U poslednjih pet godina proizvodnja rakije u Srbiji povećana je za više od 25 odsto, dok je istovremeno izvoz veći za oko 42 odsto, kažu u Privrednoj komori Srbije.

Pored najpopularnije i najzastupljenije voćne rakija od šljive, popularne šljivovice, koja se izvozi i u SAD, u PKS navode da se poslednjih godina sve više proizvodi i rakija od dunje, kruške, kajsije i maline.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u strukturi izvoza prvih pet zemalja čine Crna Gora sa 19,3 odsto učešća, SAD sa 14,5 odsto, Hrvatska sa 13,5 odsto, Nemačka sa 11,6 odsto i BiH sa 10,1 odsto, dok je učešće ostalih zemalja 31 odsto.

Rakiju se iz Srbije u 2018. najviše izvozila u EU i taj je izvoz vredan 2,1 milion evra, zatim u zemlje Cefta 1,7 miliona evra i u ostale zemlje 1,7 miliona evra.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Srbiji je registrovano oko 530 proizvođača jakih alkoholnih pića, a Ivan Bogdanović iz jedne užičke destilerije kaže za Tanjug da je od ukupne godišnje proizvodnje voćne rakije, 60 odsto namenjeno za izvoz.

Destilerija, koja postoji 25 godina, godišnje proizvede 100.000 litara voćne rakije premijum kvaliteta, kaže Bogdanović i navodi da najviše izvoze u SAD, Kanadu, Australiju, Rusiju, u skoro sve bivše jugoslovenske republike, a da se njihova rakija prodaje i u Nemačkoj, Švajcarskoj, Holandiji, Danskoj, Švedskoj, Austriji i Velikoj Britaniji.

„I dalje su kupci naše rakije u inostranstvu naši iseljenici i njihovi prijatelji”, rekao je Bogdanović i naglasio da su u poslednje tri godine uvećali proizvodnju za oko 25 odsto i da su planovi da održe takav rast i proizvodnje i prodaje.

Proizvođači rakije su, kažu u PKS, veoma zainteresovani za nastup na sajmovima u inostranstvu, tako da se u PKS nadaju i povećanju izložbenog prostora na tim manifestacijama.

Najavljuju da će u narednom periodu raditi na tome da voćna rakija iz Srbije bude prepoznata i na tržištu Rusije, s obzirom da će Sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom stupiti na snagu 60 dana nakon što ga ratifikuju sve zemlje potpisnice.

Pored toga, kako kazu, pružaće pomoć proizvođačima prilikom izvoza, posebno u delu upoznavanja sa carinskim procedurama i tehničkoj dokumentaciji, koja je potrebna za to tržište.

U poslednjih pet godina industrijska proizvodnja jakih alkoholnih pića kao što su prirodna žestoka alkoholna pića od grožđa i vina, prirodna rakija, likeri i veštačka žestoka alkoholna pića je sa 58.304 hektolitara u 2014. porasla na 72.986 hektolitara u 2018. godini, što čini povećanje od oko 25 odsto, javlja Tanjug.

U tom periodu udeo proizvodnje prirodne rakije u ukupnoj proizvodnji jakih alkoholnih pića se povećala sa 27 odsto u 2014. godini na 32 odsto u 2018. godini.

Najviše šljivovice proizvodi se u zapadnom delu Srbije i to od autohtonih sorti šljive požegače i crvene ranke, a u poslednje vreme i od čačanskih sorti.

U istočnoj Srbiji dominiraju specijalne rakije tipa travarice, nanovača, menta, dok se u Vojvodini sve više proizvode rakije od dunje i kajsije, kao i rakije od grožđa.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/445818/Raste-izvoz-rakije-iz-Srbije

Vest da je prodata jedna od najstarijih srpskih "udavača", fabrika Budimka, obradovala je najviše stanovnike Požege i Kosjerića.

Budimka je, podsetimo, prodata na javnoj licitaciji za 212.700.000 dinara kompaniji "Itn grupa" iz Kosjerića koja koja se bavi inovacijama u poljoprivredi i proizvodnjom smrznutog voća i povrća.

Novi vlasnik Budimke, direktor i suvlasnik ITN-a, Vera Marković rekla je, prilikom prodaje da su planirane investicije preko pet miliona evra, a početak rada nekadašnjeg giganta najavljuje za proleće sledeće godine.Da su ozbiljni u svojim namerama, potvrdili su i radnici koje je naš reporter zatekao u decembru u Kosjeriću - uveliko su počele pripreme za novo ulaganje.
Proizvodni program "Budimke" oslanja na njihove sadašnje delatnosti fabrike upravo u Kosjeriću.Sredinom decembra naime, dok je to vreme još dozvoljavalo, ispred fabrike koja se nalazi nedaleko od centra Požege, mogli su se videti radnici koji obavljaju manje radove, sređuju ogradu i dvorište ispred "Budimke". A na samoj kapiji istaknuta je zastava sa logom novog vlasnika.

Voćari iz ovog dela Srbije se raduju što će imati kome da prodaju svoje proizvode, a mnogi građani se nadaju da će u pogonima „Budimke” naći zaposlenje.

Izvor:https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/3140683-pocele-pripreme-za-proizvodnju-bili-smo-ispred-budimke-posle-prodaje-radnici-sminkaju-fabriku

Kako je saopšteno iz kompanije Delta Agrar oni u svojim voćnjacima koji se prostiru na nekoliko stotina hektara u Srbiji gaje između ostalog voća i klupske
sorte jabuka. To su sorte nastale dugogodišnjim ukrštanjem i radom selekcionara zbog čega imaju tačno određene osobine: boju, čvrstinu, ukus i veličinu. Mogu ih uzgajati samo oni proizvođači koji dobijudozvolu od nosioca licence. Brendirane sorte pojavile su se pre 30-ak godina. Danas ih najviše troše najbogatije zemlje: vodeća u Evropi je Velika Britanija, u kojoj samo „pink lejdi“ pokriva 12% tržišta, a sve brendirane jabuke ukupno čine čak petinu ukupne prodaje.
Presdtavnici Delta Agrar su u jednom beogradskom hotelu na moderan način predstavili četiri sorte koje se već gaje u njighovim voćnjacima, a mogu se naći na policama marketa. To su: „modi“, „kiku“, „evelina“ i „pink lady“. Uz pomoć VR naočara novinari i gosti kompanije mogli su da dožive voćnjak u Čelarevu. U sali prilagođenoj za ovaj događaj postavljeni su interaktivni paneli koji su pokazivali karakteristike sorte jabuke koja je spuštena na touchscreen
ekran, a zabavu je predstavljala VR igrica u kojoj su se gosti takmičili u hvatanju padajućih jabuka. Igrica je sem zabavnog imala i humanitarni karakter: pobednik je dobio pravo da 100 kilograma brendiranih klupskih jabuka pokloni instituciji po svom izboru. Možda količina jabuka nije bila preterano velika, ali je bitna pažnja.
Uz sorte koje su danas predstavljene tržištu, Delta Agrar ima pravo i na proizvodnju sorti „isaak“, „red mun“, „svitango“ i „rubens“. Kako su saopštili iz komanije Delta Agrar oni gaje klupske jabuke u voćnjacima u Čelarevu i Zaječaru. Zasad u Zaječaru prostire se na 200ha dok u Čelarevu voćnjak ima površinu preko 600 hektara i predstavlja najveći voćnjak u jednom komadu u ovom delu sveta.U saopštenju koje smo dobili nije bilo reči o ceni i tržištu za klupske jabuke iz Srbije ali već dve godine tržište jabuka, što se Srbije tiče, nije u dobroj situaciji. Razlog tome je velika domaća proizvodnja i smanjenje narudžbina iz Ruske Federacije koja sve više ima svoju proizvodnju jabuka u čemu joj dosta pomažu i slovenački stručnjaci. Takođe, domaći proizvođači na domaćem tržištu uglavnom plasiraju drugu klasu dok prvoklasne jabuke čuvaju u hladnjačama za probirljive strane kupce.
Kako Agrobiznis magazin saznaje Ministarstvo poljoprivrede intenzivno radi na omogućavanju izvoza jabuka iz Srbije u Kinu i Indiju. Pregovori su pri kraju i
ostalo je da se reši deo tehničkih pitanja fitosanitarne kontrole prilikom prometa voća. Delegacija Srbije tim povodom nedavno je boravila u Indiji i kako saznajemo uskoro treba očekivati dobre vesti.Jabuka se smatra jednim od najpopularnijih plodova i najviše se proizvodi od svih vrsta voća na svetu. Najveći proizvođači su Kina, SAD i Poljska. Prema USDA (američko ministarstvo poljoprivrede) Kina je najveći svetski proizvođač jabuka sa proizvodnjom 44 miliona tona godišnje. Međutim, to ne znači da Kina ne uvozi jabuke kao i druge države. Značajni proizvođači jabuke su Turska, indija, Iran, Italija, Rusija, Francuska i Čile. Zbog sezonskog karaktera, vremena zrenja i čuvanja ove zemlje su istovremeno i značajni uvoznici.Takođe, najveće količine jabuke na primer Velika Britanija uveze iz Francuske kroz distributivni lanac Tesco. i te jabuke dolaze iz doline Loare gde je poljoprivreda Francuske najrazvijenija.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2014. godine ukupna proizvodnja voća u Srbiji bila je 1.523.000 tona. Poslednjih godina proizvodnja jabuka je na nivou blizu 500.000 tona. Prinos na visko intenzivnim zasadima (gust sklop biljaka u špaliru) je između 50 i 70 tona po hektaru mada ima primera i sa prinosima preko 100 tona. Izvoz jabuke u 2018. godini bio je 197.602 tone a vrednost je 122,4 milona dolara. Čak 84% izvoza jabuka je u Rusku Federaciju! To je veoma loš pokazatelj koliko je naše tržište jabuka veoma ograničeno i rizično. Prema podacima EUROSTATA za 2017. godinu u Srbiji je voće
zastupljeno na 43.696 hektara, a od toga 57% je zastupljena jabuka. To je svrstalo našu zemlju na šesto mesto u Evropi. Ispred su Poljska sa 160.000 hektara, Italija 55.810 hektara, Rumunija 55.050 hektara, Francuska 38.298 hektara i Nemačka
sa 33.981 hektarom. Dve trećine zasada voća u Evropskoj uniji koncetrisano je u Španiji sa 422.809 hektara to čini 33 odsto ukupnog udela proizvodnje voća u EU. Na drugom mestu je Italijia sa 279.281 hektara na koju otpada 22 odsto i Poljska sa 167.315 hektara.

 Proizvodnja jabuke u svetu  2018/2019. godine / Država Tona (t)
Kina 31.000.000
EU 14.009.000
SAD 5.048.000
Turska 3.000.000
Iran 2.799.000
Indija 2.300.000
Ruska Federacija 1.503.000
Čile 1.264.000
Ukrajina 1.099.000
Brazil 1.049.000
Ostali 5.616.000

Izvor: Agrobiznis magazin 

Na sajmu smo sreli Savu Žmurić iz Ralje kod Spota koji se već prvog dana manifestacije zakitio diplomom za najlepši štand u okviru nastupa beogradskih poljoprivrednika. On se odlučio za uzgajanje dunje jer Šumadija ima pogodno tlo za ovu voćku. „Naša dunja redovno i dobro rađa, izuzetno lepo miriše, ima i dovoljne količine šećera“ kaže Sava.

Kada je reč o zaštiti bilja dunja nije preterano zahtevna, jedina bolest koja može da pravi poblem je Ervinija ali Sava kaže da do sada nije imao problema. On dunju gaji na tri hektara, od čega je polovina u petoj a druga u trećoj godini.  Sa prinosom je zadovoljan i naglašava da pun rod stiže tek u desetoj godini. „U zasadu koji je u petoj godini od sadnje imali smo prinos deset tona po hektaru a kada bude pun rod očekujemo preko četrdeset tona“ dodaje Sava. Kada je u pitanju sortiment Sava se odlučio za leskovačku dunju ali pošto ona nije samooplodna potrebno je imati sortu oprašivača, u ovom slučaju to je vranjska dunja i zastupljena je sa 10% u zasadu. Kada je u pitanju nabavka sadnog materijala sve je nabavio od Dejana Mutavčića iz Velike Drenove i izuzetno je zadovoljan kvalitetom sadnog materijala. Razmak sadnje koji je primenio je 4x5 metara. „Moglo je i malo manje, odnosno zbijenije, ali sam ipak odlučio ovako zbog bolje osvetljenosti biljke“. Što se tiče rezidbe ne preporučuje se zelena rezidba jer to može loše uticati na rod naredne godine tako da više ima posla oko rezidbe u proleće. Najznačajnije što treba postići rezidbom je dobra osunčanost krošnje. Za sada postižu sve sami da urade ali za dve godine kada voćke budu još porasle biće potrebe da se angažuje dodatna radna snaga.

Imajući u vidu da je rod još uvek relativno mali sve količine prerađevina koje proizvede prodaje kod kuće ili direktno kupcima. Za sada ima proizvodnju slatkog  i rakiju od dunja. U planu je proizvodnja za inostranstvo i nabavka savremenog kazana za destilaciju. „Dunja je voćka koja nema šećera kao ostale. Postupak nije značajno različit, mora da se melje i da joj se doda malo vode i šećera kako bi se pokrenuo proces fermentacije. Izuzetno je važno čuvati kominu na određenoj temperaturi. Neko ubacuje kvasce i neke druge dodatke, ja ne, samo 3% šećera i vodu. Kazan za rakiju trenutno iznajmljuje ali planira da ga kupi. Odlučio se za kazan koji može da odvaja etil i nus supstance tako da se dobija rakija koja je prijatnog ukusa i mirisa, jačine od 40 do 45 stepeni. Iako jedan od većih zasada dunje u Srbiji porodica Žmurić je sve sama podigla bez podsticaja a od grada Beograda su dobili ove godine sredstva za nabavku automizera. Kada su u pitanju planovi za naredni period podićiće još jedan hektar dunje a planiraju i podizanje zasada kajsije tako da će ponuditi tržištu džem i slatko od dunje i kajsije i njihove rakije. Čista rakija od dunje  na tržištu košta 2000 dinara. Godišnje proizvede 300 litara rakije tako da očekuje 2021. godine količine sa kojima će moći da izađe na tržište.

 

Za podizanje jednog hektara potrebno je oko 5000 evra ako se ima u vidu da je 1,5 evra sadnica dunje i da ih je potrebno oko 550 komada za jedan hektar. Pre sadnjer je potrebno izvršiti pripremu zemljišta na osnovu urađene analize i sadnice zaštiti od štetočina. Nije neophodno imati navodnjavanje. Od redovnih mera je potrebno đubrenje u jesen, mpk đubrivom 6:12:24 i u maju ureu. U vreme zrenja plodova se zaliva vučenom cisternom.a

Da bi bolje razumeli poziciju turske poljoprivrede u svetu, i mogućnosti saradnje sa ovom zemljom, trebalo bi najpre znati nekoliko činjenica. Turska ima skoro 80 miliona stanovnika, i proizvodi dovoljno hrane za sopstvene potrebe, i za izvoz.
Agrarna prestonica Turske je Antalija, koja čini više od polovine plasteničke proizvodnje povrća, cveća, voća i drugih kultura. Turska ima 3,1 milona registrovanih gazdinstava, od čega 300.000 u Antaliji. Mada je to svega 10% poljoprivrednika ove zemlje, iz Antalije se izveze 27%  poljoprivrednih proizvoda na državnom nivou. Najznačajniji kupac je Irak, sa 6,3 milijarde evra, zatim Nemačka sa 1,5, a tek onda značajno manje Ruska Federacija, SAD, Francuska i druge zemlje.
Antalija jeste prestonica agrara Turske, ali i turistička destinacija koja obezbeđuje veliku potrošnju domaće proizvodnje. Najčešći turisti su rusi i nemci. Kako su nam rekli u privrednoj komori Antalije, u ovom regionu imaju 2000 hektara organske proizvodnje, i ona stalno raste, alije velika potražnja za lepim plodovima koji su sjajni, lepo upakovani vrhunskog kvaliteta za namenu za koju ih kupuju potrošači. Zbog toga ovde smatraju da je primena pesticida normalna, ali je treba kontrolisati i koristiti u granicama dozvoljenog. Kada prođe letnja turistička sezona, Antalija postaje agrarna turistička
destinacija, i krajem novembra održava se veliki sajam GROWTECH, koji okuplja velike i male proizvođače iz celog sveta.
Na sajmu učestvuje 850 izlagača iz 30 država, dok 90000 posetilaca profesionalaca dolazi iz 130 država. Naravno, ovo je značajan događaj i za domaću avio kompaniju Turkish Airlines, koja jedina u svetu ima letove u sve države planete! Uz novi aerodrom u Istambulu, Turska postaje još jači konkurent velikim ekonomijama. Potvrda toga je i sjajno iskorišćena prilika da se ubace na veliko tržište Kine sa trešnjama. To su uveli zahvaljujući trgovinskom ratu između Kine i SAD. Na udaru kineskih mera su i proizvođači trešnje iz SAD.
Kina je najveći svetski kupac trešanja, a Turska jedan od najvećih proizvođača uz dobru logistiku izvoz vrtoglavo raste i nema komentara kao sto je to u Srbiji uobičajeno „Kina je daleko“. Ništa nije daleko ako imate kupca! Tako rade svi ozbiljni proizvođači i trgovci. Međutim, naš odlazak u Tursku, je bila
prilika, da se razgovara o agrarnim medijima na Forumu koji je organizovalo Tursko udruženje novinara TAGYAD, koji prate ovaj sektor uz podršku IFAJ (Međunarodna federacija agrarnih novinara).
Pored jezičkih i finansijskih barijera i novinare širom sveta muči starosna dob izveštača. Manje je mladih novinara u sektoru kao sto je i sve manje mladih poljoprivrednika. To je svetski trend smatraju u PK Antalije, gde su se odlučili da putem društvenih mreža ulože u promociju agrobiznisa i pokušaju da pokažu mladima, da je život na selu i agrobiznis dobar, te da ne treba bežati , već se okrenuti ovom poslu.
Turska poljoprivreda u brojkama:
75% biljna proizvodnja
25% stočarstvo
15 miliona krava
34 miliona ovaca
11 miliona koza
35,5 % teritorije je obradivo zemljište
15% šume
18,4% pokriveno navodnjavanjem
300.000 tona ulov ribe godišnje
druga na svetu po proizvidnji meda

Izvor: Agrobiznis magazin

Domaćinstvo Jovanović iz sela Zagorica, nedaleko od Topole, od davnina se bavi pečenjem rakije, ali one tradicionalne šljivovice. Međutim, ove godine na tom imanju je potekla prva malinovača i kupinovača.

- Pored naše obavezne i daleko prepoznatljive, šljivovice pekao sam rakiju od svih vrsta voća koje uspeva kod nas. Čak i od nekoliko vrsta južnog voća, sve to iz radoznalosti, da vidimo kakva je. Ove godine sam po prvi put pekao rakiju od kupine i maline. Vrlo je jednostavan proces, ali mislim da nema nekog smisla raditi na veće količine. Aroma i kvalitet dobijene rakije nije po mom ukusu, očekivao sam mnogo više. Oni koji su imali prilike da probaju ovu rakiju se ne slažu sa mnom, kažu da je dobra - rekao je za TopPres Dragan Jovanović.

Domaćin otkriva kako teče proces pripreme ove rakije:

- U posudu stavim 70 kilograma kupine koja tu prevri (fermentira), potom dodam 10 kilograma šećera rastopljenog u 30 litara vruće vode i onda sve to dobro izmiksujem uz pomoć hiltija i merača za glet masu. Fermentacija kreće neposredno posle mešanja. Posle tri nedelje kljuk ide u kazan i pristupa se pečenju (destiliranju). Jedan kazan ovako pripremljenog kljuka dao je 18 litara rakije jačine 20 gradi. Isti je postupak i prilikom pripreme kljuka od maline, mušmule, dudinje, jagode, banane.

Jovanović kaže da tradicionalnu šljivovicu ipak ne mogu da zamene neke nove vrste rakija, te da su one namenjene manjim količinama.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2688653/rakije-od-maline-i-kupine-iz-topole-ima-li-sljivovica-konkurenciju

Zbog nestabilnog tržišta, povećanih troškova proizvodnje, pada cena voća i nesigurnog otkupa za izvoz, sve više voćara iz Topole odlučuje se za još jednu dodatnu proizvodnju. Među njima je i Dušan Vasić koji je otpočeo uzgajanje ljutih papričica, a pored pravljenja začina i njihove prodaje papričice stavlja i u već postojeće proizvode, rakiju i sokove.

Vasić, koji je diplomirani inženjer voćarstva i vinogradarstva, pored voćarstva kojim se bavi već 9 godina otpočeo je i organsko uzgajanje ljutih papričica na 5 ari i ima oko 8 različitih sorti papričica ljutine između 350.000 i milion i po skovila."Treba iskoristiti prvo stare sorte koje su otporne na bolesti i štetočine, treba im i redovno zalivanje, bez đubrenja i bez upotrebe pesticida, ja radim sve da bude što prirodnije. Kod mene je sve pušteno da samo odradi proces, imamo jedan deo koji uopšte nismo obrađivali i u kojem je ostavljena i trava. Papričicama je toplota dosta bitna, jer od količine toplote zavisi i ta njihova ljutina, preterana vlaga im čak i smeta, ne treba mnogo da se zaliva. Sa sokom u kombinaciji koristim najblažu varijantu sa crvenim habanerom koji je 350 hiljada skovila, a u rakije stavljam različite, od svake sorte i ljuće i blaže", kaže Vasić.

Dušanova ljuta priča započela je eksperimentisanjem različitih ukusa i kombinacijom papričica sa već postojećim proizvodima. Pored začina od dehidrirane samlevene ljute paprike Dušan je stavio papričice i u sok od jabuke i u rakiju od jabuke."Inače je kombinacija slatkog i ljutog jako dobra. Pošto se bavim proizvodnjom jabuka, a samim tim i soka od jabuke, i pošto sam već krenuo da proizvodim ljute paprike, došao sam na ideju da probam da pomešam malo. Inače taj sok je jako dobar za cirkulaciju i ima interesantan ukus, jer je jabuka jako slatka i lepa, a ta ljutina ostaje u grlu i pomaže u borbi protiv bakterija i virusa. Kada je rakija u pitanju, isto ima lekovito dejstvo i isto se po malo konzumira. Taj kapsaicin se otpušta i on je jako dobar za cirkulaciju, koristi se kao neki narodni lek", kaže Vasić.

Vasićev cilj je da proširi organsku proizvodnju ljutih paprika, da nastavi da eksperimentiše sa različitim sortama, ali i da proširi svest kod ljudi o značaju za zdravlje kapsaicina koji se nalazi u ljutim papričicama, poboljšavajući prilikom konzumiranja cirkulaciju i imunitet organizma.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/sladak-profit-od-ljutih-papricica-organska-proizvodnja-na-5-ari-ljutina-i-do-milion-i/gcwlq5y

Grad Pirot bi trebalo da uskoro potpiše ugovor sa Institutom za tehnologiju i higijenu mesa, kao najpovoljnijim ponuđačem, za izradu elaborata zaštite geografskog porekla pirotske peglane kobasice. Pomoćnik gradonačelnika Pirota za poljoprivredu, Goran Popović, kaže da su sve aktivnosti po ovom pitanju blagovremeno pokrenute i elaborat bi trebalo da bude gotov za nekoliko meseci.

Svi poljoprivrednici, koji koji registruju proizvodnju peglane kobasice moći će da računaju na podsticaje Fonda za razvoj poljoprivrede u iznosu od pedeset posto od vrednosti opreme za proizvodnju.Peglana kobasica se proizvodi isključivo u Pirotu i jedinstvena je po svom sastavu i načinu proizvodnje. Šira javnost dugo nije znala za ovaj pirotski proizvod, a poslednjih godina peglana kobasica je izuzetno tražena i sve je više ljudi koji se bave proizvodnjom.

Izvor:http://www.plusonline.rs/ekskluzivno-uskoro-zastita-geografskog-porekla-i-za-pirotsku-peglanu-kobasicu/

Proizvodnja mleka je tradicionalno zastupljena u svim delovima naše zemlje. Ipak, s obzirom na to da se obavlja u različitim uslovima na manje ili više razvijenim farmama, to se može značajno odraziti na njihovu održivost a samim tim i profitabilnost.

Dr. Vladan Bogdanović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu objasnio je koji su to faktori koji utiču na proizvodnju mleka u Srbiji i kako se može postići dobra cena ovog proizvoda.

- Povećanje proizvodnje mleka u Srbiji, a samim tim i cene mleka direktno je povezano sa veličinom farme i genotipom koji je na farmi prisutan. Veće farme sa specijalizovanim genotipovima pokazali su veću održivost u proizvodnji mleka. Ipak, mnogi naši stočari pored mleka, na svojim farmama žele da imaju i proizvodnju mesa, tako se i to treba uzeti kao prepreka u razvoju mlečnih farmi i njihovoj održivosti - objašnjava Vladan Bogdanović.

Pored toga i određeni postupci reporduktivne tehnologije takođe se pokazuju kao značajni za neku buduću održivost ove proizvodnje.Ovde postoji jedan parametar koji je vrlo značajan, a to je kontakt sa savetodavnom službom. Komunikaciju sa savetodavcima i potrebu za njihovim savetima imaju uglavnom mlađi odgajivači. Oni su ujedno i otvoreniji za određene inovacije i tehnologije u proizvodnji koje још nisu toliko zastupljene, ali koje potencijalno mogu da imaju uticaj na povećanje inteziteta i efikasnosti unutar ove grane.

- Kada posmatramo taj segment, može се reći da edukovaniji odgajivači, koji su mlađi, odgajivači koji redovno imaju kontakt sa Poljoprivrednom stručnom i savetodavnom službom, oni koji redovno posećuju različite seminare, obuke ili stručna savetovanja uvek su otovreniji za neka nova saznanja i primenu nekih novih rešenja u proizvodnji - ističe Vladan Bogdanović.Uvek postoji neki sukob između proizvođača i prerađivača. Odgajivači čak i kada su najzadovoljniji uvek bi očekivali nešto malo više, za razliku od prerađivača koji uvek očekuju nešo nižu cenu.

- Cene za proizvedeno mleko generalno se neće nešto mnogo povećavati, to nije slučaj samo kod nas. To je slučaj svuda u Evropi u industriji mleka. Međutim, ono na čemu se stavlja akcenat poslednjih godina nije povećanje cene mleka, već pojeftinjenje proizvodnje - ističe profesor Bogdanović.

Dakle, ono o čemu bi proizvođači trebalo da razmišljaju jeste kako da sa jeftinijom proizvodnjom dobiju konkurentan proizvod. Odnosno, kako da farmer uprkos pojeftinjenju bude rentabilan na tržištu mleka.Profesor Vladan Bogdanović ističe da je veoma teško odrediti koliko je tačno grla za rentabilnost proizvodnje bilo dovoljno, ali okvirno bi to bilo nekih 25 do 30 krava. To je, kako on ističe, neki minimum koji bi, jedna proizvodnja na porodičnim gazdinstvima bez angažovanja dodatne radne snage, trebalo da poseduje da bi bila rentabilna.

Što je već broj broj grla stoke, potrebno je i više radne snage, takođe i zahtevi u proizvodnji hrane su veći. Sa većim ulaganjima, ipak, veći je i ekonomski profit, kaže naš sagovornik.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2639381/da-li-mlekarstvo-moze-biti-rentabilno-kako-postici-dobru-cenu-mleka-u

U septembru tradicionalno imamo veliki broj manifestacija na kojima se izlažu plodovi rada, ali i saopštavaju rezultati u proizvodnji. Dešava se da komentare cena daju i oni koji nemaju iskustva iz prethodnih godina, a čak i to da komentarišu recimo tržiše i proizvodnju u Indiji, a da Indiju sem na fotografijama
nisu ni videli.
Zbog svega toga treba biti oprezan u tumačenju raznih “analiza stručnjaka” koje često mogu biti inspirisane ličnim motivima i profitom. U našem časopisu trudimo se da objektivno sagledamo aktuelnu situaciju i pre svega damo savete, kako da budete uspešan proizvođač, i da svoju robu plasirate do potrošača. Najbolje je kada sve što proizvedete sami i preradite, pa prodate. Ali, kako u životu nije baš sve savršeno, tako ni u našem poslu nije. Stalno morate da se usavršavate, posećujete obuke, razmenjujete iskustva sa kolegama. Možda vam se sajmovi ponekad učine dosadnim jer ih posećujete svake godine. Međutim, nema iste godine kao što nema ni dva ista čoveka. Uvek može nešto novo da se vidi, čuje ili da vas podseti na ono što ste zaboravili.
Na Sajmu u Kragujevcu sreli smo jednog mladog čoveka koji je ipak odustao od toga da bude automehaničar u gradu i vratio se dedovini, gde proizvodi ljute paprike, mnogi su od nje odustali odavno, ali zato postoje ovakvi primeri gde se proizvodnja ponovo uspostavlja, radi u većim količinama i proizvodi za krajnje potrošače. Ipak za sve treba imati malo entuijazma, mladalačkog poleta i što ne reći hrabar i poletan.
Vreme je i za planove za narednu godinu. U GRUŽA AGRARU planiraju da grade hladnjaču i “pak centar“. Imali su odlične izvozne rezultate kada je reč o borovnici, nadaju se boljoj ceni jabuka i većoj tražnji. Bili smo u poseti poljoprivrednicima iz Orašca, srpskog istorijskig centra gde su se dizale bune ali i pekla
najbolja šljivovica. Kako je danas i čime se bave, saznajte u Agrobiznis magazinu.
Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina!

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31