Naslov koji ste upravo pročitali je bio naziv radionice koju je NALED organizovao za novinare. Dvosmisleno rečeno, tumačite kako želite, ali ovo je trenutno stanje stvari u oblasti koju stručno ili popularno zovemo proizvodi sa zaštićenim geografskim poreklom, odnosno proizvodi koji su karakteristični za određeni kraj, rade se po ustaljenom i zaštićenom receptu i imaju vrhunski kvalitet. U Italiji je to recimo sir Parmezan iz regije Riđano, vina iz Hrvatske, „dingač” i „postup”.Užičani su zaštitili ime goveđe i svinjske pršute i slanine , zatim Lipov med sa Fruške gore i med iz Kačera u Šumadiji.
U Srbiji za sada 42 proizvoda imaju zaštićeno geografsko poreklo, većina od njih su prehrambeni proizvodi ali ima i neprehrambenih. Kako su potvrdile analize futoški kupus i pirotski kačkavalj beleže rast proizvodnje, dok pirotski ćilim tka samo jedno Udruženje žena. Postoje i oni proizvodi sa zaštićenim geografskim
poreklom za koje niko nije zainteresovan.
Nadležni kažu da će proizvode sa geografskim poreklom podržati dodatnim subvencijama. Primera radi iskustva Francuske i Italije u ovakvim proizvodima su više nego pozitivna. Njihovi proizvodi poput sira osvojili su svet, a slično će pokušati i proizvođači leskovačkog ajvara. kaže Stevica Marković
iz Udruženja „Leskovački ajvar“. Ukus i miris dolaze od pečenja na drva na metalnim plotnama. Tu je uloženo puno ručnog rada. Ne koristimo hibride nego sortu u tipu „kurtove kapije“, koja u odnosu na hibride daje upola manji prinos ali je zato nama bitan kvalitet ove paprike.
Međutim primećeni su i drugi problemi u ovom načinu proizvodnje, a to veći troškovi proizvodnje i nelojalna konkurencija, koja nekažnjeno koristi oznake koje samo liče na zaštićeno geografsko poreklo, to su i glavni su razlozi za manji broj sertifikovanih proizvođača. Dragana Tar, kompanija „SEEDEV“: Proizvođači ne mogu da dobro iskomuniciraju taj svoj dodatni kvalitet potrošačima. Ne postoji logo koji jasno označava da je to proizvod sa zaštićenim imenom.

Kada govorimo o lokalnim samoupravama, svi vole da se podiče ovim proizvodima, ali u suštini, malo se o njima brine, u smislu podrške udruženjima, dodatne obuke ili promocije. Violeta Jovanović, direktor Naled-a dala je konkretan predlog: „Mi zagovaramo da se u svim većim gradovima i u turističkim centrima uspostave etno-galerije u kojima će se plasirati pre svega ovakvi autentični proizvodi“.
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da su svesni i potencijala i problema i zato spremaju nove subvencije koje neće isključiti postojeću podršku. Na radionicu koju je organizovao NALED u ime Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede govorio je Branislav Raketić: „Imamo meru kojom se obezbeđuje pokrivanje dela troškova sertifikacije; učešće države je od 55% do 60%, kada se radi o marginalnim područjima. Takođe, imamo i sistem za uspostavljanje kontrolnih markica“. Kako je lepo to primetila i Marija Miladinović Lisov koleginica sa RTS-a koja je takođe učestvovala na radionici za novinare: „Pre nego što
izađu pred stranog kupca, proizvodi sa geografskim poreklom trebalo bi da osvoje domaće kupce. Ali to je priča o tome da moramo više da volimo i poštujemo sebe“.
Ona je kao primer navela ručno rađeni šal u koji je. ugrađeno sigurno mnogo više i ručnog rada i kvaliteta, nego u neki slični, uvozni, iz komercijalne proizvodnje, koji smo spremni da platimo i nekoliko puta više. Nameće se i pitanje zašto je to tako? Imamo primere Škotske koja je prepoznatljiva po “kiltu” i gajdama, na svakom koraku u Austriji možete videti deo tradicionalne garderobe, naročito na svetkovinama, ili u Nemačkoj na Oktobar festu.
U narednim izdanjima pokušaćemo da vam više približimo naše proizvode sa zaštićenim geografskim poreklom, a kako se zapravo dolazi do ovog statusa? Ovo je sjajno objasnila Sofija Rankov iz Enološke stanice u Vršcu u svojoj prezentaciji:

Ko može da pokrene postupak?
Svako domaće fizičko i pravno lice kao i udruženja ovih lica koja proizvode na određenom geografskom području proizvode koji se obeležavaju nazivom tog
geografskog područja. Privredne komore, udruženja potrošača i državni organi zainteresovani za zaštitu imena porekla, odnosno geografske
oznake u okviru svojih aktivnosti. Strana fizička ili pravna lica, odnosno strana udruženja, ako je ime porekla, odnosno geografska oznaka priznata u zemlji
porekla , kada to proizilazi iz međunarodnih ugovora. Dobra praksa u Evropi i svetu podrazumeva da se proces pokreće isključivo od
strane udruženja proizvođača Dokumentacija: Podnosi se u dva istovetna primerka (zahtev je isti za ustanovljenje imena porekla i geografske oznake).
Za više detalja videti član 17. Zakona o oznakama geografskog porekla i Član 5. Uredbe o postupku za ustanovljenje geografske oznake porekla i priznanju
svojstva ovlašćenog korisnika geografske oznake porekla. Podaci o specifičnim karakteristikama proizvoda Kod geografske oznake- sadrže opis
načina proizvodnje precizno naznačene specifičnih karakteristika ili kvaliteta proizvoda, uključujući i podatke o stečenoj reputaciji, odredbe o tome ko
ima pravo na upotrebu geografske oznake kao i odredbe o pravima i obavezama korisnika geografske oznake.
Kod ustanovljenja imena porekla, podaci se podnose u vidu elaborata o načinu proizvodnje proizvoda i posebnim svojstvima i kvalitetu proizvoda. (za više
detalja videti član 18. Zakona o oznakama geografskog porekla i član 6. Uredbe o postupku za ustanovljenje geografske oznake porekla i priznanju svojstva
ovlašćenog korisnika geografske oznake porekla.
Koliko vredi zaštititi proizvod?
U Evropskoj uniji, razlika u ceni između proizvoda, koji imaju oznaku zaštićenog geografskog porekla, i onih, koji nemaju tu oznaku, iznosi između 10 i 230% (vina). Prema podacima na zvaničnom sajtu Evropske unije u državama članicama registrovano je 658 proizvoda sa geografskim oznakama porekla a ukupan godišnji obrt ostvaren trgovinom samo proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom iznosi oko 40 milijardi eura.
Italija ostvaruje obrt od 12 milijardi evra u trgovini proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom, a Španija gotovo 3,5 milijarde. Evropska unija je usvojila Direktivu EU 510/06, prema kojoj geografsko poreklo svojih proizvoda u Uniji mogu da zaštite i proizvođači iz zemalja, koje nisu njene članice. To znači, da će proizvodi, ukoliko uspešno ispune zahteve precizirane u Direktivi, imati mogućnost da koriste iste oznake kao i proizvodi iz zemalja Evopske
unije. To će dati izuzetnu poziciju proizvođačima da plasiraju svoje proizvode na tržišta Evropske unije.
Koji proizvodi mogu imati zaštitu geografskog porekla?
1. Poljoprivredni proizvodi (paradajz, paprika, grašak i sl.)
2. Prehrambeni proizvodi (sir, kajmak, pršuta...)
3. Prirodni proizvodi (kamen, mermer, vuna, staklo...)
4. Zanatski proizvodi (ćilim, opanak...)
5. Industrijski proizvodi
6. Proizvodi domaće radinosti (proizvodi ručne izrade)
Geografska oznaka je priznatost jednog autentičnog proizvoda. Odličan alat u savremenom svetu da se nešto pozicionira kao brend, pomogne u promeni na bolje radno okruženje manje razvijenih sredina - rekla je Dragana Tar, direktorka SEEDEV-a na nedavno održanoj radionici „Jedinstveno, al šta vredi“ koju su
organizovale ova organizacija i NALED, u okviru projekta Podrška pravu intelektualne svojine i proizvoda s poreklom. Koncept oznake geografskog porekla prisutan je širom sveta i postoji više hiljada proizvoda koji ga nose. Dobija se u nacionalnim i međunarodnim okvirima. Svi znaju da feta može da bude samo iz Grčke, šampanjac iz Francuske, italijanski ili švajcarski sirevi, samo je jedna vrsta ariba kakaa iz Ekvadora ili specifična limeta iz oblasti Pike
u Čileu koja se razlikuje od drugih agruma. Među prvim proizvodima koji su posegli za GI u nekadašnjoj Jugoslaviji bila je užička goveđa, pa potom svinjska pršuta, s kraja osamdesetih i početkom devedesetih godina, pa sremski kulen, rtanjski čaj, homoljski ovčiji sir... Hrana je naše blago s kojim možemo osvojiti svet Ove oznake nekom proizvodu daju prefiks mesta ili predela. Ujedno su garant kvaliteta jer se pravi, uzgaja na starinski način, od sirovina koje se nalaze samo na toj lokaciji, u specifičnoj mikroklimi.

- To je reputacija danas tako potrebna proizvodima na tržištu, ali ujedno i šansa za razvoj sela, smanjenje broja nezaposlenih, sprečavanja migracije mladih, ističe Dragana Tar.
Osim prehrambenih namirnica, oznake geografskog porekla mogu imati tradicionalni zanatski proizvodi, rukotvorine, grnčarija, tekstil... Za sada u Srbiji ih ima smo četiri: pirotski ćilim, sirogojno ručno pleteni odevni predmeti, bezdanski damast i šabački peškiri. Kako kaže Violeta Jovanović, počasna predsednica udruženja Etnomreže i izvršna direktorka NALED-a, u toku je proces dobijanja sertifikata za još dva proizvoda starih tehnika ručnog rada.
Proizvodi sa oznakom geografskog porekla:
Reg. br. 3 Goveđa užička pršuta
Reg. br. 4 Svinjska užička pršuta
Reg. br. 5 Užička slanina
Reg. br. 6 Sremski kulen
Reg. br. 7 Sremska domaća kobasica
Reg. br. 8 Sremska salama
Reg, br. 9 Požarevačka kobasica
Reg. br. 10 Rtanjski čaj
Reg. br. 11 Krivovirski kačkavalj
Reg. br. 12 Homoljski ovčiji sir
Reg. br. 13 Homoljski kozji sir
Reg. br. 14 Homoljski kravlji sir
Reg. br. 16 Jagodinska ružica
Reg. br. 17 Vršačko šampion pivo
Reg. br. 27 Kladovski kavijar (Caviar of Kladovo)
Reg. br. 28 Voda Vrnjci
Reg. br. 29 Apatinsko jelen pivo
Reg. br. 36 Bujanovačka mineralna voda AQUA HEBA
Reg. br. 38 Sirogojno
Reg. br. 40 Mineralna voda Duboka
Reg. br. 42 Knjaz Miloš Bukovička banja
Reg. br. 44 Petrovska Klobasa (Petrovačka kobasica)
Reg. br. 45 Leskovačko roštilj meso (za pljeskavice i ćevapčiće)
Reg. br. 46 Valjevski duvan čvarci
Reg. br. 48 Svrljiški kačkavalj
Reg. br. 50 Futoški sveži i kiseli kupus
Reg. br. 51 Homoljski med
Reg. br. 52 Ariljska malina
Reg. br. 53 Svrljiški belmuž
Reg. br. 55 Staroplaninski kačkavalj
Reg. br. 56 Leskovački domaći ajvar

Izvor: Agrobiznis magazin 

 

 


Reg. br. 57 Fruškogorski lipov med
Reg. br. 58 Kačerski med
Reg. br. 59. Sjenički ovčiji sir
Reg. br. 60 Sjenička jagnjetina
Reg. br.61 Pirotski kačkavalj od kravljeg mleka
Reg. br.62 Somborski sir
Reg. br.63 Ečanski šaran i 64.Zlatarski sir

Vrednost prodaje i otkupa proizvoda iz oblasti poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u trećem tromesečju, u odnosu na isti period lane veća je za 5,2 odsto.Za devet meseci ove godine, u poređenju sa istim periodom 2018, ukupna vrednost prodaje i otkupa proizvoda poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u našoj zemlji veća je za 2,6 procenata u tekućim cenama, odnosno za 1,4 procenata u stalnim cenama, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Kada je reč o trgovini poljoprivrednim proizvodima na pijacama širom Srbije, za devet meseci ove, u odnosu na isti period prethodne godine, a izraženo u tekućim cenama, promet je veći za 11,2 procenta.U strukturi vrednosti prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama za devet meseci najviše učestvuje povrće (34,6 odsto), voće i grožđe (17,6 procenata), mleko i mlečni proizvodi (14,9 posto) i živina i jaja (12,9 odsto).

Kako navode statističari, promet robe u trgovini na veliko i malo i u sektoru popravki motornih vozila u trećem tromesečju ove godine, u odnosu na isti perod 2018, beleži se rast u tekućim cenama od 8,8 procenata.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=12&dd=02&nav_id=1625535

Erno Kiš iz Skorenovca kod Kovina pčelarstvom se bavi od 2010. godine, odnosno od kada je završio srednju školu. Danas ima svoje gazdinstvo - Pčelarstvo Popaj. Kako kaže za eKapiju, za pčelarsto se opredelio sasvim slučajno.

- Kum se bavi pčelarenjem, pa me je pozvao da pomognem oko vrcanja meda. Nakon toga sam rešio da posvetim malo vise pažnje pčelama i tome kako rade kao zajednica. Tako sam zavoleo pčelarstvo i odabrao da se ovim bavim - kaže Kiš.

Trenutno na pčelinjaku ima 120 kosnica lr i db tipa. Kaže da prinos meda zavisi od vremenskih uslova i jačine društva. Ukoliko su vremenske uslovi dobri i ako je zdravo i jako društvo, na godišnjem nivou može da se dobije 40 kg meda po košnici.

- To je neki prosek kada je dobra godina - dodaje Erno.

Košnice seli u Deliblatsku peščaru, a nakon toga u sopstveni atar na suncokret. Smatra da je upravo paša na suncokretu najkvalitetnija, a ceni i pašu na lipi.

Ovaj pčelar proizvodi med i propolis, koji su veoma traženi. Prodaje ih lično, "na kućnom pragu", ali i preko svog internet sajta.Smatra da je pčelarstvo isplativo ako se pčelari ovim poslom bave ozbiljno i ako ulažu u pčele.

- Na početku su velika ulaganja, u znanje, nabavku osnovne opreme i tako dalje. Trebalo bi da se počne sa malim brojem košnica, na primer četiri ili pet, a vreme će pokazati da li zaista želite da se bavite pčelarstvom, jer ovaj posao zahteva dosta truda - iskren je Erno Kiš.

Kaže da zaradu, osim meda i propolisa, donose i ostali proizvodi, kao što su vosak, matični mleč, ali i pravljenje roja za prodaju i prodaja matice.

- Savetovao bih mlade pčelare, koji tek kreću da se bave pčelarenjem, da pored njih bude iskusan pčelar, koji će im dati savete i naučiti ih kako najbolje i najkvalitenije da postupi sa pčelama. Pčelarstvo je za mene kao kada staneš kod matičara i kažeš "da". Mora da se posveti puno pažnje, da se ima znanja i da se ulaže. Na kraju će to pčele da cene i nagradiće vas uspehom - poručuje Erno Kiš.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2699163/saveti-iz-pcelarstva-popaj-za-sve-koji-zele-da-udju-u-ovaj

Međunarodni sajam hrane, pića i opreme je regionalna smotra prehrambenih proizvoda namenjenih tržištu, pripremljenih po tradicionalnim receptima, na tradicionalni način. Reč je o nacionalnim specijalitetima, proizvodima karakterističnim za uža geografska područja, najčešće ručne izrade i od organski gajenih sirovina.Manifestacija afirmiše tradicionalne proizvode kao prvorazredne tržišne i izvozne artikle, koji treba da postanu i nezaobilazni element turističke ponude. Radi se o proizvodima sa zaštićenim geografskim poreklom ili onima čija se zaštita preporučuje. Cilj je utemeljenje robne marke etno proizvoda, odnosno brendiranje tradicionalnih proizvoda.

Pokrovitelji sajma Etno hrane i pića su Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Grad Beograd i Beogradski sajam.

Izvor:https://studiob.rs/medjunarodni-sajam-hrane-pica-i-opreme/

Danas je u Skupštini Grada Beograda održan prvi Švajcarsko-srpski forum o proizvodima sa geografskim poreklom (GI): OriGInal iz Srbije, u organizaciji NALED-a i SEEDEV-a uz podršku Švajcarske agencije za međunarodnu saradnju.

Forum je u ime NALED-a otvorio gradonačelnik Pirota, mr Vladan Vasić, a okupljenima su se obratili i Vuk Radivojević, pokrajinski sekretar za poljoprivredu i ambasador Švajcarske u Srbiji, njegova ekselencija Filip Ge.

Ovom prilikom razgovaralo se o značaju oznake geografskog porekla koju je u Srbiji do sada ponelo 57 proizvoda – među kojima su pirotski kačkavalj i pirotski ćilim – i koji nose značajan potencijal za brendiranje lokalnih zajednica iz kojih potiču, kao i za podsticanje ekonomskog rasta.

Stručnjaci iz Švajcarske su na Forumu podelili iskustva ove zemlje u promociji lokalnih proizvoda na globalnom tržištu.

Gradonačelnik Vasić između ostalog istakao je: „Hrana, rukotvorine i zanatski proizvodi sa geografskom oznakom su vredan resurs za lokalni razvoj. Podrškom Savezima poput OriGInala i Etno mreže čuvamo identitet i tradicionalna znanja koja se prenose generacijama i zato se radujemo razmeni znanja s našim gostima iz Švajcarske kako bi nam svojim iskustvima pomogli da što pre uhvatimo korak sa najboljima.“

U okviru filma o proizvodima sa geografskim poreklom iz Srbije prikazanog na Forumu, predstavljena je i Zanatska zadruga za izradu pirotskog ćilima “Damsko srce“ iz Pirota.

Iz obraćanja gradonačelnika Vasića izdvajamo i sledeće: „Sa nešto više od 50 zaštićenih proizvoda Srbija mora da nađe način ne samo da proširi ovu paletu već i da postojeće bolje promoviše i plasira na domaćem i svetskom tržištu. Proizvodi s geografskom oznakom su sinonim ne samo za autentičnost već i za kvalitet. Za tri četvrtine naših građana, GI oznaka je potvrda da su sastojci korišćeni za pripremu isključivo iz kraja iz kojeg je proizvod, a 54% da je proizveden na tradicionalan način. To je značajno veće poverenje koje gajimo prema ovim proizvodima nego građani Evropske unije. Svaki drugi stanovnik EU smatra da je GI oznaka potvrda mesta i načina pripreme, ali tek svaki treći da je to potvrda kvaliteta i porekla.“

Izvor:http://www.plusonline.rs/vladan-vasic-proizvodi-sa-geografskom-oznakom-vazan-resurs-za-lokalni-razvoj/

JKP Gradske pijace i UKUS FEST pripremaju još jednu veliku gastronomsku manifestaciju : „Noć Ukusa“. U petak 15. novembra od 18:00 sati pa sve do ponoći, na Đeram pijaci, sve će biti u znaku najlepših čarolija najukusnije hrane i pića, ali i zabave, druženja, vrhunske muzike najboljih DJ majstora.

Na manifestaciji će biti predstavljena široka lepeza preko 4000 proizvoda sa oko 100 izlagača iz cele Srbije.

„Noć Ukusa“ će biti i prilika da probate najbolje i najukusnije sireve, suhomesnate proizvode, ajvare, ljutenice, paprike sa sirom, kajmak.. Slana zadovoljstva biće u znaku pršute, domaćih kobasica, kulena, čvaraka. Posle dobrog zalogaja, sve teče lagano uz čašu pravog domaćeg piva. Mnogi će se zasladiti džemovima, čuvenim slatkišima iz stare dobre bakine kuhinje. Na štandovima će moći da se kupe najkvalitetniji proizvodi Srbije. U specijalnim degustacijama, posetioci će uživati u ukusima zaboravljenih jela, sasvim prirodnih sokova, likera, rakije, renomiranih vina. Na „Djeram“ pijaci će biti jedinstvena prilika da se probaju arome iz starih kuvarskih almanaha, ali i da svi uživaju u jedinstvenim novim proizvodima koji će upotpuniti savršenstvo doživljaja „Noći Ukusa“.

Ulaz za posetioce je besplatan!

Izvor: Agrobiznis magazin

Dok Srbiju očekuje potpisivanje sporazuma sa Evroazijskom ekonomskom unijom, u isto vreme naš izvoz robe u Rusiju opada i utisak je da ni postojeće sporazume nismo dovoljno iskoristili.

Sporazumi koje imamo sa Rusijom (Belorusijom i Kazahstanom) prema kojima se gotovo 95% robe ne carini, uz činjenicu da je Moskva pod sankcijama Zapada, nisu nam mnogo pomogli. Ove godine imamo smanjen izvoz u Rusiju za 8,7% u poređenju sa prošlom.

Prošle godine naš trgovinski promet sa zemljama EAEU iznosio je 3,4 mlrd USD, a većina odlazi na Rusiju, oko tri milijarde. Izvoz je iznosio 1,1 mlrd, od čega opet najviše na rusko tržište, oko milijardu dolara. To je manje nego što izvozimo u Bosnu i Hercegovinu.

- Nije slučajno zašto mi izvozimo više u Bosnu nego u Rusiju. Nemamo veliki asortiman robe za izvoz, niti imamo svetske marke, nego obratno, to su sve standardni proizvodi. A za Rusiju su potrebni logistika za transport i ispunjavanje svih procedura te zemlje, zbog čega se nije lako probiti na tom tržištu. Naročito je to teško prehrambenoj industriji. Treba investirati da se dokaže kvalitet, pa investirati da to trgovinski lanci prihvate. Niko to kod nas ozbiljno ne radi, jer su izvozna preduzeća mala - rekao je Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

Ulazak u EAEU, tržište sa više od 180 miliona ljudi, podići će procenat bescarinske robe na 99,5%. Sir, alkohol i cigarete mogli bi biti pridodati listi proizvoda koji bez carinskih opterećenja ulaze u te zemlje. Moguće je i da ćemo novim sporazumom u neograničenim količinama moći da izvozimo i sve vrste rakija.

Kako je rekao Rasim Ljajić, ministar trgovine, za ruske medije, dok izvoz pada, uvoz iz Rusije porastao je ove godine za 18%, što govori da naša privreda nije iskoristila šanse predviđene već postojećim sporazumima.

- Naš plan je da za dve ili tri godine povećamo izvoz na tržišta EAEU na 1,5 mlrd USD - izjavio je Ljajić.

Robna razmena Srbije sa zemljama EAEU iznosila je svega 7,5% od ukupne razmene Srbije u 2018. godini, koja iznosi 45,1 mlrd USD. Sa druge strane, razmena sa članicama Evropske unije iznosi više od 60% ukupne razmene Srbije.

Kovačević smatra da je naš problem što se previše bavimo makroekonomijom.

- Sporazum sa EAEU može da privuče ponekog ko se snalazi na ruskom tržištu, ali on se ne uklapa u naš strateški cilj, ako je verovati politici, ulazak u EU. Uspemo li nešto da uradimo u EAEU, te sporazume ćemo na kraju morati da raskinemo - rekao je Kovačević.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2616409/izvoz-domacih-proizvoda-na-istok-u-padu-sta-bi-moglo-doneti-potpisivanje

Beogradski Noćni Market pod sloganom „San letnje noći“ održan je na pijaci „Kalenić“ uz veliki broj domaćih i starnih turista.

Na pijaci „Kalenić“ ponovo su se spojili tradicija pijaca i urbani duh Beograda. Posetioci Beogradskog Noćnog Marketa mogli su da obiđu više od 200 izlagača i izaberu nešto posebno. U ponudi šampiona pijaca nalazili su se sezonsko voće i povrće, ali i prirodni sokovi, prirodna kozmetika, razne vrste hladno ceđenih ulja, začinsko bilje, ljuti sosovi, kao i raznovrsni tradicionalni mlečni i suvomesnati proizvodi. Mladi dizajneri za letnji odmor pripremili su širok asortiman proizvoda, a u ponudi su se prvi put pojavili unikatni posteri za kuću, specijalno dizajnirane ogrlice za pse, igračke od papira. Beogradski restorani i barovi spremali su ukusne specijalitete, mogli su se probati originalni proizvodi poput putera od kikirikija, džema od borovnica, namazi od belog luka, dok je za dobar provod na najvećem marketu pod otvorenim nebom bio zadužen di-džej Brkati.
Nesvakidašnja manifestacija po 22. put opravdala je očekivanja svih generacija. Beogradski Noćni Market postao je brend Beograda, tradicionalno mesto okupljanja ljubitelja dobre kupovine, ali i odlične zabave, kao i velike gužve petkom uveče.

Izvor: Agrobiznis magazin

Branko Stanić iz Nikinaca je pre šest godina ostao bez posla, a potom je odlučio sa porodicom da napravi farmu koza. Potraga za adekvatnim imanjem sa objektima za smeštaj koza trajala je više od godinu dana. Pre četiri godine pronašli su prostor, kupili 20 alpskih umatičenih koza i upustili se u proizvodnju.

Vremenom su asortiman proizvoda proširivali, kao i svoje stado, koje danas broji 45 koza.

- Hranu za koze ne proizvodimo, već kupujemo. Cilj nam je da mušterije budu zadovoljne i da su proizvodi zdravi i bezbedni i to nam je primarno - kaže Nemanja, jedan od Brankovih sinova.

Iz godine u godinu paleta proizvoda se povećavala i sada u ponudi imaju: kozje mleko, kozju surutku, sireve sa začinima (zelena papričica, crvena ljuta paprika, origano bosiljak i beli luk) po želji kupca, podliveni mladi sir, tvrdi sir sa medom, sir iz salamure, sir u maslinovom ulju i kozji sapun.

Alpska koza je u pogledu na ostale rase najmlečnija. Mlečnost se u toku laktacije kreće se od 500 do 800 litara. Litar mleka kod Stanića košta 120 dinara, a litra surutke je 70 dinara. Teglica kiselog mleka od 380 ml košta 120 dinara, kilogram mladog sira 700 dinara, dok je tvrdi sir sa medom 1.000 dinara. Teglica sira u maslinovom ulju košta 400 dinara, dok je kozji sapun 100 dinara.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2562671/od-otkaza-do-farme-alpskih-koza-stanici-zaradjuju-zahvaljujuci-proizvodima-od-kozjeg

U Srbije je tek 0,4 odsto zemljišta pod organskom proizvodnjom. To znači da se oko dve hiljade proizvođača bavi ovim vrstom uzgoja na približno 15.000 hektara. Ekipa RTS-a upoznala je jednog iz Male Vranjske kod Šapca, a on joj je otkrio kako se zaleteo u posao gajenja aronije i da li mu se isplatilo.Priča o aroniji može, ali prvo sok od nje. Jer kao i sve goste, Željko Dimitrić iz Male Vranjske dočekao nas je svojim proizvodom. Recept za sok isti je već šest godina, koliko i proizvodi aroniju. A evo šta se promenilo.

"Na dan kada smo sadili kilogram aronije je bio oko 1.000 dinara u prodaji, a danas nema otkupa ili je to neki otkup po 100 dinara koji je uopšte neisplativ totalno", kaže Željko.

Zato aroniju ne prodaju u svežem stanju, već je isključivo prerađuju. Nažalost, taj proces nismo mogli da snimimo, jer je aronija tek u cvatu. Ali zato možemo da vam pokažemo kako izgleda sok, rakija, slatko i čaj od ovog voća. I da Željka podsetimo kako je u avgustu, kada ima pune ruke posla.

"Taj dan koliko možemo da flaširamo toliko i beremo ploda. U toku dana se bere od 4-5 sati, plod se pere, suši, hladno cedi i pasterizuje. U toku noći prerađujemo i flaširamo sok i ujutru opet ispočetka. Za jedan litar soka, pošto imamo sistem za navodnjavanje, potrebno nam je 1,6 kilograma aronije, što je odličan rezultat", ističe proizvođač.

Odličan rezultat Željko je postigao i prošle godine kada je postao prvi sertifikovani proizvođač na teritoriji Šapca. Međutim, ni to mu, kako kaže, nije dovoljno da bi proizvode izlagao dalje od bazara.

"Problem je što mi kao poljoprivredna gazdinstva ne možemo da uđemo u neke velike markete. Iako imam sertifikovanu organsku aroniju, da je u mom soku ceđena sveža aronija, ja na ovaj sok ne mogu da stavim pečat ili amblem da je to organski proizvod, jer to mogu samo fabrike", objašnjava Željko.

"Čuli smo kako se pravi sok, a kako se gaji aronija? Kada smo posadili to je bila priča da se samo i obere i da nema posla ništa, ali sama organska proizvodnja iziskuje mnogo više posla nego kovencionalna proizvodnja gde mnoge poslove moramo da radimo ručno od kopanja i čupanja trave do kupljenja ručno rutave bube koja napada plod.

Na 70 ari Željko je zasadio 1.400 stabala aronije. Iako procenjuje da ova plantaža može da ima rod i do 15 tona godišnje, on ga još uvek nije dostigao. Maksimalna berba bila mu je protekle godine kada je obrao 3,5 tone ovog bobičastog voća.

"U organskoj proizvodnji ne može da se baca toliko mineralnog đubriva, tačnije uopšte, kao u konvencionalnoj proizvodnji. Imam tri puta manji rod nego neko ko u konvencionalnoj proizvodnji baca đubriva primenjuje čak i total, nema trave. Mi treba da imamo tri puta veću cenu ploda, a ne samo mizernih 10 ili 20 posto", kaže Željko.

Ovaj medicinski tehničar u Hitnoj pomoći još nije povratio uloženo, ali kaže da se profitu nada sledeće godine. Glavni saveznik u poslu mu je sunce od koga i zavisi koliko će njegovi proizvodi biti slatki. A kada smo kod slatkog, planira da aroniju čokoladira kao i da napravi žitni dezert sa njom.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3495666/aronija-donosi-zdravlje-a-novac.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31