Uprkos lošem vremenu tokom vegetacije, berba graška u Banatu dobro napreduje. Prosečan prinos je četiri do pet i po tona po hektaru, a gde ima sistema za zalivanje – i sedam tona. Graškom je ove godine u Srbiji zasejano sedam hiljada hektara, i uz dobar rod ratari računaju da će na izvozu zaraditi i više od uobičajenih 8 mil USD.

Zbog dugotrajne suše, proizvođači su morali četri puta da zalivaju njive sa po 20 litara vode po kvadratnom metru, i kažu, ove godine su dobro naučili koliko se isplati uložiti u zalivni sistem.

- Mogu da kažem da je ovo bila izuzetno teška naporna proizvodna godina, ali eto, uz našu uspešnu saradnju, uz korišćenje dosta zalivnih sistema i savremene tehnologije i tehnike uspeli smo da ostvarimo visoke i zavidne prinose - rekao je Zoran Drobnjaković, upravnik ratarske proizvodnje Mihajlovo.

Grašak sa njiva odmah ide u fabriku na preradu kako zrno ne bi gubilo na kvalitetu, ali pre isporuke, prva analiza.

- Zadovoljni smo sa kvalitetom i tenderom, tender je u stvari količina suve materije u grašku i momentalno je stotinu četrdeset, što obećava. Znači da ćemo imati dobar prinos i kvalitet graška - ističe agronom Zorica Jurišić.

Sama berba graška radi se uz pomoć najsavremenije tehnologije i najnovijih kombajna. Jedan savremeni kombajn košta i oko pola miliona evra. Radi se u tri smene i kako se očekuje, kompletna berba graška mogla bi da bude završena u narednih desetak dana.

Grašak je jedini povrtarski proizvod koji je u jednom periodu vanrednog stanja nedosatajao na našem trzištu, ali to se neće ponoviti, obećavaju proizvođači.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2929680/grasak-proizvod-koji-nam-je-nedostajao-tokom-vanrednog-stanja-a-sada-moze

Dušan Dragićević iz sela Belosavci opštine Topola ima oko 25.000 sadnica jagoda na površini od 50 ari. Najveći deo njegove proizvodnje je na otvorenom, dok se manji deo nalazi u plasteniku. Nada se da će ova situacija izazvana korona virusom biti završena pre početka berbe ali se, kaže, ne boji da će plasman plodova loše proći.

- Koliko imam informacija, otkup drugog voća funkcioniše u hladnjačama tako da ne bi trebalo da bude problema ni sa jagodom. Uvek postoje marketi i veći prodajni lanci koji mogu da otkupe neku količinu, tako da ja mislim da neće biti problema sa prodajom. Ja prodajem i na tezgama i u većim marketima u Aranđelovcu. Prodajem i hladnjačama, ima dosta hladnjača u Vinči gde mi je rečeno da neće biti problema i da će izvoz funkcionisati - ocenjuje Dušan i dodaje da smatra da neće biti problema što se tiče prodaje, posebno što je srpska jagoda jedna od kvalitetnijih na tržištu.

Kaže i da, iako postoji određeni razmak, teško je održati toliku socijalnu distancu kada je u pitanju berba jagoda, a najteže će biti proizvođačima koji berbu moraju da obave sa više ljudi.

Realna cena za plasteničke jagode, smatra, bila bi 300 dinara po kilogramu za prodaju većih količina, dok bi jagode koje se proizvode na otvorenom trebalo prodavati u maloprodanim objektima za 150, a u veleprodajama za 100 dinara po kilogramu.

Da neće sve baš tako glatko proći, kao i da bi trenutna situacija mogla da stvori velike probleme proizvođačima jagoda, smatra Nenad Magazin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

- Puno je problema, od berbe koju će biti teško organizovati ako se ovo nastavi uz sva moguća ograničenja, nemogućnost pronalaska i dolaska radne snage do plasmana. Kada je u pitanju transport i plasman jagode, to je voćna vrsta koja ne trpi dugo čuvanje i dug transport, jer su plodovi osetljivi i nadamo se da će proizvođači naći neke alternativne načine plasmana plodova - kaže Magazin i dodaje da se pokazalo da oni koji imaju mogućnost prodaje putem određenih lanaca marketa, mogu da računaju bar na takav plasman.

Da li će prodaja na drugi način biti moguća još uvek nije poznato, dodaje on, ali bi jedno od rešenja, po njegovom mišljenju, bilo postaviti tezge na ulicama na kojima registrovani poljoprivredni proizvođači mogu da prodaju svoje proizvode, te bi na taj način, objašnjava Magazin, bila ispoštovana i socijalna distanca i istovremeno bi poljoprivrednici imali mogućnost da plasiraju svoje plodove.

- Što se tiče plasmana, jedini način je direktan kontakt proizvođača sa maloprodajnim i veleprodajnim lancima. Ukoliko se ova situacija nastavi do kraja maja, mali proizvođači će biti u teškoj situaciji, osim ako nemaju neke svoje načine distribucije ili prodaje odmah pored zasada ili da se unapred pripreme da robu nude prodavcima u velikim gradovima, marketima, piljarama i malim prodavnicama - navodi.

Zamzavanje jagoda, ocenjuje, nije rešenje za sve vrste ovog voća. Najveći deo sorti jagode proizvedene u Srbiji je za stonu potrošnju, objašnjava Magazin, dok manji deo može da se zamrzava.

Tačne procene o ovogodišnjem rodu i kvalitetu srpske jagode još uvek se ne mogu izneti ali, po obimu proizvodnje, trebalo bi da imamo prosečnu godinu sa oko 30.000 do 35.000 tona jagode, ocenjuje Magazin ističući da će kvalitet u najvećoj meri zavisiti od vremenskih uslova u periodu sazrevanja.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2854943/problemi-uzgajivaca-jagoda-socijalna-distanca-prilikom-berbe-i-plasman-ploda

Proizvodnja sertifikovanog futoškog kupusa bila je uspešna, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima koji su je pratili, kako u proleće tokom rasađivanja, tako i neposredno uoči berbe.

Najkvalitetnijeg domaćeg kupusa, koji već sedam godina ima sertifikat, odnosno oznaku geografskog porekla, proizvedeno je i tržištu isporučeno oko 2.000 tona. Od tih količina, koje su približne onim prošlogodišnjim, oko 300 tona će biti prerađeno i ponuđeno kupcima, uglavnom na domaćem tržištu.

- Miholjsko leto u oktobru donelo nam je ekstremno visoke temperature vazduha, koje biljkama nikako nisu odgovarale, pa je na nekim parcelama i do 50% roda stradalo. Na sreću, većina proizvođača je poslušala savete stručnjaka i primenila odgovarajuće agrotehničke mere zaštite, tako da su štete bile minimalne i ostvareni su željeni prinos i kvalitet - kaže za Novosti Miroljub Janković, potpredsednik udruženja Futoški kupus.

Janković napominje da proizvođači sve više nastoje da se bolje organizuju, kako bi prerada krenula nabolje.

Futožani čekaju novi pravilnik o bližim uslovima za proizvodnju i promet proizvoda biljnog porekla, čime bi to pitanje i ostala pitanja koja ih direktno interesuju bila preciznije definisana.

Posebno su zainteresovani za to da država, kako kažu, aktivira svoje mehanizme i efikasnije sprečava zloupotrebe njihovog proizvoda sa zaštićenim poreklom.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2745852/prinos-futoskog-kupusa-2000-tona-uprkos-nepovoljnim-vremenskim-uslovima

Savez proizvođača rakije Srbije na sednici Skupštine održanoj 27.12.2019. godine, u Beogradu, primio u članstvo nova Udruženja: Udruženje proizvođača rakije „Vojvodina“, Udruženje proizvođača rakije „Rasinskog okruga“, Udruženje proizvođača rakije „Beogradsko rakijsko udruženje“ i Udruženje proizvođača rakije "Južna Srbija“.
Savez proizvođača rakije Srbije je nastao inicijativom više Udruženja registrovanih proizvođača rakije radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva i interesa u oblasti proizvodnje i promocije rakije i jakih alkoholnih pića, čiji se interesi inače ne bi mogli pojedinačno ostvariti.
Savez je nedavno izvršio regionalizaciju, gde je jedan od kriterijuma bio koncentracija proizvođača rakije u Srbiji po regionima.
Prema toj regionalizaciji „Rakijski regioni“ u Srbiji su: Vojvodina, Beograd, Šumadija i Pomoravlje, Zapadna Srbija, Južna Srbija, Istočna Srbija, Mačvansko-Kolubarski region, Moravičko-Raški, Rasinski i Kosovsko-Metohijski region.
Na ovaj način se povećava broj članova Saveza proizvođača rakije Srbije i ide dalje u osnivanje novih udruženja prema regionalnizaciji koja je određena Statutom Saveza.
Država je podržala formiranje Saveza, što je izazvalo veliko interesovanje proizvođača rakije da se učlane u regionalna udruženja koja će postati deo Saveza i na taj način doprineti razvoju rakije kao tradicionalnog srpskog pića.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Za proizvođače rakije iz regiona potiska varoš Senta postala je nazaobilazna tačka, u kojoj se proverava kvalitet žestine iz kazana poljoprivrednih proizvođača, malih pecara i destilerija.Tako bilo i na međunarodnom “Nikoljdanskom festivalu rakije” koji je priređen 19.put, uz rekordan broj uzoraka, najprestižniji je festival rakije u Srbiji i jedan od prestižnijih u regionu. Manifestaciju “Senćanski dani poljoprivrede” koja je velika promocija lokalnih poljoprivrendih, prehrambenih i zanatskih proizvoda otvorio je predsednik senćanske opštine Rudolf Cegledi, a u ime organizatora učesnike je pozdravio predsednik udruženja poljoprivrednika Sente Ferenc Šoti.

Delikatan zadatak imao je međunarodni žiri jer je za degustiranje i ocenjivanje pristiglo 692 uzoraka rakije 212 proizvođača. Na ovaj impozantni samit slile su se rakije raznih fela iz Srbije, odnosno velikog broja vojvođanskih mesta, Mađarske, Rumunije, Slovačke, Slovenije i Ukrajine. Konkurencija je bila najžešća među kajsijevačama i šljivovicama gde je bilo preko stotinu uzoraka, ali nisu se dale ni dunjevače, viljamovke, kruškovače, lozovače, višnjevače, trešnjevače i druge kapljice iz ovogodišnje produkcije, kao i rakije koje su imale kade da odleže u buradima ili drugim prikladnim posudama.

- Kvalitet rakije je bio izuzetno dobar pa su šampionski pehari dodeljeni u 14 kategorija, u kojima je bilo najviše uzoraka. Žiri je ocenjivao čak 33 vrste rakije i destilata. Zlatne, srebrne i bronzane medalje zaslužilo je dve trećine rakija, ili njih 466 tako da ova priznanja zaslužilo je 170 proizvođača, a njih 42 su se morali zadovoljiti samo zahvalnicama. Može se reći da je ova godina bila veoma dobra za proizvodnju prirodnih domaćih voćnih rakija, pa je veći broj uzoraka od strane žirija ocenjen sa maksimalnih 20 bodova, a kada je došao red da se odredi apsolutno najbolja rakija, za kraljicu među ovogodišnjim rakijama izborila se viljamovka - raportirao je glavni organizator “Nikoljdanskog festivala rakije” Mikloš Nađ, inače predvodnik Prvog reda vitezova rakije u Srbiji “Sveti Nikola”, koji je osnovan u Senti.

Za izuzetno dobru viljamovku pehar za apsolutno najbolju rakiju “Nikoljdanskog festivala rakije” pripao je Šandoru Kohanecu iz Temerina, koji je razumljivo poneo i šampionski pehar u kategoriji viljamovki.

- Svo voće ove jeseni je bio kvalitetno, naročito kruška viljamovka koja je dala najbolju kapljicu. Jedino mi je ove sezone podbacila kajsijevača, bar u našoj pecari, možda zbog obilnog roda i kišovitog vremena pa kajsije nisu imale dovoljno slasti. Pečem sedam-osam vrsta voćnih rakija od voća koje kupujem. Voćnjaka smo se otarasili jer imamo registrovanu uslužnu pecaru, pa nismo mogli sve da postižemo. Rakiju vredi peći, od toga živimo - kaže Kohanec.Šampionske pehare po kategorijama osvojili su Marta Dudaš iz Bačke Topole za dunjevaču, Žolt Ovari iz Šupljaka za jabukovaču, Laslo Guljaš iz Stare Moravice za kajsijevaču, Emil Poljak iz Ostojićeva za kruškovaču, Zoran Varađanin iz Bajmoka za komovicu, Velibor Brajović iz Crvenke za šljivovicu. Šampionske pehare osvojili su i gosti iz Mađarske Mihalj Apro iz Čanjteleka za breskovaču, Atila Nađ iz Đermelja za lozovaču, Arpad Farkaš iz Šandorfalve za trešnjevaču i mešanu voćnu rakiju, Šandor Sabo iz Jaskišera za višnjevaču, za rakiju od zove pehar je pripao Ferenc Hatoš-Sekanderu iz Senteša. Među uzorcima odležalih rakija najbolje se pokazala i zavredila je šampionski pehar šljivovica Joce Botoškog iz Kaća.

- Rakije jabukovače i šljivovice su najbolje kada odležavaju i sazrevaju u hrastovim buradima, a ta fuzija aroma, mirisa i svega ostalog što nosi hrastovina jako je bitna. Pre svega bitno je da je burad od planinske hrastovine i iz zanatske izrade. Buradi mora biti zrela i važna je njihova trogodišnja priprema pre nego što se u njih rakija stavi na odležavanje, da bi dobila fine arome od hrastovine koja ima oko 12 osnovnih mirisa i što rakija duže odležava time dobija više na kvalitetu. Drvo je porozno i alkohol polako isparava, ali rakija za razliku od vina voli da je u dodiru sa kiseonikom - objašnjava Joca Botoški.

Botoški napominje da se kod nas pokazalo da šljivovica bogom dana za sazrevanje u hrastovim buradima i posle zrenja od pet godina je vrhunska rakija koja je u kategoriji sa najboljim francuskim konjakom. Na drugoj strani delikatesne mirisne rakije kao što su kajsijevača, višnjevača, trešnjevača, breskovača, koje se cene zbog karakterističnh mirisa, moraju da ostanu “bele” i odležavaju u staklenim ili prohromskim posudama, jer bi izgubile svoje voćne mirise zbog hrastovine. Od delikatesnih mirisnih voćnih rakija jedino dunjevača može kraće vreme da odleži u hrastovom buretu.

Za najboljeg proizvođača rakije iz Srbije proglašen je Ištvan Bilicki iz Sente, koji je učestvovao sa 21 uzorak i osvojio 18 medalja, a ovo priznanje na senćanskom festivalu je osvajao već 12 puta.

- Osvojenih pet zlatnih, osam srebrnih i pet bronzanih medalja lep je uspeh, u sezoni kojom nisam baš zadovoljan. Bilo je perioda sa jako velikim vrućinama, pa se voće skoro osušilo tako da nije imalo arome ni dovoljno slasti. Doduše, godina je bila jako rodna, čak su se na momente lomile i grane, ali kvalitet plodova je bio slabiji - iako ponosan na novi uspeh, ukazao je na proizvođačke nevolje Ištvan Bilicki.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/kotrlane-ravnicom-vilamovka-iz-temerina-sampionska-kaplica-15-12-2019

Otvoren je treći javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje IPARD podsticaja za investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva.

Predmet ovog javnog poziva su investicije u fizičku imovinu i prihvatljivi troškovi u vezi sa izgradnjom, kao i nabavkom nove opreme i mehanizacije. Obuhvaćeni su sektori mleka, mesa, voća i povrća, jaja i grožđa.

Zahtev za odobravanje projekta može se podneti samo u okviru jednog sektora za jednu ili više investicija.

Po ovom javnom pozivu opredeljena su sredstva u iznosu od 5.412.941.299 dinara, a visina podsticaja je 50%, odnosno 60% prihvatljivih troškova za investicije u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama.

Minimalan iznos podsticaja koje korisnik može da ostvari u okviru svih sektora je 10.000 EUR, maksimalni podsticaj u okviru sektora voća i povrća, sektora mesa, jaja i grožđa 1 mil EUR, dok u sektoru mleka korisnici mogu da ostvare podsticaj i od 2 mil EUR.

Detaljan tekst Javnog poziva, pravilnik i prateći prilozi, dostupni su na internet stranici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Uprave za agrarna plaćanja.

Rok za podnošenje zahteva je do ponedeljka, 24. februara 2020, prenosi portal Timočka.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2713613/otvoren-3-ipard-javni-poziv-za-podsticaje-za-preradu-hrane-budzet-54

Peti susret kozara Srbije održan je u Kumanama u subotu, 9. novembra u organizaciji PG "Dobra farma" Dobričevo, Rajka Varadinca iz Kumana i Zorana Gagića iz Novog Miloševa, a uz podršku opštine Novi Bečej.

Tom prilikom održana je i Osnivačka skupština Udruženja kozara Srbije na kojoj je usvojen Statut i izabrani organi i rukovodstvo novoformiranog Nacionalnog udruženja i usvojen program rada. Pristupnicu je potpisalo 127 kozara, koji očekuju da će na ovaj način biti rešeni gorući problemi u ovoj oblasti, pre svega - nesiguran plasman i niska cena mleka.

Očekuju i da će novoformirano udruženje znatno više raditi na promociji kozarstva u Srbiji i promociji gotovih proizvoda, da će raditi na edukaciji i da će standardno, pružati svojim članovima sve benefite udruživanja oko organizacione i tehničke pomoći u svakodnevnom radu.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede - Uprave za agrarna plaćanja, ovčarstvo i kozarstvo su dve grane stočarske proizvodnje koje beleže tendenziju porasta broja grla - u 2019. godini 78.222 poljoprivredna gazdinstva prijavila su 1.634.583 grla ovaca i koza, prenosi portal Top Srbija.

U strukturi ukupnog broja poljoprivrednih gazdinstava koja imaju ovce i koze, najzastupljenija su gazdinstva sa do 10 ovaca i koza (48%), za kojima slede gazdinstva sa 10-50 ovaca i koza (45,5%), dok je tržišno orijentisanih gazdinstava sa više od 50 ovaca i koza najmanje (svega 6,5%).

Međutim, u sktrukturi ukupnog broja ovaca i koza najmanje je učešće gazdinstava sa do 10 grla (13,7%) a najveće gazdinstava sa 10-50 grla (48%), ali je učešće gazdinstava sa više od 50 grla veoma respektabilno jer 6,5% gazdinstava poseduje preko 38% ukupnog broja ovaca i koza. Drugi problem je veoma mala zastupljenost umatičenih grla ovaca i koza - svega 12,5% - za koja je država isplatila 7.000 dinara po grlu odnosno ukupno 1,4 milijarde dinara.

Kada bi uzgajivači koza i ovaca u trogodišnjem periodu umatičili većinu grla mogli bi od države dobiti ukupno oko 10 milijardi dinara - što bi bila izuzetno značajna budžetska podrška razvoju ovčarstva i kozarstva u Srbiji.

Iznoseći ove podatke, Miladin Ševarlić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu u penziji, rekao je da su naše farme, ma koliko velike, realno male i za naše, domaće tržište, a kamoli za zahtevno inostrano. Zato smatra da se do povećanja profitabilnosti može doći samo udruživanjem, jer snagom udruživanja se mogu ostvariti brojni benefiti i uticati na donošenje zakonskih i drugih regulativa važnih za uanpređenje proizvodnje u ovoj oblasti stočarstva.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2690006/osnivanjem-udruzenja-kozara-srbije-najavljeni-bolji-dani-za-kozarstvo-domace-trziste-zeljno

Potencijal za veću domaću proizvodnju šećerne repe kao i za njen izvoz iz Srbije u zemlje regiona je ogroman, ali da bi se ostvario, neophodno je da se lokalni farmeri udruže i da se uz pomoć države obezbede viši prinosi ovog slatkog korena po hektaru.

Proizvodnja šećerne repe je od nacionalnog interesa, smatraju proizvođači, a uslovi i potencijal za proizvodnju šećerne repe u Srbiji su dobri. Međutim, kažu, dosta dug period niske cene šećera na svetskom tržišu oborio je cenu belog kristal šećera, što je posledično uticalo i na ovdašnje tržište."Srbija ima sve uslove za dobar uzgoj repe, odlično zemljište, dobre šećerane i izvozno tržište u najbližim susednim zemljama od minimum 650.000 tona", kaže za Tanjug direktor kompanije "Sunoko" (MK Group) Slobodan Košutić.

Međutim, tokom pola veka koliko je imala zaštićenu proizvodnju, Evropska unija je ulagala velike napore i budžete u poboljšanje i racionalizaciju tehnologija i uzgoja i prerade. Poljoprivrednici u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji i Austriji se, kaže, uspešno nose sa proizvođačima iz Brazila, Indije, Karipskog područja.

Podaci govore da najbolji evropski farmeri postižu prinos od 90 tona repe po hektaru, uz slast od 17,5 odsto. Prosečno, u Nemačkoj i Francuskoj se postiže oko 13 tona šećera po hektaru, a kod najboljih poljoprivrednih proizvođača čak i 14 tona.Prinosi naših farmera su skromniji, oko 55 tona šećerne repe po hektaru, što znači, dodaje Košutić, da se dobija oko 8,5 tona šećera po hektaru, a slast ne prelazi 16 odsto.

"Mi nemamo takve podsticaje, a prednost naše šećerne industrije je blizina velikog tržišta na kome srpski proizvođači imaju transportnu prednost u odnosu na najbolje evropske", navodi Košutić.

U Mađarskoj, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Albaniji nema proizvođača, što za domaće, napominje, predstavlja odlično izvozno tržište sa potencijalom za izvoz 650.000 tona šećera. Sa proizvodnjom od 870 hiljada tona šećera, bili bismo regionalni lideri u proizvodnji, ukazuje na potencijale Košutić."Da bismo ostvarili ovu ambiciju, moramo da nađemo način, da zajedno sa našim farmerima, uz podršku države, povećamo rast prinosa na između 65 i 68 tona po hektaru, kao i povećanje slasti na 16,5 odsto". U oktobru 2017. godine, u Evropskoj uniji je ukinuto ograničenje proizvodnje šećera od šećerne repe.

Takođe, zahvaljujući pogodnim vremenskim uslovima, akumulirano je čak 55 miliona tona svetskih rezervi, što je gotovo trećina godišnje svetske proizvodnje od 180 miliona tona šećera. Sve to zajedno, ukazuje Košutić, dovelo je do drastičnog pada cene šećera na globalnom niovu. Pored hiperprodukcije šećera, kaže, jedan od značajnijih faktora za obaranje cene su i visoke subvencije.

"Otkupna cena šećerne repe u Srbiji je 34 evra po toni, dok je u nekim zemljama regiona ta cena 30 evra po toni. Hrvatska ima subvencije od 980 evra po hektaru, dok ih mi ovde nemamo", ukazuje Košutić i napominje da je jedna posledica svega toga da je šećernom repom zasejano najmanje površina od kada se u Vojvodini gaji ova kultura.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/trziste-secera-u-problemu-proizvodaci-traze-pomoc-drzave/djw0fqy

Za sve ljubitelje slatkiša lepa vest je da će se švajcarske čokolade proizvoditi u Novom Sadu. Investicija je vredna 50 mil EUR. a planirano je zapošljavanje 100 ljudi. Ipak, koliko je ovo sladak posao i šta muči male i srednje proizvođače čokolada?

- Početak svakog posla izuzetno je težak u Srbiji. Ja volim da povučem paralelu sa šrafovima i kažem: da li mi pravili čokoladu ili šrafove, u smislu organizacije i finansiranja, to je potpuno svejedno. Ono što je jedino lepše na kraju dana je što mi možemo da se zasladimo čokoladom, a neko ko pravi šrafove mora da ode i kupi nešto da bi se zasladio - kaže Aleksandar Marić, direktor Adore čokolada.

Profesorka francuskog u penziji, Tatjana Šotra Katuranić iz čokolaterije Top krem u Beograd je donela ukuse Pariza, a danas čokolade pravi po francuskim receptima.

- Teškoće su velike. Prvo nismo imali predznanja u domenu reklame, u domenu marketinga, u domenu prodaje, u domenu prodora na tržište, a da ne pričamo o teškoćama koje se tiču novca, ali se i to se uz veliki trud i veliku upornost može prevazići - tvrdi Šotra Katuranićeva.

Slične probleme prevazilazila su i neka od 140 preduzeća, za koliko se procenjuje da u Srbiji proizvode slatkiše. Konditorska industrija, prema podacima Privredne komore Srbije, u prethodnoj godini beleži rast izvoza količinski za 20,5%, a uvoza za 22%.

Između 120.000 i 150.000 tona slatkiša godišnje se proizvede u Srbiji, a konditorska industrija zapošljava oko 6.500 radnika. Da bi ovaj posao bio još slađi, mala i srednja preduzeća kažu da su im potrebni dodatni podsticaji.

Marić naglašava da im je svakodnevni izazov da uvere strane kupce da kvalitetom mogu da pariraju poznatim i velikim konditorskim imenima, a Šotra Katuranićeva da bi značila edukacija malih proizvođača, kao i da im se olakša izvoz.

Konditorska industrija u Srbiji godinama je bila izložena visokim cenama sirovina kao što su šećer, mleko u prahu i maslac, što je činilo nekonkurentnom kako na domaćem tako i na inostranom tržištu.

- Zajedničkom saradnjom Grupacije proizvođača konditorskih proizvoda Privredne komore Srbije i Ministarstva poljoprivrede za sada su ukinuti prelevmani na mleko u prahu i maslac. Takođe, ukinute su i carinske stope na sirovinu kakaoa u zrnu, kao i snižavanje carinske stope na palminu mast - ukazuju iz Privredne komore Srbije.

Agroekonomista Milan Prostran naglašava da je ovo jedna od grana industrije koja je vitalna i koja ima perspektivu:

- Ja za nju više optimizma imam nego za neke druge sektore, na primer za preradu mesa ili mleka.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2652141/proizvodnja-cokolade-ima-perspektivu-u-srbiji-porastao-izvoz-konditorskih-proizvoda

Sećate li se crvenih kioska na kojima su se nekada prodavale viršle? Bile su nezamenljiva užina za školarce, majke su bebama kao prvo meso davale viršle, a onda je usledila opšta „hajka“ na ovu mesnu prerađevinu. Već godinama se u javnosti vode polemike oko kvaliteta i bezbednosti mehanički separisanog mesa (MSM) u prerađevinama. Na lošem glasu posebno su viršle i paštete, a opet malo ko razmišlja o pljeskavicama koje se kupuju na mestima gde se prodaje brza
hrana. Svim ovim polemikama i poluistinama konačno je došao kraj usvajanjem novog Pravilnika kvalitetu usitnjenog mesa proizvoda i poluproizvoda od mesa.
Mehanički separisano meso u suštini je niže kategorije, ali ubuduće na deklaraciji će jasno morati da piše da je proizvod napravljen od mesa treće kategorije, a ne kao što do sada od buta, plećke… Da bi ta informacija kupcima bila jasna, proizvođači će ubuduće uz naziv proizvoda morati da navedu i izraz "od mehanički separisanog mesa" (MSM) ukoliko proizvod sadrži više od polovine mesa dobijenog odvajanjem mesa od kostiju, trupa ili delova trupa. Takođe, obaveza proizvođača biće i da navede od koje vrste životinja je MSM dobijen.
- Na ovaj način kupac će sam moći da bira stepen kvaliteta proizvoda u odnosu na cenu – kaže Emina Milakara, direktorka Uprave za veterinu. Kako ističe inicijativa za izradu novog pravilnika proizašla je na osnovu iskustava trogodišnje primene prethodnog, ali i zbog potrebe usaglašavanja sa novo donetim propisima.
- Ipak, najviše zbog inicijative naučne i stručne javnosti, kao i industrije hrane, s ciljem da se unapredi kvalitet proizvoda od mesa, zaštiti interes potrošača i jasnije definišu pojedine odredbe koje su kupce dovodile u zabludu – dodaje Emina.
Novim pravilnikom uspostavljen je i standard za proizvodnju viršle. Ovaj naziv, kako je istakla, do sada se u masovnoj potrošnji koristio za razne proizvode iz
iste grupe. To je davalo mogućnost proizvođačima da koriste sirovine izuzetno niskog kvaliteta s dodatkom aditiva, boja, soli, bez jasne zaštite kvaliteta proizvoda koji najviše konzumiraju upravo najosetljivije kategorije stanovništva kao što su deca i bolesni.
- Sada su parametri kvaliteta za zaštićen proizvod viršla izuzetno visoki. Od procenta zastupljenosti proteina mesa do ograničenja u dodavanju soli, boja i aditiva - objasnila je direktorka Uprave za veterinu.
Novim pravilnikom uvedena je kategorija proizvoda "zaštićenog kvaliteta", kao što je srpska kobasica, koja predstavlja proizvod visokog kvaliteta od svinjskog mesa.
- Uspostavljanjem jasnih kriterijuma čuva se tradicija Srbije, kako bi ti proizvodi pod zaštićenim nazivom imali određenikvalitet. Neće biti dozvoljeno dodavanje
belančevina, soje, aditiva i drugih dodataka, osim soli i začina – pojasnila je Milakara.
Poseban segment novog Pravilnika odnosi se na pljeskavice, ćevape i drugo roštiljsko meso. Direktorka Uprave za veterinu kaže da su potrošači bili suočeni, naročito na mestima za prodaju brze hrane, da se pod pojmom ćevapa i pljeskavica prodaju proizvodi koji nisu ni blizu tradicionalnog sastava i načina pripreme. I tome se stalo na put jasnim definisanjem kriterijuma za pljeskavice i ćevape koji će morati da budu poštovani ukoliko vlasnici objekata
za brzu hranu žele da prodaju meso pod tim imenom.
- S druge strane, postoje i kriterijumi za roštilj meso, gde je dozvoljeno dodavanje belančevina, ali onda to znači i niži kvalitet usitnjenog mesa - dodaje direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara. Novim Pravilnikom nije dozvoljeno usitnjavanje mesa živine u prisustvu potrošača, jer
je ovaj postupak veoma rizičan za bezbednost hrane. Trgovci će morati da prodaju isključivo mleveno meso živine u originalnom pakovanju. Ostale izmene u pravilniku odnose se na usaglašavanje s novim propisima, usvajanje adekvatne terminologije i definicija i brisanja proizvoda koji po svojoj nameni nisu proizvod od mesa.
Šta kažu proizvođači?
Iako nova pravila stupaju na snagu 1. marta. 2020. kako bi proizvođači imali vremena da se usklade sa novim standardima, u razgovoru za Agrobiznis većina proizvođača mesnih prerađevina u Srbiji tvrdi da već rade po ovim pravilima.
- Kao lideru na tržištu mesnih proizvoda i
proizvođaču sa 60 godina tradicije i iskustva, kompaniji Carnex su kvalitet i bezbednost proizvoda uvek na prvom mestu. U našoj kompaniji postoje jasno definisani tehnološki postupci na koje primena novog propisa neće imati uticaja – kažu za Agrobiznis u Carnexu i ističu da zbog novih propisa neće morati da nabavljaju novu ili dodatnu opremu za svoje proizvodne pogone.
- Kvalitet je za nas imperativ, zato je najveći broj naših proizvoda već prilagođenzahtevima novog Pravilnika, i samo nekoliko proizvoda bi trpelo minimalne
izmene, da bi naši proizvodi bili inovativni i jedinstveni, što se od Carnexa kao lidera i očekuje. Usaglašavanja sa novim propisima neće imati značajnog uticaja na proizvodni proces u Carnexu, pa ni na cenu njihovih proizvoda što potrošače najviše i interesuje.
Slično kažu i u Neoplanti gde se u potpunosti poštuju važeći propise i pravilnici, a odgovorno će nastaviti da posluju i u budućnosti.
- Uzimajući u obzir najavljene izmene pravilnika, razmotrićemo i sprovesti potrebne promene i uskladiti deklaracije proizvoda sa novim zakonskim i podzakonskim aktima. Kvalitet sirovina i bezbednost namirnica je osnovni postulat našeg poslovanja. Koristimo MSM čija je upotreba vrlo jasno regulisana propisima. MSM se proizvodi u skladu sa posebnim propisom kojim se uređuju veterinarsko-sanitarni uslovi, odnosno opšti i posebni uslovi higijene hrane životinjskog porekla – kažu u Neoplanti i dodaju:
- Promene mogu da se dese samo na ambalaži, odnosno u delu deklaracije bez ikakve promene recepture. Svi naši proizvodi (kao i proizvodi konkurenata) imaju tabelarni prikaz nutritivnih vrednosti na ambalaži. Ispunjavamo zahteve svih standarda za kvalitet i bezbednost hrane, upravljanje procesima, zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu, kao i standarda za zaštitu životne sredine. U ovoj kompaniji ističu da u ponudi imaju skoro sve kategorije mesnih prerađevina,
kao i mogućnost da adekvatno odgovore na izazove koje novi Pravilnik postavlja.
- Od 2012. godine Neoplanta je uložila više od 20 miliona evra u modernizaciju fabrike i proširenje kapaciteta, tako da ovaj Pravilnik nema uticaja na našu organizaciju, niti zahteva dodatna ulaganja u osnovna sredstva i mašine. Što se tiče eventualne korekcije cena to ne očekujemo bar ne zbog novog Pravilnika. Ali, treba napomenuti da postoje faktori koje diktira tržište (kao što je cena sirovina) i na koje ne možemo da utičemo. Ipak, trudimo se da zaštitimo naše potrošače, a istovremeno ostanemo konkurentni. Održati lidersku poziciju u industriji mesnih prerađevina nosi sa sobom ogromnu odgovornost, kako prema kupcima, tako i prema nama
samima – poručuju iz Neoplante.

Zlatiborac se zalaže za kvalitet
U Zlatiborcu se uveliko pripremaju za promene koje će doneti novi Pravilnik, njihovi tehnolozi prisustvuju stručnim seminarima, a jedan deo novih pravila već
uspešno primenjuju.
- Kada je reč o zahtevima koje će pred proizvođače mesnih prerađevina doneti novi Pravilnik, on će, kao i svaki drugi zakonski akt, dovesti do promena u našoj proizvodnji. Želimo da napomenemo da smo i mi kao proizvođači, pored zakonodavaca, inicirali promene koje nam dolaze s novim Pravilnikom i, u tom smislu, one za nas nisu nepoznanica, već su neke od njih došle kao posledica naše inicijative – kažu za Agrobiznis u Zlatiborcu i ističu da su već počeli sa implementacijom nekih od zahteva u procesu proizvodnje svojih proizvoda, dok će novo obeležavanje ambalaže uraditi kasnije a sve u skladu sa zakonskim rokovima.
- Ono što nam je omogućilo da već sada počnemo sa primenom novih pravila jeste činjenica da posedujemo opremu izuzetnog kvaliteta, koja odgovara zahtevima vodećih svetskih standarda u oblasti proizvodnje mesnih prerađevina i da promene Pravilnika od nas, u tom smislu, ne iziskuju nabavku nove opreme i mašina.
U Zlatiborcu podržavaju novi Pravilnik, jer kako kažu, kao kompanija teže da svojim potrošačima ponude proizvode vrhunskog kvaliteta i, u tom smislu, sva
pravila koja se odnose na unapređenje kvaliteta su nešto što će rado primenjivati.

- I do sada smo težili da pružimo proizvode koji se izdvajaju po svom kvalitetu. U prilog tome govori činjenica da smo članica Asocijacije za razvoj kvaliteta mesa i proizvoda od mesa, koja neguju visoki kvalitet i tradiciju ovih prostora kao imperativ svoje poslovne strategije i nastupa na tržištu. Jedna smo od retkih kompanija čiji su proizvodi u protekloj deceniji nagrađeni sa preko 100 medalja za kvalitet od strane Nemačkog poljoprivrednog društva i ocenjujemo da će novi Pravilnik doprineti podizanju stepena kvaliteta, koji je već prepoznat, kako od strane potrošača na 12 tržišta, tako i od strane referentnih međunarodnih institucija.
Šta kažu potrošači?
- Svašta sam čitala u štampi o viršlama, ali pravo da vam kažem ja u to ne verujem. Odrasla sam na viršlama koje jedem i danas, dajem ih svojoj deci i ništa im ne fali. Jedino vodim računa da kupujem kod proverenih proizvođača – kaže Gordana Stanković.
- Ja ne jedem mesne prerađevine već nekoliko godina, ali podržavam svaki zakon i pravilnik koji doprinosi poboljšanju kvaliteta namirnica koje jedemo – veli
Nemanja Pujić i ističe da se trudi da se hrani zdravo.
- Čuo sam za taj Pravilnik i posebno mi se sviđa što će konačno da se zavede red na mestima gde se prodaje brza hrana. Često kupujem na takvim mestima jer živim sam, a nisam baš spretan u kuhinji i, pravo da vam kažem, svašta sam video. Vala neka se konačno zna šta je pljeskavica i od kakvog je mesa – kaže Vladimir Pavčić.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31