Protivgradne mreže su najbolja zaštita voćnjaka od leda, a uloga im je i da pri visokim temperaturama smanjuju zaštitu od ožegotina. Investicija nije mala (vrednost jednogodišnjeg prinosa u punoj berbi) ali treba znati da oštećenja od grada, pored toga što oštećuju biljku, nanose štetu na prinosu i za narednu godinu za oko 50%.
Najbolje je mrežu postaviti pre sadnje da bi se sprečilo oštećenje mladih biljaka. Šta treba znati pri izboru mreže?
Tri parametra su bitna kada se upoređuju cene mreža. Bitna je:
• Veličina okaca
• Gramatura
• Dužina fabričke garancije proizvođača
Veličina okaca određuje i stepen zaštite. Na primer kroz okce 5x8mm mogu proći sitna zrna grada i napraviće tačke na plodovima, dok kod okca 3x7mm to
nije moguće. Prva mreža ima gramaturu 30-35 g/m2 i jeftinija je od mreže sa okcima 3x7mm koja ima gramaturu 40-50 g/m2 i koja razbija i krupne kapi kiše pri provalama oblaka. Što je veća gramatura to su niti od kojih je mreža ispletena deblje i mreža je jača, otpornija na kidanje i dugotrajnija je. Ako se mreža instalira na mlad zasad svakako je isplativije postaviti mrežu sa dužom fabričkom garancijom.
Mreže koje imaju fabričku garanciju 7-8 godina u praksi služe 10-12 godina i njih treba stavljati na stare zasade. Ako se radi o mladim zasadima svakako je bolje i jeftinije postaviti mrežu sa fabričkom garancijom 15 godina, koja u praksi služi 22- 24 godine. Ako se kalkuliše da se na mlad zasad postavi jeftina mreža treba znati da će životni vek plantaže biti duži od veka mreže i da će se posle 10-tak godina, pri eventualnoj zameni mreže, morati da se
menja i najveći broj kopči za spajanje.

Koji su stubovi bolji - drveni ili betonski?
Na osnovu sledećih činjenica svaki investitor treba da odluči koje stubove će izabrati: Betonski stub, ma koliko imao glatku površinu, ima pore i šupljine u kojima spore gljivica i larve insekata mogu da prezime i čekaju narednu godinu i pogodno vreme za svoj razvoj i ugrožavanje plantaže. Betonski stub nema elastičnost. Betonski stub je težak, sklon potanjanju i na cenu stuba uvek treba dodati i cenu ploča protiv potanjanja. Kape koje se moraju koristiti pri montaži betonskih stubova su 3-4 puta skuplje u odnosu na kape koje se koriste pri montaži drvenih stubova. Ako se topi sneg voda će se povlačiti uz stub (beton upija vodu). Ako noću imamo mraz doćiće do smrzavanja vode i do oštećenja stuba na nivou oko 20 - 50 cm iznad tla, u zavisnosti od visine snega. Betonski stub može da bude rešenje gde nema drveta i gde nema oštrih mrazeva (italija, Grčka, Španija, ...). Beton i metal su provodnici toplote. Leti je beton
topliji a zimi hladniji od zemljišta u koje je pobijen. Korenov sistem biljaka koji je u kontaktu sa stubom trpi stres i to se direktno odražava na prinos. O ovom detalju gotovo niko ne razmišlja NA VREME. U gustoj sadnji imamo po 1 ha oko 3.500- 4.000 sadnica oko 400 stubova- 10-12% sadnica ima kontakt korenovog sistema sa stubom.
Drveni stub je lakši, ne potanja, elastičan je. Drveni stub se impregnira smolama na bazi bakra i u njegovim šupljinama ne mogu da prezime spore gljivica i larve insekata. Nema temperaturne razlike u kontaktu drvenog stuba i korenovog sistema.
NA OSNOVU PRETHODNIH ČINJENICA SVAKI INVESTITOR MOŽE NAPRAVITI SVOJ IZBOR VRSTE STUBA, a dužina stubova je min 4m za stubove u redu i min 4,5m za čeone i bočne stubove.

Koji drveni stub je najbolji - materijal i dimenzija?
Prvo što se gleda kod drvenih stubova je dubina impregnacije. Ako je stub impregniran u dubinu par centimetara (rok trajanja oko 15 godina) onda se postavlja pitanje šta se dešava kada se pojavi naknadna pukotina dublja od dubine impregnacije. Normalno, na tom mestu stub nije zaštićen. Zato treba uvek birati stub koji je impregniran po celom preseku. Na raspolaganju OD IMPREGNIRANIH stubova imamo 3 vrste: smrča, bor i ruska breza.
Po mehaničkim karakteristikama stub od ruske breze je 50% jači od smrče i 38% jači od bora i može biti impregnirana po celom preseku.
Fabrička garancija na stub od ruske breze je 40-45 godina!!! - može se koristiti za 2 zasada! Ako se sadnja obavlja na podlozi koja zahteva i oslonac preporučujemo da čeoni stubovi budu prečnika 14-15cm a stuboviu redu da ne budu na rastojanju većem od 10m i da njihov prečnik bude 11-12 cm.
Kosi stubovi za prvi i zadnji red mogu biti tanji, ali ni u jednom slučaju ne preporučujemo da stub u vrhu bude prečnika ispod 10 cm.

Koji sistem instalisanja uraditi?
Ako se radi sa betonskim stubovima jedina varijanta je sa jedno žicom (sajlom) po vrhu i jednom poprečnom. Ako se radi sa drvenim stubovima, ako stubovi nisu oslonac za špalir i plantaža nije u vetrovitom području može se uraditi prethodna varijanta. Ako su drveni stubovi oslonac i za špalir i područje je vetrovito najjača varijanta je sa 3 žice, gornja uzdužna debljine 4mm i dve poprečne debljine 2.2 mm, zatezna čvrstoća žica min 1.100 N/mm2. Ovo je najjača struktura („TRADIZIONALE") koja nosi i špalir i koja je otporna i na udare vetra.
O čemu voditi računa kod pomoćnih materijala?
Ankeri moraju imati kuku savijenu NA HLADNO (nema pucanja), prečnik stabla ankera je Ø28 mm a dužina 100-135 cm u zavisnosti od terena, prečnik čeličneploče je standardno Ø300 mm (min 250mm) i debljina ploče je ≠6mm (min 5 mm).• Pocinkovana sajla Ø8 mm vrhunskog kvaliteta ima 49 niti
• Pocinkovana sajla Ø6 mm vrhunskog kvaliteta ima 19 niti Sajle i žice se fiksiraju sa 2+2 pocinkovane žabice koje imaju "zube" protiv klizanja.
Pocinkovane žice imaju zateznu čvrstoću ne manju od 1.100 N/mm2 i NE ISTEŽU SE! Žice u ovom kvalitetu se prepoznaju po tome što se NE MOGU motati u
krug pri zatezanju, tako da ako izvođač koristi tip zatezača gde se žica namotava u krug preko osovinice, onda žica nema navedenu zateznu čvrstoću i istezaće se tokom eksploatacije, a posle 2-3 dotezanja i prekinuće se. Mreža pokriva i redni i međuredni prostor. Uzdužno spajanje specijalnim štipaljkama. Visina pobijenog stuba mora biti oko m iznad špalira.
- Prodaja poljoprivrednih mašina, traktorskih guma, guma za teretna vozila, guma za gradjevinske i industrijske mašine, off road guma kao i rezervnih delova za poljoprivredne mašine.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Poljoprivredno gazdinstvo „Panić” iz Iriga, koje se bavi uzgojem i prodajom breskvi i jabuka, u protekle četiri godine od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dobilo je subvencije u vrednosti od nešto više od 6,1 miliona dinara.Tim novcem nabavljali su opremu za hladnjače i skladištenje, pakovanje i obeležavanje proizvoda, dok su ove godine dobili nepunih 350.000 dinara za stubove i elemente za podizanje sistema za protivgradnu zaštitu.

- Znače nam ove subvencije od pokrajine jer je to dobar podstrek - kaže Mirko Panić, na čije ime su legle pomenute subvencije. - Svake godine pratimo konkurse i konkurišemo tako da smo sve opremali malo po malo.I pre nego što je pokrajina krenula dadeli bespovratna sredstva poljoprivrednicima, gazdinstvo Panić, koje sada uzgaja breskve i jabuke na dvadesetak hektara (uključujući i registrovana gazdinstva na suprugu i decu), podizalo je kredite kako bi sprovodili struju i bušili bunare za sisteme navodnjavanja na svojim voćnjacima, dok poslednjih godina najviše rade na osavremenjavanju mehanizacije.

- Sad nam još nedostaje mašina za orezivanje voća, ali prvo ću da pozajmim od jednog kolege iz Slankamena, da vidim kako to ide - dodaje gazda Mirko. - U suštini, imamo dobru mehanizaciju, ali je sve veći problem radna snaga. Od desetak radnika, većina njih je starija od 65 godina. Rade nam babe, dede, penzioneri, a mladi neće... Istu količinu robe koju sad naberemo sa deset ranika, nekad smo nabrali sa četiri-pet. Pa još kad te potrefi loša cena, pa ti i ne plate, onda je to katastrofa, moramo da dižemo kredite da bismo isplatili dobavljače... Recimo, imamo još 3,8 miliona od prošle godine što nam nisu platili robu, to je problem, moramo da obnovimo proizvodnju, a nama niko ništa ne daje bez para.

Ipak, kad se sve sabere i oduzme, od voćarstva može lepo da se živi, ali da se time bavi „kako treba”.

- Više ne može da se bude dobar voćar bez vode, mreže i hladnjače - naglašava naš sagovornik, priznajući da planira uskoro da ode u „penziju”. - Još dve-tri godine, sin i ćerka će preuzeti sav posao, a ja ću da budem savetnik. Tek od pre tri-četiri godine smo počeli da idemo sedam dana na letovanje, do tad nismo mogli da izdvojimo ni nedelju dana za odmor. Sezona nam je cele godine.

Uprkos radnom vremenu od 365 dana u godini, naš domaćin se ne kaje što je krajem osamdesetih odlučio da napusti svoj tadašnji posao i počeo da sadi voće.

- Svi su mi govorili da sam lud, ali ja se ne kajem - priznaje Mirko Panić. - Moj otac je bio siroma’ i od jednog čoveka je dobio oko dva jutra zemlje da isplati na deset godina. Onda je ’56. posadio breskve, kad sam se ja rodio.

Sad, ako je godina dobra, gazdinstvo Panić iznedri oko hiljadu tona jabuka, a sve što im rodi, uključujući i breskve, izvozi za Rusiju. Oni nude najbolju cenu, ali zato traže da voće nema nijednu manu niti flekicu.

Zato su protivgradne mreže izuzetno bitne za voćare, a Mirko Panić je od ove godine, bar što se toga tiče, miran i bezbedan.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/bez-vode-mreze-i-hladnaca-nema-vocarstva-12-07-2020

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević, uručio je  dvadeset ugovora korisnicima koji su dobili bespovratna sredstva za nabavku protivgradnih mreža za sufinansiranje nabavke protivgradnih mreža za voćarsku proizvodnju. Ugovori su ukupno vredni 73,5 miliona dinara, od čega je 28,8 miliona dinara namenjeno registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima, a 44,7 miliona dinara za pravna lica. Realizacijom ovih investicija u Vojvodini će pod protivgradnim mrežama biti još 107 hektara voćnjaka. Sekretar Radojević je ovom prilikom istakao da poljoprivrednici iz Vojvodine prepoznaju svoj interes u merama podrške koje su namenjene razvoju intenzivne poljoprivredne proizvodnje. - Koliko je za naše voćare važna mera podrške za nabavku protivgradnih mreža govori podatak da je, sa danas uručenim ugovorima širom Vojvodine, u 2016. godini, 360 hektara voćnjaka pokriveno protivgradnim mrežama - rekao je Radojević. On je dodao da će Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo i u predstojećoj budžetskoj godini, nastaviti sa merama podrške kako intenzivne poljoprivredne proizvodnje, tako i prerađivačke industrije. - Mere agrarne politike za 2017. godinu, za razliku od dosadašnje prakse, koncipiramo zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede, ali i sa lokalnim samoupravama, jer je neophodno da sva finansijska sredstva koja su opredeljena za poljoprivredu maksimalno stavimo u funkciju – naglasio je Vuk Radojević, dodavši da je jedinstvena agrarna politika na nivou Srbije, uz uvažavanje specifičnosti poljoprivredne proizvodnje na teritoriji pokrajine, u interesu naših poljoprivrednika.

Izvor V. H.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31