Raspisan je drugi konkurs za dodelu novca za sufinansiranje investicija u nabavku opreme za proizvodnju vina i rakije na teritoriji AP Vojvodine u 2019. godini.

Cilj je ulaganje u novu opremu radi povećanja prihoda na poljoprivrednim gazdinstvima i zapošljavanja ruralnog stanovništva. Bespovratna sredstva koja se dodeljuju po ovom konkursu namenjena su za nabavku: opreme za primarnu preradu grožđa; opreme za fermentaciju za bela i crvena vina; opreme za čuvanje i negovanje vina; opreme za punjenje vina i opreme za rakiju.

Konkursom je predviđeno ukupno 15.576.273,80 dinara. Bespovratna sredstva utvrđuju se u iznosu do 50% od
vrednosti ukupno prihvatljivih troškova, odnosno 60% za posebne kategorije.

Konkurs je otvoren do utroška novca, a zaključno sa 9. septembrom 2019. godine.

Više informacija i obrazac prijave možete naći na sledćem linku: http://www.psp.vojvodina.gov.rs/Vesti.aspx?Id=22165

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2599203/raspisan-drugi-konkurs-za-nabavku-opreme-za-proizvodnju-vina-i-rakije-na

Stabla kajsija savijaju se pod teretom roda u većini voćarskih područja, berači imaju pune ruke posla, pa smo navratili u berbu u Gornjem Bregu kod Sente.Tibor Deak pod kajsijama ima četiri katastarska jutra, uveren da mu je ove sezone Sveti Petar sačuvao rod. Kajsije su toliko rodile da ih ima dovoljno za pekmez i za mirisnu domaću kajsijevaču, koja je pravi delikates među rakijama.

- Za razliku od prošle godine kada uopšte nije bilo roda, ove sezone nismo imali mraza i održao se veoma dobar rod u voćnjaku koji ima 960 stabala kajsija. Ranih sorti nemamo nego su zastupljene samo srednje sorte Segedinski mamut, NS-4, NS-5, NS-6, Roksana i Ambrozija. Kajsije kada rode onda rode puno, a dešava se kao lane da bude svega nekoliko plodova u čitavom voćnjaku. Sa plasmanom nemam problema, kupuju najviše oni koji hoće da peku rakiju u svojoj režiji pripremajući se za svadbu ili druge svečanosti, jer mirisna kajsijevača je nešto posebno - kaže Tibor Deak.

Iako je za sezonske poslove sve teže naći radnu snagu, Deak veli da berača ima dovoljno u selu, među njima je dosta onih koji već godinama učestvuju u berbi koja potraje oko tri nedelje. U Tiborovom voćnjaku Hajnalka Horvat iz Gornjeg Brega u berbi kajsija je prisutna već dve decenije.
- Grupu čine 17 berača koji svakodnevno ovde imaju posla. Kajsije beremo ili ih skupljamo, u zavisnosti šta kupci žele, da li idu u rakiju ili kompot i pekmez. Ekipa je složna i vredna tako da na dan uberemo i sakupimo preko dve tone kajsija - saznajemo od Hajnalke.Znatan deo roda iz voćnjaka Tibora Deaka odlazio je ranije na tržište Beograda, ali ove sezone piljari iz prestonice nisu se uopšte interesovali za kajsije iz Gornjeg Brega. Verovatno je to zbog okolnosti da su kajsije izuzetno dobro rodile u okolini Grocke, koja im je bliža zbog manjih transportnih troškova. I pored toga Tibor napominje da nema problema sa plasmanom. Kilogram kajsija za pečenje rakije staju 40, dok su one konzumne za kompot i pekmez 50 dinara. Po toj ceni voćari kajsije prodaju i u drugim mestima u Potisju i na severu Bačke i Banata.

Žolt Dukai iz Čantavira već petu sezonu kupuje ovde kajsije za rakiju i pekmez.

- Zadovoljan sam kvalitetom kajsije koji svakako najviše zavisi od vremenskih prilika. Znamo da kasni prolećni mraz često nanese štetu i obere rod, pa je zbog toga tek skoro svaka treća godina rodna. Zato se valja snabdeti i odezbediti sa proizvodima od kajsije kada je godina rodna - veli Dukai.Seosko turističko domaćinstvo “Kraljica voća” Milivoja Stanišića iz istog mesta otišlo je korak dalje. U ugostiteljsko-turističku ponudu utkane su prerađevine od kajsija, koje okružuju ovaj etno kutak. Sve se u julu kod nas vrti oko kajsija, kažu da je jul mesec kajsija, a pošto je ona “kraljica voća” po tome smo i naše domaćinstvo nazvali. Ove godine rodilo je nenormalno, ne pamtim da je ikada bio takav rod, pa ćemo sa oko 270 stabala imati pet do šest tona, što je rekord. Lane nije bilo roda, pretprošle godine svega deset posto, ali već smo navikli da kajsije normalno rode svake treće-četvrte godine. Imam novosadske i mađarske sorte, jedino mi je žao što nemam više “Kečkemetske ruže”, stare sorte koja je idealna za rakiju. Kuvamo i pekmez, ali 99 posto roda ide u rakiju, jer mi je kajsijevača udarna u ponudi domaće žestine i mogu reći da se dosta pije. Preferiraju je domaći gosti iz okoline, ali i oni koji dolaze iz Mađarske i drugih zemalja - priča Stanišić.

Domaćin “Kraljice voća” objašnjava da je u spravljanju kajsijevače najvažnije održavati kljuk, yibru ili cefru, vek kako je ko zove, da se vodi računa o vrenju i pečenju. Ove sezone ne očekuje neki kvalitet jer je bilo dosta kiše, ali konstatuje da kajsija daje onoliko koliko daje, tako da je ključni ljudski faktor oko yibre i pečenje po tradicionalnoj tehnologiji u bakarnom kazanu, vžno je i da vatra bude lagana, jer kada se peče kajsijevača ne žuri se.

- Kod negovanja zasada kajsija bitna je letnja rezidba i da se kod cvetanja zaštiti protiv monilija, što su dve elementarne stvari, pošto su kajsije jednostavne za održavanje, ne zahteva toliko prskanja kao jabuke, breskve i drugo voće - kaže Stanišić.
Sa oko 5.500 hektara pod kajsijama Srbija je na zavidnom osmom mestu u Evropi i na šestom mestu po proizvodnji koja se ostvaruje.
Kajsija je bez ikakve dileme jedna od najatraktivnija voćnih vrsta u Vojvodini i Srbiji, ističe za naš list profesor dr Zoran Keserović sa Poljoprivrendog fakulteta u Novom Sadu i predsednik Naučnog društva voćara Vojvodine.

U Srbiji je pod zasadima kajsija oko 5.500 hektara, a prema podacima koje predočava Keserović godišnja proizvodnja varira, između 22.000 i 44.000 tona koliko je rekordan rod iznosio 2001. godine, dok je lane iznosio oko 25.000 tona. On tvrdi da je proizvodnja kajsija ekonomična i da u nju vredi ulagati na pogodnim područjima, bez obzira na neizvesnost, odnosno što mraz zna da je obere u vreme cvetanja, pa ne rode svake sezone.

Ulaganje u zasad kajsija po hektaru iznosi 5.000 do 7.000 evra bez sistema za navodnjavanje i protivgradnih mreža. Sa sistemom za navodnjavanje potrebno je 9.000 do 11.000 evra, dok instaliranje protivgradnih mreža po hektaru staje dodatnih 15.000 evra.

- Mislim da ove godine, bez obzira na izmrzavanje kojeg je bilo u nekim regionima kajsije su dobro rodile i očekivanja su da uberemo oko 35.000 tona. Ove sezone rodile su najviše na većim nadmorskim visinama 170 do 190 metara - napominje Keserović.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/index.php/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-bice-kajsija-i-za-pekmez-i-za-rakiju-21-07-2019

Niska otkupna cena čačanske rane šljive od 10 dinara, ali i slab otkup, doveli su do očajanja mnogobrojne proizvođače šljiva u selu Trnava kod Topole. Mogu da biraju: ili će šljive otići u rakiju, ili će ih prodavati po trenutnoj otkupnoj ceni ili će "plavo more" ostati na zemlji.

U Gornjoj i Donjoj Trnavi, selima sa najvećim brojem šljivika u Šumadiji, ovih dana vlada muk i ogorčenost zbog niske otkupne cene čačanske rane. Iako je rod ove godine solidan, a voće samo po sebi krupno i atraktivno na oko i nepce, voćari krše ruke, a retki su koji uopšte hoće i da pričaju. Kažu da nemaju više šta da kažu. Oni koji su bili raspoloženi da otvore dušu prvo napominju da više nema svrhe ulagati i raditi. Evo njihove računice.

Čačanska rana prvog dana otkupa bila je 60 dinara pa 40 i posle nekoliko dana, pala je na 10 dinara. "Tu šljivu prošle godine prodavali smo za 100 dinara i cena je tokom otkupa pala na 60. Razlika je što je prošle godine otkup trajao mnogo duže, a ove godine svega dva do tri dana. Ljudima jednostavno nije šljiva stigla da sazri i sada smo primorani da je dajemo u bescenje", kaže Svetomir Stojković, iz Gornje Trnave kod Topole.

Stojković ima šljive svih sorti na 1,6 hektara. Ova godina za njega bila je katastrofalna do te mere da smatra da više nema svrhe ni ulagati, ni raditi.

- Razmišljam da naredne godine prestanem da ulažem i da čekam šta će šljivik sam da uradi. Nemam drugog izbora - dodaje ovaj voćar.

- Juče sam 1,5 tonu predao sam po deset dinara. Ostatak ću da ostavim na zemlji. Neka trune. To je otprilike oko četiri tone. Nemam račun da plaćam berače i gajbice. Imam komšije koji se bave i stočarstvom, tovom, povrćem, sve je to na rubu propasti. Ostaće zemlja bez sela i bez naroda na selu. Svi negde idu i svi će da odu. U minusu sam. Nenormalno je skupa hemija, nafta. A imam šljivik star osam godina, znači tek je sad u punom rodu - ogorčen je Stojković.

Proizvođači kažu da ih pored izuzetno niskih cena muči i traljav otkup, koji kratko traje. Petar Prokić iz Gornje Trnave, koji ima 3,5 hektara šljive i sa prosečnim prinosom od 25 tona, tvrdi da je otkup za čačansku ranu trajao samo dva dana.

- Prva klasa mora da bude 45 milimetara prilikom kalibraže, ali domaćinima nije sazrela šljiva, pa sad sve, i prvu i drugu daju po 10 dinara. Još veći problem je što otkupljivači neće ni to, tako da gro voćara kupi šljivu za rakiju i ostaje bez živog novca u sezoni na koji su računali - kaže Prokić. On je primetio i još jedan problem.

- Malo je otkupljivača. Prošle godine u Trnavi bilo ih je deset, ove godine samo troje. I oni su tražili samo prvu klasu. Po ovakvoj ceni, ne isplati se nikako predavati. Samo gajba skida pet dinara po kilogramu, plus berači - objašnjava Prokić.

U Trnavi i susednim selima ovih dana stiže za berbu i čačanska lepotica. Prošle godine otkupna cena je bila 40, a ove godine počela je sa 35 dinara. Prokić se pita koliko dugo će trajati otkup i za nju i do koje najniže cene će ići.

Goran Simić, iz istog sela gaji šljivu na oko 1,6 hektara. Kaže da je nagli prestanak otkupa zakopao mnoge voćare iz ovog kraja. Ili prodaju po 10 dinara ili kupe za rakiju.

- Ove godine oko 60% roda šljive iz našeg i okolnih sela završiće po ceni od 10 dinara ili će otići za rakiju. Trnava i Čumić u čitavoj Šumadiji pretežno gaje šljivu. Sa 10 dinara ne može da se podmiri nijedan trošak. Ljudi su jednostavno očajni - kaže Simić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2577776/cacanska-rana-samo-10-dinara-rod-odlazi-u-rakiju-ili-ostaje-na

U proteklih godinu i po dana poljoprivredni inspektori su u Srbiji oduzeli i uništili više od 560 litara rakije u rinfuzu vredne oko 1,1 milion dinara.Ona nije imala deklaraciju i nije prošla proveru bezbednosti po zdravlje ljudi.

"U cilju praćenja bezbednosti i kvaliteta proizvoda na tržištu, tokom 2018. i prvom polugodištu, poljoprivredni inspektori su sproveli ukupno 2.266 kontrola na pijacama i u ugostiteljskim objektima", rečeno je u Ministarstvu poljoprivrede. Kontrolisan je promet jakih alkoholnih pića koja su stavljena u promet u rinfuznom stanju, bez deklaracije i provere bezbednosti.

Kontrole su usledile nakon monitoringa i rezultata prethodnih kontrola, te analize rizika, objašnjavaju nadležni i dodaju da su ovakve kontrole nenajavljene, a mogu biti redovne prema definisanom planu i vanredne, odnosno, akcijske po osnovu zahteva drugih državnih organa, krizne situacije kao i kontrole po žalbama potrošača.

Podaci pokazuju da od 2.266 kontrola izvršenih za godinu i po dana, 1.753 su u ugostiteljskim objektima, gde je oduzeto i uništeno 457 litara rakije u rinfuznom stanju bez deklaracije i provere bezbednosti proizvoda, čija je vrednost 1.063.000 dinara.

Otkriveno je 168 prekršilaca protiv kojih je podneto 168 kaznenih mera. Na pijacama je obavljeno 513 kontrola, oduzeto je i uništeno 105 litara rakije u rinfuznom stanju bez deklaracije i provere bezbednosti proizvoda, a vrednost oduzete robe je 93.000 dinara.

Otkriveno je 17 prekršilaca protiv kojih je podneto 17 kaznenih mera, a u resornom ministarstvu dodaju da je donet isto toliko upravnih mera.

Obavljena je i 91 kontrola jakih alkoholnih pića sa uzorkovanjem, a ispitivani su brojni parametri, sadržaj etanola, ekstrakta, ukupnih kiselina, metanola... "Neispravnost deklaracija kod rakija u poslednjih nekoliko godina, prvo je pokazala rastući trend, da bi potom blago opala i zadržala tu tendenciju. U ovim kontrolama pokazuje se pad i to najmanji broj u poslednjih pet-šest godina", ističu nadležni.

Neispravnost kvaliteta je, dodaju, nešto manja u odnosu na poslednjih pet-šest godina, dok je količina etanola, koji nije poreklom iz voća, najniža u poslednjih pet do šest godina. O tome svedoči i podatak da je od 91 analiziranog uzorka, samo u dva pronađen etanol koji nije poreklom iz voća.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=07&dd=15&nav_id=1566652

U Srbiji skoro da ne postoji turistička manifestacija na kojoj ne može da se pronađe domaća rakija bez akciznih markca. Čak i u centru Beograda! Nadležne institucije očigledno ne mare mnogo za to, jer osim što država gubi novac od akcize, građani ne mogu da budu sigurni ni u zdravstvenu ispravnost tog proizvoda. Takav alkohol nije poreklom iz registrovanih radnji za tu delatnost, pa samim tim ne poseduje ni potrebne papire.

- Suštinski problem je taj što je to proizvod na koji nije plaćena akciza i porez, a uz to, ona nije prošla nikakvu zdravstvenu proveru - upozorava Ivan Urošević, predsednik Grupacije proizvođača jakih alkoholnih pića Privredne komore Srbije.

- Sa staništa bezbednosti to je rizičan proizvod. Takva prodaja remeti tržišne uslove. I na kraju, to je nelegalan proizvod. Takva rakija često se provlači uz prodaju domaćih proizvoda, džemova, suvenira...Zanimljivo je i to što niko od nadležnih inspekcija ne kontroliše mnogo montažne kućice, tezge, pa čak ni lokale koji se zakupljuju za prodaju domaćih proizvoda. Tako, često uz "domaću ljutu" mogu da se provuku i mesne prerađevine, bez ikakvih pratećih papira.

- Zakon je zabranio prodaju alkoholnih pića na pijacama i prostorima koji nisu predviđeni za to - ističe Urošević.

- To je pitanje za poresku i poljoprivrednu inpspekciju. Ne sme da se stavi u promet nešto što ne dolazi od registrovanog proizvođača. A da bi neko bio u registru proizvođača jakih alkoholnih pića, mora da ima registrovanu firmu ili preduzetničku radnju. Tačnije, mora da ima akciznu markicu. Takvi proizvodi često nisu pravilno ni deklarisani, pa se tu daje lažna informacija potrošaču o robi. Kako nam je ispričala Sonja Broćeta, direktor marketinga destilerije "Zarić", legalno tržište jakih alkoholnih pića je više nego ugroženo ovakvom prodajom. Naime, sama cena te rakije govori o njenom kvalitetu. Jer ako se sabere cena akcizne markice od 128 dinara po litru, pa PDV 20 odsto na cenu, ambalaža, etiketa, radna snaga i cena samog voća, taj proizvod ne može da košta manje od hiljadu i nešto dinara.

- Za litar kvalitetne rakije od šljive potrebno je 12 kilograma ovog voća, za dunju od 12 do 14, kajsija i kruška od 10 do 14 kilograma, a samo je kilogram dunje prošle godine bio između 50 i 60 dinara kilogram - objašnjava Broćeta. - Sve što je ispod hiljadu i nešto dinara u radnji je čist metil-alkohol, kom su dodati miris i ukus. Ovom problematikom treba da se bave ministarstva finansija i poljoprivrede i da njihove službe to kontrolišu. Država mnogo gubi na akciznoj robi, koja se prodaje na taj način.

U Poreskoj upravi kažu da su prilikom kontrole maloprodajnih i velikoprodajnih objekata veoma retko utvrđeni poreski prekršaji ovog tipa, dok je kod ugostiteljskih objekata bilo primera prometa alkoholnih pića bez akcizne markice. U tim slučajevima piće je oduzeto i podnete su prijave.

- S obzirom na to da promet akciznih proizvoda bez akciznih markica predstavlja nedozvoljen promet akciznim proizvodima, u pitanju je krivično delo kojim se u okviru Poreske uprave bavi Sektor poreske policije - kažu u Poreskoj upravi. - Za prvih šest meseci ove godine oduzeto je 20.000 litara alkoholnih pića. Krajem aprila ove godine, inspektori Poreske policije u saradnji sa organima MUP uhapsili su troje ljudi u Subotici za koje postoji osnovana sumnja da su oštetili budžet Srbije za ukupno 160 miliona dinara, čineći malverzacije sa proizvodnjom i prometom alkoholnih pića.

Kako navode u saopštenju, prodaja alkoholnih pića na improvizovanim tezgama, zelenim površinama, na vašarima i sličnim manifestacijama u nadležnost je drugih državnih inspekcijskih službi.

Ostaje nejasno zbog čega se sva akcizna roba očigledno ne kontroliše na isti način. Jer da je tako, na tezgama ne bi mogla da se nađe rakija bez akcize, kao što gotovo nigde ne mogu da se nađu duvan i cigarete bez "markice".

Prema nekim procenama, budžet Srbije na crnom tržištu jakih alkoholnih pića gubi godišnje više od 150 miliona evra. Podaci pokazuju i da neregistrovani proizvođači na tržište plasiraju oko 50 miliona litara žestine. Ovi podaci i ne čude mnogo, ako se uzme u obzir da ilegalne rakije, bez akcize, ima u svakom turističkom mestu, od Kopaonika, Zlatibora, Zlatara...

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:805757-Prepecenica-nema-kontrolu

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu novca za sufinansiranje investicija u nabavku opreme za proizvodnju vina i rakije u AP Vojvodini u 2019. godini.Cilj konkursa je dodela novca za ulaganje u novu opremu radi povećanja prihoda na poljoprivrednim gazdinstvima i zapošljavanja ruralnog stanovništva. Za njegovu realizaciju predviđeno je ukupno 50.000.000 dinara. Bespovratna podrška investicija po tom konkursu utvrđuju se u iznosu do 50 odsto od vrednosti ukupno prihvatljivih troškova.

Za podnosioce prijava: preduzetnike i pravna lica, čija je investicija na području s otežanim uslovima rada u poljoprivredi, ovlašćena lica u pravnom licu mlađa od 40 godina i žene, bespovratna podrška investicija utvrđuju se u iznosu do 60 odsto od ukupnih prihvatljivih troškova ivesticije.

Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veći od 2.000.000 dinara, odnosno 2.200.000 dinara za preduzetnike i pravna lica, čija je investicija na području s otežanim uslovima rada u poljoprivredi, ovlašćena lica u pravnom licu mlađa od 40 godina i žene.

Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 100.000 dinara, a razmatraće se samo prijave čija je vrednost investicije 200.000 dinara ili veća od toga.Pokrajinski sekretarijat putem svog nadležnog sektora može naložiti Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi AP Vojvodine da utvrdi činjenično stanje na terenu, odnosno obavi takozvanu nultu kontrolu. Nultom kontrolom smatra se utvrđivanje zatečenog činjeničnog stanja na terenu. Investicije započete pre nulte kontrole neće se prihvatiti.

Konkurs je otvoren do utroška novca, a zaključno s 30. majem 2019. godine.Bespovratna sredstva koja se dodeljuju po konkursu namenjena su za nabavku opreme za primarnu preradu grožđa, fermentaciju za bela i crvena vina, za čuvanje i negovanje vina, za punjenje vina, za rakiju.

Podnosilac prijave može podneti samo jednu prijavu po konkursu, koja se može odnositi na više sektora, kao i za više namena u okviru istog sektora.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/proizvodacima-vina-i-rakije-50-miliona-dinara-11-05-2019

Sekretarijat za poljoprivredu Gradske uprave grada Niša, u saradnji sa Gradskom opštinom Palilula, organizovao je stručno predavanje za poljoprivrednike iz oblasti voćarstva i vinogradarstva.
Predsednik opštine Palilula Aleksandar Ždrale je pozdravljajući prisustne na predavanju rekao je da opština Palilula na sve načine želi da pomogne građanima sa njihove terotorije koji žive na seoskim područjima a edukacija proizvođača rakije i vina je jedan od njih
Predavanje su držali stručnjaci iz Sekretarijata za poljoprivredu GU Grada Niša i kompanija i firmi koje su zainteresvane za razvoj proizvodnje vina i rakije sa ovog područja. Ovom predavanju prisustvovalo je oko tridesetak meštana sela Palilule koji već imaju manju ili veću proizvodnju rakije.
„Želimo da razvijemo ne smo epicentar Palilule , već i okolna sela jer nam je cilj da mladi naraštaj ostane na selu . Da bi ostali na svojim domaćinstvima moramo obezbediti sve neophodne uslove da bi mladi mogli da nastave da žive na svojim ognjištima”, kazao je Ždrale.

On je dodao da će se ovakva i slična predavanja održavati tokom cele godine, a ona će obuhvatiti sve grane proljoprivrede.

“Ne treba zaboraviti da opština Palilula ima 15 sela u svom sastavu. Najveće je Lalinac oko gravitiraju druga sela, takozvani Moravski kraj poznati po tome što ovi proizvođači hrane grad Niš zelenšom i ostalim poljoprivrednim proizvodinma. Drugi kraj opštine, Berbatovo, Vukmanovo, Novi Gabrovac je većinom stočarska proizvodnja“, ističe Ždrale.

Na stručnom predavanju iz oblasti voćarstva i vinogradarstva, poljoprivrednim proizvođačima je predstavljen osnovni cilj i zadatak zelene rezidbe u voćarstvu i vinogradarstvu, specijalizovana mehanizacija u voćarstvu i vinogradarstvu, kao i ekološka sredstva i materijali i mašine i oprema u proizvodnji vina. Poljoprivrednici će se upoznati sa ovogodišnjom obavezom obnove registracije poljoprivrednih gazdinstava, planovima sufinansiranja programa iz oblasti voćarstva, vinogradarstva, kao i o drugim aktuelnostima u poljoprivredi.

“Želim da deo rada i truda koji su uložili tokom primarne proizvodnje grožđa i ostalog voća mogu kasnije da oplode na tržištu prodajom svojih proizvoda ili da uživaju u blagodetima koje su proizveli”, kaže Radiša Nikolić, diplomirani inženjer tehnologije hrane i pića.

Rajković Žarko iz Donjeg Međurova ne proizvodi vino i rakiju za tržište već za sopstvene potrebe ali je došao da se upozna sa novim tehnologijama i mehanizacijom za proizvodnju vina i rakije.

“Proizvodim vino i rakiju za svoje potrebe jer je moja oblast ratarstvo, ali želim da se upoznam sa novinama i unapredim proizvodnju. Želim da čujem stručna lica šta će nam reći”, kaže Rajkovič.

Na teritoriji opštine Palilula se nalazi 15 sela koja se naslanjaju na uži gradski deo, Lalinac, Krušce, Mramor, Mramorski potok, Novo Selo, Čokot, Donje Međurovo, Gornje Međurovo, Bubanj selo, Pasi Poljana, Donje Vlase, Gabrovac, Berbatovo, Vukmanovo, Suvi Do. Ukupna poljoprivredna površina Opštine Palilula je 7.395 hektara. Od toga 6.648 hektara su obradive površine, a 747 hekatara su pašnjaci.

Izvor: https://niskevesti.rs/obuka-za-prozvodnju-rakije-i-vina/

Kako prenosi RTS, ovogodišnji rod dunja iznosi oko 14.000 tona. Time je Srbija izbila na prvo mesto u Evropi, a među deset je najvećih proizvođača tog voća u svetu smatraju stručnjaci. Dunja se u Srbiji gaji na 1.600 hektara, a najviše u okolini Aleksandrovca, Blaca i Kraljeva. "Ove godine rod je bio dobar. Ja sam prezadovoljan jer je ovo mlad voćnjak koji daje onoliko koliko može da dâ u četiri godine. A projektovan je da daje nekih 30 tona po hektaru", kaže Vladeta Obradović iz Tavnika kod Kraljeva. Ukupna površina pod dunjom u Srbiji prošle godine uvećana je za 200 hektara. I u okolini Kraljeva su dunjari uglavnom mladi. Voćari se opredeljuju za sorte koje daju kvalitetniji rod. Naučni saradnik Instituta za voćarstvo iz Čačka Ivana Glišić ističe da se uvode nove sorte u zasade. "U novijim zasadima se uvode neke nove sorte kao što su trijumf hemus i, moram istaći da se sorta Morava koja stvorena u Institutu za voćarstvo Čačak pokazala kao veoma dobra", rekla je Ivana Glišić. U Tavniku ima oko 60.000 stabala dunje i svake godine niču nove sadnice. Dunja je rasprostranjena u selima koja gravitiraju ka planinama Kotlenik i Gledić. Retki su, međutim, voćari koji imaju sadnice dunja na površinama većim od dva hektara. Voćari koji su se opredelili da uzgajaju dunju na većim površinama smatraju da nisu pogrešili. "Malo se ulaže u dunju, najmanje od svih voćki. Ja sam imao i jabuke i jabukare i ostalo. To sam sve iskrčio i posadio dunju. Znači – isplativo je", naveo je Radovan Marinković iz Tavnika. Otkupna cena dunje ove godine kretala se od 25 do 30 dinara po kilogramu. Dunja se kod nas prvenstveno koristi za preradu u rakiju.

Šta se može dobiti od dunje? http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/vocarstvo-i-vinogradarstvo/item/3408-dajemo-savete-sta-se-sve-moze-napraviti-od-dunje

Bolesti dunje:

Dunju napada više bolesti iz grupe mikoza i bakterioza. Najčešće su: monilija (trulež plodova), pegavost lišća, pepelnica dunje, posmeđivanje lišća i bakterijska plamenjača. Kako je navela prof. dr Evica Mratinić, u priručniku koji se odnosi na tehnologiju proizvodnje dunje,  iako važi za jednu od otpornijih voćnih vrsta, nije je lako sačuvati od bolesti i štetočina.

Monilija (trulež plodova) 

Parazit se u proleće razvija na mladom lišću, odakle ga insekti (najviše pčele) prenose na tučkove cveta i tako zarazi mlad plod, koji se ubrzo sasuši i mumificira. Ovako sasušeni plodovi ostaju na granama vrlo dugo, najčešće sa po 1-2 suva lista. 

Sa ovih mumificiranih plodova u toku leta zaraza se prenosi na razvijene plodove, koji počinju da trule. Zaraženi plodovi dobijaju mrkocrnu boju i počinju postepeno da se suše. Oko mesta zaraze javljaju se pepeljaste gomilice od konidija, koje su više-manje pravilno raspoređene u obliku koncentričnih krugova.

Mere suzbijanja: Najefikasniji način suzbijanja ove bolesti je preventivno prskanje. Pored prskanja, u jesen je potrebno pokupiti zaraženo lišće, vrhove grančica, mumificirane i trule plodove, spaliti ih ili duboko zakopati.

 

SORTE DUNJE:

LESKOVAČKA
Leskovačka dunja je naša domaća sorta, najviše je zastupljena u Vojvodini i dolinama Velike, Južne i Zapadne Morave. Njeni plodovi su krupni, okruglasti, jabučasti, rebrasti ili ravni, izuzetnog mirisa. Meso ploda je aromatično, sočno, kiselo slatko. Stablo je okruglaste krune, bujno, ali posle sazrevanja ploda srednje bujno. Kasno cveta, a sazreva tokom oktobra. Rađa rano, redovno i dobro. Otporna je na mraz, ali osetljiva na insekte štetočine, a leskovačku dunju oprašuje vranjska dunja.

VRANJSKA
Vranjska dunja ima nadimak dunjac. Ima krupnije plodove od leskovačke dunje. Težina ploda je od 500 do 1000 g Kruškolikog je oblika, pokožica je maljava zlatnožute boje. Meso žuto kiselkasto slatko, sunđerasto slabijeg kvaliteta od leskovačke. Stablo bujno krupnog lišća, dekorativno. Osetljiva na štetne insekte smotavce plodova, a za plod se može reći da je osetljiv na ubode. Oprašivač joj je leskovačka dunja. Kao glavne mane ove sorte pominju se: to što se meso ploda brzo raspada prilikom kuvanja i što oblik ploda nije najpogodniji za industrijsku preradu.

MORAVA
Domaća sorta stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Nastala je ukrštanjem sorte Reans Mamouth i Leskovačke dunje. Sazreva početkom oktobra, nešto ranije od leskovačke i vranjske dunje. Samooplodna je. Relativno je otporna na prouzrokovače bolesti i štetočine. Dobro podnosi ekološke stresove (mraz i sušu). Rano prorodi i rađa redovno i oblino. Plod sadrži prosečno oko 13,8 % suve materije, 8,6 % šećera i 0,96 % ukupnih kiselina. Plodovi mogu relativno dugo da se čuvaju, što im produžava vreme upotrebe. Ima visoku i redovnu rodnost, kao i dobar kvalitet ploda, posebno dobra osobina ove sorte je glatka površina ploda i odsustvo u mesu ploda kamenih ćelija, što je izuzetno povoljno pri proizvodnji kompota, marmelada.

ŠAMPION
Treba pomenuti i sortu Šampion, koja se kod nas takođe gaji. To je američka sorta sa krupnim plodom od oko 350 gr, kruškolikog oblika prekrivenog sivim dlačicama. Meso je žućkasto i prijatne arome, ali sa jednom manom, koja se ogleda u kamenim ćelijama. Smooplodna je, bujna i vrlo rodna. Podloge koje se koriste za kalemljenje su MA i Ba 29 kojoj se daje prednost. Stabla na ovoj podlozi bolje podnose veći sadržaj kreča, tako da je manja opasnost od hloroze, imaju bujniji korem i odlikuju se boljom rodnošću.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

 

Rakije „Ognjena“ iz prijepoljske destilerije „Braća Tomašević“ osvojile su najviše priznanja i titulu pobednika na upravo završenom ovogodišnjem Sajmu šljiva u Osečini, u kategoriji rakija i jakih alkoholnih pića.

Najznačajnija voćarska manifestacija u Srbiji, 13. Sajam šljiva u Osečini, okupio je proteklog vikenda rekordan broj učesnika, izlagača i posetilaca. U ocenjivanju kvaliteta rakija i jakih alkoholnih pića učestvovalo je ukupno 59 proizvođača sa 177 uzoraka. „Braća Tomašević“ takmičila su se sa kompletnom paletom proizvoda svoje destilerije, ukupno 16 uzoraka rakija i likera.

Stručna komisija, na čelu da profesorom dr. Ninoslavom Nikićevićem sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, rakijama „Ognjena“ dodelila je 5 velikih zlatnih, 9 zlatnih i dve srebrne medalje i titulu apsolutnog pobednika ovogodišnjeg Sajma šljiva.

Pored šampionskog, prijepoljska destilerija osvojila je i pehar za prvo mesto u kategoriji voćnih rakija, za rakiju od kajsije.

Izvor: http://www.glaszapadnesrbije.rs/621620/rakija-ognjena-sampion-osecine/

Stomačne tegobe. U okolini Čačka bi popili jednu čašicu rakije komovice. Da bi prestalo podrigiva- nje treba piti po malo ljute rakije. U okolini Podgorice stomak su lečili rakijom u kojoj je bila lincura (,,Od nje treba piti svakog jutra po jednu čašu”). ,, Nađe se trava puparka i stavi u rakiju za 24 sata, pa se izjutra našte daje bolesniku da pije po jednu čašicu” (Leskovac). Krvarenje čira u stomaku zaustavljalo se cvetom hajdučke trave pomešanim sarakijom (Zaječar).

Rakija je imala važnu ulogu u lečenju rana, uboja, preloma, reumatskih oboljenja, kao sredstvo za dezinfek- ciju i kao sastavni deo različitih obloga i melema. ,,Ako neko padne i povredi se, izgori crvenu vrbu, stuca je sitno, stavi u rakiju i tako pije” (Leskovac). Iščašeni članak na nozi nameštali su narodni ortopedi naglim povlačenjem noge i masiranjem rakijom. Lek za uganuće zvao se ,,cerot”. To je bio komad plavog papira premazan smesom cerove smole, komovice
i tamjana. Otvoreni prelom, kada kost „uštine” mišiće, narodni vidari su najpre rakijom čistili ranu (ne čistim alkoho- lom) jer rakija sadrži neke hranljive materije. Kostobolja. Neki istuku sumpor i kamfor i svako jutro uzimaju na vrhu noža u čašici komovice. Reuma. Leči se i tatulom. Uberu se mladi plodovi, usitne i metnu u fl ašu sa rakijom komovicom. Kad prođu 40 dana, onom tečnošću se bolesnici mažu po reumatičnim delovima tela (Leskovac). U čačanskom kraju reuma se lečila masira njem bolesnika komovicom. U okolini Zaječara, mešavinom ljute rakije i 100 g bolne soli (mirišljava so koja se kupuje u poljoprivrednoj apoteci) koja se stavi u tamnu bocu, zatvori smolom i ostavi 10 dana na hladnom i tamnom mestu.

Hirurške i ortopedske intervencije narodnih vidara rađene su bez bilo kakve anestezije. Ranjenik je jed- nostavno vezivan, pomoćnici su ga držali, a vidar je radio. Jedini anestetik bila je ljuta rakija koju su mu davali da pije da bbi lakše podneo bolove. S. Trojanović u svom radu ,,Šaronjanje ili tepanje u Srba” navodi da je pre ove operacije muškarcima davano da popiju 1 l, a ženama 3/4 litra rakije. Pri porođaju, posebno kod težih slučajeva i porodilja je napijana rakijom, da bi potpuno pijana lakše podnela bolove i intervencije seoskih nadrilekara i babica. Otuda i izraz: ,,Pijan kao majka”.

,,U slučaju povrede creva”, prema M. Protiću, „ranjenik je stavljan na sto, vezivane su mu noge i ruke i brijan trbuh, dobro opranim rukama creva su vađena u veći sud i prana rakijom.” Prema ovom opisu vidimo da se rakija u hirurgiji, osim kao anestetik, koristila i za dezinfi kovanje unutrašnjih organa. Zarazne bolesti. U okolini Leskovca su bolesnike od tifusa oblagali čaršavima namočenim ljutom rakijom komovicom. U okolini Podgorice žuticu su lečili pomoću žuči (trave koja ima glavicu sličnu glavici belog luka) koju su držali u rakiji 24 časa, i bolesniku davali svakog jutra da je pije. U okolini Zaječara, korenje vučje jabuke se sitno iseče i stavi se u ljutu rakiju, posle sedam dana pije se po jedna čašica protiv tuberkuloze.

Magijska moć? Kad iz kuće od tuberkuloze počnu umirati, zajedno sa pokojnikom zakopaju bocu pića u grob. Posle punih 40 dana bocu bi otkopali i tada ritualno, kao sa nekim najskupocenijim lekom, zapajali sve ukućane verujući u isceliteljsku moć napitka.

Kozmetika, nega kose. „Da bi kosa bolje rasla treba je mazati izmešanim petroleumom sa rakijom”. Za jačanje kose, pomeša se petrolej (,,gas”), ricinus i rakija. Tom smešom kosa se mazala četiri dana, potom bi se oprala. Postupak je ponavljan tri puta, „i onda kosa manje opada”.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31