Prve projekcije za svetsku ponudu i tražnju pšenice u ovoj ekonomskoj godini predviđaju natprosečan nivo trgovine na tržištu žitarica, objavila je Međunarodna žitarska organizacija (IGC).

Kako će ovo uticati na srpski izvoz žita i čemu mogu da se nadaju domaći proizvođači koji još kalkulišu čekajući bolju cenu dok vreme izmiče i bliži se nova žetva?

Vukosav Saković, iz Udruženja „Žita Srbije” izjavio je nedavno da se izvoz pšenice odvija sporije nego kod kukuruza i do sada je izvezeno oko 400.000 tona iako Srbija u proseku proda više od milion tona žita godišnje Kako kaže, prošlogodišnji rod moguće je prodavati do aprila i u manjim količinama do maja ove godine. Posle toga, pred žetvu – teško.

„U januaru je u Srbiji bio nešto bolji izvoz pšenice nego u proteklom periodu. Februar će negde biti presudan i smatram da treba iskoristiti tražnju koja trenutno postoji. Vreme ističe jer smo na samo pet meseci od žetve. Kad imate puno pšenice ne smete čekati april da je prodate”, kaže Saković za „Politiku” i dodaje da bi bilo idealno da u narednom mesecima izvozimo po 100.000 tona pšenice, ali je u tom slučaju moramo prodati u februaru.

„Morali bismo da prodamo najmanje još 600.000 tona da bi domaće tržište bilo koliko-toliko rasterećeno zaliha u žetvi. Mislim da to treba očekivati ukoliko postoji želja vlasnika pšenice da je prodaju”, smatra naš sagovornik.

Na pitanje da li je moguć ukupan izvoz maksimalnih količina od 1,2 miliona tona, budući da smo u zaostatku, Saković ističe da je to još izvodljivo.

„Ali da li je realno, mislim da nije. Mislim da će to ostati samo na željama”, kaže naš sagovornik

I drugi analitičari poput Branislava Gulana smatraju da je potrebno ubrzati izvoz pšenice. On je za Tanjug nedavno izjavio da ćemo, ako se nastavi sadašnji tempo, kada je prosečni mesečni izvoz manji nego lane, sledeću žetvu dočekati sa značajnim zalihama.

Oscilacije u ovom sektoru su zbog zdravstvene krize i gomilanja zaliha nepredvidive. Uzroke treba potražiti u tome što su se investicioni fondovi prebacili na svetske berze žitarica, posebno u Americi, i diktiraju pravila. Iako su cene žitarica u pandemiji rasle one nisu bile i rekordne. Prema informacijama iz „Žita Srbije” trenutno je cena kvalitetne pšenice oko 210 evra po toni, uz odbitak troškova izvoza od oko 10 evra. Najvišu zabeleženu cenu Srbija je imala u januaru 2008. kada je žito koštalo 295 evra po toni.

„Ta 2008. bila je sedma godina zaredom kada je u svetu trošeno više pšenice nego što se proizvodilo. Bile su potrošene skoro sve zalihe i vladao je strah na tržištu šta će se događati. To je napravilo lavinu sa cenama, ali je uticalo i na ogromno povećanje proizvodnje žita u narednim godinama”, kaže Saković i dodaje da je potom došlo sedam novih rekordnih godina po proizvodnji i prinosima, što je cenu pšenice poguralo na dosta nizak nivo. Zbog toga su i naši proizvođači bili povremeno nezadovoljni.

„Od 2008. je prošla godina bila jedna od najboljih. Prinosi ratarskih kultura su bili iznad proseka, a do promene cena je došlo neposredno pred žetvu i proizvođači su imali koristi”, smatra on, ali ipak ističe da „nema mogućnosti da bi ta maksimalna cena mogla da se ponovi”.

Sve više država uvodi mere ograničenja izvoza žitarica – kroz takse i kvote. Za to su se već opredelile Rusija i Ukrajina kako bi smirile cene na domaćem tržištu. Ministarstvo poljoprivrede nedavno je objavilo da Srbija ne planira da uvodi meru zabrane izvoza kukuruza niti bilo koje druge žitarice. Takođe neće biti uvedene ni dodatne takse na izvoz.

„Ova najava je na neki način smirila tržište. Da smo mi uveli takse ili zabrane to bi bila prava katastrofa za domaće proizvođače. To bi znatno oborilo cene, što bi naravno dobrodošlo prerađivačima i stočarima. Ali je mnogo više proizvođača žitarica koje bi takva odluka finansijski pogodila”, zaključuje Vukosav Saković.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/471924/Ratari-jos-cekaju-bolju-otkupnu-cenu-psenice

Poslednjeg dana prošle godine cena kukuruza bila je za 27 posto veća nego na kraju 2019. godine, pšenica je bila skuplja za 10 procenata a soja za 35,7 posto, objavila je Produktna berza.
Kako se navodi u nedeljnom izveštaju, u danima pred praznike na toj berzi prodato je tek 145 tona robe u vrednosti od 8,29 miliona dinara.Kukuruz je 2020. godinu završio sa cenom od 18,8 dinara po kilogramu bez PDV-a, poslednja registrovana cena pšenice u 2020. godini iznosila je 20,91 dinara za kilogram bez PDV-a a soje 52 dinara.

Na osnovu poređenja podataka 2020. godine sa 2019. godinom na Produktnoj berzi su zaključili da je protekla godina na tržištu žitarica i uljarica bila cenovno izuzetno turbulentna i da je išla u korist poljoprivrednih proizvođača.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/znatan-medjugodisnji-skok-cena-kukuruza-soje-i-psenice_1194848.html

Pšenica je prošle godine dobro ponela, pa je Srbija lane imala 3,6 miliona tona pšenice, od čega je izvezeno nešto više od 260.000 tona, a na zalihama se nalazi više od 1,7 miliona tona, kaže ekonomski analitičar i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Branislav Gulan.

On navodi da od tih 3,6 miliona tona, prošlogodišnji rod je oko 2,9 miliona tona, koliko je prema septembarskoj proceni Republičkog zavoda za statistiku proizvedeno lane i to uz prosečan prinos od 5.042 kilograma po zasejanom hektaru.Pozivajući se na podatke Žita Srbije i Uprave carina o izvozu pšenice, Gulan za Tanjug navodi da je od izvezenih 260.763 tona od jula do novembra, najviše izvezeno u avgustu, 105.123 tone, zatim julu 47.317, septembru 38.109 tona, oktobru 35.943 i u novembru 34.271 tona. Najviše je izvezeno u Rumuniju 143.922 tone, Makedoniju, 36.147, Bosnu i Hercegovinu 22.592 tone.

"Valjalo bi da se izvoz ubrza, jer ako se nastavi sadašnji tempo, kada je prosečni mesečni izvoz manji nego lane, sledeću žetvu pšenice bismo dočekati sa značajnim zalihama", ukazuje Gulan.

Kada je reč o brašnu od prošlogodišnjeg roda pšenice, navodi da je od jula do novembra izvezena 51.357 tona, najviše u oktobru 14.075 tona, zatim avgustu 10.257, septembru 10.117 tona, novembru 9.977 i julu 6.931 tona. I ovde su prednjačile zemlje iz našeg okruženja, pa smo u Crnu Goru izvezli 15.934 tone, Makedoniju 15.544, a u Bosnu i Hercegovinu 15.031 tonu brašna.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/srbija-izvezla-260000-tona-psenice-vise-od-pola-otislo-u-rumuniju/f5bg4lj

Jesenja setva pšenice u Srbiji okončana je pre nekoliko dana na nešto više od 600.000 hektara, a usevi su u dobrom stanju, rečeno je Tanjugu u Udruženja "Žita Srbije".
"U jednom delu centralne Srbije bilo je više kašnjenja sa setvom zbog kiše i zakasnelog skidanja kukuruza, ali ne može se reći da smo posebno odocnili ako se ima u vidu da se kod nas seje tokom celog novembra", kaže Vukosav Saković iz Udruženja "Žita Srbije".
Napominje da su generalno usevi u dobrom stanju i da bi poljoprivrednici trebalo da budu zadovoljni, "jer smo imali stevu koja je bila jeftinija nego prethodnih godina, a opet pšenica na njivama izgleda lepo".
Saković je dodao kako izvoz pšenice i brašna i dalje ide usporeno, jer je cena na domaćem tržištu nešto bolja nego na međunarodnom.
Precizirao je da se kilogram pšenice u Srbiji plaća 21 dinar do 21,50 dinara, dok je izvozna cena od 20,50 do 21 dinar.
"Procenili smo da od ovogodišnje žetve možemo da izvezemo oko 1,3 miliona tona, ali je i ovako milimalna razlika dovoljna da izvoz ide usporeno. Mesečno se izveze svega do 35.000 tona pšenice i do 10.000 tona brašna", naveo je Saković.
Takođe, razlozi su to što je žetva bila dobra, država je zbog epidemije odložila neke finasijske obaveze poljoprivrednika, a samim proizvođačima trenutno nije neophodan novac, pa čekaju bolju cenu.
To uvek nosi rizik, jer niko ne može da garantuje cenu koja može i da padne, upozorio je Saković.

Izvor: Tanjug

Pandemija kovida-19 nije zaustavila izvoz žitarica ni uljarica. Spoljnotrgovinska razmena ide uobičajeno, s tim što se neke poljoprivredne kulture prodaju bolje, odnosno traže više nego neke druge. Vukosav Saković iz „Žita Srbije” naglašava da se kukuruz baš dobro prodaje na stranom tržištu pa smo u oktobru izvezli 460.000 tona, dok je izvoz soje solidan i mesečno granicu pređe između 25.000 i 30.000 tona.S druge strane, izvoz žita ide slabije, ali ne zato što ga nema na domaćem tržištu, već zato što ga poljoprivrednici čuvaju čekajući još bolju cenu. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu kilogram pšeničnog zrna košta 21,5 dinar, bez PDV-a. Da podsetimo, u ovoj ekonomskoj godini s prelaznim prošlogodišnjim zalihama, imamo oko 2,9 miliona tona žita.

– U oktobru smo inokupcima prodali svega 35.000 tona pšenice – kazao je Saković, navodeći da uporedo sa slabijom prodajom pšenice i inotrgovanje brašnom ide sporije. – Mesečno se izveze od 10.000 do 14.000 tona, a moglo bi više jer je domaće brašno jeftinije u odnosu na cenu te namirnice iz drugih zemalja, a po kvalitetu ne zaostaje od ostalih u okruženju, i šire.

U vezi s tim, direktor „Žitounije” Zdravko Šajatović kaže da brašna imamo napretek jer imamo i pšenice, te da je od jula, kada je krenula nova ekonomska godina, prodato 41.380 tona brašna od nove pšenice, odnosno mesečno malo više od 10.000 tona. Po njegovim rečima, prošle ekonomske godine izvezli smo 140.000 tona brašna.

– Nismo zadovoljni tim količinama jer bismo mogli strancima prodati i više brašna, ali trenutno je takva situacija na tržištu – naglašava Šajatović, i skreće pažnju na to da smo najviše brašna prodali u oktobru – 14.075 tona, što je 35 dosto više nego u septembru.

– Domaće brašno najviše ide ka Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Tona brašna košta 220 evra, a sada pokušavamo da ga prodamo i malo skuplje – 225 evra tonu – kaže Šajatović.

Po rečima direktorke Poslovne zajednice „Industrijsko bilje” Olge Čurović, izvoz šećera je znatno slabiji nego prošle i pretprošle ekonomske godine, a razlog je u tome što smo gotovo prepolovili površine pod tom industrijskom biljkom.

– Lanjske ekonomske godine izvezli smo nešto malo iznad 85.000 tona šećera, a samo pre dve godine, kada je repa bila posejana na blizu 60.000 hektara – 125.000 tona – ističe Olga Čurović.Po rečima Olge Čurović, od avgusta do kraja oktobra prodali smo 50.000 tona ulja, a u prethodnoj ekonomskoj godini 158.700 tona.

– Znatno više smo prodali zrna suncokreta od novog roda – 89.369 tona, a od toga je gotovo polovina otišla u BiH, na preradu u Brčko – navela je Olga Čurović.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/na-svetskoj-pijaci-kukuruz-dobro-ide-psenica-kaska-16-11-2020

Setva pšenice nije još završena jer su česte kiše tokom oktobra omele ratare u tome. Ipak podaci Udruženja „Žita Srbije” kažu da je pod pšenicom oko 500.000 hektara, i da će ta žitarica zauzeti maksimalno još 100.000 hektara.– Interesovanje za setvu postoji, zbog dobre cene novog roda, pa se predviđa da ćemo pod pšenicom imati bar 570.000 hektara, kao prošle godine, ako ne i više – kaže Vukosav Saković iz „Žita Srbije”, navodeći da je u Vojvodini posao gotovo završen, dok se u centralnom delu zemlje, gde traje žetva kukuruza, dosta ratara tek priprema da poseje žito.

Stručnjaci kažu da je optimalan rok za setvu između 10. i 20. oktobra, ali iskustva ratara pokazuju da se pšenica može sejati i pre i kasnije od optimalnog roka, pošto posao diktiraju pre svega vremenski uslovi, koji ove jeseni nisu bili naklonjeni poljoprivrednim radovima.

Naučni saradnik u Insitutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr Vladimir Aćin kaže da nije prošao samo optimalni rok za setvu već i produženi do 10-15. novembra, i da se radovi više ne preporučuju.– Setva ove jeseni kasni zbog kišnog oktobra – navodi dr Aćin. – Na Rimskim šančevima je tokom oktobra palo 96 litara kiše po kvadratnom metru, duplo od uobičajenog za deseti mesec. Temperature je bila dva stepena viša pa je ratarima koji su pšenicu posejali krajem oktobra ona sada u fazi prvog lista, dok se onima koji su još ranije položili seme u zemlju, žito sada bokori, što će pomoći biljkama da budu otporne na golomrazicu.

Dr Aćin podseća na iskustva od pre dve godine, kada su poljoprivrednici žurili da poseju pšenicu u optimalnom roku, nadajući se kiši, a jesen je bila sušna pa seme nije nicalo sve do pred kraj decembra i u janauru. Ali i takva pšenica se, kaže, zahvaljujući kišnom maju, izvukla, i bilo je roda.

– I u Kisaču, na području opštine Bački Petrovac, pšenica je uveliko nikla, pošto je posejana u prvoj polovini oktobra – kaže poljoprivrednik Jožef Fokman. – Bio sam pre neki dan u ataru da je obiđem i baš lepo izgleda.

On je dodao da se u kisačkom ataru žito ne seje odviše, jer je kukuruz dominatna poljoprivredna kultura.– Na severu Bačke setva pšenice je završena s 1. novembrom – kaže poljoprivrednik iz Subotice Miroslav Kiš. – Više od polovine posejane pšenice je već niklo, bilo je odviše kiše.

On navodi da dobra cena nije ratare navela da poseju više žita nego ranijih godina jer je većina zemljoradnika odmah posle žetve prodala novi rod, pa sada pšenicu imaju veliki zemljoradnici koji imaju uslove da je skladište i čekaju još bolju cenu u odnosu na sadašnju.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/hlebno-zito-posejano-na-oko-pola-miliona-hektara-14-11-2020

Strah od novog talasa korone, zbog čega države prave zalihe, te ulaganja velikih investicionih fondova u trgovinu poljoprivrednim proizvodima, za posledicu su imali i veliki skok cena pšenice u Srbiji koja je za tri meseca poskupela za gotovo četiri dinara, kažu stručnjaci.
Strah od novog talasa epidemije je i velike svetske potrošače pšenice, poput Egipta, zemalja Bliskog i Srednjeg istoka i Kine naterao da prave rezerve i da kupuju više nego što bi inače kupovali, kaže za Tanjug Vukosav Saković iz Žita Srbije."Tražnju su dodatno povećali veliki investicioni fondovi, pre svega u Americi, koji su usmerili svoje fondove u poljoprivredne proizvode jer industrija manje radi zbog korone, pa su kupili dosta velike količine na berzi", rekao je on.

Tako značajno povećanje tražnje rezultiralo je i većim cenama srpske pšenice, koja je i sa 18 dinara za kilogram bila među najskupljima na kraju žetve, a danas se prodaje po 21,5 do 21,7 dinara.

"To je izuzetno veliki skok. Nije realno da će ovim tempom da se nastavi dalje. Oni koji prave zalihe u jednom trenutku će ih imati dovoljno, a investicioni fondovi nisu potrošači, oni kupuju da bi prodali i zaradili. Bitno je da naši prodavci-proizvođači procene kada je pravi trenutak za prodaju, a mislim da se taj trenutak bliži", kaže on.

Za skok cena kukuruza sa 15 dinara po kilogramu na početku žetve na sadašnjih 19 dinara na polovini žetve uticala je i korona, ali pre svega suša u Rumuniji i kašnjenje žetve u Ukrajini.

"Uticaj korone kod kukuruza je manje izražen. Rumunija je imala sušu i oni su obustavili svoje prodaje, u Ukrajini prinos je podbacio oko 10 odsto, a žetva kasni i ne mogu da isporuče ono što su prodali za oktobar. To je kod nas napravilo strahovito veliku gužvu i potražnju za kukuruzom", objasnio je on.

Podsetio je da se kukuruz više terminski prodaje, pa su i naši trgovci unapred prodali nešto preko milion tona.

"Ovakav trend rasta cena neće se nastaviti u beskonačnost. Sa nastavkom naše i žetvom u Ukrajini, treba očekivati stabilizaciju cene i manji pad", smatra Saković.

Odlične cene pšenice podigle su raspoloženje proizvođača da u jesenjoj setvi povećanju površine pod ovom kulturom.

"Imaju slatke muke za šta da se opredele jer je povećanje cena i drugih kultura. Jesenjoj setvi ne ide u prilog broj kišnih dana u oktobru, a ovih dana sa lepšim vremenom oni izlaze na njive i seju", kaže Saković.

Do sada je posejano nešto preko 15 procenata, pa iako setva kasni ne postoji strah da neće biti završena, smatra on.

"Jeste da se kod nas tvrdi da je optimalni rok za setvu od 5. do 25. oktobra, ali je praksa pokazala da se seje i ceo novembar i sigurno je da će 600.000 hektara biti zasejano onog trenutka kad vremenski uslovi budu dozvolili", zaključuje Saković.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/skok-cena-psenice-i-kukuruza-korona-i-drugi-faktori_1172825.html

U toku je optimalan agrotehnički rok za setvu pšenice , kojom bi ,kako se očekuje trebalo da bude posejano između 550 i 600 hiljada hektara .U Vojvodini ta ozima strnina gaji se na površini nešto većoj od 300 hiljada hektara. U ataru Turije površine 5.500 hektara ,očekuje se da pšenice bude zasejana na oko 30 odsto obradivih površina .Kakvo je interesovanje za setvu hlebnog zrna i da li poljoprivrednici upotrebljavaju deklarisano seme u proizvodnji? Poljoprivrednici u Turiji počeli su setvu pšenice i kako navode tu biljnu vrstu gaje najviše zbog plodoreda , vodeći pri tome računa da u tehnolgiji proizvodnje primenjuju sve neophodne agrotehničke mere, uz obavezno poštovanje optimačnih agrorokova za setvu hlebnog zrna."Ja se struke pridržavam tako da sam krenuo na vreme , spremio sam na suncokretištu, na kukuruzu na džombi ,tako da tanjirao sam i išao sam tom redukcijom .Posejaću trideset neko jutro pšenice .Koristim deklarisano seme uglavnom strano ali i malo domaće",rekao je Slavko Jojkić,Turija

Miroslav Medurić , ratar iz Turije ove jeseni odlučio je da poseje pšenicu na 6 jutara .

"Nisam prošle godine sejao pšenicu imao sam ječam ,a sada će biti pšenica posejana i koristim deklarisano seme u proizvodnji" kaže Medurić.

Poljoprivrednici iz Turije kažu da država treba da subvencioniše upotrebu deklarisanog semena .

A uz upotrebu deklarisanog semena jedan od osnovnih činilaca uspešne proizvodnje pšenice u vezi je i sa poštovanjem optimalnih setvenih agrorokova, kaže agronom Goran Drobnjak.

" Pšenicu bi trebalo posejati do kraja oktobra to je optimalan agrotehnički rok , a poslednjih godina se pokazalo da najbolje rezultate daje ta neka setva u drugoj dekadi oktobra" potvrdio je Drobnjak.

Inače prošle agronomske godine pšenicom je bilo posejano kako se procenjuje preko 589.000 ha, ostvaren je prinos od oko 5 tona po hektaru i ukupna proizvodnja, od oko 2,97 miliona tona hlebnog zrna.

 

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/optimalno-vreme-za-setvu-psenice_1169129.html

Argentina je prva država koja je odobrila uzgajanje i konzumiranje genetski modifikovane pšenice, objavilo je ministarstvo poljoprivrede te države.Naučna komisija ministarstva navela je u saopštenju da je odobrila sortu pšenice koja je otporna na sušu navodeći da je to prvi put da se ona odbori u svetu.

Eksperti su, međutim, zabrinuti oko uzgajanja genetski modifikovanih useva, navodeći poteškoće do kojih bi moglo da dođe u reklamiranju takvih proizvoda potrošačima koji brinu zbog zdravstvenih i ekoloških efekata.Naučno-tehnološki savet Argentine naveo je da bi takva pšenica morala da bude odobrena i u Brazilu kako bi bila komercijalno održiva, s ozbzirom da je Brazil najveće tržište na koje Argentina izvozi.

Oko 45 procenata izvoza pšenice iz Argentine u 2019. godini otišlo je u Brazil.

Druga ključna tržišta su Čile, Kenija i Indonezija.

Zvanično odobrenje argentinske vlade trebalo bi da bude objavljeno u četvrtak ili petak.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=10&dd=09&nav_id=1745133

Upotreba deklarisanog semena umesto onog s tavana u setvi pšenice je investicija, a ne trošak, poručili su stručnjaci za ratarstvo i predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Početak setve pšenice i ječma se preporučuje za 10. oktobar, a do tada poljoprivrednicima će biti slate poruke struke da upotrebom deklarisanog semena dolaze do boljih prinosa i kvalitetnije pšenice.

U Srbiji je poslednjih godina primećen porast upotrebe nedeklarisanog semena pšenice, koje, umesto nekadašnjih 40 procenata od ukupno posejanog, sada iznosi 60 odsto. Pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević rekao je juče na predstavljanju kampanje da je Ministarstvo krenulo u akciju da bi se poljoprivrednicima dodatno objasnilo da u setvi pšenice koriste deklarisano seme, što će doprineti i kvalitetu i prinosu.

– Ministarstvo, u saradnji s relevantnim institucijama, želi da ukaže na probleme i ponudi rešenja da bi se poljoprivredni proizvođači mogli osloniti i na Ministarstvo, i na institucije, i na poljoprivredne stručne službe i savetodavce, da dođu do pravog odgovora i ne prave greške – jer su one u poljoprivredi veoma skupe – rekao je on.Dodao je da su takvi saveti i znanje potpuno besplatni, a njihovim korišćenjem poljoprivrednici mogu smanjiti troškove i povećati prinose.

Pomoćnica direktora Instituta za primenu nauke u poljoprivredi profesorka Snežana Janković naglasila je da je cilj kampanje da kroz edukaciju podigne svest poljoprivrednika da bi se povećala setva deklarisanog semena a smanjila upotreba onog s tavana.

– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pomenutu kampanju vodiće i preko pripremljenih flajera i plakata koji će biti distribuirani poljoprivrednicima, odnosno aktivnosti savetodavaca iz 34 centra poljoprivredne savetodavne stručne službe – rekla je prof. Janković, i ocenila da upotreba deklarisanog semena nije trošak već investicija.

Stručnjak za ratarstvo profesor Miroslav Malešević rekao je da u Srbiji, uz pomoć stručnjaka koje imamo mora da bude promenjena situacija u kojoj prinosi pšenice i njen kvalitet imaju veliku varijabilnost od njive do njive. Dodao je da je izbor sorte koja se seje jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera, a da kod nas dominiraju sorte koje imaju potencijal za prinos, ali ne i za kvalitet. Kako je kazao, na cenu na tržištu, osim ponude i potražnje, bitno utiče i kvalitet pšenice, a s boljim kvalitetom i cena će biti bolja.Profesor Radivoj Jeftić s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, ekspert za patogene strnih žita, apelovao je da se koristi deklarisano seme, i skrenuo pažnju na opasnosti kućne dorade semena, što je u Srbiji sve češća pojava.

– Procenat setve nedeklarisanog semena je počeo drastično da se povećava: nekad je bio 40 odsto, a poslednjih godina dostigao je i 60 procenata – rekao je on, i dodao da su problem takozvane divlje dorade semena, što rade sami poljoprivrednici.

Istakao je da poljoprivrednici to najčešće rade napamet, a onda se dešava da zaprašuju neodgovarajućom aktivnom materijom pa problem ostaje.

On je spomenuo da neki patogeni ulaze u Srbiju i kroz nekontrolisani uvoz određenih sorti semena, i ocenio da sejanje nedeklarisanog semena može biti veliki problem. Jeftić je podsetio i na to da propisi EU omogućavaju setvu „farmerovog semena”, naglasio da postoje ozbiljni proizvođači u Srbiji koji bi to mogli raditi bez rizika i založio se da se ta mogućnost i kod nas uvede u legalne tokove a ti semenski usevi kontrolišu.On se založio da se, u saradnji s naukom, stvori dobra poljoprivredna praksa koja će obuhvatiti osnovne agroteničke mere, što već postoji u zapadnim zemljama.– Srpska pšenica je počela da gubi na kvalitetu i to mora da bude promenjeno, što neće biti teško uz angažovanje svih snaga koje ima država – rekao je Malešević.

On je ocenio da bi se prosečan prinos pšenice po hektaru u Srbiji lako i bez dodatnih ulaganja mogao povećati na pet tona ako bi se samo od početka do kraja proizvodnje sprovelo ono što struka preporučuje.

– Da eliminišemo ono da je tako radio deda, ili otac, ili komšija, nego da se radi po onome što kažu savetodavna služba i struka – kazao je on, i dodao da taj prvi korak ne mora mnogo da košta ni državu ni proizvođače, koji će imati iste troškove kao i do sada.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/psenicu-ne-sejati-semenom-s-tavana-26-09-2020

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28