Evropska komisija donela je regulatornu uredbu kojom aktivna materija hlorprofam više neće moći da se koristi posle 1. januara 2020. godine. Reč je o inhibitoru klica i herbicidu koji sprečava klijanje konzumnog krompira u toku skladištenja. Ova supstanca smanjuje intenzitet disanja gomolja i tako ih štiti od gubitka vlage i hranljivih materija.

Države članice trebalo bi da povuku odobrenja za sredstva za zaštitu bilja koja sadrže hlorprofam kao aktivnu supstancu do 8. januara 2020. godine.

Procnjeno je da hlorprofam i njegov glavni metabolit 3- hloranilin predstavljaju akutni i hronični prehrambeni rizik za potrošače. Evropska agencija za sigurnost hrane u svom zaključku, koji je prethodio ovoj odluci, istakla je da je potrebna dalja naučna procena potencijalno endokrino štetnih svojstava hlorprofama i da se nije mogla dovršiti procena rizika za insekte koji ne pripadaju ciljanoj grupi za upotrebu na polju.

Situacija sa ovom aktivnom materijom je opasna, a problem je što ne postoji alternativa. Takođe, problem je sa skladištenjem krompira, s obzirom na to da hlorprofam ulazi u drvene okvire u kome se krompir čuva, a ostaci će moći da se nađu još dugo vremena posle zabrane.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2550630/hlorprofam-u-eu-nece-moci-da-se-koristi-za-tretman-krompira-od

U Srbiji je registrovano 800 pesticida i oko 70 odsto hrane prska se raznim hemikalijama, ali će domaći poljoprivrednici ubuduće morati da prođu obuku i dobiju sertifikat za njihovo korišćenje.

Stručnjaci kažu da se u Srbiji, na primer, jabuka prska više od 16 puta, dok je svetski standard tri puta, objavio je danas RTS.

Pomoćnik direktora Instituta za zaštitu bilja Nenad Trkulja rekao je da je primena pesticida veoma osetljiva stvar, naročito usled klimatskih promena, jer su, kako je naveo, "patogeni prešli u naš region".Trkulja je upozorio da problem predstavlja i njihova rezistentnost usled dugogodišnje prekomerne upotrebe pesticida, kao i da mnogi preparati potpuno gube efikasnost.

"Nije više da se smanjuje efikasnost, već se potpuno gubi. U takvim uslovima treba potpuno promeniti pristup suzbijanju štetnih organizama u zaštiti bilja i za tako delikatne stvari potrebna je velika podrška države i društva", rekao je Trkulja.On je istakao da je tržište pesticida veoma unosno i da zato u Srbiji postoji 800 registrovanih pesticida.

"Treba da se uradi procena šta od svih tih preparata treba koristiti. Možda nam od 800, 300 ni ne treba", rekao je Trkulja.Upitan da li građani, po plodovima koje kupuju, mogu vide da li je voće i povrće bezbedno, Trkulja je odgovorio da se to ne može proceniti u prodavnici ili na pijaci. "Za to su potrebne kontrole, neke od najosetljivijih analiza koje treba da pokažu ostatke pojedinih pesticida u plodovima", pojasnio je. Prema njegovim rečima, veliki broj hemijskih supstanci i pesticida je na listi preispitivanja EU i očekuje se da će veliki broj biti izbačen iz upotrebe.

Trkulja je rekao i da je trend uvođenje bioloških pesticida, odnosno bioloških organizama i njihovih produkata.

"Oni su manje efikasni, ali zdravom strategijom i ulaganjem u takve programe možemo da dođemo u situaciju da se upotreba klasičnih hemijskih sredstava smanji", rekao je Trkulja.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/hemikalijama-tretirano-70-odsto-hrane-u-srbiji-registrovano-800-pesticida/xfe95p0

Čini se kupcu kada na pijaci merka kvalitetnu goveđu pršutu iz Mačkata, po ceni od 1.700, 1.800 dinara, da njenom proizvođaču ostane velika zarada od ovog komada sušenog mesa. Nije tako, kažu Mačkaćani, čuveni pršutari.

Dušan Stojanović, jedan od najboljih i najčuvenijih od njih, za "Blic" izvlači računicu.

- Kada isplatiš sve troškove proizvodnje, ukalkulišeš cenu stoke koju si kupio, platiš troškove, proizvođaču ostane 100, 150 dinara. Zarada je ista, bilo da je u pitanju goveđa ili svinjska pršuta, kobasica, slanina ili neki drugi proizvod – kaže on.

Nebrojeno puta je od neupućenih čuo da pršutari zgrću silne pare i da posla imaju 365 dana u godini.

- Možda ne bi tako pričali kada bi znali koliko košta stoka. Kilogram žive vage svinja, koje kupujemo u Vojvodini, košta 150 dinara. Bikovi su dva evra, krave za pršutu 1,6-1,7 evra. Ne znaju da od kilograma sirovog mesa koje se osuši ostane 600 grama suvog. Stoka može da bude i lošijeg kvaliteta i da baci mnogo manji procenat mesa. Za vreme postova nama posao iz razumljivih razloga staje, nema veselja, na parastose se iznosi posna hrana. Na sve to velika su ulaganja u proizvodni proces, oprema i objekti se stalno moraju zanavljati. Ko to ne radi, pregazi ga vreme i izgubi tržište – objašnjava Dušan Stojanović.Komentare da pršutari odlično profitiraju najčešće čuje u vreme mačkatske "Pršutijade".

- Na "Pršutijadi" dobro pazarimo, ali ona traje samo tri dana godišnje - napominje Stojanović.

Priznaje da od suvomesnatih proizvoda može solidno da se živi, ali ovo je posao koji zahteva angažman cele porodice od jutra do sutra. Nezahvalno je, kaže, oceniti koliko novca bi nekome ko bi poželeo da se bavi pršutarstvom trebalo da uloži u biznis.

- Najpre, niko od nas nije počeo od nule. Posao su pokrenuli naši dedovi i pradedovi, generacije pre nas, od kojih smo nasledili zanat ali i objekte za proizvodnju. Sigurno je da početna ulaganja koštaju više desetina hiljada evra. Treba imati u vidu da način na koji se porodične firme iz Mačkata bave pršutarstvom zahtevaju klanice, komore, solare, magacine gotovih proizvoda, velike sušare, sanitarne uslove, standarde. A to mnogo košta. Ulaže se pomalo, ko koliko može, i zato je nemoguće investiciju staviti na papir - priča Dušan.

Svima koji bi se posvetili proizvodnji suvog mesa po originalnoj recepturi do koje drže Mačkaćani, savetuje - ne pomišljajte na to.

- Neće naći mesto pod suncem, makar bili spremni da iskeširaju milione, jer tržište traži tradiciju proizvođača. Mnoge kupce moje robe stekao je za života moj deda Milić i oni su meni verni. Tako je kod svih ostalih proizvođača iz Mačkata. Jednostavno, ovaj poziv traži ime, a ono se stiče decenijama - navodi naš sagovornik.

Opet, pršutarstvo nije zanat kao neki majstorski da se može pokrenuti bilo gde. Traži adekvatno podneblje.

- Idealno područje za sušenje mesa je nadmorska visina od 700, 800 metara, a Mačkat na njoj leži. Ima tu i do temperature i vlažnosti vazduha. Na primer, Zlatibor je odmah iznad Mačkata, ali tu nema velike proizvodnje - kaže Stojanović.

Cenovnik:

Goveđa pršuta

1.800-1.900 dinara

Svinjska pršuta

1.300-1.500 dinara

Slanina

900-1.000 dinara

Kobasica

900-1.000 dinara

Suvi vrat

1.300-1.400 dinara

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/tacna-racunica-koliko-zaraduju-proizvodaci-prsute-u-srbiji/8fr04f2

Sredstva za zaštitu bilja, uskoro neće moći da se kupuju i koriste bez kontrole. Do 2021. poljoprivednici će proći obuku, posle koje će dobiti certifikat o pravilnoj upotrebi tih sredstava. Bez sredstava za zaštitu bilja, poljoprivredna proizvodnja je nezamisliva. Karenca, količina preparta i vreme njegove primene, najvažniji su parametri na koje se mora paziti.

„Vodimo računa koliko koliko je to moguće. Karence su mnogo velike, nezgodno je. Mora da se koristi dosta preparata, da bi mogla da opstane jagoda i šljiva, i sve,'' kaže jedan poljoprivrednik iz okoline Šapca, a drugi dodaje:

„Ja sam pčelar, tako da vodim brigu o karenci".Ponuda sredstava za zaštitu bilja je velika, a nedoumica kod izbora i pravilne upotrebe je mnogo.

„Ima dosta zabluda, ljudi dolaze sa pogrešnim informacijama, čuli su sa strane, ili od nekog, što se na kraju ispostavi kao netačno'', kaže Dragana Petrović, ''Agrar Petrović'.'

Nepravilna upotreba preparata može izazvati neželjene posledice po okolinu, zbog toga je u planu edukacija, posle koje će poljoprivrednik dobiti sertifikat o pravilnoj primeni sredstava za zaštitu bilja.

„Sertifikat će biti jedan vrednosni papir koji će se izrađivati u kovnici novca, ministar će lično odobravati taj sertifikat. Proizvođači će biti upućeni na tim edukacijama kako da postupaju sa sredstvima za zaštitu bilja, da ne bi došlo do ugrožavanja životne sredine, vodotokova, samih ljudi", objašnjava Slavica Maksimović, PSSS.

U kontroli koju su stručnjaci iz Savetodavne stučne službe Šabac prošle godine, sproveli uz podrušku ministarstva poljoprivrede, u uzorkovanim proizvodima sa polja i iz piljarnicama i prodavnica, pesticidi nisu pronađeni.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija-danas/3529631/kontrola-upotrebe-pesticida-u-poljopivredi.html

U cilju očuvanja pčelinjih društava, u periodu cvetanja voća i njegovog tretiranja hemijskim preparatima, neophodna je stroga kontrola stručnjaka, kao i saradnja sa pčelarskim udruženjima, rekla je Agenciji Beta savetodavac za zaštitu bilja u Poljoprivredno stručnoj službi u Prokuplju Ivana Obradović .

"Savremena poljoprivredna proizvodnja, zbog većih prinosa, zahteva i upotrebu zaštitnih hemijskih sredstava", rekla je Obradović.Ona je dodala da prekomerno i nekontrolisano tretiranje voćnih zasada ima za posledicu uništavanje pčelinjih društava i da su poljoprivrednici, na osnovu važećih zakonskih propisa, u obavezi da o planiranom tretiranju biljaka i voća preparatima otrovnim za pčele, obaveste pčelare u svom okruženju u prečniku od pet kilometara.

"Voćarima se preporučuje da u fazi cvetanja pre svega višnje i šljive ne koriste insekticide, a da fungicide, koji nisu otrovni za pčele, primenjuju u večernjim satima, rekla je Obradović.

Pčele imaju pozitivan uticaj na povećanje rodnosti po osnovu većeg broja oprašenih cvetova i zametnutih plodova, jer se oprašivanjem smešom polena sa većeg broja cvetova dobijaju krupniji, intenzivnije obojeni i pravilno oblikovani plodovi, odnosno plodovi veće tržišne vrednosti.

Prema rečima poljoprivrednih stručnjaka naučno je dokazano, a u praksi potvrđeno, da pčele kao oprašivači imaju nezamenjivu ulogu i presudan uticaj na broj i kvalitet zametnutih plodova, što znatno utiče na ekonomičnost voćarske proizvodnje.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2019&mm=04&dd=06&nav_id=1526772

Poljoprivrednici čak i u planinskim selima sve učestalije koriste razne preprate za prskanje useva ne poštujući zakonske propise i sve ozbiljnije ugrožavaju pčele od kojih i sami imaju koristi. Mirko Krdžić iz Ušća kod Kraljeva, dugogodišnji je pčelar, većinu od 180 svojih košnica smestio je u planinsko selo Bresnik, tridesetak kilometara od Kraljeva. Tu je nedirnuta priroda, čist vazduh, bistre reke... Ali, pre nekoliko dana, na lokaciji na kojoj je bilo 53 košnice zatekao je užasnu situaciju. Nisu medvedi posećivali pčelinjak, kako se to ovde događalo, već je iz drugih razloga ispred svake košnice našao gomile uginulih pčela:

" Sve „izletnice” su mi uginule, one koje odlaze na pašu pa od mogućih tridesetak kilograma po košnici jedva da ću dobiti polovinu, to jest izgubiću skoro tonu meda. Lopatom sam morao da ih uklonim. No, nije to najvažnije i ne mogu ni u kojeg od meštana upreti prst, nego je za brigu što je i ovde došlo do pojave nestručne i nezakonite upotrebe prilikom prskanja voća, malina, kukuruza, tretiranja korova... " kaže Mirko Krdžić.

Dugo su planinska sela u kraljevačkom kraju „kasnila” sa upotrebom raznih hemikalija ali, kako je i tamo malinjaka i zasada voća sve više, to je i prskanje prepratima sve učestalije. Zakonski propisi se malo poštuju, prskaju se gotovo svi usevi i voće, čak i u cvetu, usred dana, a retki su primeri da se pčelari blagovremeno obaveštavaju o tretiranju. Sve je češće prskanje otrovnim sredstvima utrina i livada kako bi se izbeglo naporno i često košenje.

Nisu pčelari sa kojima smo razgovarali za sankcionisanje voćara i ratara nego su više za razumevanje. Ukazuju da mnogi poljoprivrednici nisu svesni koristi od pčela koje oprašivanjem podižu godišnje prinose u srpskoj poljoprivredi za čak 150 miliona evra. Bez njihovog oprašivanja, prinosi jabuka, jagoda i višanja pali bi za oko 35 odsto, šljiva za 42 odsto, malina čak za 45 odsto... Zato u razvijenijim zemljama farmeri plaćaju „puštanje” pčela na pašu u njihovim voćnjacima.

U razgovoru sa Draganom Rakićevićem, predsednikom kraljevačkog udruženja pčelara, koje okuplja oko dve stotine članova a koje poseduju devet hiljada košnica, doznajemo:

"Mi smo često, čak i posredstvom poljoprivrednih stručnih službi, organizovali susrete sa poljoprivrednicima i predavanja stručnjaka kako bi ukazali na štetnost nestručne i nezakonite upotrebe pesticida. Međutim, obično dođe pet, šest ratara i voćara, a po stotinu pčelara. Ne znamo zašto ne žele da čuju ono što je u obostranom interesu. Pored toga, brine nas i pojava opasne bolesti koja se naziva „američka trulež” pa sva uginuća ne bih baš da pripisujemo isključivo vlasnicima voćnjaka, livada i njiva", naglašava Rakićević.

Izvor: http://www.politika.rs/sr/clanak/406642/Ratari-gluvi-na-molbe-pcelara

U jesen, nakon završene berbe, počinje priprema voćnjaka za narednu vegetaciju. Neophodno je izvršiti sakupljanje opalog lišća, plodova sa krošnje i sa zemlje ispod voćke, kao i uklanjanje starih grana. Nakon toga, sledi jesenje prskanje voćaka, koje se smatra obaveznom merom zaštite. Takozvanim plavim prskanjem, suzbijaju se uzročnici različitih bolesti: rogač šljive, monilioza koštičavih voćaka (kajsije, breskve, šljive, trešnje i višnje), bakteriozna plamenjača jabuke i kruške, šupljikavost lišća i krastavost plodova kajsije i drugih koštičavih voćaka, kovrdžavost lista breskve, eskorioze vinove loze. Uzročnici ovih bolesti prezimljavaju u krošnji voćaka, skriveni u pukotinama kore, pupoljcima i drugim skrivenim mestima. Patogeni se uništavaju na mestu njihovog prezimljavanja. Zbog toga je neophodno „plavo prskanje” obaviti blagovremeno, kako bi se infekcioni potencijal u proleće smanjio na najmanju meru. Tretiranje treba obaviti po lepom vremenu, bez vetra, kada je temperatura iznad 10 °C. Stabla moraju biti dobro nakvašena, dok sa njih ne počne da kapa, pa se zbog toga često kaže da je „voćke potrebno
okupati“.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec septembar. 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31