Šajkaški rasadnik cveća Đurendić pravi je primer uspešnog porodičnog posla. Već 17 godina Duško i Dragana Đurendić bave se proizvodnjom i prodajom cveća.

Đurendići kažu da je sve počelo proizvodnjom rasada povrća, ali su vremenom shvatili da je cveće mnogo isplativije, pa su se zato odlučili za promenu i posvetili isključivo uzgajanju cveća.

- Svaki početak je težak, naročito kad morate sami da se snalazite i informišete jer jednostavno nema ko da vam pomogne - kaže Dragana Đurendić.

Kako dodaje, proizvodnja cveća je bila nešto sasvim novo za njih, ali su uz literaturu, seminare i savete starijih kolega mnogo toga saznali i počeli da primenjuju u praksi.

Njan suprug Duško dodaje da je Šajkaš odlična sredina za proizvodnju, kako zbog raspoložive površine, tako i zbog geografskog položaja, jer je mnogima blizu, pa im mušterije dolaze iz različitih krajeva.

Bašte su, kako dodaje, velike pa mogu da koriste velike plastenike i uzgajaju cveće na površini od nekih 1.800 m2.

- Iako je voda u Šajkašu dosta kvalitetna, mali problem nam pravi nedostatak kiselosti u njoj jer biljka zbog toga ne želi da usvaja hranu i samim tim se ne razvija, ali to rešavamo dodavanjem kiseline u prehranu. U suštini, ovde nam je dobro i zadovoljni smo - kaže Dušan.

Posao uzgajanja cveća mora da se razvija polako. Vremenom proizvođači shvataju šta im treba, a svaka biljka je drugačija, pa se razlikuju i potrebni uslovi. Jedno je sigurno: put do kvaliteta zahteva mnogo pažnje i rada.

- Radni dan počinje oko šest, kada, nakon doručka, odlazimo u plastenik i gledamo šta treba da se uradi, zalije, presadi i slično. Tu se organizujemo, rasporedimo dužnosti i do pauze za ručak uradimo deo posla, a ostatak završimo uglavnom do kraja dana. U toku sezone dolaze žene koje nam pomažu, i to nam mnogo znači i olakšava posao. Duško je uglavnom zadužen za teže poslove, a zimi imamo i dodatnu radnu snagu, naročito oko loženja uglja i održavanja temperature u plastenicima, tu nam naš sin Đorđe dosta pomogne - ističe Dragana.

Kao student treće godine fitomedicine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Đorđe stiče znanja koja će kasnije moći da primenjuje u porodičnom rasadniku i tako preuzme određeni deo posla na sebe.

Đurendići kažu da im je najvažnija prolećna sezona. Ona zahteva najviše posvećenosti i posla, tada je roba najtraženija te, bez obzira na čitavu sitaciju s koronavirusom, nisu osetili pad prometa.

- Bez obzira na sve što se dešavalo, imali smo veoma dobru prodaju. Ljudi su većinu vremena provodili kod kuće i jednostavno su želeli da ulepšaju ambijent, da mogu da uživaju, pa je to sigurno uticalo na to da promet ostane na očekivanom nivou. Tek početkom jeseni polako smo mogli da osetimo uticaj situacije na promet. Najviše smo bazirani na pijace i prodaju od kuće, ali jesenja proizvodnja i inače tako funkcioniše, pa nas to nije iznenadilo ili poremetilo. Zimi uzgajamo božićnu zvezdu, žito, hrizantemu, ikebane, i to distribuiramo po cvećarama - objašnjava Duško.

- Imamo širok asortiman, ali najviše se prodaju muškatle. Jednom me je Đole pitao da li mi u plasteniku gajimo samo njih, nije mu bilo jasno zašto ih imamo toliko u ponudi, ali ljudi to najviše kupuju i tako je godinama - kroz smeh govori Dragana, i dodaje da imaju mušterije koje im se godinama vraćaju jer su prepoznale njihov rad, trud, ali pre svega kvalitet.Кako Šajkašani kažu, subvencije Pokrajinskog fonda za poljoprivredu mnogo im znače jer na taj način pokriju određeni deo troškova.

- Dugo se bavimo ovim, možemo sebi da priuštimo da ulažemo da bismo dobili kvalitet, a u tome nam pomažu i subvencije. Uz pomoć njih smo, na primer, kupili peć na ugalj i tako smo se rešili velikog posla. Pre kupovine te peći, noću smo morali da ustajemo na svaka dva sata i ložimo vatru, a sad to radimo predveče i mirni smo do ujutru - kažu Đurendići.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/3089361/sajkas-odlicna-sredina-za-proizvodnju-cveca

Šajkaški rasadnik cveća „Đurendić” pravi je primer uspešnog porodičnog posla. Već sedamnaest godina Duško i Dragana Đurendić bave se proizvodnjom i prodajom cveća.Đurendići kažu da je sve počelo proizvodnjom rasada povrća, ali su vremenom shvatili da je cveće mnogo isplativije, pa su se zato odlučili za promenu i posvetili isključivo uzgajanju cveća.

Svaki početak je težak, naročito kad morate sami da se snalazite i informišete jer jednostavno nema ko da vam pomogne, kaže Dragana Đurendić.

Kako dodaje, proizvodnja cveća je bila nešto sasvim novo za njih, ali su uz literaturu, seminare i savete starijih kolega mnogo toga saznali i počeli da primenjuju u praksi.

NJen suprug Duško dodaje da je Šajkaš odlična sredina za proizvodnju, kako zbog raspoložive površine, tako i zbog geografskog položaja, jer je mnogima blizu, pa im mušterije dolaze iz različitih krajeva.

Šajkaš je veoma dobro mesto za proizvodnju, priča Duško.

Bašte su, kako dodaje, velike pa mogu da koriste velike plastenike i uzgajaju cveće na površini od nekih 1.800 kvadrata.

Iako je voda u Šajkašu dosta kvalitetna, mali problem nam pravi nedostatak kiselosti u njoj jer biljka zbog toga ne želi da usvaja hranu i samim tim se ne razvija, ali to rešavamo dodavanjem kiseline u prehranu. U suštini, ovde nam je dobro i zadovoljni smo, veli Dušan.

Posao uzgajanja cveća mora da se razvija polako. Vremenom proizvođači shvataju šta im treba, a svaka biljka je drugačija, pa se razlikuju i potrebni uslovi. Jedno je sigurno: put do kvaliteta zahteva mnogo pažnje i rada.

Radni dan počinje oko šest, kada, nakon doručka, odlazimo u plastenik i gledamo šta treba da se uradi, zalije, presadi i slično. Tu se organizujemo, rasporedimo dužnosti i do pauze za ručak uradimo deo posla, a ostatak završimo uglavnom do kraja dana. U toku sezone dolaze žene koje nam pomažu, i to nam mnogo znači i olakšava posao. Duško je uglavnom zadužen za teže poslove, a zimi imamo i dodatnu radnu snagu, naročito oko loženja uglja i održavanja temperature u plastenicima, tu nam naš sin Đorđe dosta pomogne, ističe Dragana.

Kao student treće godine fitomedicine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Đorđe stiče znanja koja će kasnije moći da primenjuje u porodičnom rasadniku i tako preuzme određeni deo posla na sebe.

Što više na fakultetu učim o biljkama, sve me više zanimaju, kaže dvadesetjednogodišnji Đorđe.

Kako kaže, neke stvari dodatno istražuje, ali i sam studijski program je takav da se izučavaju predmete koji se tiču biljaka, oboljenja, virusa, a to će mu kasnije mnogo značiti.

Zbog toga sam i upisao taj smer, da bih naučio što više jer želim da pomognem roditeljima i planiram da nastavim ovaj posao, kaže Đorđe.Kako Šajkašani kažu, subvencije Pokrajinskog fonda za poljoprivredu mnogo im znače jer na taj način pokriju određeni deo troškova.

Dugo se bavimo ovim, možemo sebi da priuštimo da ulažemo da bismo dobili kvalitet, a u tome nam pomažu i subvencije. Uz pomoć njih smo, na primer, kupili peć na ugalj i tako smo se rešili velikog posla. Pre kupovine te peći, noću smo morali da ustajemo na svaka dva sata i ložimo vatru, a sad to radimo predveče i mirni smo do ujutru.Đurendići kažu da im je najvažnija prolećna sezona. Ona zahteva najviše posvećenosti i posla, tada je roba najtraženija te, bez obzira na čitavu sitaciju s koronavirusom, nisu osetili pad prometa.

Bez obzira na sve što se dešavalo, imali smo veoma dobru prodaju. LJudi su većinu vremena provodili kod kuće i jednostavno su želeli da ulepšaju ambijent, da mogu da uživaju, pa je to sigurno uticalo na to da promet ostane na očekivanom nivou. Tek početkom jeseni polako smo mogli da osetimo uticaj situacije na promet. Najviše smo bazirani na pijace i prodaju od kuće, ali jesenja proizvodnja i inače tako funkcioniše, pa nas to nije iznenadilo ili poremetilo. Zimi uzgajamo božićnu zvezdu, žito, hrizantemu, ikebane, i to distribuiramo po cvećarama, objašnjava Duško.

Imamo širok asortiman, ali najviše se prodaju muškatle. Jednom me je Đole pitao da li mi u plasteniku gajimo samo njih, nije mu bilo jasno zašto ih imamo toliko u ponudi, ali ljudi to najviše kupuju i tako je godinama, kroz smeh govori Dragana, i dodaje da imaju mušterije koje im se godinama vraćaju jer su prepoznale njihov rad, trud, ali pre svega kvalitet.Kako Šajkašani kažu, subvencije Pokrajinskog fonda za poljoprivredu mnogo im znače jer na taj način pokriju određeni deo troškova.

Dugo se bavimo ovim, možemo sebi da priuštimo da ulažemo da bismo dobili kvalitet, a u tome nam pomažu i subvencije. Uz pomoć njih smo, na primer, kupili peć na ugalj i tako smo se rešili velikog posla. Pre kupovine te peći, noću smo morali da ustajemo na svaka dva sata i ložimo vatru, a sad to radimo predveče i mirni smo do ujutru.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/sajkaski-rasadnik-cveca-durendic-zivot-u-cvecu-od-cveca-nije-bajka-28-11

U sektoru mlečnog govedarstva u uslovima pandemije virusa korona ,farmeri koji se bave proizvodnjom mleka, kažu da se proizvodnja odvija kao da je redovno stanje i da mlekare, preuzimaju mleko uobičajenom dinamikom i da nema zastoja kod preuzimanja sirovine. O tome svedoče,primeri mlečnih farmi u Bačkoj Palanci.
Na farmi krava Mite Plavšića iz Bačke Palanke godišnje se proizvede oko milion i 400 hiljada litara mleka u zavisnosti od perioda godina,ishrane i broja grla na muži .Na farmi ima oko 400 grla različitih kategorija od kojih je oko 200 na muži. Rasa krava je Crni holštajn , poznata po visokoj mlečnosti. Proizvodni parametri štalski i muzni prosek variraju u toku godine. Mleko Plavšići isporučuju Somoboledu, a analize pokazuju da je mleko sa njihove farme u ekstra klasi."Cena mleka je različita ,nama je cena veća zbog stimulacije jer proizvođači ispod hiljadu litara imaju jednu cenu a preko hiljadu litara drugu. Naša cena je dobra i iznosi oko 40 dinara za litar sa PDV-om, plus državna premija", rekao je Mita Plavšić.

U uslovima pandemije virisa korona, na ovoj farmi proizvodnja se odvija kao da je redovno stanje, naglašava naš domaćin .

"Mleko svaki dan mlekara nosi, redovno plaćaju. MI radimo kao da je redovno stanje jer ova proizvodnja ne zna da li si bolestan ili nisi", kaže Mita.

Na farmi AD Budućnost sa oko 1.000 grla,oko 500 je na muži. Visoka produkcija mleka i ostvarivanje dobrih proizvodnih rezultata,osnovni su ciljevi kojima se teži ,kako bi farma uz primenu dobre proizvođačke prakse poslovala rentabilno, navodi Stojan Pilipović rukovodilac stočarske proizvodnje. Proizvodnim parametrima su zadovoljni, ali kako ističu uvek može i bolje.

"Godišnje se proizvede četiri miliona i 300 hiljada litara mleka , a varira sezonski proizvodnja mleka. Proizvodnja iznosi između deset i po do trinaset i po hiljada litara mleka na dnevnom nivou . Mleko se isporučuje AD Imleku, a trenutna cena mleka zavisi od kvaliteta i parametara mlečna mast , sadržaj proteina i iznosi 36 dinara za litar plus PDV", rekao je Pilipović.

Kako kaže naš sagovornik na njihovoj farmi nije bilo prekida otkupa mleka.

„Otkup mleka ide redovno i nije bilo prekida otkupa mleka. Poslujemo rentabilno".

A rentabilno se posluje, zahvaljujući dobrim rezultatima i državnim subvencijama i premijama za sektor mlečnog govedarstva .

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/proizvodnja-mleka-u-uslovima-pandemije_1181196.html

Nepregledna polja smilja i lavande, na kojima se pažljivo neguje i bere ovo aromatično bilje, ovog puta nisu atrakcija na Mediteranu, već u Istočnoj Srbiji.
U mestu Gornja Mutnica, nedaleko od Paraćina, na oko 315 hektara plantaža srpsko-belgijske kompanije Sanicula, organski se uzgajaju i druge mediteranske kulture: matičnjak, timijan i vresak. Posle sezone berbe, ove biljke se destilišu u etarska ulja koja, zahvaljujući kvalitetu, svoje kupce pronalaze na svetskom tržištu.
Na dobitku je i lokalna zajednica. Najpre, ovo preduzeće zapošljava oko 200 porodica iz okolnih sela. Oni svakog jutra dan započinju kafom, koju im donosi lično osnivač i vlasnik preduzeća, Novica Šutić.
- Ja sam tu već peta sezona. Bude i teško, ali je umom, mozgom rasterećeno. Šala, smeh i prođe dan - kaže jedna od radnica na poljima Sanicule.
Razvijajući posao, Šutić je došao do formule koja mu omogućava da mnogo toga vrati i prirodi u okruženju u kome posluje. Ceo proces proizvodnje je
zaokružen - od sirovina do zasnivanja plantaža, upotrebe sopstvene mehanizacije, sadnje, obrade, održavanja zasađenih površina, berbe i prerade
mediteranskih kultura u etarska ulja. Videvši da nakon destilacije biljaka u etarska ulja ostaje velika količina otpada, odnosno biomase, tim ovog preduzeća osmislio je kako da od nje napravi biopelet. Tehnologija proizvodnje biopeleta od ostataka aromatičnog bilja veoma je slična proizvodnji drvenog peleta, a ovo
postrojenje kod Paraćina je prvo te vrste u Srbiji.
- Rast kompanije, stalno povećanje površine plantaža i paralelno traganje za čistom i jeftinom energijom su nas naveli da počnemo da eksperimentišemo sa biomasom. Posle prvih analiza koje su pokazale da naš biopelet ima visoku kalorijsku vrednost, počelo je sve da se slaže – objašnjava Novica.
Sanikula biopelet koristi kao energent u svom pogonu za destilaciju i sušenje, a pepeo koji ostaje nakon njegovog sagorevanja kao organsko đubrivo na plantažama. Primenom ovakvog, cirkularnog pristupa, proizvodnja etarskih ulja ne stvara otpad, a privredni razvoj ne ugrožava životnu sredinu.
- Naš plan je da godišnja proizvodnja dostigne nivo od 3.000 tona biopeleta do 2023. godine. Po potencijalu za proizvodnju energije to je ekvivalent
količini od 700 tona kamenog uglja i 200 tona dizel goriva – ukazuje Šutić.
Korišćenje biopeleta utiče na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), čime se ublažavaju posledice klimatskih promena. Trenutno, biljke sa polja Sanicule iz atmosfere apsorbuju 10 puta više ugljen-dioksida (CO2) nego što ovo preduzeće emituje za potrebe proizvodnje etarskih ulja. Ekološki
održivom proizvodnjom produžavaju i vek svog poslovanja. Naime, sve duži periodi suša, koji pogađaju i Srbiju, kao i sve intenzivnije poplave, značajno
smanjuju prinose mediteranskih kultura.
„Inovativni pristup proizvodnje peleta od biomase nastale preradom lekovitog bilja“, preduzeća Sanicula, nagrađen je kao jedno od pet najboljih inovativnih i klimatski pametnih rešenja u okviru projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene”, koji Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sprovodi u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu đubrivo na plantažama. Primenom ovakvog, cirkularnog pristupa, proizvodnja etarskih ulja ne stvara otpad, a privredni razvoj ne ugrožava životnu sredinu.
- Naš plan je da godišnja proizvodnja dostigne nivo od 3.000 tona biopeleta do 2023. godine. Po potencijalu za proizvodnju energije to je ekvivalent količini od 700 tona kamenog uglja i 200 tona dizel goriva – ukazuje Šutić. Realizacija ovog rešenja doprineće afirmaciji poslovanja po principima održivog razvoja, kroz
smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2), i primenu koncepta „nultog otpada“, kojim se nastoji da se otpad potpuno eliminiše iz procesa proizvodnje. Procenjeno je da će tokom trajanja projekta biti ostvareno smanjenje emisija jednako 20.000 tona CO2.

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

Ova godina ostaće upamćena kao jedna od boljih godina za proizvođače šećerne repe. I što se tiče prinosa i sadržaja šećera. Na njivama Zapadne Bačke, koja važi za jedno od povoljnih područja za proizvodnju repe dobri prinosi su od 70, pa i do 95 tona po hektaru. Ipak po nešto nižem prinosu izdvajaju se gornji tereni.
"Prinosi su različiti. Na gornjim terenima, prema severu bilo je 35 tona po hektaru, što je malo. Ali na mojim njivama rod je 89,5 tona po hektaru. Ima proizvođača i sa 95 tona", kaže Marko Žarkovački, poljoprivrednik iz Žarkovca."Posle četiri, pet godina došla je i za nas proizvođače repe godina u kojoj ćemo možda nešto i zaraditi. Kada pogledamo cenu kukuruza, onda je ta naša zarada ipak pod znakom pitanja. Jeste da šećerna repa donosi bolju zaradu, ali tu treba uračunati i to da ona smanjuje prinos kukuruza u sledećoj proizvodnoj godini za 15 do 20 posto, a mi obično kukuruz sejemo na repišta. Drugo ove godine imali smo 11 tretmana hemijom, a kod kukuruza jedan ili dva", kaže Zvonko Lukić, poljoprivrednik iz Nenadića.

Poljoprivrednici kažu da su ove godine što se tiče padavina i rasporeda padavina uslovi za proizvodnju repe bili dobri.

"Imamo sam sreće da je svakih 13 do15 dana padala kiša i to od 30 do 50 litara", kaže Žarkovački.

"Dobar raspored kasnijih padavinama pomogao je šećernoj repi", kaže Lukić.

Na području Poljoprivredne stručne službe Sombor repa je posejana na 8.500 hektara. Izvađeno je oko 85 posto zasejanih površina. Iako ima dobrih prinosa repe ima i parcela sa manjim rodom, pa prosečan prinos je oko 60 tona po hektaru.

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/dobra-godina-za-proizvodjace-secerne-repe_1174530.html

U gornjomilanovačkom selu Klatičevo funkcioniše neobična poljoprivredna zadruga. Petorica obrazovanih ljudi proizvode maline po savremenom konceptu, u kontrolisanim uslovima, i spremaju izvoz konzumne maline.

Zbog sve veće potražnje jagodičastog voća u svežem stanju odlučili su da u Klatičevu podignu savremeni zasad malo zastupljene sorte maline "tula medžik". Pravi rod očekuju naredne godine, iako ove i u kasnu jesen ubiraju plodove, piše RTS.

- Da bi se postigli prihodi, puna ekonomičnost i rentabilnost svakog zasada mora se uraditi i mora se nauka spustiti na polje. Znači, od same pripreme zemljišta, studije izvodljivosti, projektnog dela, znači uradili smo sve da bi dobili jedan ovakav zasad - ukazuje Aleksandar Andrić, jedan od osnivača zadruge "Agrobobica" Gornji Milanovac.

Uz punu kontrolu u zasadu od 70 ari - 40 je pod plastenikom, a 30 pod nadstrešnicom - smatraju da mogu očekivati do 70 odsto maksimalnog prinosa koji po jednom hektaru može biti i do 40 tona maline.

Za kvalitetan rod, kažu, važno je voditi računa o svakom detalju, piše Silvija Pašajlić za RTS.

U vreme berbe obezbeđujemo da malina neće kisnuti, gde se berba može obavljati svaki dan, gde će pakovanje biti malo, gde će se postići pristojna cena, znači, možemo očekivati i visoke prinose - napominje Aleksandar Andrić.Da proizvedu visoko kvlitetno voće i u svežem stanju ga plasiraju na zahtevno evropsko i svetsko tržište, udružili su znanje i dugogodišnje iskustvo, prate tržište i razvoj tehnologija.

- Danas u svetu ozbiljno bavljenje agrarom podrazumeva sa ekonomskog aspekta udruživanje, jasnu podelu posla, sa aspekta znanja, proizvodnje, poštovanja standarda i dobijanje zdravstveno bezbednog proizvoda za dalji plasman - ukazuje Miroslav Jovanović, predsednik skupštine zadruge "Agrobobica".

U ovoj specijalizovanoj zadruzi, uz podizanje sopstvenih zasada jagodičastog voća planiraju i saradnju sa kooperantima, kako bi na tržištu uz kvalitet obezbedili i kontinuitet snabdevanja.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/neobicna-poljoprivredna-zadruga-petorica-obrazovanih-ljudi-proizvode-maline-na/xnc1qn7

Vojvođanski sekretar za poljoprivredu Vuk Radojević otvorio je danas na Kopaoniku 61. savetovanje "Proizvodnja i prerada uljarica" i istakao da proizvodnja industrijskog bilja u Srbiji ima značajno mesto u setvenoj strukturi.
Radojević je naveo da je proletos suncokret posejan na 215.000 hektara, da je ostvaren prosečan prinos od oko 2,85 tona po hektaru i ukupna proizvodnja od oko 612.750 tona, navedeno je u saopštenju Vlade Vojovdine.Soja je posejana na oko 230.000 hektara, a procena je da će biti ostvaren prinos od 2,9 tona po hektaru, odnosno ukupno oko 667.000 tona.

Prethodne agronomske godine prinos uljane repice po hektaru iznosio je tri tone, na ukupnoj površini od 24.809 hektara.

Radojević se osvrnuo i na izvozne rezultate koje industrijsko bilje ima u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednih proizvoda.

"Srbija je u 2019. godini ostvarila ukupnu spoljnotrgovinsku razmenu industrijskog bilja u vrednosti od 282,4 miliona evra, odnosno 418.906 tona", naveo je Radojević i naglasio da je u odnosu na 2018. zabeleženo povećanje od 11 odsto.

Kako je Radojević naveo, u 2019. godini je izvezeno 373.837 tona industrijskog bilja u vrednosti od 153,2 miliona evra i zabeležen je porast izvoza od 4,8 odsto.

Uvezeno je 45.069 tona bilja u vrednosti od 129,2 miliona evra, odnosno 18 odsto više nego 2018. godine.

"Suficit u razmeni industrijskog bilja ostvaren je u vrednosti od 24 miliona evra. Najviše je izvezeno soje, i to u vrednosti od 64,2 miliona evra, zatim suncokreta (50,7 miliona) i uljane repice (8,8 miliona)", rekao je Radojević.

Naglasio je da su najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu industrijskog bilja u 2019. godini bile zemlje Evropske unije sa učešćem u izvozu od 59,5 odsto, zatim Carinske unije sa 20 odsto i potpisnice CEFTA Sporazuma 16,8 odsto, dok su ostale zemlje imale učešće od 3,6 odsto.

Radojević je još dodao da je u 2019. godini iz Vojvodine na tržište Evropske unije izvezeno 165.277 tona semena i zrna uljarica u vrednosti 61.035.127 evra, što je 4,2 odsto od ukupne vrednosti izvoza agrarnih proizvoda iz naše pokrajine.

"U proizvodnji uljarica ima računice, nekada više, nekada manje u zavisnosti od ponude i potražnje na domaćem i inostranom tržištu, ukupne globalne proizvodnje, kao i zaliha ovih kultura na regionalnim i svetskim tržištima", rekao je Radojević.

Sekretar za poljoprivredu je naglasio značaj nacionalnih institucija koje se bave genetikom, selekcijom i oplemenjivanjem bilja, u cilju stvaranja i visokokvalitetnih sorti i hibrida suncokreta, soje i uljane repice, otpornijih na stresogene uslove i na pojavu štetnih organizama.

Podsetio je da je u novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo do sada stvoreno 678 hibrida suncokreta, od kojih je 117 registrovano u Srbiji, a ostali u 24 zemlje sveta.

U Srbiji su registrovane i 154 sorte soje, a u inostranstvu 192 sorte. Stvoreno je 14 sorti i pet hibrida ozime i dve sorte jare uljane repice, namenjene konvencionalnoj i organskoj proizvodnji.

Radojević je istako da je Pokrajinska vlada, preko resornog sekretarijata, uložila značajna sredstva za razvoj i unapređenje primarne biljne proizvodnje, ali i prerađivačkog sektora, sufinansiranjem investicija u nabavku mašina i opreme.

Takođe, naveo je da je u mandatu ove Pokrajinske vlade akcenat stavljen na unapređenje sistema za navodnjavanje.

"Ukupna vrednost investicija za nabavku opreme i sistema za navodnjavanje u četvorogodišnjem mandatu iznosi 3.447.895.030,10 dinara od čega je učešće Sekretarijata u investicijama 1.884.646.442,00", rekao je Radojević i naveo da je pod zalivnim sistemima obuhvaćeno 21.106 hektara.

Naglasio je i da je 2017. godine u AP Vojvodini počela izgradnja kapitalnog infrastrukturnog projekta navodnjavanja, kreditnim sredstvima iz Abu Dabi fonda.

Vrednost investicije je gotovo 60 miliona evra, a njenom realizacijom kroz 30 projekata biće omogućeno navodnjavanje na oko 106.000 hektara.

"Podrška razvoju primarnog sektora biljne proizvodnje ogleda se i kroz konkurse za nabavku poljoprivredne mehanizacije, start ap programe podrške mladim poljoprivrednicima namanjene modernizaciji gazdinstava i unapređenju primarne i preređivačke proizvodnje", rekao je Radojević,

Kaže da su mladi poljoprivrednici imali mogućnost da apliciraju za bespovratna sredstva za nabavku opreme i uređaja za hladno ceđenje uljanih kultura, uređaja za fizičku rafinaciju uljanih kultura, kao i opreme za punjenje i pakovanje ulja.

Kako je Radojević naveo, značajna sredstva su uložena i u jačanje preradnih kapaciteta u sektoru uljarica, a pre početka primene IPARD II programa Evropske unije .

"U hladnjače, mašine, opremu za preradu uljarica i sušare za aromatično, začinsko i lekovito bilje investirano je ukupno 340.740.339,20 dinara", rekao je Radojević.

Savetovanje "proizvodnja i prerada uljarica" okupilo je proizvođače uljanih kultura i prerađivače uljarica, tehnologe, predstvanike agronomske nauke i struke, kao i nacionalnih državnih institucija u Srbiji.

Prezentovane su teme i referati u oblasti primarne proizvodnje uljarica i prerade uljanih kultura.

Skup je organizovala Poslovna zajednica industrijskog bilje, sa fabrikama ulja Srbije, Tehnološkim fakultetom i Institutom za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/proizvodnja-uljarica-unosan-posao_1165213.html

Meštani Crepaje uglavnom se bave ratarstvom, a manje plasteničkom proizvodnjom povrća. Dragan Andrejević jedan je od uspešnijih proizvođača povrća u plastenicima. Robu prodaje na beogradskim pijacama, a deo završi i kod stanovnika ovog Južnobanatskog sela.Gajenjem povrća u plastenicima Dragan Andrejević iz Crepaje počeo je da se bavi pre sedam godina i od tada je proširio proizvodnju na 1.500 kvadrata. U letnjoj sezoni u plastenicima su uglavnom paradajz i paprika, a u zimskoj zelena salata, rotkvice, mladi luk i povremeno spanać."Plastenička proizvodnja jedna je od isplativijih grana. Zahteva mnogo fizičkog rada, mnogo radne snage. Cela porodica učestvuje i svi pomažu ili u proizvodnji ili u plasmanu. Kada je potrebno raditi veće poslove angažujemo i sezonske radnike", rekao je Dragan.

Sve to povećava cenu, ali ako je roba zadovoljavajućeg kvaliteta brzo nađe kupca kaže Dragan. Deo proizvoda plasira u Crepaji jer meštani znaju da je u pitanju kontrolisana proizvodnja sa minimalnom upotrebom hemijskih preparata, a veće količine prodaje u Beogradu na Palilulskoj i Kvantaškoj pijaci.

"Cene povrća variraju iz dana u dan na Kvantaškoj pijaci. Počnemo sezonu prodaje na primer mladog luka 5-6 dana je zadovoljavajuća cena onda samo padne i do 50-60 odsto usled velike ponude ili varijacija ponude i potražnje, ali globalno gledano isplativo je", dodaje on.

Dragan planira da uzme u zakup okolne parcele, duplira broj plastenika, uvede automatsko navodnjavanje i što je više moguće modernizuje proizvodnju.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/banat/plastenicka-proizvodnja-jedna-od-isplativijih-grana_1164435.html

Na jubilarnim 35. Danima ludaje u Kikindi, osim poslastica koje su pripremile domaćice i članice udruženja žena iz Kikinde i okoline, interesovanje je privuklo i pivo od ludaje koje je već drugu godinu u ponudi zanatske pivare Radice Panića iz Kikinde.

Pivo od bundeve popularno je u Americi, a sve su prilike, i Banaćanima je sve milije. Dobri poznavaoci piva kažu da je bundevino poteklo od engleskih kolonista iz 18. veka. Najstariji poznati recept je objavljen 1771. godine, a prvo komercijalno pivo sa bundevom je skuvano u pivari Bufalo Bil u Kaliforniji osamdesetih godina prošlog veka.

– Prvi put smo domaće pivo od ludaje pravili prošle godine za Dane ludaje. To je sezonsko pivo začinjeno bundevom koja se prvo ispeče u rerni i doda se receptu za redovno svetlo pivo. Zadovoljni smo jer ovo pivo dosta dobro ide, jer lane se popilo sve što smo napravili, a potražnja je dobra i na ovogodišnjoj manifestaciji – kaže Panić.

Sladoled sa ukusom ludaje prvi put je ponudila Smilja Francuski. Ona inače drži pokretnu sladoledžinicu, a sladoled sa ludajom je pripremila zbog Dana ludaje.

– Jedini recept sam pronašla na internetu i pravi se kao svi drugi voćni sladoledi, samo što je ludaja pečena tako da je ukus kao pita od bundeve. Kikinđani inače vole ukus bundeve, tako da su pohrlili da probaju sladoled – zadovoljna je Smilja Francuski.

Kikinda je poznata kao prestonica ludaje, pa Nikola Filipović iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača "Banatska lenija" smatra da šansu za prodor na tržište ima i sušena ludaja, koju su ponudili za degustaciju na štandu "Banatske lenije".

– Ovo je jedan proizvod sa dodatom vrednošću, što je jako bitna stavka i pravi je priroddni slatkiš kojim možete ponuditi goste kada vam dođu, ili kao poklon. Logično je da iz Kikinde se ponudi proizvod od ludaje u specifičnom sušenom obliku. Verujemo da će to u narednom periodu biti komercijalna priča, što rešavamo sa Gradskom upravom Kikinde, tako će se sušana ludaja ponuditi u maloprodajnim objektima. U prirpemi sušene ludaje moramo još da koristimo fruktozni šećer kao prirodni konzervans, što je jedini dodatak u ovom proizvodu, dovoljno dugo može da stoji i interesantan je za konzumiranje - objašnjava Nikola Filipović.

- Zbog velikog interesovanja hoćemo da uđemo u komercijalnu proizvodnju, pa ćemo prvo uraditi projekat koji treba da pokrije proizvodnju, ubiranje plodova u poljoprivrednim gazdinstvima i neophodnu infrastrukturu, a udruženje ili zadruga biće pravno lice koje će se baviti pripremom i plasmanom proizvoda na bazi sušene bundeve, da na najkvalitetniji način dođemo do korisnika na tržištu – zaključuje Filipović.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3015316/pivo-i-sladoled-od-bundeve-u-banatu-idu-kao-alva

Naslov nema realno veze sa modom, ali ima veze sa profitom. Zadrugarstvo u Srbiji ima dugu tradiciju, no ona je prekinuta pre dvadesetak godina, jer su nastali problemi sa plasmanom. Plasman gasi male, mali ostaju na ulici i tako do siromaštva. Naš drugi problem je uslovljen ovim prvim, jer je svaštarenje u Srbiji podrazumevajuće. Manji posed često bude veća briga, međutim, ako se taj posed pametno iskoristi, ni egzistencija nije ugrožena.
Proizvođači povrća u Velikom Šiljegovcu, čini se rešili su pitanje svoje budućnosti, upravo zahvaljući udruživanju. Veliki Šiljegovac je bio poznat mahom po
dobrim stočarima. Oni stariji pamte da su kamioni čekali na utovar tovljenika. Do devedesetih godina prošlog veka, od tova bikova i proizvodnje mleka živele su brojne porodice, građeni objekti, kupovala mehanizacija, školovala se deca. Istina, bejbi bif i danas je ovde, ali znatno manje. Naime, tržište, smanjen izvoz, nedostatak posla u industriji menja prilike, te je u ovom kraju sve više botaničara sa proizvodnjom ukrasnog šiblja i četinara, ali i proizvođača povrća, poslednje dve godine ponajviše kornišona. Gazdinstvo Nenada Civića, bavi se povrtarstvom duže od decenije. Šarolika proizvodnja ali se izdvaja,
ne po površini, već sigurnoj završnoj priči kornišon.
„Bavimo se proizvodnjom povrća duže od decenije, bilo je i stočarenja. Radimo poljoprivredu od kada znam za sebe. Bilo je i boljih i lošijih godina. Od prošle godine radimo u okviru „Zadruge Kosmaj“. Druga priča. Sada u jeku berbe dnevno isporučim i do tone ipo ovih lepih plodova. Ranije je bilo ucene, danas znam da za prvu klasu dobijam 90 dinara. Otkupljuje se čak i salatar po ugovorenoj ceni od 18 dinara, dakle ništa ne ostaje na njivi. To mi daje mogućnost da solidno živim. Ranije je bilo problema. Proizvedeš, ulažeš, odvezeš na pijacu u Kruševac, ili Kraljevo. Ucenjuju te nakupci, nekada vratiš robu, hraniš svinje ako ih imaš. Sada je to nešto sasvim drugo. Stvarno sam zadovoljan, ne samo ja nego svi kooperanti“- kaže naš sagovornik.
Ovo je čini se ozbilja priča. Rezultati su slikom, ali i prinosom očigledni. Ukoliko standardi budu zadovoljeni, veća tražnja će iziskivati širenje proizvodnje, međutim tu nastaje novi problem.
„Vidi, ja bih možda širio, međutim ovde je prisutan problem nedostatka radne snage. Nije problem da ovih 35 ari proširim na hektar, dva. Nema ko da bere. Ja sa porodicom to ne bi uspeo. Sve od sadnje, prihrane može, berba ne. Ovo se inače bere rano ujutru. Mladi izgleda više vole da spavaju, ili piju pivo, ne znam“ žali se Civić.
Meštani u selima bar za sada nisu imali ni problema sa aktuelnim virusom. Civići poseduju oko 5 hektara rade i drugo povrće, ali im ovo donosi najbolji profit i siguran plasman. Stoga je iskustveno saslušati i poruku našeg sagovornika.
„Mislim da je zadruga prava stvar. Od ovoga može da živi mala porodica i to na godišnjem nivou. Da se radi mora, ko imamali posed do 30 ari, evo prilike da solidno živi, ne da se obogati, ali da živi da“ - kategoričan je Nenad.
Jelena Radović istog sela, radi u školi. Ta primanja nisu bila dovoljna, te je dodatno krenula kako kaže, sa njenom baštom, čime je pokušala da reši pomenuta dva problema. Bašta ili ne, ovih 12 ari izgleda gotovo pa savršeno. Jelena kaže trudi se, mada i sluša reč struke, koju obezbeđuje zadruga.
- „Znate kako, novca nikada dosta. Ranije sam svaštarila. Mnogo muke, malo para. Jako sam zadovoljna. Mora da se sluša struka, zadruga ima agronoma, svaki dan se čujemo telefonom.Često i navrati. Ja sam zadovoljna prinosom, cenom, uslugom, brigom za nas. Isplata je odmah narednog dana. Jeste veliki posao, moraš da bdiš nad ovim biljkama, neguješ ih kao dete, ali se to obilato vrati. Sada mogu da planiram zaista nešto, ranije samo sam krpila stare zakrpe i nikad kraja“ - Jelena Radović, povrtarka iz Velikog Šiljegovca.
Nama sa strane sve izgleda bajkovito, no do berbe je trebalo izdržati sve izazove koji nosi ova proizvodnja. Radovići su ranije obrađivali više zemlje i svaštarili.
Cena i sigurno tržište su prevagli da se bave upravo proizvodnjom kornišona, čije će plodove ubirati ako ih vreme posluži sigurno do sredine septembra. Berba je krenula nedavno bez većih problema. Za sada pomažu ukućani, Jelena je na godišnjem odmoru, za veći obim biće i neko dodatan angažovan. Sin Veljko ovo letovanje sigurno provodi u berbi, zbog nastale situcije, ali i korisnog džeparca.
Direktorka Zadruge, Slađana Milijašević, ekonomista po struci, lako se nakon građevinarstva i trgovine snašla u svetu poljoprivrede.
„Zadruga Kosmaj osnovana je u Mladenovcu, danas ima oko 200 kooperanata, samo u Šiljegovcu 70 zadrugara. Mi smo uvideli da naši poljoprivrednici, imaju
odlične rezultate u proizvodnji, ali nažalost loše bilanse u plasmanu. Naše je bilo da ih povežemo, da im obezbedimo sav nepohodan repromaterijal, seme, zaštitu, plasman sa sigurnom cenom. Njihov je samo rad, sve drugo naša glavobolja. Naravno, da svako od nas ima svoj cilj i interes. Prošle godine smo probali da plasiramo i papriku ajvarušu, međutim kornišoni i babura su ipak traženiji na tržištu. Jedan deo proizvodnje podmiruje potrebe naši prerađivačkih kapaciteta u Srbiji, dok jedan deo izvozimo. Naši planovi nisu oročeni Srbijom već zahtevima tržišta, te u tom smislu pravimo projektovane planove za
dalje. Meni je posebna satisfakcija u ovom poslu da su i ljudi sa kojima sarađujemo zadovoljni“.- objašnjava Slađana
Agronom Zadruge Kosmaj Saša Rašković, skoro tri decenije radi ovaj posao. Svoj radni vek poklonio je nekolicini srpskih giganata, onih državnih ali i privatnih.
Kaže pamti i bolja I lošija vremena. Biti seljak u Srbiji je sve teže, jer ulaganja često premaše dobit, koju ugroze uglavnom nakupci i trgovci.
- „Ovo je zaista odličan primer kako treba da se radi. Većina kooperantata ima nekog iskustva u povrtarstvu. Oni koji nemaju, zovu nas svakodnevno, uče. Tržište je sve zahtevnije. Ogroman je pritisak u ponudi hemije, zaštite, semena, još veći u potražnji kvalitetnih proizvoda. Da bi došli do dobre cene, morate imati kvalitet u svakom smislu, ali i količinu. Mi smo negde u svemu našli meru i rezultat nije izostao. Nadam se da će posao širiti i zadovoljiti naše
povrtare adekvatnom zaradom“- iskustveno pojašnjava Rašković.
Ovo je zaista lepa priča, za Zadrugu,zadrugare, poljoprivredu, Srbiju. Lepo je videti zadovoljne i nasmejane poljoprivrednike, što je retka prilika u našim
uslovima. Proizvodnja kornišona se odvija uglavnom na malom posedu, koju opslužuju ukućani. Može biti lepa poruka za početnike koji ne znaju šta bi sa svojim parčetom imovine!? Zarada i kvalitet su odlični, te su plodovi našli put i do stranog tržišta. Interesantno je da ova zadruga nije koristila ni dinara subvencija od države. To je razlog još većeg poštovanja.

Izvor: Agrobiznis magazin 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31