Kiša je dobrodošla usevima poput pšenice i ječma. Međutim, nedostatak vlage u zemljištu predugo je pratio proizvodnju žita, pa sadašnje padavine tek delimično mogu oporaviti hlebno zrno. Sa druge strane, povrtari koji su u Banatu navodnjavali parcele, zbog obilnih padavina imaju novi problem. To su vodoleži, koji mogu da naškode grašku. 
Usev pšenice predugo je čekao kišu, žali se direktor zadruge „Veljko Lukić Kurjak" u Lukićevu, Čedomir Spasojević.

"Pšenicu gajimo u suvom ratarenju, pa nismo sigurni kakav će biti ishod ovogodišnje proizvodnje. U svakom slučaju, prinosi će biti mnogo manji nego što su bili prošle godine", ocenjuje Spasojević.Kada je reč o ječmu, navodnjavanje parcela pod tom kulturom daje dobre rezultate, tvrdi Spasojević.

"Gajimo ječam na 50 hektara. Ta proizvodnja je pod sistemom za navodnjavanje, pa sa ječmom nemamo problema. Navodnjavanje na tim parcelama je još od setve, odnosno jesenas. Ove godine, dva puta smo iz naših sistema distribuirali vodu na usev koji dobro napreduje", ističe Spasojević.

Zbog nedostatka vlage, kod proizvodnje graška navodnjavanje je od setve, pa je sada više vlage nego što treba usevu, objašnjava Spasojević.

"Imamo problem ovog trenutka. Grašak navodnjavamo od setve i do sada smo potrošili za to zemljište 27 hiljada litara nafte. S obzirom na to da je palo približno 100 litara kiše po kvadratu, sada je došlo do prevlaživanja zemljišta. Pojavljuju se vodoleži u ataru i postoji opasnost da dođe do propadanja graška kao što se desilo i lane", podseća Spasojević.

Uz klimu, za prihod ratarima ključno je i tržište, odnosno cene. Naši proizvodi prodaju se poznatom kupcu uz ugovor, zaključuje Čedomir Spasojević, uz konstataciju da im je zarada u tom smislu obezbeđena.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/psenica-zedna-a-grasak-se-davi_1014536.html

U proteklih osam meseci u Srbiji je palo prosečno manje od sto litara kiše, a to je tri puta manje od uobičajenih padavina za ovaj period. Dugotrajna suša najviše smeta pšenici pod kojom je više od 500 hiljada hektara. Kiša, koja je padala ovih dana, stigla je u pravom trenutku za prolećne useve. Mladi poljoprivredni proizvođač Ognjen Rackov iz Zrenjenina predhodne jeseni pšenicu je zasejao na sedamdeset hektara, primenio je kompletnu agrotehniku, ali zbog dugotrajne suše očekuje manji prinos od prošlogodišnjeg.

"Pšenica trenutno ne izgleda obećavajuće, bliže je to nekom pragu rentabilnosti, nego što možemo očekivati, bilo kakav veći prinos na pšenici", kaže Ognjen Rackov iz Zrenjanina.

Ratare posebno brinu učestale promene vremena poslednjih desetak dana, što nikako ne pogoduje pšeničnim poljima.

"U ovom momentu je širok spektar bolesti koje prete pšenicama, to je rđa, septorija, pepelnica. Stoga je savet – ko nije uradio zaštitu pšenice do sada, da pregleda polja i krenu u zaštitu", kaže Filip Darijević, inženjer zaštite bilja.

Samo u proteklih petnaestak dana, na području srednjeg Banata u proseku je palo oko sedamdeset litara kiše po metru kvadratnom, ovo je posebno obradovalo proizvođače koji su tek završili sa setvom prolećnih useva.

"Ova kiša, koja je do sada pala, dobro je došla da svi prolećni usevi izniknu, da imamo dobar sklop, očekujemo da u narednom periodu uradimo i zaštitu protiv korova", kaže Vojislav Trkulja, agronom.

Samo na području pet opština srednjeg Banata pod prolećnim usevima nalazi se oko dve stotine hiljada hektara. Od tih površina, gotovo polovina pripada kukuruzu, zatim suncokretu, soji i šećernoj repi.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3508362/kisa-obradovala-ratare-u-srednjem-banatu.html

Ekspert za strna žita Miroslav Malešević izjavio je danas da je nedostatak padavina u Srbiji prouzrokovao smanjenje zaliha vlage u zemljištu, te je zbog toga opravdan strah stručnjaka i proizvodjača da će biljna proizvodnja ove godine u celini biti veoma neizvesna.Malešević je za novosadski poljoprivredni portal „Agrosmart“ rekao da je bojazan od neizvesne biljne proizvodnje opravdana posebno imajući u vidu faze rasta i razvića pšenice i prolećnu setvu.

Neizvesnost se, dodao je Malešević, posebno odnosi na područje Vojvodine, gde je deficit padavina od oktobra 2018. do marta 2019. bio najizraženiji.

„Pošto su temperature vazduha u tom periodu bile znatno iznad prosečnih vrednosti gubitak rezervi vlage je bio intenzivniji, uglavnom kroz evaporaciju. Stanje su pogoršavali vetrovi, koji pospešuju isparavanje vode sa biljaka i sa zemljišta“, kazao je Malešević.

Dodao je da se približava veoma kritičan period za snabdevanje pšenice vodom – „faza vlatanja“.

Malešević je naglasio i da je ključni problem u tome što je suša umanjila efekte prihranjivanja biljka azotom.

„Tokom februara i marta palo je između 15 i 25 litara kiše po metru kvadratnom, a pšenica je ostala gladna, bez obzira što je azot primenjen na vreme i u dovoljnim količinama“, objasnio je Malešević.

Preporučio je poljoprivrednicima da je sada pravi momenat da se iskoriste mogućnosti za navodnjavanje ukoliko za to postoje mogućnosti.

„Ako se imaju u vidu informacije Republičkog hidrometeorološkog zavoda i zasejane površine na tim područjima, proizilazi da je jako ugožena pšenica na površinama od oko 190.000 hektara, od čega je oko 127.000 hektara u Vojvodini. Srednje ugrožena pšenica je na oko 140.000 hektara, od čega je oko 110.000 hektara u Vojvodini, a manje je ugrožena pšenica na površinama od oko 190.000 hektara, od čega je oko 100.000 hektara vojvođanskih oranica“, naveo je Malešević.

Izvor:https://www.danas.rs/drustvo/malesevic-susa-ozbiljno-preti-psenici-biljna-proizvodnja-neizvesna/

Stručnjaci za ratarstvo i poljoprivredu uglavnom nisu zadovoljni stanjem polja u kojima se ove sezone gaje ozimi usevi. Pšenica i uljana repica prate uobičajeni kalendar vegetacije na svega 10 % zasejanih površina. U selu Medveđa kod Despotovca Radiša Radisavljević se bavi proizvodnjom i osnovnom preradom glavnih ratarskih kultura. Nepovoljne vremenske prilike na početku sezone u vreme jesenje setve i dalje se , kaže , osećaju u poljima.

 „Fali kiše, imali smo 2-3 meseca bez padavina. Automatski imamo mnogo otežano nicanje, stvorila se pokorica. Imam utisak da je narod malo okasnio u početku, a posle je bila suša, pa nije moglo. Imamo otežanu pripremu“ kaže za Radio Beograd iskusni ratar i rekorder u proizvodnji Radiša Radisavljević iz okoline Despotovca.

Utiske slične Radisavljevićevim ima i rukovodilac oglednog polja Instituta Tamiš u Pančevu koji kaže da pšenica koja je nama najinteresantnija je u jako različitoj fazi. Ili nije nikla ili je slabo ponikla ušla u period zime. “Većina polja ima pšenicu sa jednim do tri lista, a svega 10 % pšenice se nalazi u pravoj fazi, tačnije u fazi bokorenja” objašnjava sagovornik Radio Beograda. Prema Živkovićevim rečima, najveći problem naših ratara je to što u zemljištu još nema dovoljno vlage.

Pošto jesenas nije bilo vlage azot je ostao u površinskom sloju i nije došlo do njegovog ispiranja u niže slojeve. Zato je sada najbiitnije ne žuriti sa prihranom. Treba sačekati skidanje snežnog pokrivača, videti koliki je sadržaj azota i do potrebne količine treba ići u dva navrata.

Da je strpljenje je sada najvažniji adut naših poljoprivrednika, poručila je i stručnjak za uljanu repicu Instituta za ratarstvo iz Novog Sada, Ana Marjanović Jeromela. Ona kaže da je potrebno i preoravanje uljane repice koja nije dobro nikla, a za to imamo dovoljno vremena u martu. Međutim, može se desiti da nas usev prijatno iznenadi s obzirom da snega ima dovoljno sada i da omogući brz rast i razvoj u prolećnom periodu s obzirom da će biti dovoljno vlage u zemlji.

Kada su u pitanju ozimi usevi u Srbiji ove sezone se gaje na oko 750 000 hektara. Sa oko 560 000 hektara najveća kultura je pšenica . Pod značajnijim površinama izdvajaju se još ječam sa oko 100 000 i uljana repica sa oko 35 000 hektara.

Izvor: Radio Beograd

Pokretanje procedure za usaglašavanje fitosanitarnih uslova za izvoz pšenice iz Srbije u Egipat, a kukuruza u Kinu i Indiju, od ogromnog je značaja za poljoprivredu.To je samo prvi korak koji znači sticanje prava na izvoz, ali ne i ugovoren posao, rekao je danas direktor Udruženja „Žita Srbije“ Vukosav Saković.

On je za Betu rekao da je otvaranje egipatskog tržišta važno zbog toga što je ta zemlja najveći kupac pšenice na svetu jer joj je godišnje potrebno deset miliona tona, što je oko tri godišnje prosečne proizvodnje Srbije.

„Egipat sada najviše kupuje pšenicu koja je proizvedena u Rusiji, a iz našeg regiona iz Rumunije. Kada se usaglase fitosanitarne i druge procedure multinacionalne kompanije, koje se bave trgovinom i koje posluju i u Srbiji, kao američka firma CHS, tada mogu da prodaju srpsku pšenicu Egiptu“, rekao je Saković.

Ta zemlja, prema njegovim rečima, ima ministarstvo koje se bavi snabdevanjem i koje raspisuje tendere i bira prodavce pšenice.

Dodao je da je tržište Egipta probirljivo i zahtevno jer traži kvalitetnu pšenicu i da bi iz prošlogodišnjeg roda bilo teško obezbediti takvu pšenicu zbog kiše koja je padala u toku žetve i smanjila kvalitet.

On je rekao da pšenica nije ni klasirana u silosima i da je zbog toga teško izdvojiti tako velike količine, od 25.000 do 50.000 tona, koje kupuju Egipćani, ali ne znači da narednih godina nije nemoguće ispuniti zahteve te zemlje.

Delegacija Egipta će, kako je rekao, doći narednih meseci da bi ustanovila i ko je proizvođač i gde se pšenica skladišti, jer ih i to interesuje, a podrazumeva se zdravstvena ispravnost i kvalitet.

Tako stroge zahteve Egipat i azijske zemlje su formulisale pre nekoliko godina jer je pet godina za redom svetska proizvodnja ostvarivala hiperprodukciju pšenice, pa su kupci mogli da biraju i diktiraju uslove.

„Ove godine se u Srbiji ne mogu očikivati rekordni prinosi pšenice jer je bilo problema u nicanu zbog nedostatka vlage, ali za sada nema ozbiljnijih oštećenja od mraza jer je pšenica bila zaštićena snežnim pokrivačem“, rekao je Saković.

On je istakao da su fitosanitarne i druge procedure pokrenute i za otvaranje tržišta Kine i Indije za izvoz kukuruza i da je taj proces sa Kinom započeo pre pet-šest godina, ali da je značajniji pomak napravljen prošle godine.

„Bilo je planirano da Kinezi posete Srbiju i obiđu njive kukuruza u oktobru, ali je berba tada bila završena, pa će verovatno doći ove godine“, rekao je Saković.

Ocenio je da će mogućnost izvoza kukuruza u Kinu biti značajnija od izvoza pšenice u Egipat jer Srbija više izvozi kukurza nego pšenice.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/zita-srbije-usaglasavaju-se-procedure-za-izvoz-psenice-u-egipat-a-kukuruza-u-kinu-i-indiju/

Poljoprivrednici u Srbiji ovih dana razmišljaju o tome da li sejati pšenicu, koji sortiment uzeti i kako će se to odraziti na njihovo poslovanje. Ako se neko premišlja, možda će mu najava resornog Ministarstva biti od pomoći. Naime, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović na konferenciji za medije održanoj u zgradi Ministarstva najavio je izvoz prvih količina pšenice iz Srbije u Egipat, zemlju koja je najveći globalni uvoznik pšenice. Kako  je ministar saopštio konkretno posao bi trebalo da počne u decembru ove godine ili januaru 2019.

Prvi put posle 30 godina srpski proizvođači će moći da izvoze pšenicu u Egipat, a Srbija je kao država dobila za to sertifikat izjavio je danas ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović. On je naveo da se očekuje da u poslednjoj nedelji novembra i početkom decembra uvoznik obavi kontrolu skladišnih kapaciteta.  Govoreći o budućim koracima u pogledu jačanja izvoza žitarica, ministar je rekao da ono što Srbija planira sa Egiptom kada je reč o izvozu pšenice, isto planira sa izvozom kukuruza u Kinu i Indoneziju.

Branislav Nedimović na konferenciji za medije

Imajući  u vidu da je ovaj posao i deo projekta velikih Međunarodnih organizacija i institucija trebalo bi očekivati uspeh. Kako je saopšteno na konferenciji, omogućavanje izvoza srpske pšenice u Egipat, konkretan je rezultat zajedničkog projekta Udruženja Žita Srbije, Evropske banke za obnovu i razvoj, Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Ministarstva poljoprivrede.

Direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan Žužana Hargitai rekla je da je ta banka do sada u Srbiji uložila pet milijardi evra, od čega je trećina sredstava otišla na finansiranje privatnog sektora, a dobar deo novca za poljoprivredu.  Izrazila je očekivanje da će sa Srbijom biti nastavljen rad na modernizaciji poljoprivrede, te najavila pomoć Srbiji u pogledu bezbednosti hrane i fitosanitarne kontrole i nastavak ulaganja u poljoprivredu kako bi proizvodi iz Srbije bili konkurentni na tržištu EU.  Direktor agrobiznis sektora za jugoistočnu Evropu u toj banci, Miljan Ždrale, naglasio je da je srpska poljoprivreda jedan od najvažnijih pogona i lokomotiva razvoja srpske ekonomije, te da će biti nastavljena saradnja na promociji srpske poljoprivrede i izvoznika.  Ždrale je najavio da će se prvi put ove godine na globalnoj konferenciji žita u Ženevi, uz više od 550 učesnika iz svih zemalja sveta, predstaviti asocijacija Žita Srbije, kao i potencijali ulaganja u rečnu infrastrukturu budući da je Dunav najkraća ruta za izvoz proizvoda iz Srbije. 

 

Predstavnici međunarodnih organizacija Žužana Hargitai EBRD (levo) ministar Nedimović , Miljan Ždrale EBRD (desno)

 

Proizvodnja pšenice, kukuruza, suncokreta i soje u 2018. godini u Srbiji povećana je u odnosu na desetogodišnji prosek, izjavio je za Tanjug ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Kako je istakao ministar očekuje se i povećanje roda jabuka i šljiva u odnosu na desetogodišnji prosek.
Prema prethodnim rezultatima, sa stanjem na dan 1. septembra ove godine, ostvarena proizvodnja pšenice iznosi 2.942.000 tona, što je za 29,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.

Podaci ministarstva pokazuju da je u odnosu na desetogodišnji prosek (2008-2017), proizvodnja pšenice veća za 17,7, kukuruza za 15,2 odsto, suncokreta za 58,5 procenata i soje za 47,2 odsto.

Proizvodnja šećerne repe manja je za 9,5 odsto. Što se tiče proizvodnje kukuruza, očekivana proizvodnja iznosi 6.965.000 tona, što je za 73,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.

U poređenju sa prošlom godinom, očekuje se veća proizvodnja šećerne repe (2,8 odsto), suncokreta (35,7 odsto), soje (40 odsto).

Što se tiče voća, ostvarena proizvodnja malina veća je za 11,5, a višanja za 37,5 odsto u odnosu na prošlu godinu. U poređenju sa proizvodnjom ostvarenom u prošloj godini, očekuje se veća proizvodnja jabuka i to za 21,6 posto i šljiva za 30,1 odsto. Takođe, u odnosu na desetogodišnji prosek, očekuje se povećanje proizvodnje jabuka i to za 21,8 i šljiva za 1,8 odsto.

Izvor: http://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/nedimovic-rast-proizvodnje-u-odnosu-na-desetogodisnji-prosek_952447.html

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović izjavio je da će sporazumi sa Indijom i Egiptom omogućiti izvoz voća, povrća i žitarica u te zemlje ali i otvoriti jedna od najvećih svetskih tržišta za proizvođače iz Srbije.

Sumirajući rezultate posete indijskog potpredsednika Venkaja Naidua Beogradu, ministar je rekao da je potpisani sporazum sa Indijom iz oblasti poljoprivrede a preduslov je za bolju trgovinsku razmenu sa tom zemljom.

On je kazao da bi uskoro srpski proizvodi mogli da se nadju i na egipatskom tržištu i to pre svega pšenica.

"Mi pšenicu u Egipat nismo izvozili od 1992. godine i raspada Jugoslavije. Očekujem da izvoz krene već u oktobru, čim se njihovi stručnjaci uvere u kvalitet skladištenja. Poljoprivreda zavisi od tržišta, ako ga nemate i dobru cenu za vaš proizvod onda vam ništa ne vredi", rekao je Nedimović.

Kako je naveo, ovogodišnji rod pšenice je dobar, skladišteno je više nego lane i dvostruko više od domaćih potreba. Međutim, pojedina udruženja traže da se odobri uvoz zbog, kako kažu, lošijeg kvaliteta.

 "Imali smo dobar rod i najveću površinu zasejanu do sada. Zbog obimnih kiša u julu imali smo slabiji kvalitet zrna u 25 do 30 procenata. Međutim, ostalo je dobrog kvaliteta", naglasio je ministar Nedimović.

IZVOR: https://www.kurir.rs/vesti/biznis/3120661/nedimovic-uskoro-izvoz-voca-povrca-i-zitarica-u-indiju-i-egipat

 Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine podneta je inicijativu za privremeno ukidanje carine na uvoz merkantilne pšenice-poboljšivača. Inicijativu je podnela Poslovna zajednica Žitounija iz Novog Sada. Mera bi važila na rok od šest meseci, a odnosila bi se samo na pšenicu u rangu poboljšivača sa minimum 13,5 odsto proteina, navodi se u saopštenju. 

Objašnjava se da je inicijativa podneta jer je zbog kišnog vremena tokom žetve kvalitet ovogodišnjeg roda pšenice znatno opao, pa je ugrožena proizvodnja i izvoz namenskog brašna i brašna T-400, odnosno brašna namenjenog proizvodnji bureka, lisnatog testa i slično. 

"Postoji realna opasnost da Srbiju u tom segmentu izvoza brašna ististnu sa tržišta proizvođači iz Bosne i Hercegovine, koji nemaju obavezu da na uvoz pšenice poboljšivača plaćaju uvoznu carinu od 18 odsto, kao što to moraju mlinovi iz Srbije", piše u saopštenju.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2018&mm=09&dd=04&nav_id=1439540

Mnoga stara srpska jela, na žalost, su zaboravljena. U želji da za buduća pokolenja sačuvaju jela koja su nekada davno pripremale naše prabake u selu Vujetincima nedaleko od Čačka minulog vikenda održan je "Bungur fest". U pitanju je manifestacija u pripremanju bungura, starog srpskog jela od pšenice, saopšteno je iz TO Čačak.

Ovo zdravo i ukusno jelo, sada gotovo potpuno zaboravljeno, nekada je bilo sastavni deo bogate srpske trpeze.Lep sunčan dan, veliki broj posetilaca, meštana Vujetinaca i ljubitelja bungura, imali su priliku da uživaju u kulturno-umetničkom programu (nastupi folklornih ansambala, pevačkih društava, guslara, pesnika, zdravičara, trubačkog orkestra).

Održano je takmičenje u pripremanju bungura, nakon čega su proglašeni pobednici i dodeljena priznanja najboljima. Vredne domaćice su pripremile bogatu trpezu starih jela, koja su posetioci manifestacije imali priliku da probaju i uvere se koliko su ukusna.Bungur je staro srpsko jelo, koje se nekada spremalo često i skoro u svakoj kući, a bio je glavna hrana za kada se obavljaju teški poslovi. Kažu da je ukusnije kada se priprema, tj. kuva za više osoba i da se jede bez hleba.

 

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/531228/odrzan-bungur-fest-u-vujetincima/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31