U brojnim gradovima i opštinama širom Srbije traje prikupljanje ponuda za zakup državnih njiva, a Uprava za poljoprivredno zemljište objavila je danas "vodič" kako uzeti pod zakup ili na korišćenje poljoprivredno zemljište u državnoj svojini.

Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini, inače, daje se u zakup i na korišćenje po osnovu prava prečeg zakupa i putem javnog nadmetanja."Pravo na zakup i korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini mogu ostvariti fizička i pravna lica koja su nosioci ili članovi registrovanih poljoprivrednih gazdinstava uz ispunjavanje dodatnih zakonskih uslova u zavisnosti od osnova zakupa i korišćenja za koji su zainteresovani", navodi se u dokumentu koji potpisuje vršilac dužnosti direktora Uprave za poljoprivredno zemljište Branko Lakić.

Da bi fizičko ili pravno lice ostvarilo pravo prečeg zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, potrebno je da se prijavi na javni poziv koji raspisuje jedinica lokalne samouprave (JLS).

Gradovi i opštine svake godine do 30. juna tekuće godine raspisuje javni poziv za dokazivanje prava prečeg zakupa za narednu agroekonomsku godinu, a prijave na javni poziv sa potrebnom dokumentacijom dostavljaju se najkasnije do 31. oktobra tekuće godine JLS.Kada se okonča postupak davanja u zakup zemljišta po osnovu prava prečeg zakupa, JLS, uz prethodnu saglasnost Uprave za poljoprivredno zemljište, raspisuje oglas za davanje u zakup državnog poljoprivrednog zemljišta.

U tekstu objavljenom na sajtu Uprave, detaljno je objašnjen postupak i to, ko i pod kojim uslovima, može da bude zakupac državnih njiva.

Takođe, kako bi se privelo nameni zapušteno poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje nije bilo korišćeno najmanje poslednje tri agroekonomske godine, Zakon propisuje mogućnost da se ovo zemljište da na korišćenje bez naknade licima koja imaju registrovano poljoprivredno gazdinstvo na period do pet godina, uz obavezu poljoprivrednika da to zemljište stavi u funkciju poljoprivredne proizvodnje.

Nakon isteka tog perioda, moguće je zemljište dobiti na korišćenje na 25 godina, pod uslovom da se na njemu obavlja poljoprivredna proizvodnja za površine manje od 10 hektara, odnosno pod uslovom da korisnik dobije odobrenje Ministarstva za investicione radove na istom zemljištu za površine veće od 10 hektara.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/kako-zakupiti-drzavno-poljoprivredno-zemljiste-detaljan-vodic-ko-ima-pravo-i-pod/clyqzxn

I ove godine Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (Naled) u svojoj "Sivoj knjizi" preporuka ukazuje na to šta je potrebno privrednicima kako bi bolje poslovali, više zapošljavali i zarađivali. Violeta Jovanović, izvršna direktorka Naleda kaže za RTS da je "Siva knjiga" neformalna "regulatorna biblija propisa".U dvanaestom izdanju Naled daje 100 preporuka Vladi, a od toga 30 novih, kako da konkretnim merama pomogne privredi. "Konretno, u prošloj godini je dosta toga urađeno. Sprovedeno je 17 preporuka od 100, što je za 40 odsto bolje nego u godini pre toga. Kumulativno je 241 preporuka prošla do sada", kazala je Jovanovićeva.

Krupno urađeno prošle godine je, kaže, u domenu poreske uprave.

"Ona je pomogla da se digitalizuje postupak podnošenja poreskih prijava za porez na imovinu, prenos apsolutnih prava i na nasleđe i poklon. Sada građani imaju dva šaltera manje i pet, šest koraka koje izbegavaju odlaskom kod javnog beležnika", istakla je Jovanovićeva.

Druga preporuka je da se automatizuje obračun izdavanja rešenja za sve koji funkcionišu u sistemu paušala, što je, kako je napomenula, olakšanje za više od 100.000 preduzetnika.

"Treća preporuka je reforma sezonskog rada u poljoprivredi, koja je pomogla da smo od 3.000 radnika koji su bili prijavljeni godišnje sada dođemo na 30.000", navela je Jovanovićeva.

Očekuju pomake u radnom zakonodavstvu.

"Tu bi trebalo unaprediti Zakon o radu pre svega da prepozna fleksibilne oblike zapošljavanja koji su sve češđi - rad na projektima, rad na platformama...", dodaje Jovanovićeva.

Prema njenim rečima, sluh o preporukama vlada zavisi od trenutka i lidera u konkretnom resoru.

"Kada država ima sluha, potrebno je da ne čuje samo kritiku, nego da se nude rešenja i da se pomogne da se koordiniraju različiti resori", rekla je Jovanovićeva.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3847176/preporuke-privrednika-za-bolje-uslove-poslovanja.html

Ukoliko srpski živinari ne usklade kaveze u kojima drže koke nosilje, sa standardima EU, od januara sledeće godine neće moći više da se bave ovim poslom. Evropskim propisima u Srbiji bi moglo da se prilagodi tek nekih 25% živinarskih farmi, koje su i najveće u našoj zemlji, dok će male, ukoliko se nešto ne promeni - biti zatvorene.

"Obogaćeni" kavezi nalaze se u Pravilniku o uslovima i prostoru za držanje, koji je donet još 2010. godine, ali je njegova primena odložena za kraj ove godine, kako bi se farme prilagodile novim uslovima, objašnjava za Novosti Rade Škorić, direktor Zajednice živinara:

- Farme u Srbiji imaju standarde za kaveze iz 2010. i pitanje je šta će biti sa njima ukoliko ne stignu da urade ono što treba. U Srbiji ima oko četiri miliona koka nosilja i toliko isto otprilike kokošaka u domaćinstvima, koje žive u nekontrolisanim uslovima. EU je promenila pravilnike, kada je počelo da se vodi računa o dobrobitima životinja, u periodu od 1999. do 2012. godine.

Srbija je 2010. godine, kada je donela Pravilnik, ostavila prizvođačima prostor od godinu i po, da se prilagodi novim uslovima. To je trebalo da se dogodi početkom 2012. godine, ali niko nije bio spreman, pa je odloženo do decembra 2020. godine.

- Da bi se sve živinarske farme prilagodile novim uslovima potrebno je između 50 mil EUR i 60 mil EUR. Svih ovih godina akumulacija gotovo i da ne postoji, zbog zatvorenog tržišta, jer naša jaja ne mogu da se izvoze u EU, jer država nije uradila monitoring na salmonelu, ali i zbog neusklađenih standarda držanja koka nosilja. Mnoge farme rade na ivici egzistencije, naročito zbog niske cene jaja. Ukoliko se ne odloži primena ovog Pravilnika, jaja ćemo morati da uvozimo, jer je sigurno da svi koji to ne budu mogli da ispune, od januara ili februara sledeće godine više neće moći da posluju - ističe Škorić.

Kako objašnjava, da bi kavezi bili sređeni, potrebno je uložiti 10 EUR po koki nosilji. U Srbiji je registrovano 900 živinarskih farmi samo za proizvodnju jaja. Tu se nalazi tih četiri miliona koka. Od tog broja, polovina kokošaka nalazi se kod 15 velikih kompanija. Srbija sada izveze između 45 i 50 miliona jaja u Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu.

- Sa novim standardima imaćemo i 36% manje kokošaka na istom prostoru, ukoliko vlasnici ne prošire svoje kapacitete ili ne sagrade nove. U narednih mesec dana poslaćemo zahtev proizvođača jaja, kako bi se primena Pravilnika odložila. Jer dok se mi prilagođavamo ovim novim standardima i kavezima, svetski trend postaje da koke ne budu zatvorene i da slobodno šetaju - kaže Škorić.Pravilnik o držanju koka predviđa da jedna koka više ne bude na 550 centimetara kvadratnog prostora, već na 750. Škorić objašnjava da će proizvođači morati da menjaju celokupnu opremu, jer je potreban veći prostor za kokoške:

- Visina će najmanje morati da bude 20 centimetara iznad koke, kako bi mogla da širi krila i više da se kreće. Obavezno mora da ima gnezdo, da ne nosi jaja na vidnom mestu, već da može da se osami, kako bi imala sve elemente iz života u prirodi. U kavezu će morati da budu drvene gredice, na kojima će koke da budu, kako ne bi samo stajale na goloj žici. Moraće da postoji "čeprkalište", gde će moći da kljuca, deo gde da oštri kljun, ali i veći prostor za hranu i pijenje vode.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2756512/ukoliko-se-srpski-zivinari-ne-prilagode-eu-propisima-jaja-cemo-morati-da

Količina sredstava za zaštitu bilja koja se koristi na našoj teritoriji varira od godine do godine i prvenstveno zavisi od klimatskih uslova, kao i pojave pojedinih
bolesti i štetočina. U godini kao što je ova, sa visokim temperaturama i velikim količinama padavina, očekuje se veća upotreba sredstava za zaštitu bilja u odnosu na prethodne godine.
Od sredstava za zaštitu bilja koja se koriste najveća je upotreba herbicida, pogotovo u ratarskim kulturama, tako da je najveći uvoz i proizvodnja sredstava za suzbijanje korova. Kontrolu prometa i primene sredstava za zaštitu bilja u skladu sa Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja sprovodi fitosanitarna
inspekcija, granična pri uvozu, i unutrašnja u domaćem prometu. Sem kontrole prometa i primene, fitosanitarna inspekcija vrši i uzorkovanje bilja i
biljnih proizvoda za ishranu ljudi i životinja na ostatke sredstava za zaštitu bilja, kao i ispitivanje hemijskih i fizičkih osobina uzoraka registrovanih sredstava za
zaštitu bilja u okviru postupka postregistracione kontrole.
U skladu sa zakonom svake godine se donosi godišnji program postregistracione kontrole, koji sadrži plan uzimanja uzoraka, vrstu i broj uzoraka, kao i mera
koje se preduzimaju kada se utvrdi da su ostaci sredstava za zaštitu bilja veći od propisanih maksimalno dozvoljenih količina ostataka ili kada se utvrdi da hemijske i fizičke osobine nisu u saglasnosti sa izdatim rešenjima o registraciji. Kontrola ostataka sredstava za zaštitu bilja direktno ukazuje na pravilnu, tj. nepravilnu primenu sredstava za zaštitu bilja ukoliko se u bilju i biljnim proizvodima pronađe količina ostataka veća od dozvoljene.
Fitosanitarna inspekcija na osnovu godišnjeg plana službenih kontrola kontroliše upotrebu sredstava za zaštitu bilja kod poljoprivrednih proizvođača. Ove
kontrole se rade periodično u zavisnosti od fenofaze vegetacije. Pored kontrola kod poljoprivrednih proizvođača u toku vegetacije vrše se kontrole i vođenja evidencija o upotrebi sredstava za zaštitu bilja. Na ovaj način, fitosanitarna inspekcijska vrši službene kontrole provere sledljivosti kroz koje se može utvrditi odgovornost u slučaju nastanka problema vezanog za povećani sadržaja ostataka sredstava za zaštitu bilja kod primarnih poljoprivrednih proizvoda.
Kod proizvođača voća, povrća i ratarskih kultura, fitosanitarna inspekcija kontroliše knjige korišćenja pesticida iz koje se može utvrditi koji je pesticid korišćen,
način upotrebe kao i da li je ispoštovana karenca, to jest vreme od momenta tretiranja pesticidom pa do ubiranja ploda.
Ukoliko se prilikom laboratorijskih analiza utvrdi da primarni poljoprivredni proizvodi sadrže veću količinu ostataka pesticida od propisanog onda se zabranjuje njihov promet, zatečena količina proizvoda se povlači iz prometa i uništava se na bezbedan način, dok se dalje nastavlja kontrola kod proizvođača poljoprivrednih proizvoda kod kojih je utvrđen povećan sadržaj sredstava za zaštitu bilja-pesticida. Fitosanitarna inspekcija vrši i kontrolu prometa pesticida u poljoprivrednim apotekama. U toku sezone prometa pesticida vrše se kontrole deklaracije, roka upotrebe pesticida, zatim da li pesticid poseduje
važeću dozvolu za stavljanje u promet, da li se prilikom prometa pesticida daje uputstvo za upotrebu u skladu sa registracijom pesticida kao i da li na prometu pesticida radi odgovarajuće stručno lice.Na osnovu izvršene kontrole, fitosanitarni inspektor preduzima odgovarajuće mere u smislu zabrane prometa pesticida subjektima koji ne ispunjavaju minimalnotehničke uslove, zabrane prometa pesticida koji su zatečeni u prometu nakon isteka deklarisanog roka upotrebe ili za koje je istekla dozvola za stavljanje u promet, a na osnovu utvrđenih nepravilnosti podnosi određene prijave u skladu sa važećom Zakonskom regulativom.
Da bi neko sredstvo za zaštitu bilja bilo registrovano osnovni je uslov da se aktivna supstanca koju sredstvo za zaštitu bilja sadrži nalazi na Listi odobrenih supstanci.
Naša nacionalna Lista odobrenih supstanci usklađena je sa Listom EU i ažurira se na godišnjem nivou. Sa ukidanjem aktivnih supstanci na nivou EU, ukinute supstance se brišu i sa nacionalne Liste odobrenih supstanci, a samim tim se stavljaju van prometa, tj. zabranjuje ili ograničava upotreba sredstava za zaštitu bilja koja ih sadrži. U skladu sa Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja za sve neregularnosti i kršenja propisa nadležna je fitosanitarna inspekcija.

Izvor: Agrobiznis magazin

Direktorka Agencije za bezbednost saobraćaja Jasmina Milošević izjavila je, povodom podatka da su traktoristi izazvali oko 70 odsto saobraćajnih udesa u kojima učestvuju, da je najpresudnija tehnička ispravnost poljoprivrednih vozila koja će se proveravati jednom godišnje, prenosi Tanjug.

Najčešći uzroci nezgoda i nesreća su - nepažnja, neobučenost vozača i nepoznavanje propisa, učešće vozača koji je pod dejstvom alkohola, nedovoljna osvetljenost traktora.

Miloševićeva je u Jutarnjem programu RTS navela da treba insistirati na tehničkoj ispravnosti poljoprivrednih vozila.

„Ono na čemu treba insistirati je tehnička ispravnost poljoprivrednih vozila. Radi se o vozilima čija je maksimalna brzina 30 do 40 kilometara na čas, ali spadaju u vozila koja nose najveći rizik od izazivanja saobraćajnih nezgoda. Onog momenta kada ste seli za traktor, imate duplo veću verovatnoću, duplo veći rizik da ćete učestvovati u saobraćajnoj nezgodi. Čak 12 puta veći rizik da ćete učestvovati u saobraćajnoj nezgodi sa smrtnim ishodom. Sve su to stvari da koje upućuju da moramo da insistiramo na tehničkoj ispravnosti poljoprivrednih vozila”, objasnila je ona.

Direktorka Agencije za bezbednost saobraćaja dodala je da će se tehnička ispravnost vozila proveravati jednom godišnje.

„Tehnička ispravnost vozila proveravaće se jednom godišnje, osim ako se ne desi neki vanredni tehnički pregled. Ljudi bi sami trebali da prate svoje vozilo, da ne dozvole da iko sedne za traktorom a da mu ne rade kočnice, svetlosna signalizacija, i naravno vozila moraju biti pravilno obeležena”, navela je Miloševićeva.

Ona je dodala da vozači moraju da shvate da je život najvažniji i da na tehnički pregled ne trebaju da gledaju kao na zakonsku obavezu.

„Ne treba da na to gledaju kao na zakonsku obavezu već nešto što njima je njima sigurnost jer će sutra svom najbližem članu porodice dati taj traktor da vozi”, kazala je Miloševićeva.

Rekla je da je u upravljanju vozilom bitno iskustvo, pogotovo u upravljanju traktorom.

„Traktor nije predvidiv, nije tako lagana mašina, ni po gabaritu, ni po načinu upravljanja, za razliku od automobila koji ipak daje neku komociju. Jako je bitno da traktor ima zaštitnu kabinu jer će upravo ona tokom prevrtanja, koje se najčešće dešava sačuvati život”, navela je direktorka Agencije za bezbednost saobraćaja.

Ona je kazala da je prosečna starost poginulog vozača u traktorskim nesrećama 57 godina.

Povodom nedavne tragedije, kada je 11-godišnji dečak u traktorskoj prikolici stradao kada se prevrnuo traktor u selu Dedinac kod Kuršumlije, Miloševućeva je rekla da dete do 14 godine sme da se prevozi samo u prikolici i to uz prisustvo odrasle osobe.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/425779/Tehnicki-pregled-traktora-spasava-zivote

Sa novom godinom praksa je da na snagu stupaju određene zakonske odredbe. Tako je ove godine započela registracija od strane poslodavaca koji su dužni da prijave i odjave sezonske radnike. Ovo će
ujedno biti i osnov za formiranje poreske prijave za angažovane radnike. Agrobiznis magazin istražuje šta će ovo zapravo značiti, kako za firme tako i za poljoprivredna gazdinstva. Prijava treba da sadrži jedinstveni matični broj građana(JMBG), ime i prezime, a sistem je napravljen tako da se automatski pravi poreska prijava. Kako saznajemo, jedina obaveza poslodavca je da navede kada će radnik biti angažovan dok radnici neće imati nikakve obaveze. Na ovaj način zaboravićemo na klasične ugovore u pisanoj formi, a radnik će moći da zahteva od poslodavca da mu se izda potvrda o radu. Na ovom poslu pored državnih organa radili su i predstavnici NALED-a koji su realizovali projekat „Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika“. Za Agrobiznis magazin govorila je Tisa Čaušević, savetnica za regulatornu reformu u NALED-u.

Koliko će koštati porezi i doprinosi po jednom danu angažovanja?
- Analize pokazuju da trenutno 95% sezonskih radnika u poljoprivredi radi „na crno“ bez ikakvog ugovora, što znači da ne ostvaruju prava koja proističu iz radnog odnosa poput prava na socijalno i penziono osiguranje i osiguranje od povrede na radu. Pre uvođenja elektronskog sistema prijave sezonskih radnika, za proceduru prijave i odjave jednog sezonskog radnika poslodavac je trošio 5 sati mesečno. Takođe, mesečni izdaci poslodavaca na ime poreza i doprinosa po sezonskom radniku su u proseku iznosili 10.200 RSD. Novim zakonskim rešenjem ukupna cena poreza i doprinosa po radniku po danu računase u odnosu na minimalnu zaradu koja se određuje svake godine. To trenutno iznosi nešto manje od 300 dinara, odnosno oko 6.000 dinara mesečno za jednog radnika.
Ko će i kako kontrolisati primenu ovog propisa?
- Za nadzor nad primenom Zakona o pojednostavljenom angažovanju sezonski radnika nadležne su Poreska uprava, inspekcija rada i poljoprivredna inspekcija.

Ko je finansirao i koliko je koštala izrada ovog softvera?

- U cilju suzbijanja sive ekonomije i neformalnog zapošljavanja koje je posebno izraženo u sektoru poljoprivrede, Vlada Srbije je u saradnji sa NALED pokrenula reformu sistema zapošljavanja sezonskih
radnika u poljoprivredi i donošenje novog sistemskog zakona kojim se uređuje ova oblast. Uz podršku Nemačke razvojne saradnje (GIZ) kroz Otvoreni regionalni fond za jugoistočnu Evropu - Modernizacija opštinskih usluga, realizovan je projekat Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika. Ukupna vrednost softvera iznosi 148.000 evra i predstavlja donaciju nemačke vlade.
Da li se očekuju da će primena propisa uticati na cenu poljoprivrednih proizvoda?
- Svrha projekta bila je izrada efikasnijeg sistema prijave sezonskih radnika u poljoprivredi i nije obuhvatao izradu analize mogućeg uticaja na cenu poljoprivrednih proizvoda čije formiranje zavisi od velikog broja faktora.
Da li se pod obavezom prijavljivanja podrazumeva i volonterski rad odnosno pomoć komšije –komšiji i kako se to tretira?
- Zakon se primenjuje samo na sezonske poslove za koje se naplaćuje novčana naknada u sektoru poljoprivrede, ribarstva i šumarstva. Komšijska ispomoć, narodneseoske mobe i ostale vrste pomoći koje ne podrazumevaju novčanu naknadu, ne podležu ovom zakonu.
Da li su ovim propisom obuhvaćeni članovi porodice i familije?
- Svi članovi porodice ili familije, koji obavljaju sezonske poslove koji ne podrazumevaju novčanu naknadu, nisu obuhvaćeni ovim propisom.
Da li može osoba po ovom osnovu biti angažovana više meseci bez prekida i koliko?
- Svaki poslodavac će u jednoj kalendarskoj godini na raspolaganju imati 180 dana za angažovanje sezonskih radnika, s tim što jedan radnik godišnje može biti angažovan maksimalno 120 radnih dana kod jednog poslodavca. Ne postoje ograničenja koliko dana sezonski radnik može raditi na ovaj način, kod više poslodavaca.
Kome će podaci biti dostupni?
- Pristup portalu će imati svi korisnici bilo da je reč o poslodavcima ili institucijama kao što su Poreska uprava, CROSO ili Nacionalna služba za zapošljavanje, ali će moći da koriste samo određeni deo podataka u okviru svojih zakonskih nadležnosti. Na portalu www.sezonoskiradnici.gov.rs prijavljuju se radnici.

Kako to zapravo izgleda?
- Pravna lica koja budu želela da prijavljuju sezonske radnike preko portala, moći će da pristupe preko svog PIB-a, a ostali će moći da se registruju preko matičnog broja građana. Tokom narednog perioda, u lokalnim samoupravama je predviđeno uspostavljanje servisnih centara koje će biti na usluzi svim poljoprivrednim proizvođačima i sezonskim radnicima, kako za inicijalnu registraciju poslodavaca i fizičkih lica, tako i za ostale vrste informacija. Takođe, planirano je i otvaranje call centra za podršku sprovođenju zakona, kao i organizovanje obuka za poslodavce i institucije
na lokalu u periodu od januara do aprila.

Izvor:Agrobiznis magazin

Iako je još 2010. godine Ministarstvo poljoprivrede donelo Pravilnik o uslovima i načinu gajenja pčela koji reguliše i udaljenost pčelinjaka od puteva i objekata, pojedine opštine u Srbiji su i dalje zadržale i primenjivale svoje interne, ranije donete pravilnike, saopštio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).
 
Naime, donošenjem nacionalnog pravilnika, opštine su svoje pravilnike trebalo da stave van snage, jer je i pravno i na svaki drugi način logično da je nacionalni propis stariji od opštinskog, međutim, pojedine opštine su bile jako tvrde u svom stavu, pa je SPOS morao da interveniše, i da zamoli poljoprivrednu inspekciju da reaguje, navodi SPOS.
 
Kako je navedeno, najveći problem nastaje u onim opštinama koje žele da primenjuju svoje propise a ne nacionalni Pravilnik po pitanju utvrđivanja udaljenosti pčelinjaka od puteva i objekata. 
 
Poljoprivredna inspekcija je posetila opštinu Beočin (mada ima i drugih opština sa istim takvim stavom), i utvrdila da opština nema pravo regulisanja propisa iz ove oblasti.
 
- Želimo da pohvalimo inspekciju na izuzetno kvalitetno obavljenom poslu, u šta ćete se i sami uveriti čitanjem Obaveštenja koje je SPOS-u poslala poljoprivrednoj inspekciji, nakon inspekcijske kontrole načinjene po zahtevu SPOS-a. Zahvaljujemo se na ovoj reakciji, a sve pčelare u svim opštinama Srbije, u kojima imaju slične probleme, pozivamo da ovo obaveštenje pokažu nadležnima - poručuju iz SPOS-a.
 
SPOS se zahvalio ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, šefu Sektora poljoprivredne inspekcije i v.d. pomoćniku ministra Nenadu Vujoviću, kao i načelniku za stočarstvo Nebojši Arsiću, na konstantnoj podršci pčelarstvu. 

Novi trendovi u ishrani - Šansa za ulaganje i novi izvor zarade? (Foto: Twin Design/shutterstock.com) Svaka nova godina sa sobom donese i neke nove trendove u različitim oblastima. Tako je i sa hranom. Stručnjaci prehrambene industrije sastavili su listu od 10 prehrambenih trendova koji će biti aktuelni u 2019. godini. Ova lista sastavljena je na osnovu mišljenja preko 5000 stručnjaka za ishranu i prehrambenu industriju. Stručnjaci su ispitivani o navikama i sklonostima potrošača, kako bi se odredili trendovi u ishrani koji će biti aktuelni u ovoj godini. Lista ovih trendova može biti zanimljiva za poljoprivredne proizvođače, u smislu da se na osnovu nje mogu pojaviti nove ideje za gajenje nekih novi kultura ili za drugačiju preradu kultura koje se već gaje.

1. Puter - Od semena biljaka Gajenje kikirikija je lako i jednostavno, a kikiriki se često koristi u ishrani i to na različite načine. Jedan od možda najpopularnijih načina jeste puter od kikirikija. U 2019. godini aplternativa puteru od kikirikija mogao bi da bude puter od badema ili oraha. Kako stručnjaci predviđaju semena će u budućnosti biti sve popularnija. Na ovaj način mogu se prerađivati i semena od bundeve ili suncokreta, što bi naročito bilo pogodno za potrošače koji na primer imaju alergiju na orah. Eto još jednog predloga o potencijalnom biznisu sa suncokretom ili golicom.

2. Konoplja industrijska, Kanabis -  Ministarstvo poljoprivrede 2013. godine sačinilo je Pravilnik o uslovima za gajenje konoplje, po kojem je u Srbiji dozvoljeno gajiti samo sorte konoplje koje pripadaju vrsti konoplje (Cannabis sativa L) i čiji je sadžaj supstanci iz grupe tetrahidrokanabinola manji od 0,3%. Trenutno je ovo jedina važeća regulativa vezana za uzgoj konoplje u našoj zemlji. Ipak, stručnjaci prognoziraju da će se od ove godine kanabis sve više pojavljivati i u namirnicama kao što su kafa, kokteli, maslinovo ulje, ali i jogurti, supe i prelivi za salatu. Kako ističu, kanabis će zbog svojih svojstava imati sve više uticaja u oblasti zdravlja i ishrane. Ovakav trend u našoj zemlji svakako iziskuje neke nove zakonske regulative.

3. Lutein - Namirnice sa luteinom, poput kelja, brokolija, spanaća, bundeve i graška, biće sve popularnije u 2019. godini. Lutein je jako bitan za zdravlje očiju, a neka novija istraživanja poveruju lutein i sa kognitivnim funkcijama i zdravljem mozga.

4. Zdrave grickalice - Stručnjaci iz oblasti prehrambene industrije za 2019. godinu predviđaju takozvane zdrave grickalice. Zdrave grickalice mogu biti napravljene od orašastih plodova, kokosa, celih žitarica, ali i voća i povrća. Jedna takva zdrava grickalica koja će verovatno biti sve popularnija jeste i čips od jabuka.

5. Krompir - Iako se zdrave grickalice pojavljuju kao alternativa nešto manje zdravom čipsu, krompir će i dalje Datum: 20.01.2019 Medij: ekapija.com Link: https://www.ekapija.com/where-to-invest/2375225/novi-trendovi-u-ishrani-sansa-za-ulaganje-i-novi-izvor-zarade Autori: Redakcija Teme: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Naslov: Novi trendovi u ishrani - Šansa za ulaganje i novi izvor zarade? Napomena: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva I vodoprivrede kliping centar Srbije www.ninamedia.rs 1/ 3 biti popularan i u ovoj godini. Mnogi krompir jednostavno vole, zato što je lako svarljiv i bogat hranljivim sastojcima. Ipak, masni i prženi krompir, upozoravaju stručnjaci, ne spada u ono što će biti popularno u 2019. godini.

6. Pečurke - Istraživanja o dobrobiti konzumiranja pečuraka su sve češća. Pečurke jačaju naš imuni sistem, regulišu nivo šećera u krvi, utiču na zdravlje jetre i mozga, zdravlje disajnih puteva i hormonsku ravnotežu. Pečurke mogu uticati i na podizanje nivoa energije. Zbog svih ovih razloga u prehrambenoj industriji se sve češće pojavljuju proizvodi od pečuraka ili oni koji sadrže pečurke. Tako su se, na primer, na našem tržištu pre nekog vremena pojavili namazi od pečuraka. Razmislite o ovom trendu, i na primer, uzgoju šampinjona.

7. Obogaćena voda - U poslednje vreme u svetu je, na primer, sve popularnija kokosova voda. Potrošači pronalaze različite metode hidratacije, kako bi preko vode uneli što više minerala i vitamina u svoj organizam. Stručnjaci predviđaju da će u ovu svrhu biti sve popularnija javorova voda, voda od kaktusa, ali i voda od krastavca.

8. Razmišljanje o sastojcima - Kao jedan od novih trendova kod potrošača prehrambene industrije, stručnjaci navode i razmišljanje o sastojcima. Naime, neka istraživanja tržišta pokazuju da konzumenti hrane sve ređe razmišljaju o broju kalorija, a sve više o kvalitetu i poreklu namirnica koje unose. Dakle, ljudima je sve više bitno koliko je ono što jedu zdravo. Zbog ovoga, potrošači će sve više obraćati pažnju na kvalitet i poreklo namirnica, pa će i proizvođači hrane na deklaracijama i u promociji morati da budu sve transparentniji. Ovaj trend predstavlja potencijal za povećanje i popularizovanje organske proizvodnje.

9. Šećer  - Transparentni šećeri u namirnicama poput, na primer, mlečne čokolade ili nekog drugog slatkiša se ne dovode u pitanje. Svi znamo da ih u ovakvim proizvodima ima. Međutim, potrošači su sve zabrinutiji zbog velikih količina šećera koje se nalaze tamo gde ih ne očekujemo, kao na primer u hlebu, nekim začinima, ili sosu od paradajza. Ovakva praksa moraće da se menja. U prilog ovome, što se tiče naše zemlje, govori i skorašnja najava ministra Nedimovića o zabrani zaslađivača i dodatnog šećera u voćnim sokovima, koja stupa na snagu 31. decembra 2021. godine.

10. Održivi izbori - Ljudi su na globalnom nivou sve više svesni posledica i štetnosti koje njihovo ponašanje ima na po životnu okolinu. Ovakav trend nastaviće da raste i u 2019. godini. Prema podacima američke organizacije Food Network, svesni problema sa otpadom, potrošači će u budućnosti pokušati da smanje otpad hrane, tako što će planirati obroke i pravilno skladištiti hranu, kako bi ona trajala duže.

Razmislite o ovim trendovima. Možda se upravo u nečemu od ovoga što će kod potrošača biti aktuelno u nekom narednom periodu krije potencijal za novu preradu, proizvodnju i zaradu.

Izvor: https://www.ekapija.com 

Država provlači proizvođače rakija kroz gusto sito. Prema izmenama Pravilnika o sadržini, vrsti podataka i načinu vođenja registra proizvođača alkoholnih pića, Poreska uprava traži od proizvođača da daju podatke o kapacitetima za proizvodnju na šestomesečnom nivou.

Kako su shvatili da taj podatak ne mogu ni tehnolozi da im daju, jer u preradi rakije prvih pola godine nema prerade a u drugih šest meseci ima, doneto je prelazno rešenje da proizvođači moraju do 30. novembra da pošalju spisak sudova i zapreminske kapacitete. Posle tog roka poreznici sa lokala obilaze registrovane proizvođače, provere to što su oni prijavili, i tek posle toga, kada povratna informacija stigne do Ministarstva finansija, proizvođači rakija mogu da kupe akcizne markice.

Mnogi od njih su sada u problemu, jer je ovo period godine kada se roba najviše traži, a od 1. decembra niko od njih ne može do akciznih markica jer prve inspektore mogu da očekuju tek polovinom meseca.

- To što je Poreska uprava tražila nije bilo realno, pa smo na sastanku s njima dogovorili neko prelazno rešenje, da im se pošalju zapremina sudova i kapaciteti proizvođača - kaže Ivan Urošević, predsednik Grupacije proizvođača rakije. - A, te podatke već ima Ministarstvo poljoprivrede, jer oni vode evidenciju o nama, što je Poreskoj upravi nadohvat ruke i mogli su od njih da traže podatke.

Prvobitna želja Poreske uprave da dođe do podatka o kapacitetima za šestomesečnu proizvodnju nije bila ostvariva, jer je teško to predvideti, zato što zavisi od samog voća, šta će se preraditi i kako.

- Uredba sada predviđa da poreski inspektori imaju 60 dana da dođu do proizvođača i utvrde verodostojnost izjave koja je data pod punom krivičnom odgovornošću. Ono što je najgore jeste da sami prizvođači nisu ni znali da od 1. decembra neće moći da kupe akcizne markice, sve dok se ta kontrola ne završi. Mnogi od njih sada ne mogu da puštaju robu u promet, jer ih je država zakočila. Sledeće nedelje imamo sastanak sa nadležnima u PKS i oni su najavili da će uputiti protesnu notu - ističe Urošević.

BLOKADA U SEZONI

Proizvođači se pitaju zbog čega je to baš sada urađeno, jer je "puna" sezona, pa može doći do prestanka prodaje domaće rakije.

- Ovu situaciju koriste uvoznici stranog alkoholnog pića - kaže naš sagovornik. - Nama je onemogućeno da legalno prodajemo i legalno kupimo akcizne markice, što direktno ide na štetu države i domaćih proizvođača. Zna se da je proizvodnja rakije u Srbiji najvećim delom u sivoj zoni, stimuliše se ilegalna prodaja rakije iz kućne radinosti, koja nije oporezovana i nije plaćena akciza. A onaj ko izvršava sve obaveze ne može da nabavi akcizu i državi plati što joj sleduje.

Izvor: www.novosti.rs

 

Proizvodnja kvalitetne šljivovice - saveti 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3368-proizvodnja-kvalitetne-sljivovice-saveti

 

Tehnologija proizvodnje rakije od jagodastog voća - saveti

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/tehnologija-prerade/item/3321-tehnologija-proizvodnje-rakije-od-jagodastog-voca-saveti

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30