Sezonske radnike u Srbiji, od kojih čak oko 70.000 godišnje bude ilegalno angažovano u poljoprivredi, u 2019. godini izgleda očekuju bolji dani. Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima stupio je na snagu, a pušten je u rad i elektronski portal Poreske uprave zahvaljujući kojem poljoprivredni poslodavci sada mogu svakodnevno da prijavljuju i odjavljuju radnike. Za razliku od ranijeg sistema, kada su za te poslove po radniku morali da utroše pet sati mesečno, sada takva procedura traje ne više od 10 minuta, a njihova obaveza je da to urade svakog dana do 10 časova, jer je jedino do tada odjava prihvatljiva.

Za jedan dan angažovanja radnika troškovi poreza i doprinosa postali su fiksni – oko 300 dinara, odnosno oko 6.000 dinara mesečno za 20 dana angažovanja radnika. Dosad su mesečni izdaci poslodavca na ime poreza i doprinosa po radniku u proseku iznosili 10.200 dinara. Od 2019. svaki radnik ima pravo na penzijsko i invalidsko i osiguranje za slučaj povrede na radu. Za vreme obavljanja sezonskih poslova neće biti izbrisan sa evidencije nezaposlenih i, i dalje će imati pravo da prima naknadu iz fonda za nezaposlene ili socijalnu pomoć. Dobra vest je i to što će na taj način, elektronskim prijavljivanjem sezonca, Srbija konačno dobiti registar sezonskih radnika. To će poslodavcima ubuduće olakšati pronalaženje nove radne snage, a državi pomoći u suzbijanju sive ekonomije.

U NALED-u, koji je u saradnji sa Vladom Srbije i Nemačkom razvojnom agencijom pokrenuo reformu sistema zapošljavanja sezonaca u poljoprivredi, ističu da analize pokazuju da će za period od pet godina polovina trenutnog broja sezonskih radnika iz neformalnog sektora, a ima ih više od 30.000, kao i čak 90 odsto sezonskih radnika prijavljenih putem ugovora o privremeno-povremenim poslovima (njih je oko 3.000) biti prijavljeno preko e-portala zahvaljujući niskim troškovima i jednostavnoj prijavi radnika.

– Troškovi poslodavaca, kao što su uplate poreza, doprinosa i administrativni troškovi, smanjiće se za trećinu, od 316 evra godišnje, koliko su iznosili u doskorašnjem sistemu na 226 evra sa uvođenjem e-portala. Ukupni budžetski prihodi biće veći 15 miliona evra, a formalna zaposlenost će porasti za 33.000 radnika. Oni će imati pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje za slučaj povrede na radu, a i svim radnicima će teći radni staž – napominje Tisa Čaušević, iz NALED-a, koja vodi projekat „Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika”.

Kada je u Srbiji pokrenuta reforma sistema zapošljavanja sezonskih radnika, susedna Hrvatska već je imala svoje načine delovanja u toj oblasti, dajući poslodavcima zakonske olakšice kako bi poboljšali status sezonskih radnika. Tamošnji radnik može da obavlja poslove najviše 90 dana u godini, iznos poreza i doprinosa je fiksan, utvrđuje se na godišnjem nivou. Koristi se sistem vaučera koji prodaje Finansijska agencija, dok sezonci kupuju obrazac koji služi kao ugovor za više sezonskih poslova i na koji se lepe vaučeri za svaki dan rada.

– Naš sistem je ipak napredniji jer je elektronski i ne zahteva nikakve dodatne obaveze – ni za poslodavca ni za sezonske radnike. Jer, u Hrvatskoj država unapred naplati svoje vaučere, a samo angažovano lice mora naknadno da ostvaruje svoja prava, ide u penzioni fond i upisuje doprinos. Kod nas je to urađeno na elektronski način. Angažovani radnik će odmah ostvariti svoja prava, a poslodavac će naknadno obaviti uplatu na mesečnom nivou. U tom smislu, naš sistem je pravedniji i prema sezonskim radnicima i prema poslodavcima – objašnjava Siniša Sekulić, analitičar u Sektoru za IKT Poreske uprave.

Od 7. januara trebalo bi da počne da radi softver za prijavu sezonskih radnika, najavljuju u NALED-u, podsećajući da će poslodavci popunjavati evidencionu prijavu koja se nalazi na portalu sezonskiradnici.gov.rs. Prijava mora da sadrži najosnovnije podatke o sezonskom radniku – ime i prezime, JMBG i dane u kojima će on biti angažovan, odnosno zaposlen u toku jednog meseca. Softver je deo paketa koji će omogućiti punu primenu Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, koji je usvojila skupština 28. juna prošle godine. Kako je predviđeno zakonom, poslodavci će imati obavezu da prijavljuju i odjavljuju sezonske radnike elektronskim putem Poreskoj upravi i to prvog dana angažovanja, a najkasnije do 10 časova pre podne.

Izvor: http://www.politika.rs/sr/clanak/419866/Registrom-smanjiti-sezonski-rad-na-crno

Sezonski radnici poseban su problem kada govorimo o sivoj ekonomiji i o zapošljavanju, jer su procene da u Srbiji i to samo u poljoprivredi, trenutno radi preko 300.000 ljudi „na crno“, saopštio menadžer za pravne poslove Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), Nebojša Žugić.

Predstavnici NALED-a suu Leskovcu predstavili projekat „Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika“, limitiran na dve godine, koji se realizuje u saradnji sa Nemačkom organizacijom za razvojnu saradnju (GIZ).

Suština projekta je donošenje novog zakonskog rešenja koje će omogućiti da jako veliki broj sezonskih radnika, koji se trenutno nalazi u crnoj fazi, odnosno koji ni na koji način nisu prijavljeni i ne postoje u sistemu, budu prijavljeni i na pojednostavljen način uvedeni u legalne tokove.

Projekat predvidja izradu zakonskog okvira, kao i razvoj elektronskog sistema za prijavu i uplatu doprinosa za sezonske radnike u poljoprivredi.

„Ovaj projekat se realizuje istovremeno sa donošenjem novog zakona koji će regulisati oblast poljoprivrede i u okviru koga su obezbedjena sredstva za softversko rešenje koje će omogućiti elektronsku prijavu sezonskih radnika, kao i obuke ljudi koji će raditi na tom softveru“, rekao je Žugić.

Novi zakon treba da doprinese smanjenju broja ljudi koji rade „na crno“, pre svega u oblasti poljoprivrede, a ukoliko se pokaže kao uspešan, onda će se proširiti i na druge delatnosti, jer je trenutno u Srbiji, kako kaže Žugić, angažovano preko pola miliona ljudi „na crno“ na sezonskim poslovima.

Pomoćnica gradonačelnika, Marija Jovanović, tokom info dana, kao glavni razlog za izuzetno veliki broj sezonskih radnika koji rade „na crno, navela je upravo birokratske prepreke.

„Nova rešenja bi pojednostavila proceduru prijave, smanjila birokratske prepreke i omogućila zaštitu svih prava sezonskih radnika. Stimulisanje poslodavca da poštuju propise je, takodje, mehanizam rada. Ovim nacrtom zakona mislilo se na najosetljiviju kategoriju, korisnike socijalne zaštite, kojima neće biti ugrožena njihova prava novim sistemom“, rekla je Jovanović.

Pozitivna je da će rezultat ovog projekta biti povećan broj registrovanih zaposlenih koji će moći da ostvare svoje pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje.

Jovanović dodaje i da je grad Leskovac za poljoprivredu izdvojio 160 miliona dinara, što predstavlja 4 odsto od ukupnog budžeta grada i ujedno je i najveći procenat izdvajanja dosad.

„Razvijena poljoprivreda je preduslov razvoja svakog grada, naročito Leskovca koji je poznat kao poljoprivredni kraj“, konstatovala je ona.

Predstavnici NALED-a nisu se danas u Leskovcu bavili neprijavljenim radnicima u privatnim firmama već samo kako da se naplate dažbine za sezonske radnike u poljoprivredi, koji su, često, angažovani na samo nekoliko dana.

Izvor: www.naslovi.net

 
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31