Pandemija kovida-19 nije zaustavila izvoz žitarica ni uljarica. Spoljnotrgovinska razmena ide uobičajeno, s tim što se neke poljoprivredne kulture prodaju bolje, odnosno traže više nego neke druge. Vukosav Saković iz „Žita Srbije” naglašava da se kukuruz baš dobro prodaje na stranom tržištu pa smo u oktobru izvezli 460.000 tona, dok je izvoz soje solidan i mesečno granicu pređe između 25.000 i 30.000 tona.S druge strane, izvoz žita ide slabije, ali ne zato što ga nema na domaćem tržištu, već zato što ga poljoprivrednici čuvaju čekajući još bolju cenu. Na Produktnoj berzi u Novom Sadu kilogram pšeničnog zrna košta 21,5 dinar, bez PDV-a. Da podsetimo, u ovoj ekonomskoj godini s prelaznim prošlogodišnjim zalihama, imamo oko 2,9 miliona tona žita.

– U oktobru smo inokupcima prodali svega 35.000 tona pšenice – kazao je Saković, navodeći da uporedo sa slabijom prodajom pšenice i inotrgovanje brašnom ide sporije. – Mesečno se izveze od 10.000 do 14.000 tona, a moglo bi više jer je domaće brašno jeftinije u odnosu na cenu te namirnice iz drugih zemalja, a po kvalitetu ne zaostaje od ostalih u okruženju, i šire.

U vezi s tim, direktor „Žitounije” Zdravko Šajatović kaže da brašna imamo napretek jer imamo i pšenice, te da je od jula, kada je krenula nova ekonomska godina, prodato 41.380 tona brašna od nove pšenice, odnosno mesečno malo više od 10.000 tona. Po njegovim rečima, prošle ekonomske godine izvezli smo 140.000 tona brašna.

– Nismo zadovoljni tim količinama jer bismo mogli strancima prodati i više brašna, ali trenutno je takva situacija na tržištu – naglašava Šajatović, i skreće pažnju na to da smo najviše brašna prodali u oktobru – 14.075 tona, što je 35 dosto više nego u septembru.

– Domaće brašno najviše ide ka Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji. Tona brašna košta 220 evra, a sada pokušavamo da ga prodamo i malo skuplje – 225 evra tonu – kaže Šajatović.

Po rečima direktorke Poslovne zajednice „Industrijsko bilje” Olge Čurović, izvoz šećera je znatno slabiji nego prošle i pretprošle ekonomske godine, a razlog je u tome što smo gotovo prepolovili površine pod tom industrijskom biljkom.

– Lanjske ekonomske godine izvezli smo nešto malo iznad 85.000 tona šećera, a samo pre dve godine, kada je repa bila posejana na blizu 60.000 hektara – 125.000 tona – ističe Olga Čurović.Po rečima Olge Čurović, od avgusta do kraja oktobra prodali smo 50.000 tona ulja, a u prethodnoj ekonomskoj godini 158.700 tona.

– Znatno više smo prodali zrna suncokreta od novog roda – 89.369 tona, a od toga je gotovo polovina otišla u BiH, na preradu u Brčko – navela je Olga Čurović.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/na-svetskoj-pijaci-kukuruz-dobro-ide-psenica-kaska-16-11-2020

Setva pšenice nije još završena jer su česte kiše tokom oktobra omele ratare u tome. Ipak podaci Udruženja „Žita Srbije” kažu da je pod pšenicom oko 500.000 hektara, i da će ta žitarica zauzeti maksimalno još 100.000 hektara.– Interesovanje za setvu postoji, zbog dobre cene novog roda, pa se predviđa da ćemo pod pšenicom imati bar 570.000 hektara, kao prošle godine, ako ne i više – kaže Vukosav Saković iz „Žita Srbije”, navodeći da je u Vojvodini posao gotovo završen, dok se u centralnom delu zemlje, gde traje žetva kukuruza, dosta ratara tek priprema da poseje žito.

Stručnjaci kažu da je optimalan rok za setvu između 10. i 20. oktobra, ali iskustva ratara pokazuju da se pšenica može sejati i pre i kasnije od optimalnog roka, pošto posao diktiraju pre svega vremenski uslovi, koji ove jeseni nisu bili naklonjeni poljoprivrednim radovima.

Naučni saradnik u Insitutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr Vladimir Aćin kaže da nije prošao samo optimalni rok za setvu već i produženi do 10-15. novembra, i da se radovi više ne preporučuju.– Setva ove jeseni kasni zbog kišnog oktobra – navodi dr Aćin. – Na Rimskim šančevima je tokom oktobra palo 96 litara kiše po kvadratnom metru, duplo od uobičajenog za deseti mesec. Temperature je bila dva stepena viša pa je ratarima koji su pšenicu posejali krajem oktobra ona sada u fazi prvog lista, dok se onima koji su još ranije položili seme u zemlju, žito sada bokori, što će pomoći biljkama da budu otporne na golomrazicu.

Dr Aćin podseća na iskustva od pre dve godine, kada su poljoprivrednici žurili da poseju pšenicu u optimalnom roku, nadajući se kiši, a jesen je bila sušna pa seme nije nicalo sve do pred kraj decembra i u janauru. Ali i takva pšenica se, kaže, zahvaljujući kišnom maju, izvukla, i bilo je roda.

– I u Kisaču, na području opštine Bački Petrovac, pšenica je uveliko nikla, pošto je posejana u prvoj polovini oktobra – kaže poljoprivrednik Jožef Fokman. – Bio sam pre neki dan u ataru da je obiđem i baš lepo izgleda.

On je dodao da se u kisačkom ataru žito ne seje odviše, jer je kukuruz dominatna poljoprivredna kultura.– Na severu Bačke setva pšenice je završena s 1. novembrom – kaže poljoprivrednik iz Subotice Miroslav Kiš. – Više od polovine posejane pšenice je već niklo, bilo je odviše kiše.

On navodi da dobra cena nije ratare navela da poseju više žita nego ranijih godina jer je većina zemljoradnika odmah posle žetve prodala novi rod, pa sada pšenicu imaju veliki zemljoradnici koji imaju uslove da je skladište i čekaju još bolju cenu u odnosu na sadašnju.

Izvor: https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/hlebno-zito-posejano-na-oko-pola-miliona-hektara-14-11-2020

Strah od novog talasa korone, zbog čega države prave zalihe, te ulaganja velikih investicionih fondova u trgovinu poljoprivrednim proizvodima, za posledicu su imali i veliki skok cena pšenice u Srbiji koja je za tri meseca poskupela za gotovo četiri dinara, kažu stručnjaci.
Strah od novog talasa epidemije je i velike svetske potrošače pšenice, poput Egipta, zemalja Bliskog i Srednjeg istoka i Kine naterao da prave rezerve i da kupuju više nego što bi inače kupovali, kaže za Tanjug Vukosav Saković iz Žita Srbije."Tražnju su dodatno povećali veliki investicioni fondovi, pre svega u Americi, koji su usmerili svoje fondove u poljoprivredne proizvode jer industrija manje radi zbog korone, pa su kupili dosta velike količine na berzi", rekao je on.

Tako značajno povećanje tražnje rezultiralo je i većim cenama srpske pšenice, koja je i sa 18 dinara za kilogram bila među najskupljima na kraju žetve, a danas se prodaje po 21,5 do 21,7 dinara.

"To je izuzetno veliki skok. Nije realno da će ovim tempom da se nastavi dalje. Oni koji prave zalihe u jednom trenutku će ih imati dovoljno, a investicioni fondovi nisu potrošači, oni kupuju da bi prodali i zaradili. Bitno je da naši prodavci-proizvođači procene kada je pravi trenutak za prodaju, a mislim da se taj trenutak bliži", kaže on.

Za skok cena kukuruza sa 15 dinara po kilogramu na početku žetve na sadašnjih 19 dinara na polovini žetve uticala je i korona, ali pre svega suša u Rumuniji i kašnjenje žetve u Ukrajini.

"Uticaj korone kod kukuruza je manje izražen. Rumunija je imala sušu i oni su obustavili svoje prodaje, u Ukrajini prinos je podbacio oko 10 odsto, a žetva kasni i ne mogu da isporuče ono što su prodali za oktobar. To je kod nas napravilo strahovito veliku gužvu i potražnju za kukuruzom", objasnio je on.

Podsetio je da se kukuruz više terminski prodaje, pa su i naši trgovci unapred prodali nešto preko milion tona.

"Ovakav trend rasta cena neće se nastaviti u beskonačnost. Sa nastavkom naše i žetvom u Ukrajini, treba očekivati stabilizaciju cene i manji pad", smatra Saković.

Odlične cene pšenice podigle su raspoloženje proizvođača da u jesenjoj setvi povećanju površine pod ovom kulturom.

"Imaju slatke muke za šta da se opredele jer je povećanje cena i drugih kultura. Jesenjoj setvi ne ide u prilog broj kišnih dana u oktobru, a ovih dana sa lepšim vremenom oni izlaze na njive i seju", kaže Saković.

Do sada je posejano nešto preko 15 procenata, pa iako setva kasni ne postoji strah da neće biti završena, smatra on.

"Jeste da se kod nas tvrdi da je optimalni rok za setvu od 5. do 25. oktobra, ali je praksa pokazala da se seje i ceo novembar i sigurno je da će 600.000 hektara biti zasejano onog trenutka kad vremenski uslovi budu dozvolili", zaključuje Saković.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/skok-cena-psenice-i-kukuruza-korona-i-drugi-faktori_1172825.html

U toku je optimalan agrotehnički rok za setvu pšenice , kojom bi ,kako se očekuje trebalo da bude posejano između 550 i 600 hiljada hektara .U Vojvodini ta ozima strnina gaji se na površini nešto većoj od 300 hiljada hektara. U ataru Turije površine 5.500 hektara ,očekuje se da pšenice bude zasejana na oko 30 odsto obradivih površina .Kakvo je interesovanje za setvu hlebnog zrna i da li poljoprivrednici upotrebljavaju deklarisano seme u proizvodnji? Poljoprivrednici u Turiji počeli su setvu pšenice i kako navode tu biljnu vrstu gaje najviše zbog plodoreda , vodeći pri tome računa da u tehnolgiji proizvodnje primenjuju sve neophodne agrotehničke mere, uz obavezno poštovanje optimačnih agrorokova za setvu hlebnog zrna."Ja se struke pridržavam tako da sam krenuo na vreme , spremio sam na suncokretištu, na kukuruzu na džombi ,tako da tanjirao sam i išao sam tom redukcijom .Posejaću trideset neko jutro pšenice .Koristim deklarisano seme uglavnom strano ali i malo domaće",rekao je Slavko Jojkić,Turija

Miroslav Medurić , ratar iz Turije ove jeseni odlučio je da poseje pšenicu na 6 jutara .

"Nisam prošle godine sejao pšenicu imao sam ječam ,a sada će biti pšenica posejana i koristim deklarisano seme u proizvodnji" kaže Medurić.

Poljoprivrednici iz Turije kažu da država treba da subvencioniše upotrebu deklarisanog semena .

A uz upotrebu deklarisanog semena jedan od osnovnih činilaca uspešne proizvodnje pšenice u vezi je i sa poštovanjem optimalnih setvenih agrorokova, kaže agronom Goran Drobnjak.

" Pšenicu bi trebalo posejati do kraja oktobra to je optimalan agrotehnički rok , a poslednjih godina se pokazalo da najbolje rezultate daje ta neka setva u drugoj dekadi oktobra" potvrdio je Drobnjak.

Inače prošle agronomske godine pšenicom je bilo posejano kako se procenjuje preko 589.000 ha, ostvaren je prinos od oko 5 tona po hektaru i ukupna proizvodnja, od oko 2,97 miliona tona hlebnog zrna.

 

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/optimalno-vreme-za-setvu-psenice_1169129.html

Argentina je prva država koja je odobrila uzgajanje i konzumiranje genetski modifikovane pšenice, objavilo je ministarstvo poljoprivrede te države.Naučna komisija ministarstva navela je u saopštenju da je odobrila sortu pšenice koja je otporna na sušu navodeći da je to prvi put da se ona odbori u svetu.

Eksperti su, međutim, zabrinuti oko uzgajanja genetski modifikovanih useva, navodeći poteškoće do kojih bi moglo da dođe u reklamiranju takvih proizvoda potrošačima koji brinu zbog zdravstvenih i ekoloških efekata.Naučno-tehnološki savet Argentine naveo je da bi takva pšenica morala da bude odobrena i u Brazilu kako bi bila komercijalno održiva, s ozbzirom da je Brazil najveće tržište na koje Argentina izvozi.

Oko 45 procenata izvoza pšenice iz Argentine u 2019. godini otišlo je u Brazil.

Druga ključna tržišta su Čile, Kenija i Indonezija.

Zvanično odobrenje argentinske vlade trebalo bi da bude objavljeno u četvrtak ili petak.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=10&dd=09&nav_id=1745133

Upotreba deklarisanog semena umesto onog s tavana u setvi pšenice je investicija, a ne trošak, poručili su stručnjaci za ratarstvo i predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Početak setve pšenice i ječma se preporučuje za 10. oktobar, a do tada poljoprivrednicima će biti slate poruke struke da upotrebom deklarisanog semena dolaze do boljih prinosa i kvalitetnije pšenice.

U Srbiji je poslednjih godina primećen porast upotrebe nedeklarisanog semena pšenice, koje, umesto nekadašnjih 40 procenata od ukupno posejanog, sada iznosi 60 odsto. Pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević rekao je juče na predstavljanju kampanje da je Ministarstvo krenulo u akciju da bi se poljoprivrednicima dodatno objasnilo da u setvi pšenice koriste deklarisano seme, što će doprineti i kvalitetu i prinosu.

– Ministarstvo, u saradnji s relevantnim institucijama, želi da ukaže na probleme i ponudi rešenja da bi se poljoprivredni proizvođači mogli osloniti i na Ministarstvo, i na institucije, i na poljoprivredne stručne službe i savetodavce, da dođu do pravog odgovora i ne prave greške – jer su one u poljoprivredi veoma skupe – rekao je on.Dodao je da su takvi saveti i znanje potpuno besplatni, a njihovim korišćenjem poljoprivrednici mogu smanjiti troškove i povećati prinose.

Pomoćnica direktora Instituta za primenu nauke u poljoprivredi profesorka Snežana Janković naglasila je da je cilj kampanje da kroz edukaciju podigne svest poljoprivrednika da bi se povećala setva deklarisanog semena a smanjila upotreba onog s tavana.

– Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede pomenutu kampanju vodiće i preko pripremljenih flajera i plakata koji će biti distribuirani poljoprivrednicima, odnosno aktivnosti savetodavaca iz 34 centra poljoprivredne savetodavne stručne službe – rekla je prof. Janković, i ocenila da upotreba deklarisanog semena nije trošak već investicija.

Stručnjak za ratarstvo profesor Miroslav Malešević rekao je da u Srbiji, uz pomoć stručnjaka koje imamo mora da bude promenjena situacija u kojoj prinosi pšenice i njen kvalitet imaju veliku varijabilnost od njive do njive. Dodao je da je izbor sorte koja se seje jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera, a da kod nas dominiraju sorte koje imaju potencijal za prinos, ali ne i za kvalitet. Kako je kazao, na cenu na tržištu, osim ponude i potražnje, bitno utiče i kvalitet pšenice, a s boljim kvalitetom i cena će biti bolja.Profesor Radivoj Jeftić s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, ekspert za patogene strnih žita, apelovao je da se koristi deklarisano seme, i skrenuo pažnju na opasnosti kućne dorade semena, što je u Srbiji sve češća pojava.

– Procenat setve nedeklarisanog semena je počeo drastično da se povećava: nekad je bio 40 odsto, a poslednjih godina dostigao je i 60 procenata – rekao je on, i dodao da su problem takozvane divlje dorade semena, što rade sami poljoprivrednici.

Istakao je da poljoprivrednici to najčešće rade napamet, a onda se dešava da zaprašuju neodgovarajućom aktivnom materijom pa problem ostaje.

On je spomenuo da neki patogeni ulaze u Srbiju i kroz nekontrolisani uvoz određenih sorti semena, i ocenio da sejanje nedeklarisanog semena može biti veliki problem. Jeftić je podsetio i na to da propisi EU omogućavaju setvu „farmerovog semena”, naglasio da postoje ozbiljni proizvođači u Srbiji koji bi to mogli raditi bez rizika i založio se da se ta mogućnost i kod nas uvede u legalne tokove a ti semenski usevi kontrolišu.On se založio da se, u saradnji s naukom, stvori dobra poljoprivredna praksa koja će obuhvatiti osnovne agroteničke mere, što već postoji u zapadnim zemljama.– Srpska pšenica je počela da gubi na kvalitetu i to mora da bude promenjeno, što neće biti teško uz angažovanje svih snaga koje ima država – rekao je Malešević.

On je ocenio da bi se prosečan prinos pšenice po hektaru u Srbiji lako i bez dodatnih ulaganja mogao povećati na pet tona ako bi se samo od početka do kraja proizvodnje sprovelo ono što struka preporučuje.

– Da eliminišemo ono da je tako radio deda, ili otac, ili komšija, nego da se radi po onome što kažu savetodavna služba i struka – kazao je on, i dodao da taj prvi korak ne mora mnogo da košta ni državu ni proizvođače, koji će imati iste troškove kao i do sada.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/psenicu-ne-sejati-semenom-s-tavana-26-09-2020

U prvih osam meseci ove godine ostvarena je proizvodnja pšenice od oko 2,9 miliona tona, što je za 17,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.
Prema prethodnim rezultatima, sa stanjem na dan 5. septembra, ostvarena proizvodnja malina je veća za 7,4 odsto, a višanja za 70,9 odsto, objavio je Republički zavod za stastistiku (RZS).
Očekivana proizvodnja kukuruza je oko osam miliona tona, što je za 9,6 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini.
U poređenju sa prošlom godinom, očekuje se veća proizvodnja soje (15,1 odsto, a manja suncokreta (8,8 odsto) i šećerne repe (10,5 procenata).
U odnosu na desetogodišnji prosek (2010-2019), proizvodnja pšenice je veća za 17,8 odsto, kukuruza za 29,4, suncokreta za 26,3 odsto, soje za 60,3 procenata, dok je proizvodnja šećerne repe manja za 25,7 odsto.
U poređenju sa proizvodnjom ostvarenom u prošloj godini, očekuje se veća proizvodnja šljiva, za 4,2 odsto, a manja jabuka, i to za dva odsto.
RZS navodi da se u odnosu na desetogodišnji prosek, očekuje povećanje proizvodnje jabuka za 21,3 odsto i šljiva za 37,3 procenata. Očekivana proizvodnja grožđa u Srbiji manja je za dva odsto od prošlogodišnje, a to je za 1,8 odsto manje u odnosu na desetogodišnji prosek.
Konačni podaci o proizvodnji useva, voća i grožđa u ovoj godini biće objavljeni u toku marta naredne godine, navodi se na sajtu RZS.

Izvor: Tanjug

Preporučeni rok za početak setve pšenice i ječma u Srbiji je posle 10. oktobra, rekao je danas stručnjak za ratastvo Miroslav Malešević.
On je istakao da bi ratari pre toga trebalo dobro da pripreme njive i da bi bilo dobro, zbog boljih i ujednačenih prinosa, da se setva u čitavoj Srbiji završi za tri nedelje do mesec dana.
Na skupu o neophodnosti sejanja samo deklarisanog semena koji je danas održan u Beogradu, Malešević je ocenio će setva od 10. oktobra omogućiti i da poljoprivrednici koji imaju kukuruz imaju dovoljno vremena da se uklone žetveni ostaci posle berbe sa njiva.
On je apelovao da se ne pale žetveni ostaci, jer to velika šteta za poljoprivredu.

Izvor: Tanjug

 

Republička direkcija za robne rezerve oglasila je prikupljanje pismenih ponuda za razmenu 13.992 tona semenske pšenice za merkantilnu pšenicu roda 2020. i 2021. godine.

Razmena semenske za merkantilnu pšenicu odobravaće se fizičkim licima, zemljoradničkim zadrugama, ovlašćenim skladištarima Republičke direkcije za robne rezerve i ostalim pravnim licima koji nemaju finansijska dugovanja i nisu u sporu po bilo kom osnovu sa Republičkom direkcijom za robne rezerve.

Paritetni odnos kod razmene semenske za merkantilnu pšenicu roda 2020. i 2021. godine je sledeći:

-1 kg semenske pšenice za 1,8 kg merkantilne pšenice roda 2020. godine;
-1 kg semenske pšenice za 1,8 kg merkantilne pšenice roda 2021. godine.

Zbog trenutne epidemiološke situacije, zahtevi se isključivo dostavljaju u pisanoj formi na priloženom obrascu, počev od danas, preporučenom poštom na adresu Republička direkcija za robne rezerve, ul. Dečanska 8a, 11000 Beograd.

Detalje možete pogledati na ovom linku:https://www.ekapija.com/dokumenti/razmena_psenice.pdf

Izvor: https://www.ekapija.com/news/2993865/prikupljanje-ponuda-za-razmenu-semenske-psenice-za-merkantilnu-psenice-roda-2020-i

Prema podacima Zavoda za statistiku, u poslednje četiri godine cene osnovnih ratarskih kultura stagniraju. I ove godine su ratari nezadovoljni otkupnim cenama osnovnih kultura, jer im ne pokrivaju troškove proizvodnje. U Zemljoradničkoj zadruzi "Agrosoj" u selu Neuzina ne čekaju da otkupne cene pšenice, kukuruza ili suncokreta porastu na tržištu, već se uporedo bave i profitabilnijim povrtarstvom.S jedne strane kukuruz, s druge suncokret, a između paprika. Ovakav raspored useva u ataru banatskog sela Neuzina nije se mogao videti do ove godine. Poljoprivrednici su gajili samo osnovne ratarske kulture.U Zemljoradničkoj zadruzi "Agrosoj" su odlučili da prekinu s tom praksom. Ove godine su na pedeset hektara zasnovali proizvodnju povrća. Prvi put su u poslednje vreme na oranicama gajeni paprika, crni luk, šargarepa, paštrnak i peršun.

"Osnovni motiv je bio raspoređivanje rizika proizvodnje, znači da ne bude samo to ratarstvo nego da se uključi i neka nova proizvodnja, potencijalno profitabilnija, ali svakako da se rasporedi rizik", ističe Nandor Vereš iz Zemljoradničke zadruge "Agrosoj".

Objašnjava da je, kako u ovim godinama, kada je pšenica apsolutno podbacila, dobro imati to povrće koje je pod zalivnim sistemom, koje amortizuje taj udarac.Pošto rod zri u etapama, radnici će nekoliko puta prolaziti kroz redove i otkidati plodove koji su više od dve trećine pocrveneli.

Tijana Bobar stručnjak za zaštitu bilja navodi da ova proizvodnja zahteva dosta fizičkog rada i svakodnevno praćenja stanja useva. To što je na ovom zemljištu uvek ranije bila neka od ratarskih kultura je prednost.

"Pre svega nama je ovde jedan važan faktor to što se ljudi ovde uglavnom nisu bavili povrtarstvom, tako da je da kažem na ovom zemljištu prvi put rađena paprika, znači nema nekih zagađenja, mikroorganizama od predhodnih godina i onda se to lakše ostvari. Na ovoj površini imamo 3,7 hektara konzumne paprike i naša očekivanja za prvu godinu su nekih 60 tona po hektaru", ocenjuje Tijana Bobar, stručnjak za zaštitu bilja.

Za prelazak na povrtarstvo na njivi neophodan je sistem za navodnjavanje, a tokom okopavanja i branja angažovanje dodatne radne snage.

Procena stručnjaka je da po hektaru svakodnevno treba četiri radnika.

Prednosti ovakve proizvodnje su lakši plasman robe i bolje cene, jer zarada sa jednog hektara može biti jednaka onoj s pedeset hektara pšenice.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4057936/ratarstvo-povrtarstvo-prinosi-paprika.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31