikatesne mirisne rakije kao što su kajsijevača, višnjevača, trešnjevača, breskovača, koje se cene zbog karakterističnh mirisa, moraju da ostanu “bele” i odležavaju u staklenim ili prohromskim posudama, jer bi izgubile svoje voćne mirise zbog hrastovine. Od delikatesnih mirisnih voćnih rakija jedino dunjevača može kraće vreme da odleži u hrastovom buretu.

Za najboljeg proizvođača rakije iz Srbije proglašen je Ištvan Bilicki iz Sente, koji je učestvovao sa 21 uzorak i osvojio 18 medalja, a ovo priznanje na senćanskom festivalu je osvajao već 12 puta.

- Osvojenih pet zlatnih, osam srebrnih i pet bronzanih medalja lep je uspeh, u sezoni kojom nisam baš zadovoljan. Bilo je perioda sa jako velikim vrućinama, pa se voće skoro osušilo tako da nije imalo arome ni dovoljno slasti. Doduše, godina je bila jako rodna, čak su se na momente lomile i grane, ali kvalitet plodova je bio slabiji - iako ponosan na novi uspeh, ukazao je na proizvođačke nevolje Ištvan Bilicki.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-vilamovka-iz-temerina-sampionska-kaplica-15-12-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31