Čuveni trkač Jusein Bolt se kune u njega – koristi ga od detinjstva kuvanog, pečenog, prženog, u čorbi, kao prilog ili glavno jelo.U pitanju je batat, sve češći sastojak na domaćim trpezama, ali i sve češći proizvod na srpskim njivama.

Bio narandžaste, bele ili ljubičaste boje, batat je postao nezaobilazan deo pijaca i supermarketa. Zovemo ga još i slatki krompir, iako sa krompirom nema nikakve veze.Batat niti pripada krompirima, niti su u rodu, zajednički im je samo krtolast koren i to što se manje-više pripremaju na isti način, s tim što batat ima široku upotrebu i u slatkim dezertima, koja kod krompira manjka. Sve ostalo, a tu spadaju nutritivni sastav i lekovitost, ide u prilog batatu.

Batat potiče iz Južne Amerike, gde se uzgaja skoro 5.000 godina, ali je rasprostranjen na svim kontinentima, a od pre nekoliko godina ova višegodišnja tropska biljka stidljivo se proizvodi i kod nas.

Oni koju se drznuli da se upuste u avanturu gajenja nečega što nije opšte poznato u Srbiji tvrde da se od ove krtole može zaraditi i do 10.000 evra po hektaru, a to što je sve traženiji, a još nedovoljno rasprostranjen na tržištu još je jedna stvar koja mu na našem podneblju ide u prilog.

Beli batat daje najveći prinos, ljubičasti je na glasu kao najzdraviji, a u Srbiji je najpopularniji narandžasti batat.

Batat je prava nutritivna bomba: 200 grama tog nepravilnog korena sadrži istu količinu beta-karotena koliko i pet kilograma brokolija, a samo 140 grama batata namiri preporučenu dnevnu potrebu za vitaminom E, prenosi portal Bolja zemlja.

Ukus mu je slatkast, kremast, malo podseća na pečenu bundevu, a prepun je vitamina i minerala, pa ga roditelji biraju kao prvu hranu za bebe. Restorani su počeli u jelovnicima da umesto klasičnog pomfrita služe onaj od batata, jer lepo izgleda, a i zdraviji je.

Za razliku od krompira koji trenutno košta oko 50 dinara ali mu cena pada tokom godine i mnogo niže, cena slatkog krompira se ne menja mnogo već godinama, pa je za kilogram potrebno izdvojiti oko 250, 300 dinara.

Uprkos paprenoj ceni, batat ima svoje redovne kupce, pa veći marketi ne dozvoljavaju da gajbica sa njim bude prazna.

Batat se sadi tokom juna, a najveća boljka poljoprivrednika, suša, njemu ide u prilog. Ovaj krompir može da izdrži temperature iznad 50 stepeni celzijusovih, ali mu zato minus uopšte ne prija. Otporan je na štetočine, pa se sredstva za zaštitu praktično ne koriste, što je još jedan od razloga njegove popularnosti na tržištu.

Batat se vadi kada koren dostigne više od 150 grama, što se može očekivati 100 do 130 dana nakon sadnje. Vadi se od avgusta do oktobra i važno je završiti taj posao pre mraza. Znak tehnološke zrelosti korena je beli sok koji curi iz biljke.

Jedna biljka daje do tri kilograma korena i u komercijalnoj proizvodnji prinos može biti od 20 do 50 tona po hektaru. Berba listova batata, koji su takođe jestivi, moguća je i nekoliko puta godišnje.

Za one koji hoće da odu korak dalje od same proizvodnje, mogu da se otisnu u preradu i da prave brašno od batata, pire, čips, kašice.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2021&mm=02&dd=10&nav_id=1809221

INDUSTRIJA u Srbiji je u decembru, posle pada proizvodnje u oktobru i novembru, zabeležila rast. I to najveći rast posle aprilskog "sloma". Proizvodnja je u 2020, zahvaljujući rudarstvu i elektoprivredi, zabeležila i blagi porast u odnosu na prethodnu i to za 0,4 odsto.
Stručnjaci Ekonomskog instituta u "Makroekonomskim analizama i trendovima" napominju da je u decembru došlo do preokreta. Ukupna industrijska proizvodnja je međugodišnje povećana za 4,1 odsto, a proizvodnja prerađivačke industrije za 5,5 odsto. Presudni doprinos decembarskom rastu dali su prehrambena, metalska i hemijska industrija, ali i proizvodnja nemetalnih minerala.

- Proizvodnja prehrambenih proizvoda je u decembru 2020. međugodišnje povećana za 4,2 odsto, porast u celoj godini izneo je 2,6 odsto - stoji u MAT-u. - Tokom godine rast je bio manje-više stabilan, a najveći porast u celoj godini od 13,6 odsto ostvarila je proizvodnja mlečnih proizvoda, čije je učešće u ovoj oblasti najveće. Najstabilnijim rastućim trendom odlikuje se proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina. Posle incidentnog pada u novembru, to je nedoknađeno u decembru, u kome je međugodišnji porast izneo 41,5 odsto. Oporavila se i proizvodnja hemijske industrije, te proizvodnja od gume i plastike. Treba skrenuti pažnju na rast u oblasti proizvodnje nemetalnih minerala. Ona je u decembru prevazišla prosek prethodne godine za skromnih šest odsto.

Vrednosti i izvoza i uvoza su lane bile manje nego u 2019, s tim što je uvoz pao nešto više od izvoza. Izvoz je vredeo 2,8 odsto manje, a uvoz je bio manji za 3,8 odsto. Uvoz je bio pokriven izvozom sa 74,3 odsto.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/963029/mleko-poguralo-rast-privrede-oporavak-industrijske-proizvodnje-decembru

Na poljoprivrednom dobru u Čurugu je pre više od decenije sagrađena energana na biomasu. Danas je jedna od najvećih organskih farmi u Evropi. Farma je čista kao apoteka, a fermentisani stajnjak miriše na profit.Poljoprivrednici Srbije imaju rešenje za izazove zelene i cirkularne ekonomije. Biopostrojenje na farmi sa 2.200 goveda prerađuje stajnjak i biomasu u električnu i toplotnu energiju, a organsko đubrivo omogućilo im je da sertifikuju 1.700 hektara organskih oranica.One daju organske žitarice koje se koriste u jedinoj fabrici stočne biohrane u regionu.

"Sada smo uključeni u preradu organskog neoplastnog otpada kao ta poslednja karika gde se vrši tretman i uništavanje otpada. Godišnje preko 7.000 tona organskog neoplastnog otpada završi u našem postrojenju i iskoristi se za proizvodnju električne energije i đubriva", kaže tehnički direktor Jovica Kosanović.

Krave su slobodne, i uglavnom se same tele. Godišnje se isporuči 6.000.000 litara organskog mleka. Telad su na prvom mestu, doji ih robot za napajanje, a poslastica im je teleći musli.

"Svako tele ima ogrlicu sa risponderom. Prilikom napajanja taj robot daje određenu količinu mleka na dnevnom nivou", ukazuje rukovodilac farme Aleksandar Vojkić.

Ministarstvo poljoprivrede subvencioniše upotrebu obnovljivih izvora energije u agraru nacionalnim i IPARD merama.

"U zavisnosti od sektora koji konkuriše – da li je to voće, povrće, sektor mesa ili mleka – moram da kažem da sektor mleka može da ostvari podsticaje IPARD-a i do dva miliona evra", navodi pomoćnik ministra poljoprivrede Aleksandar Bogićević.

Farma je čista kao apoteka, a fermentisani stajnjak miriše i to na profit. Eksperimentalna proizvodnja piletine u skladu sa Pravilnikom o dobrobiti životinja omogućila im je prodaju za unapred poznatog kupca, po dva puta višoj ceni.

Čurug dokazuje da poljoprivreda budućnosti nije samo fabrika zdrave hrane već i energije sa značajnim edukativnim i turističkim potencijalom.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4249194/bioenergana-curug-biomasa-farma-energija.html

Izvoz kukuruza iz Srbije u Kinu može se očekivati od oktobra sa žetvom ovogodišnjeg roda, a proizvođači se mogu nadati povećanju cene te robe što će im omogućiti da podignu prinose kukuruza u narednim proizvodnim godinama, ocenio je u izjavi Tanjugu Vukosav Saković iz Poslovnog udruženja Žita Srbije.

"Želja Srbije je bila da kinesko tržište bude otvoreno i na tome je Ministarstvo poljoprivrede intenzivno radilo. Krajem 2019. zvanična delegacija iz Kine bila je gost našeg Ministartva radi usaglašavanja fitonasanitarnih uslova za izvoz kukuruza, ali i rezanca šećerne repe. Oni su posetili naše velike izvoznike i skladištare", rekao je Saković.On je ocenio da je tehnički deo posla koji je usledio potrajao nešto duže najverovatnije i zbog epidemije korona virusa, pa je do usaglašavanja propisa došlo tek pre neki dan.

"Time su otklonjene sve administrativne prepreke za pojavljianje našeg kukuruza na kineskom tržištu. To je veoma bitno za našu zemlju, ali ne najbitnije za proizvođače, jer se tražnja našeg kukuruza znatno povećava, što će se u krajnjem slučaju pozitivno doraziti na cenu koju će oni dobijati na međunarodnom tržištu",naglasio je Saković.

On je objasnio da se ozbiljniji izvoz kukuruza u Kinu može očekivati tek od nove žetve najesen, jer su raspoložive količine te robe za izvoz kojih prema podacima Ministarstva poljprivrede ima oko 3,8 miliona tona, već rezervisna nekoliko meseci unapred.Saković ne isključuje mogućnost da se izvesna količina kukuruza iz Srbije pojavi na kineskom tržištu i ranije zbog toga što je jedna od najvećih žitarskih kompanija iz Kine i do sada bila kupac ove robe u našoj zemlji, ali je zbog neusaglašenih propisa prodavala trećim zemljama.

"Bitno je za Srbiju da je povećana tražnja, iz te tražnje cena, a to će verovatno omogućiti proizvođačima da rade na povećanju prinosa, čime bi mogli da stignu do nekih većih količina za izvoz", ocenio je Saković.

On je napomenuo kako se ne zbog plodoreda ne može očekivati da će najzastupljenija ratarska kultura kod nas biti sejana na većim površinama, pa je uvećanje prinosa jedini način da dođemo do većih količina kukuruza za izvoz.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/izvoz-u-kinu-moze-da-poveca-cenu-kukuruza/6zxwfs4

Lane je krompir imao rekordno nisku otkupnu cenu, pa ipak u gazdinstvu porodice Sarvak iz Mužlje planiraju da povećaju površine pod ovom poljoprivrednom kulturom.Krompir smo prodali odmah po ceni od 15 dinara, što je za nas katastrofa, ali bila bi još veća da smo ga skladištili. Skladištenje mesečno po kilogramu košta 2,5 dinara, a otkupna cena krompira se nije povećala. Ali, ja ne gledam godinu po godinu, nego gledam na period od pet do deset godina. Prošla godina je bila loša, što ne znači da će i sledeća biti takva. Meni je krompir prirastao srcu, imam gotovo kompletnu mehanizaciju, od kombajna do mašine za pranje i pakovanje, tako da planiram povećanje površina, ističe Oskar Sarvak.

Krompir će se naći na 25 hektara, od kojih će nekoliko hektara biti pod agrilnom folijom, kako bi dospeo što ranije. Na pola hektara imaće ga i u plasteniku.

Mi smo konkurentni sa mladim, kao i sa opranim krompirom. Moramo ga imati već 1. maja i rani prinos izvuče kasniju proizvodnju, ističe Sarvak, koji je gotovo kompletnu proizvodnju krompira mehanizovao jer, kako kaže, najveći problem je radna snaga i ručni rad, koji proizvodnju poskupljuje do neisplativosti.

Slična je situacija i sa crnim lukom. Sarvakovi su ga prodali bukvalno sa njive, po 12 dinara, što je takođe izuzetno niska cena. Problem su skladišni kapaciteti i čuvanje luka u zimskim mesecima.

Na luku se još učimo, moramo da savladamo sve finese, tako da ću ga posejati na tri hektara. Kad naučimo sve što treba, povećavaćemo površine. Treba nam još mehanizacije, jer ni za luk ne računam na ručni rad. Sa cenom od 12 dinara i nadnicama, mene u računici nema, ističe naš sagovornik.

Sarvakovi seju i šargarepu. Ove godine to povrće će se naći na 15 hektara.

I kod šargarepe nam je cilj da što pre dospe. Dve nedelje ranijeg dospevanja nama isplati kasnije niske cene. Zato ću je na 1,5 hektara prekriti agrilnom folijom, kako bi što pre vadili mladu šargrepu, koja ima odličnu cenu, objašnjava Sarvak i dodaje da od svaštarenja nema ništa. Svi planovi za budućnost vezani su za pomenute tri povrtarske kulture.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/u-gazdinstvu-sarvak-iz-muzle-na-mladi-krompir-racunaju-vec-od-maja-21-01

Najpoznatija američka kompanija za izgradnju staklenika Havecon oslučila je da ode korak dalje i svojim kupcima ponudi staklenike  po sistemu „ključ u ruke“. Ne samo što će u potpunosti graditi i opremati staklenike već će kupcima ponuditi i pokretanje proizvodnje salate.

-Ovom novom inicijativomlakše će se otvoriti vrata u industriji hrane. Uzgoj povrća koji je bliži potrošačima smanjiće troškove transporta i pomoći da se smanji uzvoz hrane - rekao je izvršni direktor  ove kompanije Henk Verbakel, a piše časopis Horti dejli. 

- Zajedno sa našim partnerima i dobavljačima imamo više od 100 godina kombinovanog iskustva u poljoprivredi. Idemo u korak sa vremenom pa ćemo našim kupcima ponuditi i najmoderniji način proizvodnje, odnosno hidroponske plastenika za nekoliko vrsta voća i povrća. Koristimo svoje znanje kako bismo podigli standarde u proizvodnji - rekao je Henk Verbakel.

Podsećamo, hidroponska proizvodnja je uzgoj povrća bez zemlje odnosno u supstratu ili asupstratnim smešama kao što su kamena vuna, kokosova vlakna, perlit, glinene kuglice... Ovakav vid proizvodnje omogućava ispunjavanje svih ekoloških uslova u kontrollisanom zatvorenom prostoru kao što su plastenici i staklenici. 

- Upravljaćemo čitavim projektom od početka do kraja. To znači da imate posla samo s jednom kompanijom - rečeno je u ovoj kompaniji.

Kako ističu uzgoj proizvoda u hidroponskom stakleniku ima mnogo prednosti.

-Temperatura staklenika i ulazni podaci mogu se precizno kontrolisati, omogućavajući biljkama da brže rastu i suočavaju se sa manje bolesti u odnosu na useve koji se gaje na otvorenom polju.  Pored toga, sistem navodnjavanja u zatvorenom prostoru daje mogućnost za uštedu vode uz manje korišćenje đubriva nego pod otvorenim nebom. 

Potražnja za ovim plastenicima je izuzetno velika i do sada su izgradili više od 400 stakleničkih objekata širom sveta. U pitanju su staklenici različitih veličina od onih manjih do onih koji se prostiru na nekoliko hektara.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Vinogradarstvo i vinarstvo u Srbiji postaju sve značajnije privredne grane.To je prepoznala i država koja kroz subvencije podstiče njihov razvoj. Nedavno je Vlada Srbije usvojila i Strategiju razvoja tog sektora u narednih deset godina.Strategija predviđa da se u narednoj deceniji površina pod vinogradima i količina proizvedenog vina utrostruči.Preduslov za intenzivniju proizvodnju grožđa je i ukrupnjavanje vinograda koji su danas u proseku površine od svega 28 ari.

Srbija ima dobre agroekološke i geomorfološke karakteristike za razvoj vinarstva.

"Potencijali su ogromni. Država je to prepoznala i mi sa velikim zadovoljstvom možemo da kažemo da sada idemo napred u jedan nezaustavljiv razvoj. Razvoj vinske kulture inplicira i razvoj kulture jedne zemlje. Vino je oduvek bilo i predstavljalo kamen međaš između kulturnih civilizacija i varvara", kaže Marko Malićanin, predsednik UO Saveza vinara i vinogradara Srbije.

Stručnjaci u oblasti vinarstava i vinogradarstva se školuluju na beogradskom, niškom i novosadskom univerzitetu, ali su svi oni uskostručno obrazovani.

Strategija predviđa školovanje kadrova koji će se vinom baviti od vinograda do polica vinarija i supermarketa širom sveta.

U proizvodnji vina marketing je presudno važan i u njega će se svake godine ulagati pet miliona evra.

Vinarstvo snažno podstiče i turistički razvoj jer taj vid turizma poslednjih godina doživljava ekspanziju.

"Kroz ovu strategiju ćemo i zadržati mlade ljude, edukovane, da im stvorimo uslove da mogu da nastave da žive i da rade, da se ovde razvijaju i kroz taj razvoj školstva smo želeli da na svakom području mladi ljudi dobiju šansu i naravno da ćemo u tome uspeti", ističe Stevan Rajta, direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije.

U Srbiji danas postoji nekoliko desetina vinarija koje prozvodne odlična vina.

Vlasnici najpoznatijih beogradskih restorana kažu da kada je vino u pitanju, naši ljudi najradije biraju domaće.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4196010/vino-vinogradarstvo-srbija-strategija-razvoj.html

Šajkaški rasadnik cveća Đurendić pravi je primer uspešnog porodičnog posla. Već 17 godina Duško i Dragana Đurendić bave se proizvodnjom i prodajom cveća.

Đurendići kažu da je sve počelo proizvodnjom rasada povrća, ali su vremenom shvatili da je cveće mnogo isplativije, pa su se zato odlučili za promenu i posvetili isključivo uzgajanju cveća.

- Svaki početak je težak, naročito kad morate sami da se snalazite i informišete jer jednostavno nema ko da vam pomogne - kaže Dragana Đurendić.

Kako dodaje, proizvodnja cveća je bila nešto sasvim novo za njih, ali su uz literaturu, seminare i savete starijih kolega mnogo toga saznali i počeli da primenjuju u praksi.

Njan suprug Duško dodaje da je Šajkaš odlična sredina za proizvodnju, kako zbog raspoložive površine, tako i zbog geografskog položaja, jer je mnogima blizu, pa im mušterije dolaze iz različitih krajeva.

Bašte su, kako dodaje, velike pa mogu da koriste velike plastenike i uzgajaju cveće na površini od nekih 1.800 m2.

- Iako je voda u Šajkašu dosta kvalitetna, mali problem nam pravi nedostatak kiselosti u njoj jer biljka zbog toga ne želi da usvaja hranu i samim tim se ne razvija, ali to rešavamo dodavanjem kiseline u prehranu. U suštini, ovde nam je dobro i zadovoljni smo - kaže Dušan.

Posao uzgajanja cveća mora da se razvija polako. Vremenom proizvođači shvataju šta im treba, a svaka biljka je drugačija, pa se razlikuju i potrebni uslovi. Jedno je sigurno: put do kvaliteta zahteva mnogo pažnje i rada.

- Radni dan počinje oko šest, kada, nakon doručka, odlazimo u plastenik i gledamo šta treba da se uradi, zalije, presadi i slično. Tu se organizujemo, rasporedimo dužnosti i do pauze za ručak uradimo deo posla, a ostatak završimo uglavnom do kraja dana. U toku sezone dolaze žene koje nam pomažu, i to nam mnogo znači i olakšava posao. Duško je uglavnom zadužen za teže poslove, a zimi imamo i dodatnu radnu snagu, naročito oko loženja uglja i održavanja temperature u plastenicima, tu nam naš sin Đorđe dosta pomogne - ističe Dragana.

Kao student treće godine fitomedicine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Đorđe stiče znanja koja će kasnije moći da primenjuje u porodičnom rasadniku i tako preuzme određeni deo posla na sebe.

Đurendići kažu da im je najvažnija prolećna sezona. Ona zahteva najviše posvećenosti i posla, tada je roba najtraženija te, bez obzira na čitavu sitaciju s koronavirusom, nisu osetili pad prometa.

- Bez obzira na sve što se dešavalo, imali smo veoma dobru prodaju. Ljudi su većinu vremena provodili kod kuće i jednostavno su želeli da ulepšaju ambijent, da mogu da uživaju, pa je to sigurno uticalo na to da promet ostane na očekivanom nivou. Tek početkom jeseni polako smo mogli da osetimo uticaj situacije na promet. Najviše smo bazirani na pijace i prodaju od kuće, ali jesenja proizvodnja i inače tako funkcioniše, pa nas to nije iznenadilo ili poremetilo. Zimi uzgajamo božićnu zvezdu, žito, hrizantemu, ikebane, i to distribuiramo po cvećarama - objašnjava Duško.

- Imamo širok asortiman, ali najviše se prodaju muškatle. Jednom me je Đole pitao da li mi u plasteniku gajimo samo njih, nije mu bilo jasno zašto ih imamo toliko u ponudi, ali ljudi to najviše kupuju i tako je godinama - kroz smeh govori Dragana, i dodaje da imaju mušterije koje im se godinama vraćaju jer su prepoznale njihov rad, trud, ali pre svega kvalitet.Кako Šajkašani kažu, subvencije Pokrajinskog fonda za poljoprivredu mnogo im znače jer na taj način pokriju određeni deo troškova.

- Dugo se bavimo ovim, možemo sebi da priuštimo da ulažemo da bismo dobili kvalitet, a u tome nam pomažu i subvencije. Uz pomoć njih smo, na primer, kupili peć na ugalj i tako smo se rešili velikog posla. Pre kupovine te peći, noću smo morali da ustajemo na svaka dva sata i ložimo vatru, a sad to radimo predveče i mirni smo do ujutru - kažu Đurendići.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/3089361/sajkas-odlicna-sredina-za-proizvodnju-cveca

Šajkaški rasadnik cveća „Đurendić” pravi je primer uspešnog porodičnog posla. Već sedamnaest godina Duško i Dragana Đurendić bave se proizvodnjom i prodajom cveća.Đurendići kažu da je sve počelo proizvodnjom rasada povrća, ali su vremenom shvatili da je cveće mnogo isplativije, pa su se zato odlučili za promenu i posvetili isključivo uzgajanju cveća.

Svaki početak je težak, naročito kad morate sami da se snalazite i informišete jer jednostavno nema ko da vam pomogne, kaže Dragana Đurendić.

Kako dodaje, proizvodnja cveća je bila nešto sasvim novo za njih, ali su uz literaturu, seminare i savete starijih kolega mnogo toga saznali i počeli da primenjuju u praksi.

NJen suprug Duško dodaje da je Šajkaš odlična sredina za proizvodnju, kako zbog raspoložive površine, tako i zbog geografskog položaja, jer je mnogima blizu, pa im mušterije dolaze iz različitih krajeva.

Šajkaš je veoma dobro mesto za proizvodnju, priča Duško.

Bašte su, kako dodaje, velike pa mogu da koriste velike plastenike i uzgajaju cveće na površini od nekih 1.800 kvadrata.

Iako je voda u Šajkašu dosta kvalitetna, mali problem nam pravi nedostatak kiselosti u njoj jer biljka zbog toga ne želi da usvaja hranu i samim tim se ne razvija, ali to rešavamo dodavanjem kiseline u prehranu. U suštini, ovde nam je dobro i zadovoljni smo, veli Dušan.

Posao uzgajanja cveća mora da se razvija polako. Vremenom proizvođači shvataju šta im treba, a svaka biljka je drugačija, pa se razlikuju i potrebni uslovi. Jedno je sigurno: put do kvaliteta zahteva mnogo pažnje i rada.

Radni dan počinje oko šest, kada, nakon doručka, odlazimo u plastenik i gledamo šta treba da se uradi, zalije, presadi i slično. Tu se organizujemo, rasporedimo dužnosti i do pauze za ručak uradimo deo posla, a ostatak završimo uglavnom do kraja dana. U toku sezone dolaze žene koje nam pomažu, i to nam mnogo znači i olakšava posao. Duško je uglavnom zadužen za teže poslove, a zimi imamo i dodatnu radnu snagu, naročito oko loženja uglja i održavanja temperature u plastenicima, tu nam naš sin Đorđe dosta pomogne, ističe Dragana.

Kao student treće godine fitomedicine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Đorđe stiče znanja koja će kasnije moći da primenjuje u porodičnom rasadniku i tako preuzme određeni deo posla na sebe.

Što više na fakultetu učim o biljkama, sve me više zanimaju, kaže dvadesetjednogodišnji Đorđe.

Kako kaže, neke stvari dodatno istražuje, ali i sam studijski program je takav da se izučavaju predmete koji se tiču biljaka, oboljenja, virusa, a to će mu kasnije mnogo značiti.

Zbog toga sam i upisao taj smer, da bih naučio što više jer želim da pomognem roditeljima i planiram da nastavim ovaj posao, kaže Đorđe.Kako Šajkašani kažu, subvencije Pokrajinskog fonda za poljoprivredu mnogo im znače jer na taj način pokriju određeni deo troškova.

Dugo se bavimo ovim, možemo sebi da priuštimo da ulažemo da bismo dobili kvalitet, a u tome nam pomažu i subvencije. Uz pomoć njih smo, na primer, kupili peć na ugalj i tako smo se rešili velikog posla. Pre kupovine te peći, noću smo morali da ustajemo na svaka dva sata i ložimo vatru, a sad to radimo predveče i mirni smo do ujutru.Đurendići kažu da im je najvažnija prolećna sezona. Ona zahteva najviše posvećenosti i posla, tada je roba najtraženija te, bez obzira na čitavu sitaciju s koronavirusom, nisu osetili pad prometa.

Bez obzira na sve što se dešavalo, imali smo veoma dobru prodaju. LJudi su većinu vremena provodili kod kuće i jednostavno su želeli da ulepšaju ambijent, da mogu da uživaju, pa je to sigurno uticalo na to da promet ostane na očekivanom nivou. Tek početkom jeseni polako smo mogli da osetimo uticaj situacije na promet. Najviše smo bazirani na pijace i prodaju od kuće, ali jesenja proizvodnja i inače tako funkcioniše, pa nas to nije iznenadilo ili poremetilo. Zimi uzgajamo božićnu zvezdu, žito, hrizantemu, ikebane, i to distribuiramo po cvećarama, objašnjava Duško.

Imamo širok asortiman, ali najviše se prodaju muškatle. Jednom me je Đole pitao da li mi u plasteniku gajimo samo njih, nije mu bilo jasno zašto ih imamo toliko u ponudi, ali ljudi to najviše kupuju i tako je godinama, kroz smeh govori Dragana, i dodaje da imaju mušterije koje im se godinama vraćaju jer su prepoznale njihov rad, trud, ali pre svega kvalitet.Kako Šajkašani kažu, subvencije Pokrajinskog fonda za poljoprivredu mnogo im znače jer na taj način pokriju određeni deo troškova.

Dugo se bavimo ovim, možemo sebi da priuštimo da ulažemo da bismo dobili kvalitet, a u tome nam pomažu i subvencije. Uz pomoć njih smo, na primer, kupili peć na ugalj i tako smo se rešili velikog posla. Pre kupovine te peći, noću smo morali da ustajemo na svaka dva sata i ložimo vatru, a sad to radimo predveče i mirni smo do ujutru.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/sajkaski-rasadnik-cveca-durendic-zivot-u-cvecu-od-cveca-nije-bajka-28-11

U sektoru mlečnog govedarstva u uslovima pandemije virusa korona ,farmeri koji se bave proizvodnjom mleka, kažu da se proizvodnja odvija kao da je redovno stanje i da mlekare, preuzimaju mleko uobičajenom dinamikom i da nema zastoja kod preuzimanja sirovine. O tome svedoče,primeri mlečnih farmi u Bačkoj Palanci.
Na farmi krava Mite Plavšića iz Bačke Palanke godišnje se proizvede oko milion i 400 hiljada litara mleka u zavisnosti od perioda godina,ishrane i broja grla na muži .Na farmi ima oko 400 grla različitih kategorija od kojih je oko 200 na muži. Rasa krava je Crni holštajn , poznata po visokoj mlečnosti. Proizvodni parametri štalski i muzni prosek variraju u toku godine. Mleko Plavšići isporučuju Somoboledu, a analize pokazuju da je mleko sa njihove farme u ekstra klasi."Cena mleka je različita ,nama je cena veća zbog stimulacije jer proizvođači ispod hiljadu litara imaju jednu cenu a preko hiljadu litara drugu. Naša cena je dobra i iznosi oko 40 dinara za litar sa PDV-om, plus državna premija", rekao je Mita Plavšić.

U uslovima pandemije virisa korona, na ovoj farmi proizvodnja se odvija kao da je redovno stanje, naglašava naš domaćin .

"Mleko svaki dan mlekara nosi, redovno plaćaju. MI radimo kao da je redovno stanje jer ova proizvodnja ne zna da li si bolestan ili nisi", kaže Mita.

Na farmi AD Budućnost sa oko 1.000 grla,oko 500 je na muži. Visoka produkcija mleka i ostvarivanje dobrih proizvodnih rezultata,osnovni su ciljevi kojima se teži ,kako bi farma uz primenu dobre proizvođačke prakse poslovala rentabilno, navodi Stojan Pilipović rukovodilac stočarske proizvodnje. Proizvodnim parametrima su zadovoljni, ali kako ističu uvek može i bolje.

"Godišnje se proizvede četiri miliona i 300 hiljada litara mleka , a varira sezonski proizvodnja mleka. Proizvodnja iznosi između deset i po do trinaset i po hiljada litara mleka na dnevnom nivou . Mleko se isporučuje AD Imleku, a trenutna cena mleka zavisi od kvaliteta i parametara mlečna mast , sadržaj proteina i iznosi 36 dinara za litar plus PDV", rekao je Pilipović.

Kako kaže naš sagovornik na njihovoj farmi nije bilo prekida otkupa mleka.

„Otkup mleka ide redovno i nije bilo prekida otkupa mleka. Poslujemo rentabilno".

A rentabilno se posluje, zahvaljujući dobrim rezultatima i državnim subvencijama i premijama za sektor mlečnog govedarstva .

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/proizvodnja-mleka-u-uslovima-pandemije_1181196.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Фебруар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28