Danas je u Skupštini Grada Beograda održan prvi Švajcarsko-srpski forum o proizvodima sa geografskim poreklom (GI): OriGInal iz Srbije, u organizaciji NALED-a i SEEDEV-a uz podršku Švajcarske agencije za međunarodnu saradnju.

Forum je u ime NALED-a otvorio gradonačelnik Pirota, mr Vladan Vasić, a okupljenima su se obratili i Vuk Radivojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu i ambasador Švajcarske u Srbiji, njegova ekselencija Filip Ge.

Ovom prilikom razgovaralo se o značaju oznake geografskog porekla koju je u Srbiji do sada ponelo 57 proizvoda – među kojima su pirotski kačkavalj i pirotski ćilim – i koji nose značajan potencijal za brendiranje lokalnih zajednica iz kojih potiču, kao i za podsticanje ekonomskog rasta.

Stručnjaci iz Švajcarske su na Forumu podelili iskustva ove zemlje u promociji lokalnih proizvoda na globalnom tržištu.

Gradonačelnik Vasić između ostalog istakao je: „Hrana, rukotvorine i zanatski proizvodi sa geografskom oznakom su vredan resurs za lokalni razvoj. Podrškom Savezima poput OriGInala i Etno mreže čuvamo identitet i tradicionalna znanja koja se prenose generacijama i zato se radujemo razmeni znanja s našim gostima iz Švajcarske kako bi nam svojim iskustvima pomogli da što pre uhvatimo korak sa najboljima.“

U okviru filma o proizvodima sa geografskim poreklom iz Srbije prikazanog na Forumu, predstavljena je i Zanatska zadruga za izradu pirotskog ćilima “Damsko srce“ iz Pirota.

Iz obraćanja gradonačelnika Vasića izdvajamo i sledeće: „Sa nešto više od 50 zaštićenih proizvoda Srbija mora da nađe način ne samo da proširi ovu paletu već i da postojeće bolje promoviše i plasira na domaćem i svetskom tržištu. Proizvodi s geografskom oznakom su sinonim ne samo za autentičnost već i za kvalitet. Za tri četvrtine naših građana, GI oznaka je potvrda da su sastojci korišćeni za pripremu isključivo iz kraja iz kojeg je proizvod, a 54% da je proizveden na tradicionalan način. To je značajno veće poverenje koje gajimo prema ovim proizvodima nego građani Evropske unije. Svaki drugi stanovnik EU smatra da je GI oznaka potvrda mesta i načina pripreme, ali tek svaki treći da je to potvrda kvaliteta i porekla.“

Izvor:http://www.plusonline.rs/vladan-vasic-proizvodi-sa-geografskom-oznakom-vazan-resurs-za-lokalni-razvoj/

JKP Gradske pijace i UKUS FEST pripremaju još jednu veliku gastronomsku manifestaciju : „Noć Ukusa“. U petak 15. novembra od 18:00 sati pa sve do ponoći, na Đeram pijaci, sve će biti u znaku najlepših čarolija najukusnije hrane i pića, ali i zabave, druženja, vrhunske muzike najboljih DJ majstora.

Na manifestaciji će biti predstavljena široka lepeza preko 4000 proizvoda sa oko 100 izlagača iz cele Srbije.

„Noć Ukusa“ će biti i prilika da probate najbolje i najukusnije sireve, suhomesnate proizvode, ajvare, ljutenice, paprike sa sirom, kajmak.. Slana zadovoljstva biće u znaku pršute, domaćih kobasica, kulena, čvaraka. Posle dobrog zalogaja, sve teče lagano uz čašu pravog domaćeg piva. Mnogi će se zasladiti džemovima, čuvenim slatkišima iz stare dobre bakine kuhinje. Na štandovima će moći da se kupe najkvalitetniji proizvodi Srbije. U specijalnim degustacijama, posetioci će uživati u ukusima zaboravljenih jela, sasvim prirodnih sokova, likera, rakije, renomiranih vina. Na „Djeram“ pijaci će biti jedinstvena prilika da se probaju arome iz starih kuvarskih almanaha, ali i da svi uživaju u jedinstvenim novim proizvodima koji će upotpuniti savršenstvo doživljaja „Noći Ukusa“.

Ulaz za posetioce je besplatan!

Izvor: Agrobiznis magazin

Dok Srbiju očekuje potpisivanje sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom, u isto vreme naš izvoz robe u Rusiju opada i utisak je da ni postojeće sporazume nismo dovoljno iskoristili.

Sporazumi koje imamo sa Rusijom (Belorusijom i Kazahstanom) prema kojima se gotovo 95% robe ne carini, uz činjenicu da je Moskva pod sankcijama Zapada, nisu nam mnogo pomogli. Ove godine imamo smanjen izvoz u Rusiju za 8,7% u poređenju sa prošlom.

Prošle godine naš trgovinski promet sa zemljama EAEU iznosio je 3,4 mlrd USD, a većina odlazi na Rusiju, oko tri milijarde. Izvoz je iznosio 1,1 mlrd, od čega opet najviše na rusko tržište, oko milijardu dolara. To je manje nego što izvozimo u Bosnu i Hercegovinu.

- Nije slučajno zašto mi izvozimo više u Bosnu nego u Rusiju. Nemamo veliki asortiman robe za izvoz, niti imamo svetske marke, nego obratno, to su sve standardni proizvodi. A za Rusiju su potrebni logistika za transport i ispunjavanje svih procedura te zemlje, zbog čega se nije lako probiti na tom tržištu. Naročito je to teško prehrambenoj industriji. Treba investirati da se dokaže kvalitet, pa investirati da to trgovinski lanci prihvate. Niko to kod nas ozbiljno ne radi, jer su izvozna preduzeća mala - rekao je Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

Ulazak u EAEU, tržište sa više od 180 miliona ljudi, podići će procenat bescarinske robe na 99,5%. Sir, alkohol i cigarete mogli bi biti pridodati listi proizvoda koji bez carinskih opterećenja ulaze u te zemlje. Moguće je i da ćemo novim sporazumom u neograničenim količinama moći da izvozimo i sve vrste rakija.

Kako je rekao Rasim Ljajić, ministar trgovine, za ruske medije, dok izvoz pada, uvoz iz Rusije porastao je ove godine za 18%, što govori da naša privreda nije iskoristila šanse predviđene već postojećim sporazumima.

- Naš plan je da za dve ili tri godine povećamo izvoz na tržišta EAEU na 1,5 mlrd USD - izjavio je Ljajić.

Robna razmena Srbije sa zemljama EAEU iznosila je svega 7,5% od ukupne razmene Srbije u 2018. godini, koja iznosi 45,1 mlrd USD. Sa druge strane, razmena sa članicama Evropske unije iznosi više od 60% ukupne razmene Srbije.

Kovačević smatra da je naš problem što se previše bavimo makroekonomijom.

- Sporazum sa EAEU može da privuče ponekog ko se snalazi na ruskom tržištu, ali on se ne uklapa u naš strateški cilj, ako je verovati politici, ulazak u EU. Uspemo li nešto da uradimo u EAEU, te sporazume ćemo na kraju morati da raskinemo - rekao je Kovačević.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2616409/izvoz-domacih-proizvoda-na-istok-u-padu-sta-bi-moglo-doneti-potpisivanje

Beogradski Noćni Market pod sloganom „San letnje noći“ održan je na pijaci „Kalenić“ uz veliki broj domaćih i starnih turista.

Na pijaci „Kalenić“ ponovo su se spojili tradicija pijaca i urbani duh Beograda. Posetioci Beogradskog Noćnog Marketa mogli su da obiđu više od 200 izlagača i izaberu nešto posebno. U ponudi šampiona pijaca nalazili su se sezonsko voće i povrće, ali i prirodni sokovi, prirodna kozmetika, razne vrste hladno ceđenih ulja, začinsko bilje, ljuti sosovi, kao i raznovrsni tradicionalni mlečni i suvomesnati proizvodi. Mladi dizajneri za letnji odmor pripremili su širok asortiman proizvoda, a u ponudi su se prvi put pojavili unikatni posteri za kuću, specijalno dizajnirane ogrlice za pse, igračke od papira. Beogradski restorani i barovi spremali su ukusne specijalitete, mogli su se probati originalni proizvodi poput putera od kikirikija, džema od borovnica, namazi od belog luka, dok je za dobar provod na najvećem marketu pod otvorenim nebom bio zadužen di-džej Brkati.
Nesvakidašnja manifestacija po 22. put opravdala je očekivanja svih generacija. Beogradski Noćni Market postao je brend Beograda, tradicionalno mesto okupljanja ljubitelja dobre kupovine, ali i odlične zabave, kao i velike gužve petkom uveče.

Izvor: Agrobiznis magazin

Branko Stanić iz Nikinaca je pre šest godina ostao bez posla, a potom je odlučio sa porodicom da napravi farmu koza. Potraga za adekvatnim imanjem sa objektima za smeštaj koza trajala je više od godinu dana. Pre četiri godine pronašli su prostor, kupili 20 alpskih umatičenih koza i upustili se u proizvodnju.

Vremenom su asortiman proizvoda proširivali, kao i svoje stado, koje danas broji 45 koza.

- Hranu za koze ne proizvodimo, već kupujemo. Cilj nam je da mušterije budu zadovoljne i da su proizvodi zdravi i bezbedni i to nam je primarno - kaže Nemanja, jedan od Brankovih sinova.

Iz godine u godinu paleta proizvoda se povećavala i sada u ponudi imaju: kozje mleko, kozju surutku, sireve sa začinima (zelena papričica, crvena ljuta paprika, origano bosiljak i beli luk) po želji kupca, podliveni mladi sir, tvrdi sir sa medom, sir iz salamure, sir u maslinovom ulju i kozji sapun.

Alpska koza je u pogledu na ostale rase najmlečnija. Mlečnost se u toku laktacije kreće se od 500 do 800 litara. Litar mleka kod Stanića košta 120 dinara, a litra surutke je 70 dinara. Teglica kiselog mleka od 380 ml košta 120 dinara, kilogram mladog sira 700 dinara, dok je tvrdi sir sa medom 1.000 dinara. Teglica sira u maslinovom ulju košta 400 dinara, dok je kozji sapun 100 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2562671/od-otkaza-do-farme-alpskih-koza-stanici-zaradjuju-zahvaljujuci-proizvodima-od-kozjeg

U Srbije je tek 0,4 odsto zemljišta pod organskom proizvodnjom. To znači da se oko dve hiljade proizvođača bavi ovim vrstom uzgoja na približno 15.000 hektara. Ekipa RTS-a upoznala je jednog iz Male Vranjske kod Šapca, a on joj je otkrio kako se zaleteo u posao gajenja aronije i da li mu se isplatilo.Priča o aroniji može, ali prvo sok od nje. Jer kao i sve goste, Željko Dimitrić iz Male Vranjske dočekao nas je svojim proizvodom. Recept za sok isti je već šest godina, koliko i proizvodi aroniju. A evo šta se promenilo.

"Na dan kada smo sadili kilogram aronije je bio oko 1.000 dinara u prodaji, a danas nema otkupa ili je to neki otkup po 100 dinara koji je uopšte neisplativ totalno", kaže Željko.

Zato aroniju ne prodaju u svežem stanju, već je isključivo prerađuju. Nažalost, taj proces nismo mogli da snimimo, jer je aronija tek u cvatu. Ali zato možemo da vam pokažemo kako izgleda sok, rakija, slatko i čaj od ovog voća. I da Željka podsetimo kako je u avgustu, kada ima pune ruke posla.

"Taj dan koliko možemo da flaširamo toliko i beremo ploda. U toku dana se bere od 4-5 sati, plod se pere, suši, hladno cedi i pasterizuje. U toku noći prerađujemo i flaširamo sok i ujutru opet ispočetka. Za jedan litar soka, pošto imamo sistem za navodnjavanje, potrebno nam je 1,6 kilograma aronije, što je odličan rezultat", ističe proizvođač.

Odličan rezultat Željko je postigao i prošle godine kada je postao prvi sertifikovani proizvođač na teritoriji Šapca. Međutim, ni to mu, kako kaže, nije dovoljno da bi proizvode izlagao dalje od bazara.

"Problem je što mi kao poljoprivredna gazdinstva ne možemo da uđemo u neke velike markete. Iako imam sertifikovanu organsku aroniju, da je u mom soku ceđena sveža aronija, ja na ovaj sok ne mogu da stavim pečat ili amblem da je to organski proizvod, jer to mogu samo fabrike", objašnjava Željko.

"Čuli smo kako se pravi sok, a kako se gaji aronija? Kada smo posadili to je bila priča da se samo i obere i da nema posla ništa, ali sama organska proizvodnja iziskuje mnogo više posla nego kovencionalna proizvodnja gde mnoge poslove moramo da radimo ručno od kopanja i čupanja trave do kupljenja ručno rutave bube koja napada plod.

Na 70 ari Željko je zasadio 1.400 stabala aronije. Iako procenjuje da ova plantaža može da ima rod i do 15 tona godišnje, on ga još uvek nije dostigao. Maksimalna berba bila mu je protekle godine kada je obrao 3,5 tone ovog bobičastog voća.

"U organskoj proizvodnji ne može da se baca toliko mineralnog đubriva, tačnije uopšte, kao u konvencionalnoj proizvodnji. Imam tri puta manji rod nego neko ko u konvencionalnoj proizvodnji baca đubriva primenjuje čak i total, nema trave. Mi treba da imamo tri puta veću cenu ploda, a ne samo mizernih 10 ili 20 posto", kaže Željko.

Ovaj medicinski tehničar u Hitnoj pomoći još nije povratio uloženo, ali kaže da se profitu nada sledeće godine. Glavni saveznik u poslu mu je sunce od koga i zavisi koliko će njegovi proizvodi biti slatki. A kada smo kod slatkog, planira da aroniju čokoladira kao i da napravi žitni dezert sa njom.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3495666/aronija-donosi-zdravlje-a-novac.html

Brend je jedna od najčešće korišćenih reči poslednjih decenija i označava marku, zaštitni znak, vrstu ili tip proizvoda čije je samo ime prepoznatljivo kod potrošača. Ekonomisti, ali i obični ljudi koriste termine brend i brendiranje kao deo poslovnog i svakodnevnog govora, a da se retko ko zapita šta ovi termini zapravo znače i otkad su u upotrebi. Brand (žig), je engleska reč koju su koristili američki kauboji na divljem zapadu koji su žigosali svoje krave, kako bi ih
razlikovali od ostalih krava u preriji. Sa poslovne tačke gledišta branding je veoma sličan ovome, a cilj je da se određeni proizvod izdvoji od svih ostalih ili sličnih artikala na tržištu.
Mnoge zemlje odavno su shvatile značaj brendiranja, a posebno zaštite oznake geografskog porekla, kako bi sačuvali svoje tradicionalne proizvode. Italijani su, recimo, decenijama vodili bitke i sudske sporove kako bi zaštitili ime Parmiđano ređano (parmezan), i danas ovo ime sme da nosi samo sir proizvoden u provincijama Parma, Ređo Emilija, Modena, Bolonja i Mantova. U Srbiji, koja je bogata proizvodima koji se vekovima pripremaju na tradicionalan način, tek poslednjih godina počelo se ozbiljnije razmišljati i raditi na zaštiti određenih brendova i zaštiti oznake geografskog porekla. Pre nekoliko meseci stupio je na snagu, a odnedavno počeo i da se primenjuje, novi Zakon o oznakama geografskog porekla. Kako kaže slovo zakona oznake geografskog porekla upotrebljavaju se za obeležavanje prirodnih, poljoprivrednih, prehrambenih i industrijskih proizvoda, proizvoda domaće radinosti i usluga. Ime porekla je geografski naziv zemlje, regiona, ili lokaliteta, kojim se označava proizvod koji odatle potiče, čiji su kvalitet i posebna svojstva isključivo ili bitno uslovljeni geografskom sredinom, uključujući prirodne i ljudske faktore i čija se proizvodnja, prerada i priprema u celini odvijaju na određenom ograničenom području.
Nažalost izgubili smo priliku da pojedine tradicionalno srpske proizvode na vreme zaštitimo na ovaj način. Česi su pre nas zaštitili šljivovicu kao svoj brend,
dok su nam Nemci „oteli“ prepečenicu„Manastirku“ i zaštitli kao svoju, iako je rakija odvajkada bila poznata kao srpsko nacionalno piće. Oko ajvara se vodila
teška bitka kada su Slovenci 1996. godine u Nemačkoj ovo ime zaštitili kao svoj brend, iako Slovenija nikada nije bila poznata po proizvodnji paprike, a još manje po pravljenju ajvara. Na sreću, godinu i po dana kasnije taj žig je poništen, a ime leskovačkog ajvara je danas zaštićeno kao srpski brend. Može li se ovome stati na put i kako? Kada se priča o značaju brendiranja određenih artikala obično se razmišlja o ekonomskom značaju, ali postoji i emotivni deo koji je tesno povezan sa pozitivnim iskustvom samog potrošača. Ovo se posebno odnosi na proizvode koji u svom nazivu imaju geografsku odrednicukao što je, recimo, Pirotski ćilim koji je duboko ukorenjen u svest potrošača. Na tu kartu treba igrati, i tu se pokazuje koliko je važna zaštita proizvoda na osnovu
geografskog porekla. Šta zapravo znači oznaka geografskog porekla i zašto je toliko važna?
Zaštita oznake geografskog porekla ima za cilj da se zaštiti kvalitet i karakteristike proizvoda sa specifičnog geografskog podneblja. Proizvođači koji vekovima
proizvode ove artikle po tradicionalnoj recepturi čuvaju ih od zaborava. Osim toga, roba sa oznakom geografskog porekla garantuje kupcu provereni kvalitetom čime se ostvaruje čitav niz pogodnosti na tržištu. Zaštita i očuvanje ovih proizvoda je od nacionalnog značaja. Uticaj specifičnog podneblja i tradicionalni način proizvodnje, čine ih drugačijim od drugih. Stručnjaci ističu da prilikom zaštite geografskog porekla određenog artikla akcenat treba da bude na regionu iz koga proizvod potiče, a ne na državi. To omogućava proizvođačima bolju prepoznatljivost i pozicioniranje na tržištu, pa samim tim i višu cenu po kojoj će robu prodati. Osim toga, ovim je omogućena zaštita od kopiranja, jer su ovi artikli najčešće na meti plagijatora, a ime se koristi kao mamac za kupce.
Treba naglasiti da se putem zaštite geografskog porekla stvaraju potencijali za razvoj turizma, jer se čuvaju naši stari običaji i pamte načini na koje su ljudi
nekada stvarali. To je direktno povezano i sa razvojem sela i podsticanjem ljudi da ostaju u njima i privređuju na tradicionalne načine koji su se prenosili sa kolena nakoleno. Pored prednosti za proizvođače, zaštita geografskog porekla donosi i brojne garancije za potrošače. Naime, ukoliko proizvod nosi ovu oznaku potrošač je siguran da on potiče baš sa tog područja i da su njegove karakteristike vezane za način života i rada ljudi iz tog regiona. Takođe, kupcu se garantuje i da proizvod poseduje izuzetan kvalitet, koji kontrolišu nezavisne organizacije. Zaštita geografskog porekla donosi mnoge prednosti proizvođačima
i samom geografskom području sa koga potiču. Proizvodi se bolje vrednuju, jer se razlikuju od drugih sličnih artikala na tržištu, pa se potražnja za njima povećava.Jedan od primera koliko je važna zaštitita geografsko poreklo je Ariljska malina, koja je postala prepoznatljiv srpski brend širom sveta, pa ne čudi što je dobila ime i „crveno zlato“. Arilje ima kombinaciju raznolikih karakteristika reljefa, klimatskih obeležja i guste mreže voda, čime su stvoreni uslovi u kojima plod maline dobija specifičan kvalitet i svojstva priznata odkupaca sa domaćeg i svetskog tržišta.
Istoričari su zabeležili da su prvi žbunovimaline u Srbiji zasađeni 1880. godine kao ukrasne biljke po okućnicama i baštama imućnih ljudi. Robna proizvodnja maline počinje tek 1920. godine, a od nekada ukrasnih žbunova danas je malina postala prepoznatljiv srpski brend.Procedura za zaštitu proizvoda sa oznakom geografskog porekla nije preterano komplikovana. Postupak se pokreće u Zavodu za intelektualnu svojinu Republike Srbije. Ovaj postupak može da pokrene
svako domaće fizičko i pravno lice, njihova udruženja, privredne komore, opštine...
Prvo moraju da se definišu svojstva proizvoda koji potiče sa određenog područja, a onda se podnosi prijava u kojoj se opisuje područje, ljudski faktor i znanja koja doprinose da taj artikal ima poseban kvalitet. Prijava može da se podnese i elektronskim putem, a sve je detaljno objašnjeno na samom sajtu Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije. Zatim se pravi elaborat. To je dokument koji uspostavlja pravila za korišćenje oznake geografskog porekla i definiše korake i postupke za proizvođače koji žele da proizvod plasiraju na tržište. Procedura za dobijanje oznake geografskog porekla traje od godinu dana, do dve
godine. Kada se jednom zaštiti geografsko poreklo proizvoda traje neograničeno, a svake treće godine se produžava uz kontrolu kvaliteta. Roba sa zaštićenim
geografskim poreklom velika su šansa za male, kvalitetne proizvođače, jer oni time postižu konkurentnost svojih proizvoda.
Srbija je zemlja sa velikim potencijalom kada su ovakvi proizvodi u pitanju. To je odlična mogućnost da se razviju male, ruralne sredine i stvore brendovi koji će biti prepoznatljivi u svetu. Na spisku Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije nalazi se 57 proizvoda, ali je licenca ograničena samo na
našu zemlju. Na spisku su: Futoški kupus, Rtanjski čaj, Pirotski ćilim, Sirogojno, Užička goveđa pršuta, Leskovački domaći ajvar, Petrovska klobasa, Ariljska malina, Valjevski duvan čvarci, Bezdanski damast, Homoljski med, Sjenički sir, Pirotski kačkavalj...
Nažalost osim Ariljske maline samo još tri proizvoda iz Srbije dobila su u sertifikat od međunarodnih organizacija i priznata su kao sprski brend širom sveta, a to su Leskovački ajvar, bermet iz Sremskih Karlovaca i med sa Fruške gore. Možda će neko reći da to i nije važno... Međutim, treba istaći da roba koja ima
oznaku zaštićenog geografskog porekla, prema Lisabonskoj konvenciji, ne podleže carinskim barijerama, nema propisanih kvota za njen izvoz na tržište Evropske unije, a na domaćem i inostranom tržištu prodaje se skuplje od proizvoda koji nemaju to obeležje.

Izvor:Agrobiznis magazin

Proizvođači u Vojvodini imaju zadovoljavajući nivo tehnologije proizvodnje sira na gazdinstvima, ali je radi uspešnijeg plasmana ove kategorije agrarnih proizvoda neophodno da proizvođači imaju više saznanja o tržišnim kretanjima i marketingu različitih vrsta sireva. Stručnjaci za agroekonomska istraživanja u poljoprivredi ukazuju na važnost prerade poljoprivrednih proizvoda i stvaranja proizvoda sa većom dodatom vrednošću.

Prof. dr Branislav Vlahović, sa poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da je na ovaj način moguće ostvariti veći prihod i mogu da zaposle još neke članove svog domaćinstva koji mogu da se angažuju ili u proizvodnji, u distribuciji ili u prodaji i na taj način da povećaju svoju konkurentnost proizvodnje, kako bi imali što bolji kvalitet, i kako bi mogli da adekvatno odgovore na potrebe i zahteve tržišta. On smatra da je podrška nacionalnih institucija prerađivačkom sektoru veoma važna proizvođačima.

„To je izuzetno bitno, jer smatram da je našim proizvođačima, pre svega onim manjim, potrebna određena pomoć kako bi se oni u trenutnoj situaciji izborili na tržištu, i kako bi mogli tu svoju proizvodnju da oplemene i prilagode tržištu”.
Bojka Plavšić iz Mokrina u proizvodnji sira je već dve decenije, i kako nam je istakla, ta proizvodnja je isplativa.

„Onaj ko proizvodi i učestvuje puno u radu, ima svoju zemlju, krave, proizvod - sir i svoje tržište, taj može da se nada nečemu. Sve ostalo je jako teško danas” i još navodi da bi proizvođači sira trebalo da idu u zaštitu geo porekla proizvoda, jer je to šansa za bolji plasman proizvoda i da je budućnost u izvozu srpskih sireva sa oznakom geografskog porekla samo ako se sve mlekare udruže zajedno.
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu finansijski podržava uvođenje EU standarda u objekte u kojima se vrši prerada mleka i za prošlu godinu opredeljena su sredstva za te namene u iznosu od 15 miliona dinara. Povraćaj na investiciju dostiže i do 80 %, ako su oni koji apliciraju mlađi od 40 godina, žene nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i poljoprivrednici koji rade u otežanim uslovima rada u poljoprivredi. U sekretarijatu navode da je važno da proizvođači ulažu u preradne kapacitete kako bi ekonomski bolje prolazili na tržištu.

Mladen Petković, pomoćnik Pokrajnskog sekretara za poljoprivredu, istakao je da je izuzetno važno da se ulaže u prerađivačke kapacitete, jer je to nadgradnja primarne poljoprivredne proizvodnje i daje jednu dodatnu vrednost i samim poljoprivrednim proizvodima, a naravno i dodatnu zaradu proizvođačima. Za narednu godinu po rečima Mladena Petkovića, proizvođači će moći da konkurišu za agrarnu meru uvođenja EU standarda u objekte u kojima se vrši prerada ne samo mleka, već i prerada mesa.

Izvor:Agrobiznis magazin

Slažu se potrošači sa guvernerkom Narodne banke Jorgovankom Tabaković, da su trgovačke marže u Srbiji paprene. One se u Srbiji kreću od tri do 80 odsto, u zavisnosti od proizvoda, mada ima i artikala gde razlika između proizvođačke i potrošačke cene ide i do 400 odsto. Pojedini stručnjaci, međutim, tvrde da ćar trgovaca nije baš primamljiv, jer skromna kupovna moć našeg kupca ne bi mogla da podnese velike marže.

Najniže marže imaju najosnovnije namirnice - od tri do 10 odsto, odeća i obuća prosečno 40 odsto. Kod kolica, sedalica i druge opreme za najmlađe, poznatih svetskih brendova - i do 100 odsto, a na luksuzu se zarađuje i više od 400 odsto

Guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković nedavno je izjavila da se jačanje domaće valute nije preselilo na cenovnike, a da razloge treba tražiti u visokim trgovačkim maržama. Da nas trgovci ne štede svojom zaradom veruju i u udruženjima potrošača, ali smatraju da to nije razlog što se ne oseća rast vrednosti domaće valute.

Marže jesu velike i negde prelaze i 400 odsto - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača. - Kako se trgovcima isplati da tokom specijalnih akcija snize cene i do 50 odsto, a i tada imaju zaradu koliko njihov kolega u Evropi ima i bez sniženja cena. Ipak, ne mogu da se složim da su marže razlog što jak dinar nije smanjio cene. Iza rasta dinara ne stoji jačanje privrede u Srbiji, već više spoljni faktori iz Evrope. Tamošnja inflacija i štampanje para odrazili su se i na kurs naše valute.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da je pravilo da trgovac gleda da zaradi što je moguće više, a to sprečava samo konkurencija:

- Čim ih je više na tržištu koji se grabe za taj udeo u marži, verovatnoća visokih marži se smanjuje i rastu šanse da se u ceni proizvoda prikaže realni nivo troškova prometa.

Žarko Malinović iz sektora za trgovinu Privredne komore Srbije kaže da su trgovačke marže u Srbiji niže nego u regionu i Evropi, jer prosečna kupovna moć ne bi mogla da izdrži velike razlike između proizvođačkih i trgovačkih cena:

- U većini kategorija marže idu od tri do 10 odsto. Najmanje zarade trgovaca su kod prehrambenih proizvoda - kod mleka, mesa, ulja, šećera, brašna, kreću se od tri do pet odsto. Veće marže su kod brendirane robe, koja u malim količinama ulazi u Srbiji. Tu naši trgovci sa tako skromnim nabavkama ne mogu da računaju na povoljne rabate koje imaju velike inostrane kompanije. Marže sigurno nisu razlog zašto se jačanje dinara nije preselilo na cenovnike. Jer, procentualno jačanje dinara nema veliki uticaj na cene. Dodatno je to što se mnoge sirovine plaćaju u evrima, a nije pojeftinilo gorivo, niti struja... Profitna stopa trgovca u Srbiji je oko 3,5 odsto, dok je u industriji oko 6,4 odsto. 

Izvor: www.novosti.rs

 

Za poljoprivredu 40,5 milijardi dinara!

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/agroekonomija/item/3309-za-poljoprivredu-40-5-milijardi-dinara

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30