Posetili smo gazdinstvo bračnog para Ernst i Esther Luthu iz Ramilensburga kod Bazela. Njih dvoje imaju četvoro dece od kojih je troje završilo fakultet a četvrto je pri kraju. Svako od njih ima dva radna dana na imanju i zato prima platu. Gospođa Luthu je zadužena za prodavnicu, a Ernst za zasade voća u kojima se nalaze: kruške, jabuke, šljive, breskve, borovnice, jagode i kajsije. Njihovo imanje se nalazi 20km od granice Francuske i Nemačke.
Kada su uvideli da će mnogo više zaraditi ukoliko proizvode budu prodavali sami odlučili su se da sagrade prodavnicu i kuću na svom posedu koji se nalazi
na veoma prometnom putu gde dnevno prođe više od deset hiljada vozila. Međutim, ovaj posao kažu nije bio nimalo lak jer švajcarska vlada je veoma restriktivna u smislu davanja dozvola za gradnju na poljoprivrednom zemljištu. Zbog toga je i objekat koji su sagradili najviše građen od drveta. Nekoliko kilometara do ove lokacije nalaze se voćnjaci na nadmorskoj visini od 700 m. Poseduju ukupno 15 hektara, od čega su najviše zastupljene jabuke i kruške. Rod jabuke prve klase je oko četrdeset tona po hektaru i nju prodaju u svežem stanju dok preostale količine, odnosno drugu klasu, prerađuju u sokove.
Boca je od 0.33, a sok u njoj je uvek od iste sorte jabuka, tako da je različite obojenosti. Kompletna prerada se dešava na imanju na kom rade porodično uz naravno angažovanje zaposlenih.
Početak ovog porodičnog biznisa nije bio voćarski već je farma koju je Ernst nasledio bila stočarska ali je on kasnije prešao na gajenje voća. S tim što je zadržao nekoliko svinja i junadi od kojih proizvodi prerađevine u manjoj količini i takođe ih plasira kroz prodavnicu na imanju. Ernst je aktivan u udruženju voćara u kojem provodi trećinu vremena. Kroz ovo udruženje on se sa svojim kolegama bori za bolje uslove rada ali i ograničavanje upotrebe
pesticide. U njegovom slučaju subvencija je 1600 franaka po hektaru i dodatno dobija 500 franaka za to što su krave na ispaši. Još jedan uslov za subvenciju je da 7 % farme mora biti pašnjak odnosno da se zemlja jedne godine mora odmoriti u tom procentu. Pored ovog ograničenja primena pesticida je ograničena na samo dozvoljene uz minimalnu upotrebu za šta postoji lista preparata. Dakle, nisu organska farma ali su na prelazu između klasične i organske. Kada je u pitanju prodaja on zaradi 20% od prodaje na veliko ali u svojoj radnji zaradi 100 %. Na naše pitanje koliko košta radna snaga u poljoprivredi Ernst
kaže: „Minimalna zarada u poljoprivredu na mesečnom nivou je 3300 franaka a po satu ako plaćam minimum 20 franaka. Realno, uvek isplatite više i to izađe
na oko 3500 franaka mesečno ili po satuoko 25 franaka. U suprotnom vam radnici neće doći da rade.
Kod mene uglavnom dolaze Poljaci“ kaže ovaj domaćin. Kada je reč o primeni agrotehničkih mera fokusirani su na zaštitu od bolesti, a često imaju saradnju sa istraživačima kojima prenose svoja iskustva u pogledu zaštite. U toku je javna rasprava pred referendum o upotrebi pesticide u Švajcarskoj. Trenutno imaju
dve inicijative: jedna koja se odnosi na očuvanje voda, a druga gde se brani upotreba sintetičkih pesticide, među kojima je i bakar koji se koristi
u organskoj proizvodnji.
Naš domaćin smatra da će obe biti odbijene na referendum. Kada je u pitanju prodaja u trgovini niko ne radi, samo se rafovi dopunjuju. Imajući u vidu da u
radnje nema prodavaca postoji video nadzor a plaćate sami gotovinom ili mobilnim telefonom putem aplikacije. Tako je to kada imate uređen sistem u državi
i gde se zna šta se desi lopovima. Sa porodične farme prodaje i jaja kao i suhomesnate proizvode i drva. Verovali ili ne gajba drva košta 10 franaka,
tegla meda od 1 kg je 28 franaka, tegla džema od 4.560 grama je 8,5 franaka dok je kilogram smrznute jagode 9 franaka. Kilogram jabuka ili krušaka je 2,5 franaka pa naviše.
Jedan franak je oko 110 dinara. Pored prodavnice poseduje i hladnjaču kapaciteta 900 tona i ona im omogućava da tokom cele godine čuvaju proizvode i plasiraju na tržište. Za kompletnu investiciju odobren im je beskamatni kredit na dvanaest godina. Što se tiče ostalih vrsta voća saznali smo
da je prinos jagode 12 tona po hektaru a trešanja 15 tona. Tokom jedne godine na tržište plasiraju hiljade tona voća i prerađevina. Želja im je da još više povećaju prodaju i svoje prodavnice jer je tako zarada najveća. Kažu Švajcarska je skupa zemlja, sve mnogo košta ali se i isplati raditi. Ako bi neko odlučio da proda farmu država se postarala da spreči špekulacije na tržištu tako da cena imanja sa kućom može biti plaćena samo do jedne trećine
vrednosti na tržištu uz različita dodatna ograničenja gde se prioritet daje onima koji su već poljoprivrednici.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Pred nama je još jedna setva suncokreta, za koju, po rečima ratara iz Banata, gde se, za razliku od drugih područja pokrajine, suncokret najviše seje, postoji interesovanje. Ali dok novi rod ne stigne za žetvu, potrošče najviše zanima da li ćemo imati dovoljno ulja, odnosno da li će ga biti u radnjama dok uljare ne počnu da prerađjuju suncokret jer smo svedoci da kupci hrle u velike markete i kupuju znatno više nego što su im potrebe. U uljari „Banat” kažu da imaju ulja, ali za svoje, domaće kupce, što znači da ne bi mogli da izađu u susret ukoliko se pojave novi.

– Imamo unapred ugovorene isporuke još pre nego što je nastalo vanredno stanje izazvano koronavirusom – rekao je Simo Radić iz uljare „Banat”, i naglasio da potrošači ne treba da brinu jer će ulje isporučivati po unapred sklopljenim ugovorima.Za one koji se ne oslanjju previše na reči prerađivača i trgovaca treba navesti podatak da je, gledajući domaću proizvodnju, Srbija 16. po proizvodnji suncokreta a na 9. mestu u Evropi.

Domaći ratari već tri četiri godine seju značajne površine suncokretom, što nije bilo ranijih godina, premda smo i tada imali dovljno i suncokreta i prerađevina od suncokreta za domaće potrebe i da prodamo u izvoz.Lane smo suncokreta imali na 230.000 hektara, prosečan prinos je bio tri tone po hektaru, a godišnje se po glavi stanovnika potroši deset do 11 litara jestivog ulja. Domaće potrebe za jestivim uljem se kreću oko 84.000 tona, mašću 18.000 tona i ostalih biljnih namaza 12.000 tona. To znači da su potrebe domaćeg tržišta samo za uljem i namazima 115.000 tona.

Svake godine domaće fabrike ulja proizvedu od od 250.000-300.000 tona sirovog ulja, od čega je više od 80 odsto suncokretovo. Proizvodnja rafinisanog – jestivog ulja u proseku se kreće od 160.000-180.000 tona, u zavisnosti od tražnje, pre svega stranog tržišta i mogućnosti izvoza.Očekivanja su da ćemo u ovoj setvi imati bar 220.000 hektara jer ratari sada spominju nagoveštaje otkupljivača da su spremni da plate novi rod tri-četiri dinara skuplje nego prošle žetve. Otkupna cena lanjskog roda bila je prvobitno 29,5 dinara, ali je pod pritiskom nezadovoljnih ratara tokom žetve neznatno uvećana, dinar po kilogramu.Nenad Manić iz Agrarnog saveza Srbije kaže da otkupljivači sada nude od 33 do 35 dinara za kilogram, što nije cena koštanja koja bi potpuno zadovoljila zemljoradnike, ali je, ipak dovoljna da se nekako pokriju troškovi proizvodnje.

– Suncokret voli kada je vreme suvo, bez kiše, pa ratari, gledajući dugoročnu vremensku prognozu, sada sve više razmišljaju o suncokretu, ali se oslanjaju i na to da će otkupljivači održati reč i ponuditi veću cenu nego lane – kaže Manić. – Ugovaranje tek predstoji jer tek za dve-tri semice treba da usledi nova setva suncokreta.

Do novog roda ostalo je pola godine, ali uprkos tome, građani ne treba da strepe jer područje naše pokrajine oduvek je bilo značajan proizvođač namirnica, o čemu svedoče i navedni podaci. Zato nema razloga da se prave zalihe, pogotovo što je Vlada Srbije zabranila izvoz.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/proizvedemo-triput-vise-zejtina-nego-sto-nam-treba-21-03-2020

Jedan deo poljoprivredne proizvodnje za koju se kaže da je fabrika pod otvorenim nebom odavno se preselio u plastenike i staklenike (zaštićen prostor). Napretkom nauke uslovi proizvodnje u zaštićenom prostoru se neprekidno usavršavaju, dokle se stiglo i u kom pravcu će ići dalji razvoj proizvodnje prof dr Aleksandra Dimitrijević sa Instituta za poljoprivrednu tehniku Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu na savetovanju „Agro tech inovacije 2019“ na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu prezentovala je u radu na temu „Proizvodnja u zaštićenom prostoru – od delimične kontrole proizvodnje do naučne fantastike“.
Prezentacija je inspirisana delima Isaka Asimova, američkog pisca (tvorca tri zakona robotike) rođenog u Rusiji (1920 – 1992) i njegovim delima počev od „Čelične pećine“ iz 1954. godine, „Golog sunca“ iz 1957. , „Roboti i carstva“ i „Roboti zore“ iz 1985. godine. Profesorka Dimitrijević pokušava da dokumentije svoje razmišljanje da je proizvodnja u zaštićenom prostoru realnost koja se pretvara u bajku koja će postati realnost.
U radu su obrađene tri oblasti : klasična proizvodnja u zaštićenom prostoru, vertikalne i urbane „farme“ i proizvodnja izvan površine Zemlje i proizvodnja na Marsu.
KLASIČNA PROIZVODNJA

Za klasičnu proizvodnju u zaštićenom prostoru važno je obezbediti: svetlosne uslove, materijale, odabrati tipove konstrukcije i tehnologiju gajenja.
U objektima zaštićenog prostora 1936. godine prvi put je primenjeno neonsko svetlo, 2000. godine natrijumove lampe, 2007. led osvetljenje. Problem sa natrijumovim lampama je njihova efikasnost tj činjenica 55% energije predstavlja toplotno zračenje dok 34% odlazi na osvetljenje. Kod LED lampi, toplotno zračenje je znatno manje, svega 15% dok na svetlost odlazi 50%. Obzirom na smanjeno toplotno zračenje, LED osvetljenjem se ostvaruju određene uštede u energiji, nekih 10%, jer se manje energije troši na ventilaciju koja je potrebna radi snižavanja temperature, niža je stopa CO2 emisije, veći prinosi. Primera radi u klasičnom stakleniku prinos paradajza je od 62 do 70 kilograma po m2 dok se sa LED osvetljenja mogu ostvariti prinosi i do 100 kg/m.
Što se tiče spektra svetlosti, najčešće se koristi crveno i plavo osvetljenje. Crveni deo spektra najzaslužniji je za inteziviranje fotosinteze te, samim tim za rast i razviće biljaka (stabljika i list) ali utiče i na regulisanje klijanja semena i cvetanje. Plavi deo spektra utiče na sadržaj hlorofila u biljci i na debljinu lista biljaka, zeleni deo lako prolazi kroz sklop biljaka i tako snabdeva donje listove određenom količinom svetlosti, far red light lako prolazi kroz sklop biljaka, skraćuje vreme cvetanja, biljke formiraju veće listove.
Što se tiče materijala za izradu plastenika sve se više koriste „pametni“ materijali –„fluoroscentne„ folije. Tako je u Španiji za proizvodnju borovnice gde je korišćena fluoroscentna folija zabeležen 60 % veći prinos u poređenju sa „normalnom„ folijom, kod proizvodnje jagode zabeleženo 14,5 % povećanje prinosa.
U svetu se sve više u zaštićenom prostoru gaje atipične kulture, izbegava se gajenje paradajza, salate, rukole i spanaća. Tako se u Španiji gaji smokva koja se ubira u rano proleće kada je cena na tržištu 5 eura po kilogramu. Tendencija je ka usko specijalizovanoj proizvodnji. U Holandiji se vrše istraživanja na polju energetski efikasne integrisane proizvodnje – hortikultura i akvakultura (recirculating acquaculture system –RAS). Hidroponski gajena salata postavljena na bazen sa tilapijom (slatkovodna riba) gde se koristi geotermalna voda koja pogoduje i gajenju tilapije i gajenju salate. Pri tom salata ima koristi i od CO2 koji proizvodi sama tilapija. Ono što je najviše asociralo na Isaka Asimova i njegove knjige je svakako primena robota u objektima zaštićenog prostora. Koriste se za različite operacije Koriste se različite operacije - presađivanje, zaštitu biljaka, ubiranje plodova. Slobodno se može reći da im je osnovna prednost što mogu raditi 24/7/365, ne traže naknadu za rad i ne mogu se žaliti na uslove rada.

VERTIKALNE I URBANE „FARME''
Za urbane farme (vertikalne farme – hibridne staklenike) ne postoje granice. Podižu se u blizini restorana za gajenje posebnih, aromatičnih začinskih biljaka, sve može da se gaji, svuda. Nema ograničenja, potpuno inženjerski – hiruški precizan pristup gajenju biljaka. Ovakav koncept proizvodnje, osim što obezbeđuje veću produktivnost, ima niže troškove transporta, bolju energetsku efikasnost i viši stepen samoodrživosti, može u potpunosti da podrži koncept organske proizvodnje.
Vertikalne farme mogu da se postave u napuštenim rudnicima uglja, tunelima ili u novoizgrađenim objektima koristeći nove tehnike bušenja podloge vertikalno naniže. Hidroponska postrojenja (koreni biljaka hranjeni hranom bogatom vodom) ili aeroponika (rastuće biljke u vazduhu). Upotreba led jedinica koje omogućavaju fotosintezu u odsustvu sunčeve svetlosti, podzemne vode se mogu direktno koristiti.
Jedna od najvećih vertikalnih farmi Green Spirit Farms (GSF) je osnovana 2014. godine i nalazi se u gradu New Buffalo u Americi. Nalazi se u adaptiranoj bivšoj fabrici plastične ambalaže.
Vertikalne farme su za sada samo ispomoć za velike gradove. Iako sa sobom nosi brojne povoljnosti, koncept vertikalnih farmi nikada ne može da u potpunosti zameni masovnost proizvodnje na velikim obradivim površinama.
PROBE NA ANTARTIKU I SVEMIRSKOM BRODU – BAJKA KOJA SE PRETVARA U REALNOST
Jedna od „bajki“ koja polako prelazi u realnost, je proizvodnja u najsurovijim uslovima na Zemlji i pokušaj proizvodnje izvan orbite Zemlje.
Na Antartiku je postavljen kontejner u kome su stvoreni uslovi za gajenje povrća na hidroponici. Za 9,5 meseci proizvedeno je 268 kilograma povrća na 12,5 m sa 3,5 h rada oko „bašte“ dnevno.
Na svemirskom brodu je izvedena proba gajenja lisnatog povrća na hidroponici u specijalnim kontejnerima zbog gravitacije uz led osvetljenje.
Naučnici su napravili softver za „instruisanje“ rasta i razvića paradajza u svemiru. Softver „govori“ biljci šta kada treba da radi? Da li su ljudi sledeći ?

Vesna Gajić

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Dragiša Filipović iz Paraćina 19 godina ima poljoprivredno gazdinstvo. Sve je počelo kada je Živka Filipović, Dragišina majka izgubila posao 2000. godine. Prvo
je počela da pravi sitne kolače, a kasnije da pravi džemove, slatko, sokove od voća, a potom i izvanredan domaći ajvar. Kako nam kaže Dragiša ovo je porodični posao, međutim kada je sezona unajme i po dvadesetak radnika.
U svojoj paleti proizvoda imaju oko 70 artikala, sirupe, matične sokove, paradajz u flaše, slani i slatki program. Papriku gaje na 70 ari, i najbolje se za ajvar
pokazala kurtovska kapija, paprika je srcolikog oblika, i najviše se gaji u Bitolju, tako je najviše ima. Ima je i u Leskovcu, ali po rečima našeg sagovornika, leskovčani su većinom prešli na gajenje paradajza.
Kurtovska kapija ima dosta suve materije,sto je čini odličnom ajvarkom.Prinos je odličan uz dobro đubrenje i zalivanje. Na jednom struku obično raste od 4 do
5 krupnih paprika,a prinosi po struku uz optimalan uzgoj znaju biti čak do 1,5 kg. Mada u proseku uz dobar uzgoj može da doprinese oko 450 kg po aru.U pitanju je najrodnija sorta starijeg tipa paprike na ovim prostorima.
Osim paprike Filipovići gaje i paradajz volovsko srce. Paradajz volovsko srce nenadmašan po ukusu, krupan, rozikast i nešto skuplji od običnog, proizvodi se
manje, jer je osetljiv na transport i lagerovanje. Inače,ko ga jednom proba, druge sorte ovog povrća više ne smatra tako ukusnim. Domaćice znaju da je sok od njega najlepši. Uprkos tome, na pijacama Srbije teško ga je naći. Pre jedanaest godina Dragiša, u nameri da napravi što ozbiljniju poslovnu priču,
osnovao je Kuću zdrave hrane - Filipović, koja se bavi preradom poljoprivrednih proizvoda, pre svega voća i povrća. Trenutno, svoje proizvode najviše prodaju
u Beogradu i Novom Sadu, a preko 800 porodica snabdeva sistemom dostave na kućnu adresu.
Posla ima preko cele godine, što na polju, što u proizvodnji. Dragiša je prvi put na sajmu turizma, ali po njegovim rečima, kotizacija je skupa, pa treba sve ukalkulisati. Dragiša se malo više raspitivao kako je u drugim zemljama kada su u pitanju proizvođači kao što je on i istakao da je u Mađarskoj proizvođaču dozvoljeno da proizvede preko 5.000 jedinica, porez se plaća 3 odsto, svoje proizvode prodaju u poluprečniki od 40 km. Mada kako ističe Dragiša ipak, on ne
bi imao kupce u poluprečniku od 40 km.
Ali ipak ideja je odlična, i treba neke stvari uzeti i primeniti kod nas. Potrebna mu je pomoć da izgradi objekat, da bi mogao da proširi proizvodnju, kako
bi iz forme poljoprivrednog gazdinstva prešao u preduzetnike, tako da će i država imati koristi.

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Nakon preskočene prve stepenice u samoj proizvodnji, misli se naravno na odabir biljne vrste, u okviru toga, pored opravdane isplatljivosti, moramo planirati
kvalitetan hibrid, koji je osnov konvencionalne proizvodnje. Veliki je izbor i ponuda hibrida različitih firmi na tržištu, da proizvođači prosto ne mogu da se odluče kom hibridu i proizvođaču će dati prednost.
Kako sa sigurnošću odabrati kvalitetan hibrid koji će osigurati proizvodnju i opravdati očekivanja u pogledu prinosa?
Seme je osnov i početna tačka svega. Zdravstvena ispravnost i kvalitet semena moraju biti provereni i testirani kod samog proizvođača, koji mora dati garanciju za to. Van tih okvira, kao i u svemu, proizvođači moraju uzeti stvari u svoje ruke i najpre proveriti klijavost nekoliko semenki pre same setve. Ako su rezultati pozitivni, onda se može pristupiti setvi.
Ogledi su ti koji mnogo toga govore o hibridima, pogotovo onim koji su tek kročili na tržište i zakoračili u proces same proizvodnje. Pored zdravog i ispravnog semena, treba odabrati kvalitetan i pouzdan supstrat. Osnovne karakteristike koje trebaju da budu ispunjene je da je blago kisele reakcije, odnosno pH od 5,5 do 6,5 – sterilisan i proveren. Za setvu se koriste supstrati granulacije 0-6 mm, dok se za pikiranje koriste supstrati granulacije 0-10 mm / 0-20 mm, a sve u zavisnosti od biljne vrste. Količina hraniva u supstratu mora da bude izuzetno kvalitetna i dostupna, a takođe mora da odgovara zahtevima useva koji gajimo.Šta podrazumevamo pod terminom „zdrav rasad“?
Zdravstenu ispravnost rasada je dosta teško utvrditi, te se ista može jednostavno pretpostaviti detaljnim pregledom rasada. Posmatrani parametri su visina, razvijenost biljke, opšti izgled, kao i kontrola uslova proizvodnje, tu spada tip objekta za proizvodnju, ventilacija, grejanje, svetlost.
Kod rasada treba posebno obratiti pažnju na prisustvo insekata. Oni su sami najčešće vektori, odnosno prenosioci biljnih bolesti. Njihovo prisustvo možemo najlakše primetiti i kontrolisati putem lepljivih žutih ili plavih ploča, koje u svojoj osnovi služe za prepoznavanje letećih insekata poput lisne vaši, bele leptiraste vaši, tresetne mušiće, tripsa.
Šta se događa ako proizvođači kupuju rasad?
Prilikom kupovine rasada velika opasnost preti od sirenja štetnih insekata i bolesti. Kupovni rasada, bilo da je iz uvoza ili ne, dolazi najčešće iz velikih rasadnika, gde imamo česte slučajeve, da iako imamo veliki broj hemijskih tretmana ipak dolazi do pojave bolesti. Ono na šta proizvođači treba striktno da
obrate pažnju jeste knjiga zaštite. Ovo je posebno bitno zbog samog zdravlja rasada i planiranja primene biološke zaštite ili bumbara.
Svetlost i temperatura kao odlučujući faktori!
Temperatura je odlučujući faktor, a uticaj niskih temperatura diktira početak setve i rasađivanja. Temperaturu je, naravno, moguće kontrolisati, grejanjem –
dogrevanjem ili hlađenjem – po potrebi. Zbog visoke cene energije, potrebno je dobro isplanirati i tempirati vreme setve i rasađivanja, kako bismo uz minimalne utroške postigli optimalan finansijski rezultat. I visoka temperatura može imati veoma negativan uticaj, koji se može ogledati u spaljivanju useva (pogotovo mladih tek rasađenih biljaka), problemima sa zametanjem plodova, problemi sa ožegotinama plodova i druge.
Uz temperaturu, veliku pažnju moramo obratiti i na svetlost, jer bez svetlosti nema proizvodnje. Iako postoji mogućnost prevazilaženja deficita svetlosti u jednom
delu godine (veštačkim osvetljenjem), to u našim uslovima proizvodnje nije ekonomski isplativo..

 

Izvor: Agrobiznis magazin 

Somborac Franja Šimon na svom salašu na Bezdanskom putu nekoliko godina proizvodi alevu i ljutu papriku, i pravi crveni začin za svačiji ukus, naročito za riblji paprikaš.

- Dugo sam kao bravar radio na održavanju opreme i mašina u nekadašnjoj industriji hrane "Panonka", potom u fabrici nameštaja "Aleksandro" u Somboru, pa kad sam ostao bez posla, prihvatio sam se, ovde na salašu, na malom komadu zemlje od nekih pola jutra, proizvodnje lubenica. To je trajalo tri godine, dok mi sinovi Damir i Goran kao glavni pomoćnici nisu otišli za Nemačku, nakon čega sam se "prebacio" na papriku u kojoj sam se pronašao - kaže Franja.Uzeo je ovaj vredni poljoprivrednik pored svoje njive u arendu još jutro i po plodnog zemljišta kako bi povećao proizvodnju. Do sada se, kako kaže, oslanjao isključivo na domaće seme, u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, ali je odlučio da proba i drugu generaciju paprike katarina, pa će videti rezultate.

- Kako sam povezao dva zanata, bravariju i proizvodnju paprike, nisam oklevao da, za razliku od brojnih kolega, u potpunosti pređem na mlevenje paprike u krupari, umesto kamenom, pa sam tako došao i do puder paprike čije su čestice daleko manje od one klasične, što se prilikom kuvanja više isplati. Ne samo da je u tom slučaju potrebno daleko manje paprike stavljati u paprikaš, nego se i daleko brže raskuva, što je posebno značajno kad kuvate riblji paprikaš, pošto se riblje meso lako prekuva i raspadne - priča Franja, pokazujući nam svoju najnoviju mašinu za mlevenje paprike...

Bravarija mu ne pomaže samo u slučaju krupara, već je sasvim u skladu sa Franjinim majstorskim umećem i sušara, prostorija napravljena od brodskog kontejnera, u kojoj je sve na svom mestu. Troslojni zidovi kontejnera su u crno ofarbani, po dužini okrenuti jugu, kako bi se zahvaljujući sunčanim zracima štedelo na zagrevanju.Kako je jedan od glavnih problema prilikom proizvodnje paprike vlaga koja se stvara prilikom sušenja, Franja je osmislio i sistem ventilacije, postavljen na stropu kontejnera u koji u jednoj turi stane i do četiri tone paprike, pa dobija prvoklasno osušen proizvod koji je posle lako i obraditi.

- Ručno skidamo peteljke i vadimo semenke, pa bude problema kad na red dođe ljuta paprika - veli Franja, zadovoljan prodajom i plasmanom jer kupaca ima, a začinska paprika je veoma tražena.- Danas je veoma važno imati dobru ambalažu da bi roba imala što bolju prođu. Zbog toga ulažem u dizajn i tako mogu da očekujem bolje rezultate u plasmanu - ponosno priča Franja Šimon.

Deca nisu kraj njega, kao odlični fudbaleri su se zaputili u beli svet, snašli se, rade, ali bi Franja voleo da se vrate na imanje.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/vesti/vojvodina/kad-bravar-prede-u-poljoprivredu-na-jednom-salasu-pravi-se-najpikantniji-zacin-2020-03-15

Proizvodnja u požeškoj Budimki krenuće već u aprilu, najavili su predstavnci ITN grupe, kompanije koja je u novembru prošle godine kupila ovu, svojevremeno čuvenu fabriku za preradu voća i povrća.

Budimka će ove godine biti spremna i za sezonu otkupa jagodičastog voća i za potpisivanje ugovora sa kooperantima, a u martu mesecu, prema najavama, fabrika će primiti i prve radnike u proizvodnji, prenosi regionalna televizija TV LAV plus.

Na nedavno održanom sajmu Agro Belgrade, ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da je prethodna godina bila dobra kada je reč o izvozu i o otkupnim cenama voća, kao i da je iz tog razloga važna priča oko Budimke.

- Izvezli smo 8% više jabuka u 2019. nego u prethodnoj godini i mali smo i dobru cenu jabuka. Otkupna cena bila je dobra i za maline, a perspektive su dobre i u ovoj godini. Pristojna situacija bila je i sa višnjom, ali zbog kišne sezone plodovi su ispucali i većina je otišla u industriju. Zato nam je važna priča oko Budimke - istakao je Nedimović i najavio da će u martu, najkasnije početkom aprila, Budimka početi proizvodnju - rekao je Nedimović.

Podsetimo, kako je ranije najavljeno, kompanija ITN grupa iz Kosjerića, koja se između ostalog već bavi otkupom i preradom voća i povrća, ulaže oko 5 mil EUR. Požeška Budimka je prodata na javnoj licitaciji za 212.700.000 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2782025/proizvodnja-u-pozeskoj-budimki-krenuce-u-aprilu

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo dr Vuk Radojević pozdravio je učesnike 54. savetovanja agronoma i poljoprivrednika Srbije i 46. simpozijuma „Poljoprivredna tehnika”, koji se u januaru tradicionalno održavaju na Zlatiboru.Ističući značaj Savetovanja, koje slovi za najznačajnije tog tipa u zemlji, i koje na jednom mestu okuplja predstavnike struke i nauke, Radojević je naglasio da ne bi trebalo zaboraviti činjenicu da za svaku državu nacionalno semenarstvo predstavlja i najveće nacionalno blago. koje treba očuvati i unaprediti.

– Od semena sve počinje, od njega zavisi i prehrambena sigurnost zemlje, kao i proizvodnja hrane – kazao je pokrajinski sekretar za poljoprivredu. – Seme je zalog za nacionalnu budućnost, a proizvodnja visokokvalitetnog sertifikovanog semena predstavlja sintezu istraživanja, znanja, tehnologija i dobre proizvođačke prakse.

On je naglasio da se, po zvaničnim informacijama Semenarske asocijacije Srbije, u proizvodnji pšenice i soje upotrebljava samo 40 odsto deklarisanog semena. Radojević smatra da je poražavajuće da deklarisano seme nema alternativu, a da je najbolji način da poljoprivrednik osigura svoju proizvodnju upravo taj da seje sertifikovano seme.U okviru 46. simpozijuma „Poljoprivredna tehnika”, Radojević je istakao da je taj skup idealna prilika da se govori o stanju poljoprivredne mehanizacije u Srbiji, ali i o novim trendovima u domenu poljoprivredne tehnike. On je rekao da je savremena poljoprivredna mehanizacija važan uslov za ostvarivanje profitabilne i konkuretne poljoprivredne proizvodnje.

Savetovanje agronoma i poljoprivrednika u organizaciji novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo i ove godine okupilo je veliki broj poljoprivrednih proizvođača, vrhunskih stručnjaka i agronoma, kao i predstavnika obrazovnih i nadležnih državnih institucija. Simpozijum o poljoprivrednoj tehnici organizovali su Nacionalno naučno društvo za poljoprivrednu tehniku i Departman za poljoprivrednu tehniku novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.Radojević je podsetio prisutne na to da su u cilju obnove mehanizacije poljoprivrednicima na raspolaganju nacionalne mere podrške resornog ministarstva i pokrajinskih fondova putem kreditnih linija. Programom investicionog plana „Srbija 2020–2025” predviđeno i 50 miliona dinara subvencija iz državnog buyeta za nabavku novih traktora.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/od-semena-zavisi-prehrambena-sigurnost-zemle-29-01-2020

U poslednjih pet godina proizvodnja rakije u Srbiji povećana je za više od 25 odsto, dok je istovremeno izvoz veći za oko 42 odsto, kažu u Privrednoj komori Srbije.

Pored najpopularnije i najzastupljenije voćne rakija od šljive, popularne šljivovice, koja se izvozi i u SAD, u PKS navode da se poslednjih godina sve više proizvodi i rakija od dunje, kruške, kajsije i maline.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u strukturi izvoza prvih pet zemalja čine Crna Gora sa 19,3 odsto učešća, SAD sa 14,5 odsto, Hrvatska sa 13,5 odsto, Nemačka sa 11,6 odsto i BiH sa 10,1 odsto, dok je učešće ostalih zemalja 31 odsto.

Rakiju se iz Srbije u 2018. najviše izvozila u EU i taj je izvoz vredan 2,1 milion evra, zatim u zemlje Cefta 1,7 miliona evra i u ostale zemlje 1,7 miliona evra.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Srbiji je registrovano oko 530 proizvođača jakih alkoholnih pića, a Ivan Bogdanović iz jedne užičke destilerije kaže za Tanjug da je od ukupne godišnje proizvodnje voćne rakije, 60 odsto namenjeno za izvoz.

Destilerija, koja postoji 25 godina, godišnje proizvede 100.000 litara voćne rakije premijum kvaliteta, kaže Bogdanović i navodi da najviše izvoze u SAD, Kanadu, Australiju, Rusiju, u skoro sve bivše jugoslovenske republike, a da se njihova rakija prodaje i u Nemačkoj, Švajcarskoj, Holandiji, Danskoj, Švedskoj, Austriji i Velikoj Britaniji.

„I dalje su kupci naše rakije u inostranstvu naši iseljenici i njihovi prijatelji”, rekao je Bogdanović i naglasio da su u poslednje tri godine uvećali proizvodnju za oko 25 odsto i da su planovi da održe takav rast i proizvodnje i prodaje.

Proizvođači rakije su, kažu u PKS, veoma zainteresovani za nastup na sajmovima u inostranstvu, tako da se u PKS nadaju i povećanju izložbenog prostora na tim manifestacijama.

Najavljuju da će u narednom periodu raditi na tome da voćna rakija iz Srbije bude prepoznata i na tržištu Rusije, s obzirom da će Sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom stupiti na snagu 60 dana nakon što ga ratifikuju sve zemlje potpisnice.

Pored toga, kako kazu, pružaće pomoć proizvođačima prilikom izvoza, posebno u delu upoznavanja sa carinskim procedurama i tehničkoj dokumentaciji, koja je potrebna za to tržište.

U poslednjih pet godina industrijska proizvodnja jakih alkoholnih pića kao što su prirodna žestoka alkoholna pića od grožđa i vina, prirodna rakija, likeri i veštačka žestoka alkoholna pića je sa 58.304 hektolitara u 2014. porasla na 72.986 hektolitara u 2018. godini, što čini povećanje od oko 25 odsto, javlja Tanjug.

U tom periodu udeo proizvodnje prirodne rakije u ukupnoj proizvodnji jakih alkoholnih pića se povećala sa 27 odsto u 2014. godini na 32 odsto u 2018. godini.

Najviše šljivovice proizvodi se u zapadnom delu Srbije i to od autohtonih sorti šljive požegače i crvene ranke, a u poslednje vreme i od čačanskih sorti.

U istočnoj Srbiji dominiraju specijalne rakije tipa travarice, nanovača, menta, dok se u Vojvodini sve više proizvode rakije od dunje i kajsije, kao i rakije od grožđa.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/445818/Raste-izvoz-rakije-iz-Srbije

Vest da je prodata jedna od najstarijih srpskih "udavača", fabrika Budimka, obradovala je najviše stanovnike Požege i Kosjerića.

Budimka je, podsetimo, prodata na javnoj licitaciji za 212.700.000 dinara kompaniji "Itn grupa" iz Kosjerića koja koja se bavi inovacijama u poljoprivredi i proizvodnjom smrznutog voća i povrća.

Novi vlasnik Budimke, direktor i suvlasnik ITN-a, Vera Marković rekla je, prilikom prodaje da su planirane investicije preko pet miliona evra, a početak rada nekadašnjeg giganta najavljuje za proleće sledeće godine.Da su ozbiljni u svojim namerama, potvrdili su i radnici koje je naš reporter zatekao u decembru u Kosjeriću - uveliko su počele pripreme za novo ulaganje.
Proizvodni program "Budimke" oslanja na njihove sadašnje delatnosti fabrike upravo u Kosjeriću.Sredinom decembra naime, dok je to vreme još dozvoljavalo, ispred fabrike koja se nalazi nedaleko od centra Požege, mogli su se videti radnici koji obavljaju manje radove, sređuju ogradu i dvorište ispred "Budimke". A na samoj kapiji istaknuta je zastava sa logom novog vlasnika.

Voćari iz ovog dela Srbije se raduju što će imati kome da prodaju svoje proizvode, a mnogi građani se nadaju da će u pogonima „Budimke” naći zaposlenje.

Izvor:https://biznis.telegraf.rs/agro-biz/3140683-pocele-pripreme-za-proizvodnju-bili-smo-ispred-budimke-posle-prodaje-radnici-sminkaju-fabriku

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Март 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31