Preporučeni rok za početak setve pšenice i ječma u Srbiji je posle 10. oktobra, rekao je danas stručnjak za ratastvo Miroslav Malešević.
On je istakao da bi ratari pre toga trebalo dobro da pripreme njive i da bi bilo dobro, zbog boljih i ujednačenih prinosa, da se setva u čitavoj Srbiji završi za tri nedelje do mesec dana.
Na skupu o neophodnosti sejanja samo deklarisanog semena koji je danas održan u Beogradu, Malešević je ocenio će setva od 10. oktobra omogućiti i da poljoprivrednici koji imaju kukuruz imaju dovoljno vremena da se uklone žetveni ostaci posle berbe sa njiva.
On je apelovao da se ne pale žetveni ostaci, jer to velika šteta za poljoprivredu.

Izvor: Tanjug

 

Republička direkcija za robne rezerve oglasila je prikupljanje pismenih ponuda za razmenu 13.992 tona semenske pšenice za merkantilnu pšenicu roda 2020. i 2021. godine.

Razmena semenske za merkantilnu pšenicu odobravaće se fizičkim licima, zemljoradničkim zadrugama, ovlašćenim skladištarima Republičke direkcije za robne rezerve i ostalim pravnim licima koji nemaju finansijska dugovanja i nisu u sporu po bilo kom osnovu sa Republičkom direkcijom za robne rezerve.

Paritetni odnos kod razmene semenske za merkantilnu pšenicu roda 2020. i 2021. godine je sledeći:

-1 kg semenske pšenice za 1,8 kg merkantilne pšenice roda 2020. godine;
-1 kg semenske pšenice za 1,8 kg merkantilne pšenice roda 2021. godine.

Zbog trenutne epidemiološke situacije, zahtevi se isključivo dostavljaju u pisanoj formi na priloženom obrascu, počev od danas, preporučenom poštom na adresu Republička direkcija za robne rezerve, ul. Dečanska 8a, 11000 Beograd.

Detalje možete pogledati na ovom linku:https://www.ekapija.com/dokumenti/razmena_psenice.pdf

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2993865/prikupljanje-ponuda-za-razmenu-semenske-psenice-za-merkantilnu-psenice-roda-2020-i

Prema podacima Zavoda za statistiku, u poslednje četiri godine cene osnovnih ratarskih kultura stagniraju. I ove godine su ratari nezadovoljni otkupnim cenama osnovnih kultura, jer im ne pokrivaju troškove proizvodnje. U Zemljoradničkoj zadruzi "Agrosoj" u selu Neuzina ne čekaju da otkupne cene pšenice, kukuruza ili suncokreta porastu na tržištu, već se uporedo bave i profitabilnijim povrtarstvom.S jedne strane kukuruz, s druge suncokret, a između paprika. Ovakav raspored useva u ataru banatskog sela Neuzina nije se mogao videti do ove godine. Poljoprivrednici su gajili samo osnovne ratarske kulture.U Zemljoradničkoj zadruzi "Agrosoj" su odlučili da prekinu s tom praksom. Ove godine su na pedeset hektara zasnovali proizvodnju povrća. Prvi put su u poslednje vreme na oranicama gajeni paprika, crni luk, šargarepa, paštrnak i peršun.

"Osnovni motiv je bio raspoređivanje rizika proizvodnje, znači da ne bude samo to ratarstvo nego da se uključi i neka nova proizvodnja, potencijalno profitabilnija, ali svakako da se rasporedi rizik", ističe Nandor Vereš iz Zemljoradničke zadruge "Agrosoj".

Objašnjava da je, kako u ovim godinama, kada je pšenica apsolutno podbacila, dobro imati to povrće koje je pod zalivnim sistemom, koje amortizuje taj udarac.Pošto rod zri u etapama, radnici će nekoliko puta prolaziti kroz redove i otkidati plodove koji su više od dve trećine pocrveneli.

Tijana Bobar stručnjak za zaštitu bilja navodi da ova proizvodnja zahteva dosta fizičkog rada i svakodnevno praćenja stanja useva. To što je na ovom zemljištu uvek ranije bila neka od ratarskih kultura je prednost.

"Pre svega nama je ovde jedan važan faktor to što se ljudi ovde uglavnom nisu bavili povrtarstvom, tako da je da kažem na ovom zemljištu prvi put rađena paprika, znači nema nekih zagađenja, mikroorganizama od predhodnih godina i onda se to lakše ostvari. Na ovoj površini imamo 3,7 hektara konzumne paprike i naša očekivanja za prvu godinu su nekih 60 tona po hektaru", ocenjuje Tijana Bobar, stručnjak za zaštitu bilja.

Za prelazak na povrtarstvo na njivi neophodan je sistem za navodnjavanje, a tokom okopavanja i branja angažovanje dodatne radne snage.

Procena stručnjaka je da po hektaru svakodnevno treba četiri radnika.

Prednosti ovakve proizvodnje su lakši plasman robe i bolje cene, jer zarada sa jednog hektara može biti jednaka onoj s pedeset hektara pšenice.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4057936/ratarstvo-povrtarstvo-prinosi-paprika.html

Umesto burnih rasprava o prosečnim prinosima pšenice u Srbiji i često oprečnih podataka o ukupnom rodu koji se iznose u javnosti, uoči nove setve trebalo bi razmišljati kako da se poboljša kvalitet domaćeg žita.

Ovo je ukratko i glavna poruka analize stanja na tržištu pšenice koju su potpisali jedan od naših vodećih stručnjaka za strna žita profesor dr Miroslav Malešević, profesor dr Radivoje Jevtić, dr Vladimir Aćin i dr Milan Mirosavljević s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Kako se navodi u pismu koje je dostavljeno našoj redakciji, do naredne setve ostaje sve manje vremena pa je prilika da se ponovo ukaže na sve slabosti domaće proizvodnje pšenice. Njihovo otklanjanje, dodaju, izvan je mogućnosti ratara, ali su u velikoj meri u nadležnosti države.

– Najmanje što država može da uradi jeste donošenje nedostajućih pravilnika u vezi s upotrebom (ne)deklarisanog semena u proizvodnji strnih žita – piše u saopštenju i ističe se da bi to trebalo uraditi što pre.

Posebno se osvrću na to što se mesec dana po završetku žetve u javnosti iznose tri različite opcije o zasejanim i požnjevenim površinama, kao i različiti podaci o ostvarenim prosečnim prinosima.

Ukupan rod se kreće od 2.565.000 do 2.952.410 tona, već prema prihvaćenoj opciji. Zvanična statistika će biti poznata kasnije, navodi se u ovoj analizi. Stručnjaci su upozorili da niko ne preuzima odgovornost za iznete podatke koji mogu značajno da utiču na cene pšenice, a time i na interesovanje poljoprivrednika za buduću setvu.

Naglašavaju da za to vreme Francuska (najveći proizvođač pšenice u EU) prognozira svoju žetvu kao najmanju u poslednjih 25 godina, odnosno 26 odsto manju u odnosu na 2019. godinu.

Niža je proizvodnja i u Španiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj... Cene pšenice na berzama su stabilne iako je trgovanje utihnulo pošto žetva u EU, Ukrajini, Rusiji i drugim zemljama još traje.

– Dakle, rod pšenice je ispod proseka, daleko od rekordne proizvodnje, a međunarodnu trgovinu ograničava i pandemija kovida 19 – navode oni i dodaju da je jedan od velikih problema za ratare u Srbiji i to što nije potpuno poznato koliki je doprinos sorti koje se seju ostvarenim prinosima.

Rezultate sorti, kako kažu, predstavljaju ili autori sorti ili njihovi zastupnici i kompanije koje ih distribuiraju na tržištu Srbije.

Kome će proizvođači poverovati, zavisi od toga koliko je snažna kampanja, a ne njihova stvarna vrednost.

– Naša preporuka proizvođačima je da se dobro raspitaju o ostvarenim prinosima u njihovom okruženju, u nadležnim stručnim službama (PSS), kod mlinara... – ističu ovi stručnjaci.

Sorte domaćeg porekla i u ovoj godini pokazale su svoje vrednosti: visok potencijal za prinos, vrhunski kvalitet zrna, veoma dobru adaptabilnost na agroekološke uslove i stabilnost po godinama proizvodnje.

Na sortnoj listi Srbije ima više od 180 registrovanih sorti pšenice, ali je oko sto u aktivnom statusu i toliko ih je jesenas posejano na poljima.

– Jedino se kod nas pšenica ne razvrstava i ne plaća po kvalitetu. Svuda u okruženju: u Mađarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj… imaju neku vrstu podsticaje za određene vrste kvaliteta. Tako da smo praktično jedino mi od većih izvoznika ostali izvan tog sistema vrednovanja po kvalitetu – rekao je za naš list profesor Miroslav Malešević.

To se, kako dodaje, odražava na cenu naše pšenice na domaćem i stranom tržištu. On kaže da je sada prilika da se izmenom sortimenta to promeni, a ako ima novca, da se podsticajima, čak i manjim, podrže oni koji seju kvalitetnu pšenicu. Malešević ističe da se, po procenama, kod nas seje više od 50 odsto nesertifikovane pšenice i da je to nedopustivo za državu koja pretenduje da bude značajniji izvoznik žita.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/460324/Kvalitet-domaceg-zita-je-neophodno-sto-pre-poboljsati

Iako su plodne vojvođanske ravnice idealne za uzgoj pšenice, nisu izostali ni pojedini vredni poljoprivrednici koji ovu žitaricu uzgajaju u zapadnoj Srbiji.Iako su parcele ustitnjene, sezona žetve je u punom jeku, a Dragan Alimpijević (37) sa svojim kombajnom je od ranog jutra na svom radnom mestu. Zadovoljan je ovogodišnjim rodom i prinosom, jer ambari će biti puni.

"Sezona traje još nekih sedam dana, kombajn ne gasim od 9 ujutru do 9 uveče. Proizvodim za svoje potrebe, imam u svom domaćinstvu dosta grla stoke. Na parcelama od 5 hektara pored ječma uzgajam i pšenicu na nešto više od dva hektara. Zadovoljan sam ovogodišnjim rodom, bolji je nego ranijih godina za 20 odsto, imaću prinos oko 5 tona po hektaru. Kada završimo sezonu žetve psenice, krećemo sa berbom kukuruza, za seljaka ima posla uvek“, kazao je Dragan Alimpijević za RINU.Ove godine i otkupljivači zadovoljno trljaju ruke. Čačanska firma "Agrofield" koja se bavi proizvodnjom stočne hrane, za ovu sezonu već je otkupila oko 200 tona pšenice i ječma."Prinosi pšenice i ječma ove godine su bili između 4000 kilograma i 4500 kilograma po hektaru, što je bolje nego lane, s obzirom da je u Vojvodini nešto manje rodila nego što je to očekivano, zato smo se više oslonili na proizvođače iz ovog kraja. Otkupna cena je u skladu i sa prinosom viša nego prošle godine i za pšenicu je 18,50 sa PDV-om , a cena ječma je oko 14,50 + PDV", rekao je Aleksandar Jeremić, i dodao da je ova čačanska kompanija otkupila dovoljne količine za svoje potrebe.

Prema poslednjim podacima pšenica se u zapadnoj Srbiji uzgaja na oko 314 hektara, što je daleko manje od ostalih žitarica pod kojima je nekoliko hiljada hektara.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=17&nav_id=1707938

Žetva pšenice je pri kraju, kvalitet je dobar, a prinosi su bolji od očekivanja slažu se poljoprivrednici i dodaju kako bi za bolju cenu trebalo malo sačekati sa prodajom. Poljoprivrednik iz Banatskog Novog Sela kod Pančeva Zoran Sefkerinac kaže da je ostvario prinos od 3,5 tona po jutru što ocenjuje dobrim posle sušnog marta i aprila.

"Izgledalo je da će biti ništa, medjutim ima pšenice, a prinosi variraju od agrotehnike, od dve do 3,5 tona po jutru", rekao je on u izjavi za Tanjug.

Dodaje da on pšenicu nikad ne prodajemo u žetvi jer je tada cena niska.

"Cena je već krenula gore, tako da ćemo mi pšenicu prodavati u narednim mesecima", kaže on.U žetvi cena je bila oko 17,5 dinara sa PDV-om a on kaže da cena posle samo mesec dana zna da bude već i za 30 odsto.

"Cena na berzi je već 18,5 – 19 dinara plus PDV, a jedan otkupljivač kod nas u okolnim selima je već platio 19,5 dinara", kaže Sefkerinac i dodaje da generalno očekujemo rast cena pšenice.

Ističe da je hlebni kvalitet pšenice odličan, jer su proteini su bili 14 a bio je visok i gluten.

"Medjutim, nemamo razvrstavanje pšenice po kvalitetu što bi bilo veoma dobro da se to uvede", zaključuje on.

Poljoprivrednik Vladan Martić iz Kukujevaca koji je pod pšenicom imao 20 hektara kaže da je prosečan prinos po jutru oko 45 metara."Zadovoljni smo rodom, cena je trenutno nekih 18 dinara, a nadamo se da bi mogla ići malo nešto gore", kaže on.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/prinos-bolji-od-ocekivanog-zetva-psenice-je-pri-kraju-poljoprivrednici-zadovoljni/1q42b1b

U Vojvodini žetva žita je u završnici. Prema podacima Poslovnog udruženja za unapređenje proizvodnje žita i uljarica "Žita Srbije" novi rod skinut je s oko 90 odsto površina pa se očekuje da tokom vikenda posao bude sasvim završen.

U centralnim delovima Srbije žito će se raditi još jer podaci ukazuju da je rod skinut s oko 60 odsto površina. Ovog leta, podsećamo, pšenica u našoj zemlji biće požnjevena s 570.000 hektara koliko je jesenas i posejano, piše Dnevnik.Vukosav Saković iz "Žita Srbije" kaže da se u pogledu prinosa nije ništa značajnije promenilo od očekivanih rezultata pred početak najvažnijeg posla u godini.

- Imaćemo oko 2,6 miliiona tona nove pšenice, s tim što imamo i neprodate pšenice od prošle godine, oko pola miliona tona – kazao je Saković, rekavši da će prosečan prinos ove godine, svi su izgledi, biti oko 4, 5 tona po hektaru. - U pogledu cene nema značajnijih pomaka - cena na tržištu još se nije formirala pa se kilogram novog zrna kreće u zavisnosti od toga ko kako plaća, a najviše do 19,5 dinara, odnosno između 17 i 18 dinara, bez PDV.

U okolini Novog Sada paori su završili žetvu i zadovoljni su prinosima. Ratar iz Kisača Jozef Fokman kaže da je dobio 5,3 tone po jutru i da je više nego zadovoljan, ne samo u pogledu količine već i kvaliteta zrna. – Primenio sam agrotehniku u potpunosti i rezulti su tu – rekao je Fokman, navodeći da su ratari u Rumenki, takođe zadovolji prinosima i kvalitetom jer su isto dobili od pet tona pa naviše po jutru novog zrna. -Sejao sam malo kasniju sortu pšenice i uz vremenske uslove, prvo sušu a potom kišu pšenica se lepo uklopila i rodila.Fokman kaže da mu cena kvari potpuni užitak, pa zato neće žuriti da je proda, već će je lagerovati u iščekivanju da poskupi.

I u južnom Banatu poljoprivrednici su završili setvu a, kako kažu, ovogodišnja žetva bila je osrednja, što znači da su prinosi i kvalitet bili neujednačeni, kako na čijoj njivi. – Trećine žita je dobra u pogledu oba parametra, trećina je osrednja, a na 30 odsto površina podbacili su i prinos i kvalitet – kazao je Nenad Manić iz Udruženja "Banatski paori".

Ono s čime se ratari posebno ne mire , kaže Manić, jeste cena.

- Žito zemljoradnicima donosi prvi prihod u godini i svi bi da je prodaju, ali kilogram novog zrna malo vredi. Uglavnom se lageruje i čeka da poraste cena, a oni koji moraju da je prodaju za novi usev dobijaju najviše 18,5 dinara s uračunatim PDV-om.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/bice-zita-i-za-izvoz-paori-zadovoljni-prinosima-ocekuju-rast-cene/e00r97q

Pšenice će biti dovoljno za domaće potrebe, ali i za izvoz. Prema podacima Udruženja "Žita Srbije", očekuje se rod od 2,6 miliona tona, i prosečan prinos na nivou prošlogodišnjeg oko 4,5 tone po hektaru. Na nekim parcelama u Mačvi, prinos hlebnog zrna je i 40 odsto veći nego prethodnih godina.Za šabačke žeteoce, odmora nema. Na žitorodnim poljima od početka meseca, ubiru rod pšenice, koji je je ove godine veći od očekivanog."Ove godine je bolje nego do sada. Prinos je, kako gde, od pet do osam tona. Seme smo mi sejali naše. I lepo je, solidno. Bacili smo dosta đubriva u proleće, u jesen nismo bacali ništa, a proleće smo puno. Ja sam zadovoljan", hvali se Slobodan Dragojević, poljoprivrednik iz Šapca.

Dobro su rodile rane sorte pšenice, ali i hibridi koji kasnije dozrevaju. Poljoprivrednici rod uglavnom predaju skladištarima na čuvanje.

Milorad Gajić iz Jevremovca, kaže da je godina katastrofalno počela za ratarske kulture, ali da su, zadnje kiše su sve to izmenile.

"Tako da, sasvim korektan prinos. Mi svu pšenicu predajemo. Imamo oko 25 hektara pod pšenicom, i većinu smo skinuli do sada, ostalo je jedno dva tri hektara", priča Gajić.

Zadovoljan, ali se opet i žali i nada Slobodan Dragojević, iz Šapca.

"Sve predajemo i čekamo cenu. Prošlogodišnji rod sam naplatio pre 20 dana. Da je bar 20 dinara, da pokrijemo troškove", iščekuje Dragojević.

Na parcelama u Mačvi gde je primenjena puna agrotehnika, rodilo je i više od devet tona pšenice po hektaru, izuzetnog kvaliteta.

"Trenutno stanje je da je sedam tona prosek, u Mačvi, pa čak u Pocerini i Posavotamnavi. To je ipak jedna od najizdašnijih godina u poređenju sa prethodnima. Možemo da kažemo da je ova godina u Mačvi zaista bila prinosna. Dobar je kvalitet zrna, on se kreće od 76 do 80, 81 hektolitar, to je zavidan kvalitet", ističe Darko Simić iz "PSSS Šabac".

U Udruženju ''Žita Srbije'' kažu da je za domaće potrebe dovoljno milion i po tona hlebnog zrna. Ukoliko vreme dozvoli, žetva pšenice koja je zasejana na oko 570 hiljada hektara, biće završena za sedam dana.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4009595/zito-zetva-macva.html

Žetva pšenice u šest opština Pomoravskog okruga - Jagodini, Ćupriji, Despotovcu, Paraćinu, Svilajncu i Rekovcu, na 15.000 hektara, zahuktala se ovog vikenda.Sa njom je krenuo i otkup i predaja u silosima i mlinskim preduzećima.

Zrno je dobrog kvaliteta a prinos umanjen zbog vremenskih neprilika i korova koji je narastao posle dugotrajnih kiša. Otkupljivači nude cenu od 19 dinara. Neki su to napisali i ispred i oko otkupnih mesta, uz naznaku da je to cena bez odbitaka (vlažnost, nečistoća).Farme kokošiju, goveda i svinja plaćaju po dva dinara za kilogram više od mlinskih organizacija, tvrde poljoprivrednici.

Poljoprivrednici su izjavili Tanjugu da većina njih nema adekvatan skladišni prostor za čuvanje pšenice i da su prinuđeni da je prodaju ili daju na čuvanje.

Poljoprivredni stručnjaci rekli su Tanjugu, da sa procenom prinosa treba sačekati završetak žetve i ističu, da će konačni prinosi zavisti od ulaganja, pre svega od primene agrotehnike i da li je sejano deklarisano seme ili seme "sa tavana".

"Tamo gde je primenjena puna agrotehnika, setva obavljena u optimalnom roku i sejano deklarisano seme, obavljena zaštita od korova i bolesti na vreme, prinosi će biti vrhunski", ocenjuju oni.

Kombajneri svoj posao obavljaju za 100 evra po hektaru.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=07&dd=05&nav_id=1703469

Sada je izvesno da će ukupan prinos žita iz aktuelne žetve biti dovoljan za domaće potrebe i izvoz. Dok se kvalitet i prinos još procenjuju, stručnjaci poručuju proizvođačima da ne žure sa prodajom, jer će cena kvalitetne pšenice nakon žetve biti viša.Dugogodišnje iskustvo pokazuje da je u žetvi cena najniža, ali kako vreme prolazi, dobri ratari mogu više da zarade, podseća agroekonomski analitičar Žarko Galetin."Procene su da će cena novog roda pšenice biti između 17 i 18 dinara po kilogramu bez PDV-a", kaže Galetin i dodaje da je savet poljoprivrednim proizvođačima koji imaju kvalitetnu pšenicu da je sačuvaju, jer prošlogodišnja iskustva govore da će u narednom periodu za nju dobiti višu cenu.

Da rod pšenice varira od parcele do parcele potvrdio nam je i direktor zadruge u Beški Dragan Lončar. Prema njegovim rečima treba odložiti prodaju žita do bolje cene.

"Prinosi su šaroliki u zavisnosti od rasporeda padavina, a cena se formirala na nivou od 17 dinara plus PDV", kaže Lončar i dodaje da se čini da je reč o dogovoru mlinara, te da se nada višoj ceni u narednom periodu.

Stručnjaci procenjuju da će ovogodišnja proizvodnja pšenice biti približno 2,5 miliona tona. Kao i ranijih godina, ta količina je dovoljna za domaće potrebe i izvoz. I u svetu se očekuje veliki rod hlebnog zrna, ali Evropska unija povećava obavezne rezerve pšenice zbog virusa korona, kaže Žarko Galetin i zaključuje da zbog toga ostaje pretpostavka da će rasti cena žita u narednom periodu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/ne-zuriti-sa-prodajom-kvalitetne-psenice-(audio)_1141485.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30