U iščekivanju prave kiše, poljoprivrednici uveliko seju kukuruz i soju, nadajući se da će se prognoze meteorologa obistiniti i oranice pokisnutiPosao prolećne setve ove sedmice je posebno dobio na brzini, a ratari nisu marili za hladnoću ni jake udare vetra, sve računajući na to da će meteorolozi pogoditi kišu tokom vikenda pa su krenuli svom silinom da ih kojim slučajem kiša ne omete. Ukoliko nastave tim tempom, najvažniji posao u godini može biti završen vrlo brzo, za deset do 15 dana.

Ove godine uslovi za prolećnu setvu nikako ne idu naruku poljoprivredi, ne samo kukuruzu već i soji, suncokretu, šećernoj repi. Navodnjavanje, kažu stručnjaci, ne dolazi u obzir kada je merkantilna proizvodnja posredi jer za to nemamo ni finansijskih ni tehničkih mogućnosti.Zemlja je suva u toj meri da seme neće proklijati sve dok kiša dobro ne nakvasi polja – potrebno je od 30 do 40 litara po kvadratnom metru – kaže upravnik Odeljenja za kukuruz pri novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Goran Bekavac. – Količine padavina ispod 20 litara po kvadratu neće doprineti da seme nikne. Kiša će samo uticati na to da ono proklija ali se koren neće razviti.

Koliko je zemlja suva, imali smo prilike da se uverimo u temerinskom ataru, gde je prašine bilo izobilja čim se traktor pokrene.

– Uslovi za setvu su ove godine loši, zemlja je suva, ali dobra kiša može sve preokrenuti i da na kraju dobijemo lep prinos i kvalitetan rod – kaže poljoprivrednik Tibor Varga Šomođi. – Doduše, može biti i obrnuto, ali se nadamo da ćemo bar nešto ove godine izući od ove naše muke, zato i sejemo. Prvi put posle 20 godina ovog proleća nisam posejao šećernu repu. Uslovi su bili takvi da nisam video smisla u bavljenju repom. Umesto nje ću posejati više soje i kukuruza.

Đorđe Simotin š Čeneja kaže da će posejati soju i kukuruz, s tom razlikom što će ove godine soje posejati duplo više nego kukuruza.– Zemlja je suva, ali ko je radio poludrljačama, sačuvao je vlagu u zemlji dok su je setvospremači izvukli – kaže Simotin. – Kiša je potrebna pa žurimo da posao završimo jer ako bude dobre kiše, isplatiće nam se trud, ali i novac. Setva je ove godine gotovo na istom nivou kao lane, neka semena su pojeftinila, cena đubrivo neznatno skočila, pa smo na istom. Gorivo jeste poskupelo, ali smo dobili subvencije pa smo se na neki način pokrili.

Predrag Miodragović sa Čeneja krenuo je prvo da seje soju, a onda i kukuruz.

– Uvek sejem soju, kukuruz i pšenicu, ali jesenas nisam posejao žito i izgleda da sam dobro uradio – kaže Miodragović.

– Umesto žita, posejaću više soje. Uoči setve dobili smo subvencije od države, sve nam je isplaćeno i za gorivo, i 4.000 dinara po hektaru.– Očekivanja su da će ove godine kukuruza biti posejano na između 950.000 i milion hektara, soje od 220.000 do 230.000 i suncokreta oko 235.000. Jesenas je pšenice posejano na 600.000 hektara, a uljane repice na 45.000. Međutim, suša je napravila štetu pa je oko 15.000 hektara repice moralo da se preore – kaže direktor Udruženja za unapređenje proizvoda i izvoza žita i uljarica „Žita Srbije” Vukosav Saković. Šećerna repa je posejana na svega 30.000 hektara, pa on navodi da se očekuje da se umesto repi, ratari okrenu suncokretu, ali da će pod suncokretom biti tek nekoliko desetina hiljada hektara više. – Nemamo dovoljno semena suncokreta da ta kultura bude značajnije zastupljena ove godine – istakao je Saković.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/nova-setva-ide-po-staroj-ceni-06-04-2019

Na policama knjižara može se naći knjiga uglednog profesora Taranova, iz Rusije, koji se na veoma detaljan način bavi temom ishrane pčela. Kao što reče prof. dr. Mića Mladenović u svom predgovoru, ova knjiga odnosno njen autor odgovaraju na pitanje kako se nešto radi, ali i objašnjavaju zašto. Te se na ovaj način na jednom mestu spajaju praksa i nauka.

Za početak sezone veoma je važno koliko pčele imaju na raspolaganju hrane. To svakako zavisi od velikog broja faktora, a pre svega klimatskih. Sa druge strane, i iskustvo pčelara koji treba da zna koliko će zajednici ostaviti hrane u zimskom periodu. Takođe, iskustva pokazuju da u nekim godinama pčele mogu biti zadovoljne i sa skromnim zalihama, od 6 kg, dok u nepogodnim, odnosno hladnim godinama, potrebno im je 1,5 do 2x više hrane. Pošto nismo u mogućnosti da znamo kako će godina početi savet je da se ostavi hrane onoliko koliko je potrebno za loš početak godine. Samo tako pčelinje zajednice mogu ojačati do glavne paše.

Takođe, utvrđeno je da ukoliko je manje hrane u košnici, pčele ekonomično troše hranu pa tako i odgajaju slabije jedinke koje imaju manju radnu sposobnost. Stručnjaci su istraživali kako količina meda utiče na formiranje pčelinjih larvi. Prema podacima N. G. Bilaša, ukoliko je količina u gnezdu 4,5 kg meda masa mleča u ćelijama sa trodnevnim larvama je 2,1 mg, a masa larvi trodnevnog uzrasta 6,7 mg. U drugom slučaju, kada je u gnezdu bilo 8,1 kg meda, masa mleča u ćelijama sa trodnevnim larvama je bila 5 mg, dakle i više nego duplo, a masa larvi trodnevnog uzrasta je bila takođe veća i iznosila je 9,5 mg. Međutim, kada je količina meda bila 12,6 kg, masa mleča u ćelijama sa trodnevnim larvama je bila manja nego u prethodnom slučaju, i iznosila je 4,8 mg, ali su larve trodnevnog uzrasta imale 10,8 mg, što je više nego u oba prethodna slučaja. Ovo se objašnjava time da su pčele koje su u gnezdu imale između 8 i 12 kg meda, snabdevale larve većom količinom hrane, te je i njihova masa bila veća.

 

Interesantan je još jedan ogled koji je urađen sa tri grupe pčelinjih zajednica. Svaka grupa imala je 10 zajednica i svaka od njih različite količine meda na raspolaganju. Prvih 10 košnica imalo je 3 do 4 kg meda, druga grupa 6 do 8 kg, a treća 10 do 12 kg meda. U svim zajednicama bila je ista količina perge, a tokom čitavog perioda, odnosno proleća održavana je ista količina hrane. Pčele su imali istu mogućnost unosa svežeg nektara i polena. Kada je ogled završen, dobijeni su sledeći rezultati : na početku paše, pčele koje su imale više meda na raspolaganju, imale su i više pčela. Kada je završen period glavne paše dobijeni su rezultati takvi da su pčele sa malim zalihama u proseku sakupile 26,9 kg meda, a sa većim značajno više odnosno 40,5 kg meda. Dakle, ako bi se računao prosek, na 1 kg pčela dobije se po 8,7 odnosno 10,5 kg. Interesantan je i podatak da su pčele živele duže odnosno one sa najmanje hrane, sa 14,5 dana, u drugoj grupi sa 6 do 8 kg meda hrane 18 dana, dok su u trećoj grupi, koja je imala najviše hrane na raspolaganju (10-12 kg), živele su u proseku 18,9 dana. Masa pčela u prvoj grupi je bila 108 mg, u drugoj 116 mg, a u trećoj 118 mg.

O značaju obezbeđenosti pčelinjih zajednica hranom govori i istraživanje Instituta za pčelarstvo u Rusiji koje je rađeno u 188 pčelarskih gazdinstava i ovom prilikom dobijeni su slični rezultati, odnosno ukoliko se pčelama da dovoljna količina hrane za početak sezone one će razviti bolje društvo i prikupiti veću količinu meda.

Na osnovu svega navedenog zaključuje se da je najbolje pčelama ostaviti 10 do 12 kg poklopljenog meda u ćelijama i najmanje 2 puna sata sa pergom. Nije neophodno da se ove količine zaliha hrane ostave u košnici već se one mogu čuvati u skladištu i na proleće postaviti u košnice. Ukoliko pčele, kada je godina dobra, ne iskoriste ostavljene količine hrane med se može izvrcati kako bi pčele taj med zamenile sveže sakupljenim.

Nadoknada hrane može se izvršiti i šećerom, ali on ne daje takve rezultate kao što je slučaj sa medom. Takođe, pčelaru ostaje više slobodnog vremena jer ne troši vreme na pripremu i dodavanje šećernog sirupa pčelama. Zbog nepovoljnih vremenskih uslova može se desiti da pčelar nema mogućnost dodavanja prihrane.

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs 

 

 

Početak proleća donosi nam toplije i sunčane dane. Priroda se polako budi, pa je vreme i za prve radove u bašti. Snega, kažu meteorolozi, ne bi trebalo da bude tokom marta, ali nije nemoguće i da se vrtovi na kratko zabele. Baba marta ume da bude prevrtljiva, pa nemojte da vas iznenadi i po koji mraz tokom noći. Kako bismo vam pomogli da sve važne prolećne baštenske radove obavite uspešno, prikupili smo savete stručnjaka koji će vam sigurno biti od koristi.

Koji su prvi najznačajniji radovi u bašti koje nam donosi mesec mart?
Vladimir Milutinović, dipl. inženjer poljoprivrede odgovara da se najveći deo poslova svodi na pripremu zemljišta za setvu, jer se vlaga delimično povukla i omogućila nam da obradimo baste i dodaje da su zato prvi veoma važni radovi riljanje, freziranje, okopavanje, kao i finalna obrada, odnosno najfinijii radovi za setvu semena u leje.

 

Opširnije pročitajte u novom broju AgroBiznis magazina!

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Prvi vesnici proleća na Fruškoj gori jesu visibabe, kukurek, procepak i sase koje prve procvetaju po šumama i livadama, ali zašto ne i tekunice koje nakon zime počinju da izlaze iz svojih podzemnih skloništa?

Velika populacija njih nalazi se na pašnjaku.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31