Povlačenje proizvoda koji ne ispunjavaju parametre kvaliteta da bi bili med, koji se upotrebljeva kao namirnica u ishrani, traje već 10 dana.To navode za Tanjug iz Veterinarske inspekcije Ministarstva poljoprivrede.

"U toku službenih kontrola proizvođača i distributera meda na tržištu Srbije, utvrđeno je da med određenih proizvođača ne ispunjava zahteve kvaliteta koji su propisani Pravilnikom o kvalitetu meda i drugih proizvoda pčela", navodi se u pisanoj informaciji.Dodaje se da takav med ne može biti korišćen kao namirnica u ishrani, već samo za kuvanje ili pečenje (pekarski med). Povlačenje ovakvih proizvoda sa tržišta vrši se na osnovu rešenja veterinarske inspekcije.

Ova inspekcija je prosledila informaciju sanitarnoj inspekciji kako bi se utvrdilo da li se takav med nalazi u objektima kolektivne ishrane. Veterinarska inspekcija ističe da se ne radi o nebezbednom, već proizvodu koji ne ispunjava parametre kvaliteta.

"U skladu sa ovlašćenjima, biće podnete odgovarajuće prijave, a informacija o utvrđenom stanju je već prosleđena drugim nadležnim organima i inspekcijama radi preduzimanja mera iz njihove nadležnosti", navela je Uprava za veterinu.Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović u izjavi za Tanjug kaže da se ovakva važna akcija nikad se do sada nije dogodila u Srbija, jer su istovremeno angažovani svi nadležni organi, veterinarska inspekcija, tržišna inspekcija, policija, uprava kriminalističke policije, poreska policija i sanitarna inspecija.

"Prema našim saznjanjima, veterinarska inspekcija je uzela preko 150 uzoraka meda na terenu. Po prvi put se u svim uzorcima utvrđuje autentičnost meda, to jest poreklo šećera u medu. Tako se otkrivaju i veoma vešti falsfikati, koji inače prolaze standardne analize", rekao je on.

Živadinović tvrdi da je, prema saznanjima SPOS, do sada otkriveno falsifikovanje meda od strane jedne firme kod Smedereva, i jednog poljoprivrednog gazdinstva iz Sremske Mitrovice.

"Prema našim informacijama tokom kontrola nađen je kako falsifikovani med, koji dominira, tako i pravi med koji ima poremećene faktore kvaliteta iz razloga preteranog grejanja ili čuvanja pre stavljanja u promet", rekao je on.

Živadinović je objasnio da poreklom pravi med može da se prodaje isključivo pod etiketom pekarskog meda, za kuvanje i pečenje, ali ne za konzumaciju.

"Ipak pojava takvog meda prilikom kontrole je simbolična pojava, a u 99 posto slučajeva veterinarska je otkrila falsifikovani med, u rasponu od totalnih falsifikata koji nisu videli pčelu, do medova kojima je dodata značajna količina šećera", rekao je on. SPOS apsolutno podržava ovu akciju koja je u toku, i insistira da se završi kod svih subjekata koji plasiraju med na tržište.

"Zahvaljujemo predsednici Vlade Srbije i ministru poljoprivrede koji podržavaju akciju, jer bez njih ne bi došli do ovakvih rezultata", zaključio je Živadinović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=02&dd=22&nav_id=1815951

POLJOPRIVREDNA inspekcija tokom prošle godine odradila je 10.622 kontrole, tokom kojih je uzeto 154 uzoraka proizvoda.
Nadležni su podneli 253 prijave. Od toga, 108 krivičnih, 21 za privredni prestup i 124 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.

Kako navode u inspekciji, očekuje se i da Uprava za agrarna plaćanja obustavi isplatu 383 miliona dinara za ovaj period, zbog nepravilnosti kod korisnika subvencija. Uz to, ovoj upravi je podneto i 27 inicijativa za stavljanje pljoprivrednih gazdinstava u pasivni status. U budžet Srbije, od januara do novembra 2019. uplaćeno je više od 232 miliona dinara, na ime promene namene poljoprivrednog zemljšta.

Inspekcija je donela i 768 rešenja da se otklone sve nepravilnosti u radu.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/966579/obustavlja-isplata-383-miliona-dinara-poljoprivredna-inspekcija-naredila-vrate-subvencije

Za tri dana primili smo preko 500 prijava sumnjivog meda u prodavnicama i to smo prosledili Upravi za veterinu, a akcija inspekcija već donosi prve rezultate, rekao je danas za Tanjug predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.
Kao prvi konkretan rezultat on izdvaja da je superanalizom meda kompanije "Med-Hani" iz Vučka kod Smedereva utvrđeno značajno prisustvo šećera poreklom od šećerne trske i kukuruza što je dokaz da je reč o falsifikovanom medu.

"Zadovoljni smo brojem prijava, a nastavićemo da ih primamo u kontinuitetu i da ih prosleđujemo Upravi za veterinu. Ministar poljoprivrede najavio je intenzivan rad inspekcija i biće jako zanimljivih rezultata", rekao je on i dodao da do sada nije bilo neistinite prijave.Živadinović je ocenio da u slučaju otkrivanja meda falsifikovanog šećerom ima i dela utaje poreza i enormne zarade.

"Porez na med je 10 procenata, a na šećer je dosta veći. Cena šećera je 70 dinara, a kada ga plasiraju kroz med to bude zarada od 10 puta na šećeru. Bogaćenje nekih ljudi na tome je enormno", rekao je on.

Dodao je da je problem i nabavka meda preko tendera javnih nabavki, jer je tu bitna niska cena a ne kvalitet pa pravi pčelari sa kvalitetnim medom nemaju šanse.

"Jedino da se med kontroliše prilikom isporuke po tenderu. Da se pošalju uzorci na analize kao neka vrsta samokontrole da bi se znalo kakav se med isporučuje vrtićima i školama", predložio je on.

Objasnio je da u pojedinim radnjama neki med reklamiraju kao "100 posto prirodan" što SPOS ocenjuje kao nedozvoljeno reklamiranje odnosno obmanu potrošača pa je tražena i reakcija tržišne inspekcije.

Živadinović je ocenio da je prošla godina bila loša za pčelare Srbije i da se po pravilu posle takvih rezultata pojavi mnogo falsifikovanog meda na tržištu.

Dodaje, ipak da je zahvaljujući dobrim cenama u inostranstvu 2020. godine ostvarena rekordna vrednost izvoza meda od oko 15 miliona dolara i da je izvezeno 2,7 hiljada tona.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/preko-500-prijava-sumnjivog-meda-do-sada-nije-bilo-lazne-prijave_1207538.html

Kako pouzdano saznajemo, u policijskoj akciji suzbijanja prevara u proizvodnji hrane, koja već danima traje u saradnji sa veterinarskom inspekcijom Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, a koju je javno na televiziji 22. januara najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, a u okviru koje je i SPOS pozvao javnost da prijavi sve sumnje na neispravan med na tržištu kako bismo ih prosledili nadležnima, došlo je do više pozitivnih rezultata u sferi pčelarstva, te je, između ostalog, policijsko-veterinarska kontrola već tri dana prisutna u objektu firme MED-HONEY iz Vučaka kod Smedereva, gde sprovodi sve potrebne mere na utvrđivanju činjeničnog stanja.

Kako saznajemo, kontrola je na licu mesta i sutra, i u toku su sve potrebne detaljne kontrole.

Očekujemo da se u najskorije vreme, u cilju transparentnosti u radu javnih službi, javno objave rezultati sprovedene akcije.

Zahvaljujemo se nadležnima, od ministra poljoprivrede do ministra policije, na ovoj akciji i molimo ih da se akcija nikako ne zaustavi dok se i poslednji „proizvođač“ meda koji krši zakone ove zemlje ne izvede pred lice pravde.

Podsećamo, med ovog proizvođača više puta je povučen iz prodaje zbog neispravnosti. 

Izvor:https://spos.info/policija-u-firmi-med-honey/

ŠIROM Republike Srpske se proveravaju prijavljene parcele sa zasejanom pšenicom. Posao vodi Ministarstvo poljoprivrede RS, a cilj provere je da se utvrdi da li je sva prijavljena površina za sejanje pšenice, a to je oko 15.600 hektara, i obrađena. Ovom akcijom želimo na terenu da utvrdimo da li su podsticaji koji poljoprivrednici dobijaju za pšenicu opravdani ili se zloupotrebljavaju budžetska sredstva, kaže, za "Novosti", Predrag Sladojević, v. d. direktora Agencije za agrarna plaćanja RS.

 On pojašnjava da poljoprivrednici u svojim zahtevim za podsticaje navode kolike parcele će zasejati pšenice, a na resornom ministartstvu je da utvrdi da li je to tačno i urađeno na terenu.

 - Provera se sada radi i uz pomoć satelitskog praćenja zasejanih površina odnosno programa Etfarm. Ovo je prva godina primene ovog programa u Srpskoj. Etfarmom, odnosno satelitskim snimcima, pokriveno je oko oko 9.600 hektara u RS i jasno se vidi gde je zasejana pšenica a gde nije. Te podatke smo već dobili, ali smo kontrolom na terenu još jednom proverili podatke i videli da je sistem tačan. Oko 6.000 hektara, koje nisu pokrivene stalitima, obilazimo i detaljno proveravamo. Posao ćemo završiti do žetve - ističe Sladojević.

 On kaže da je za već proverenih 9.600 hektara utvrđena nepravilnost kod četvrtine, odnosno u 20 do 25 odsto slučajeva, i već su jasne sankcije za one koji su obmanuli resorno ministarstvo i nisu uopšte obradili parcele za koje su tražili podsticaje.

Kako kaže, radi se o milion maraka podsticaja koji su mogli biti uzalud potrošeni da nije urađena detaljna analiza na terenu.
- Za one koji su se prijavili za podsticaje, a na parcelama nisu ništa zasejali, sledi kazna da se dve godine ne mogu prijavljivati za podsticaje propisane pravilnicima. Oni poljoprivrednici koji su deo prijavljenih parcela zasejali, a deo nisu, dobiće podsticaj, ali će im se deo koji nije zasejan odbiti - pojašnjava Sladojević.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/republika_srpska/aktuelno.655.html:871797-Na-proveri-rod-pod-psenicom-Ratari-uzeli-podsticaje-a-nista-nisu-zasejali

Želite da posadite voćnjak ili započnete sa organskom proizvodnjom povrća? Pre nego što se upustite u ovaj zahtevan posao, koji traži posvećenost, rad i pozamašno ulaganje novca trebalo bi da proverite zemljište. Naime, uzimanje uzoraka zemljišta je jedna od najvažnijih i najodgovornijih faza posla u sistemu kontrole plodnosti. Na osnovu rezultata hemijske analize uzoraka tla koji reprezentuju celokupnu parcelu, donosi se zaključak i daje preporuka za poljoprivrednu površinu od nekoliko hektara.

Pravilno uzimanje uzoraka

Prilikom uzimanja uzoraka zemljišta, kako savetuju stručnjaci, mora se vodi računa o nekoliko vrlo bitnih stvari. Pre svega ako se uzorkovanje ne izvrši pravilno dovodi se u pitanje laboratorijski nalaz na osnovu kog se kasnije predlažu mere đubrenja koje mogu biti pogrešne. Uzimanje prosečnih uzoraka zemljišta vrši se u zavisnosti od toga zašto želimo da saznamo hranjivi potencijal tla, odnosno da li je u pitanju prihrana već postojećih useva ili želimo da započnemo sa uzgojem potpuno novih kultura ili voća.

Ukoliko se na parceli sadi potpuno nova kultura onda se uzimanje uzoraka vrši posle završetka vegetacije, tačnije poslije žetve ili berbe prethodnog useva. A, ako je u pitanju analiza kako bismo odredili koji je način prihrane najbolji onda se uzimanje uzoraka zemljišta radi u toku vegetacije u fazama razvoja biljke kada je biološki potrebno prihraniti usev. Recimo, za određivanje prihrane pšenice uzorkovanje se vrši u rano proleće u fazi bokorenja i vlatanja žita.

Prilikom uzimanja uzoraka treba voditi računa i o veličini parcele, kako i o kvalitetu zemljišta na celoj površini. Jedinična parcela predstavlja površinu koju reprezentuje jedan prosečan uzorak zemljišta. Površina najčešće nije precizno određena već zavisi od brojnih faktora. Pre svega zavisi od homogenosti zemljišta tj. da li je ono istog tipa na celoj parceli, odnosno da li je istog mehaničkog sastava, iste prethodne obrade i primene đubriva poslednjih nekoliko godina. Važno je i znati da li je kompletna parcela iste ili slične konfiguracije terena. Naravno, veoma je važno i koju vrstu biljne kulture planirate da uzgajate na tom zemljištu, da li će biti ratarske kulture ili voćnjak.

 Državno ili privatno zemljište

Prilikom uzimanja uzoraka zemljišta na analizu treba voditi računa i da li je u pitanju parcela koja je u državnom ili privatnom vlasništvu. Zašto je to važno? Parcele u privatnom vlasništvu za ratarske i povrtarske kulture najčešće su manje površine od 0,1 ha - 2 ha i sa njih se, ako zadovoljavaju navedene uslove, uzima jedan prosečan uzorak zemljišta.

Parcele u državnom sektoru po pravilu zauzimaju površinu od 10 - 100 – 200 pa i više hektara, tako da jedan prosečan uzorak (ako zadovoljava uslove homogenosti) reprezentuje površinu do 5 ha. To znači da shodno površini treba uzeti više uzoraka sa različitih mesta. Parcelama na kojima se uzgajaju voćarske i vinogradarske kulture najčešće su površine od 2 - 3 ha.

U razvijenim zemljama Zapadne Evrope, recimo u Holandiji, kontrola plodnosti se vrši tako da se sa svakog ha uzima prosečan uzorak zemljišta za analizu.

Na parcelama državnog sektora, odnosno kada su u pitanju veći kompleksi ili plantaže voćnjaka pre samog početka uzorkovanja  potrebno je od odgovornog lica uzeti plan parcele i na osnovu pedološke karte utvrditi tip zemljišta. Treba imati i sve informacije koje se tiču agromeliorativnih mera u poslednjih nekoliko godina (đubrenje organskim i mineralnim đubrivima, kalcifikacija, podrivanje, drenaža, da li je vršena jednoobrazna obrada ...). Obići parcelu i sve navedene podatke zabeležiti, a potom odrediti jednu parcelu koju reprezentuje jedan prosečan uzorak zemljišta.

Da pojasnimo. Recimo, ako je potrebno izvršiti uzimanje uzoraka zemljišta sa parcele koja je veličine 20 ha, a pre toga je utvrđeno da je ona homogena po svim navedenim kriterijumima, onda obično jedinična parcela zauzima površinu od 5 ha. Iz toga proizilazi da je sa površine od 20 ha potrebno uzeti 4 prosečna uzorka zemljišta. Najbolje je nacrtati skicu parcele sa oznakama jediničnih parcela. Ukoliko zemljište nije homogeno onda, zavisno od uslova, jedinična parcela sa koga se uzima prosečan uzorak može zauzimati i manju površinu. Naime, ukoliko se na parceli se nalazi, recimo, uvala površine 1 ha u kojoj se povremeno zadržava voda, ili na delu parcele usev zaostaje u rastu, pa je i prinos znatno niži od roda na ostatku parcele, ta mesta posebno označiti na skici. Sa ovih mesta uzeti po jedan prosečan uzorak kako bi se utvrdili razlozi zbog kojih dolazi do ispoljenih poremećaja.

 Kako se uzima uzorak?

U savremenim zemljama za uzimanje prosečnog uzorka zemljišta koriste se sonde, ali ukoliko ih nemate biće dovoljan i običan ašov. Dubina zemljišta iz koje uzimaju uzorci zavisi od kulture koja će se uzgajati, odnosno od korenskog sistema biljke. Na livadama i pašnjacima uzorak se obično uzima do dubine od 10 cm. Na parcelama gde će se gajiti povrtarske i ratarske kulture dubina uzimanja uzorka je od 0 do 30 cm, dok se u

voćnjacima i vinogradima uzorak najčešće uzima iz dve dubine i to od 0- 30 i od 30-60 cm.

U razvijenim zemljama kao što su Holandija ili Danska postoje posebna mala terenska vozila sa kompjuterskim dodatkom, koji nakon obilaska vozila po rubovima parcele sam ucrta skicu parcele i obeleži mesta sa kojih se uzimaju uzorci.

U kesu sa uzetim uzorkom zemljišta treba ubaciti i papir na kome su upisani podaci vlasnika parcele (ime i prezime) mesto, vreme kao i dubina sa koje je uzet uzorak, ali i veličina parcele, prethodni usev kao i kultura koja planira da se gaji na tom zemljištu. Upis ovih specifikacija je neophodan kako bi se lakše razumela interpretacije rezultata hemijske analize i dale preporuke za usev ili voće koje vlasnik planira da zasadi na toj parceli.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Ministarstvo poljoprivrede počelo je akciju identifikacije državnog napuštenog obradivog zemljišta. Ideja je da se zaparložene njive i pašnjaci ustupe na korišćenje poljoprivrednicima koji su spremni da ih koriste.

Marija Mitrović iz Uprave za poljoprivredno zemljište rekla je za RTS da su zaključeni ugovori za 2.400 ha zemljišta.

Da bi se zemljište u ovom slučaju smatralo napuštenim, potrebno je da ispuni dva uslova – da tri godine nije imalo ugovor sa inostranstvom i da je zapisnikom inspektora na terenu utvrđeno da nije bilo korišćeno.

Reč je o parcelama koje su u državnom vlasništvu, odnosno Republika Srbija je vlasnik, bez ikakvog tereta.

Pravo na korišćenje zemljišta imaju ne samo ratari već i drugi poljoprivrednici. Njihova obaveza je investiraju u proizvodnju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2770139/zaparlozene-njive-i-pasnjaci-bice-ustupljeni-poljoprivrednicima-koji-su-spremni-da-ih

Sve poljoprivredne parcele u Srbiji na kojima se zaista obavlja poljoprivredna proizvodnja, biće do 2023. godine evidentirane, a to će biti osnov za dobijanje državnih subvencija.

Država poljoprivrednicima već odobrava podsticaje na osnovu površine zemljišta koju imaju u vlasništvu, odnosno zakupu, koja je upisana u katastru, a na kojoj poljoprivrednici imaju zasađene kulture.

Međutim, u praksi se pokazalo da samo na jednom delu te površine, ustvari, obavljaju proizvodnju, pa su na taj način dobijali novac i za deo zemljišta na kojem nisu zasejali pšenicu, kukuruz, detelinu...Šef odseka Integrisanog sistema upravljanja i kontrole (IACS) u Upravi za agrarna plaćanja, Zoran Knežević, kaže da će na osnovu grafičkog evidentiranja zemljišta, koje se koristi za poljoprivrednu proizvodnju, poljoprivrednici u budućnosti dobijati podsticaje po hektaru za sva direktna plaćanja kao i za određene mere iz ruralnog razvoja.

"Podsticaji za poljoprivrednike treba da se povećavaju. S druge strane, dobijaće ih samo oni poljoprivrednici koji stvarno koriste poljoprivredno zemljište, bilo da je to obradiva površina ili su trajni travnjaci, livade i pašnjaci", rekao je Knežević za Tanjug.Projekat Uspostavljanje sistema identifikacije zemljišnih parcela (LPIS) počeo je da se sprovodi u Srbiji početkom godine u saradnji sa EU.Proveri stvarnog stanja na terenu u okviru prve faze ovog projekte, prethodilo je snimanje iz aviona svog zemljišta u Srbiji, digitalizacija na osnovu ortofoto snimaka, a kako bi se utvrdilo koje poljoprivredne parcele se na terenu zaista obrađuju.

Uspostavljanje ovog Sistema treba da omogući lakši i jednostavniji način podnošenja zahteva za podsticaje, transparentno korišćenje državnih podsticaja, ali i bolju kontrolu podataka i praćenje (monitoring) korišćenja poljoprivrednog zemljišta.

"Danas se na terenu proverava GPS-om, da li su granice dobro iscrtane i da li je na tom zemljištu kultura koju su poljoprivrednici prijavili da uzgajaju", navodi Knežević.

U pilot projektu učestvuje 10 opština i 147 poljoprivrednika.

Poljoprivrednici iz sela Mali Izvor i Valakonje u opštini Boljevac, Miroljub Stojadinović i Ljubiša Janošević očekuju da će se digitalizacijom stvarnih pracela koje se koriste za poljoprivrednu proizvodnju omogućiti pravednija raspodela sredstava i veće subvencije države. "Nadam se da će se povećati subvencije i tako više unaprediti ulaganje u poljoprivredu", kaže Miroljub Stojadinović iz Malog Izvora koji na nešto više od pet hektara gaji pšenicu, kukuruz...Ljubiša Janošević iz sela Valakonje, na čijim parcelama su bili nadležni iz Uprave za agrarna plaćanja i stručnjaci za implementaciju projekta na terenu iz Slovenije, smatra da se poljoprivrednicima koji su se uključili u projekat omogućava da dokažu da ono što rade zaista zaslužuje pomoć države.

Ekspert za LPIS iz Slovenije, gde je ceo sistem zaživeo pre 15 godina, Aleš Znidarko iz Geodetskog zavoda Celja, kaže za Tanjug da je u EU subvencionisanje zasnovano na površini zemljišta koje se obrađuje, a ne na osnovu površine parcele koju poljoprivrednici poseduju.

"To je osnova za traženje podsticaja. Tako se dobije realna situacija na terenu i to se kasnije može proveriti kontrolom na terenu", kaže Znidarko. Kompletan projekat u Srbiji, kažu nadležni, trebalo bi da zaživi do 2023. godine. U projektu učestvuju opštine Novi Kneževac, Sečanj, Irig, Sremska Mitrovica, Gornji Milanovac, Požarevac, Golubac, Boljevac, Vlasotince i Leskovac.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/novi-osnov-za-subvencije-snimanje-poljoprivrednih-parcela-do-2023-godine/mlvz90q

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31