Grad Prokuplje je spreman da izdvoji 120 miliona dinara i da obezbedi lokaciju i infrastrukturu za izgradnju velike hladnjače za voće.

"Ovogodišnja niska otkupna cena voća, problemi sa otkupom zbog nedovoljno prerađivačkih kapaciteta, razlozi su zbog kojih će gradska vlast pokrenuti inicijativu za izgradnju velike hladnjače u prokupačkom kraju", rečeno je u Gradskoj upravi u Prokuplju.

Naveli su da za tu inicijativu imaju i podršku Ministarstva poljoprivrede Srbije i da će hladanjača, najverovatnije, biti izgrađena u saradnji s nekom privatnom zadrugom ili udruženjem voćara koji bi trebalo da ulože 50 odsto od ukupne vrednosti. Izgradnja hladnjače mogla bi da bude u narednih godinu dana, da bi se spremno dočekala naredna sezona verbe višnaja i šljiva.

Gradska uprava smatra da bi ta investicija podstakla topličke poljoprivrednike da nastave da se bave voćarstvom i uticala na mlade da ostanu na selu i žive od svog rada.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=07&dd=08&nav_id=1563811

Kako pripremiti zasade za predstojeći zimski period, koje mere preduzeti kako bi se smanjile posledice mraza, ali i kako iskoristiti podsticajna sredstva i subvencije koje dodeljuje Ministarstvo poljoprivrede za razne oblasti poljoprivredne proizvodnje, samo su neke od tema koje su mogli čuti poljoprivrednici prokupačke opštine na predavanjima koje organizuje Poljoprivredna stručna služba.

Iz službe naglašavaju da su naišli na veliko interesovanje žitelja, a do sada su predavanja organizovana, ili će u narednom period biti, u Džigolju, Velikoj Plani, Donjoj i Gornjoj Stražavi, Beloljinu, Gornjoj i Donjoj Bresnici, Bacu, Jovinim livadama, Bulatovcu i drugim prokupačkim selima.

"Osim u prokupačkoj, predavanja ćemo obaviti i u ostalim opštinama Topličkog okruga. Organizuju se u seoskim mesnim zajednicama i zadovoljni smo odzivom", kaže savetodavac Dejan Tonić.

Osim pomenutih tema, Tonić ističe da su poljoprivrednici mogli da čuju i korisne savete iz oblasti voćarstva, vinogradarstva, ratarstva i stočarstva. Ideja je, kaže, da im se približe nove tehnologije i dostignuća u oblasti poljoprivrede kako bi se nova saznanja primenila u praksi, a i stvorili ekonomski isplatljivu proizvodnju.

Izvor:https://www.juznevesti.com/Ekonomija/Obuke-za-prokupacke-poljoprivrednike-o-zastiti-zasada-u-zimskom-periodu.sr.html

Ovogodišnji rod šljiva u opštini Prokuplje, zbog aprilskih mrazeva, biće manji za 60 odsto, u odnosu na prošlu godinu.

Lani je ubrano 11.755 tona, tog najzastupljenijeg voća, u prokupačkom kraju.

Savetodavac za voćarstvo u Poljoprivredno stručnoj službi Prokuplje, Magdalena Todorović, rekla je agenciji Beta, da je na području te opštine na 2.049 hektara, berba šljiva je u punom jeku, i biće završena za desetak dana.

Potražnja za šljivom u topličkom kraju izuzetno je velika, s obzirom na to da je nema dovoljno, pa je i otkupna cena od 40 dinara za kilogram mnogo veća, nego prošle godine, kada se za jedan kilogram, plaćalo 12 do 15 dinara. 

Beračima se plaća šest dinara po kilogramu.

Izvor: www.b92.net

Evropska unija i Vlada Švajcarske sa 207.961 evra podržaće pet projekata poljoprivrednih udruženja i dve poljoprivredne zadruge s juga Srbije. Novac je za povećanje obima proizvodnje, tehnološke inovacije i povećanje tržišne konkurentnosti poljoprivrednika nerazvijenih opština s juga Srbije, saopštio je Evropski progres koji je zadužen za realizaciju tog programa. Njime će se kupiti poljoprivredna mehanizacija, oprema za preradu i proizvodnju poljoprivrednih proizvoda ili za manje građevinske radove, poput izgradnje hladnjača ili sušara. Nadležni za realizaciju programa ocenili su da je reč o jedinstvenoj šansi da poljoprivrednici udruženim snagama u okviru zadruga i udruženja, realizuju svoje ideje i unaprede proizvodnju. "Evropski progres" predstavlja najveći razvojni program u Srbiji za podršku razvoju 34 lokalne samouprave na jugoistoku i jugozapadu zemlje. Sredstva za realizaciju Programa obezbeđuju dva velika donatora – Evropska unija i vlada Švajcarske, zajedno s Vladom Srbije.

Izvor: Beta

Da i danas ima onih koji se vraćaju selu i poljoprivredi govori primer Dragana Filipovića (50) iz Glasovika u okolini Prokuplja, koji je zasadio kamilicu na dva hektara. Kada je izgubio posao u Prokuplju, gde je radio u građevinskoj firmi, Dragan Filipović je rešio da uzgaja ovu lekovitu biljku, jer ima dosta neobrađenog zemljišta u selu. Kaže da je to novost za sve i da nije klasična ratarska proizvodnja, ali može dobro da se zaradi. Ovu biljku viđamo svuda, ali je niko nije sadio jer uglavnom sama niče, tako da su njegovi prijatelji bili prilično sumnjičavi kad je počeo. Seme, čija je cena oko 1.500 dinara, dobio je iz Leskovca, s tim da im kasnije preda rod. Filipović kaže da je imao problema sa setvom, jer vremenski uslovi nisu bili povoljni i da setva početkom maja nije dala rezultat koji je očekivao. Kamilica ove godine nije nikla na vreme, pa je nije ni kosio, ali postoji mogućnost da se, posle drljanja seme zgusne i naredne godine da pun efekat. Polje kamilice potpuno je ekološki zdravo, nalazi se na nadmorskoj visini od 600 metara i nijednom u toku godine ne tretira se preparatima i sredstvima za zaštitu. Otkupna cena cveta kamilice ove godine je nešto niža nego ranije zbog dobrog roda – oko 5 evra za kilogram, a sa stabiljkom i cvetom 1 evro. Računica govori da godišnje može da zaradi oko 4.000 evra, odnosno 2.000 evra po hektaru. Filipović planira da nađe ozbiljnijeg otkupljivača i prerađivača ove lekovite biljke i proširi proizvodnju.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31