Čini se kupcu kada na pijaci merka kvalitetnu goveđu pršutu iz Mačkata, po ceni od 1.700, 1.800 dinara, da njenom proizvođaču ostane velika zarada od ovog komada sušenog mesa. Nije tako, kažu Mačkaćani, čuveni pršutari.

Dušan Stojanović, jedan od najboljih i najčuvenijih od njih, za "Blic" izvlači računicu.

- Kada isplatiš sve troškove proizvodnje, ukalkulišeš cenu stoke koju si kupio, platiš troškove, proizvođaču ostane 100, 150 dinara. Zarada je ista, bilo da je u pitanju goveđa ili svinjska pršuta, kobasica, slanina ili neki drugi proizvod – kaže on.

Nebrojeno puta je od neupućenih čuo da pršutari zgrću silne pare i da posla imaju 365 dana u godini.

- Možda ne bi tako pričali kada bi znali koliko košta stoka. Kilogram žive vage svinja, koje kupujemo u Vojvodini, košta 150 dinara. Bikovi su dva evra, krave za pršutu 1,6-1,7 evra. Ne znaju da od kilograma sirovog mesa koje se osuši ostane 600 grama suvog. Stoka može da bude i lošijeg kvaliteta i da baci mnogo manji procenat mesa. Za vreme postova nama posao iz razumljivih razloga staje, nema veselja, na parastose se iznosi posna hrana. Na sve to velika su ulaganja u proizvodni proces, oprema i objekti se stalno moraju zanavljati. Ko to ne radi, pregazi ga vreme i izgubi tržište – objašnjava Dušan Stojanović.Komentare da pršutari odlično profitiraju najčešće čuje u vreme mačkatske "Pršutijade".

- Na "Pršutijadi" dobro pazarimo, ali ona traje samo tri dana godišnje - napominje Stojanović.

Priznaje da od suvomesnatih proizvoda može solidno da se živi, ali ovo je posao koji zahteva angažman cele porodice od jutra do sutra. Nezahvalno je, kaže, oceniti koliko novca bi nekome ko bi poželeo da se bavi pršutarstvom trebalo da uloži u biznis.

- Najpre, niko od nas nije počeo od nule. Posao su pokrenuli naši dedovi i pradedovi, generacije pre nas, od kojih smo nasledili zanat ali i objekte za proizvodnju. Sigurno je da početna ulaganja koštaju više desetina hiljada evra. Treba imati u vidu da način na koji se porodične firme iz Mačkata bave pršutarstvom zahtevaju klanice, komore, solare, magacine gotovih proizvoda, velike sušare, sanitarne uslove, standarde. A to mnogo košta. Ulaže se pomalo, ko koliko može, i zato je nemoguće investiciju staviti na papir - priča Dušan.

Svima koji bi se posvetili proizvodnji suvog mesa po originalnoj recepturi do koje drže Mačkaćani, savetuje - ne pomišljajte na to.

- Neće naći mesto pod suncem, makar bili spremni da iskeširaju milione, jer tržište traži tradiciju proizvođača. Mnoge kupce moje robe stekao je za života moj deda Milić i oni su meni verni. Tako je kod svih ostalih proizvođača iz Mačkata. Jednostavno, ovaj poziv traži ime, a ono se stiče decenijama - navodi naš sagovornik.

Opet, pršutarstvo nije zanat kao neki majstorski da se može pokrenuti bilo gde. Traži adekvatno podneblje.

- Idealno područje za sušenje mesa je nadmorska visina od 700, 800 metara, a Mačkat na njoj leži. Ima tu i do temperature i vlažnosti vazduha. Na primer, Zlatibor je odmah iznad Mačkata, ali tu nema velike proizvodnje - kaže Stojanović.

Cenovnik:

Goveđa pršuta

1.800-1.900 dinara

Svinjska pršuta

1.300-1.500 dinara

Slanina

900-1.000 dinara

Kobasica

900-1.000 dinara

Suvi vrat

1.300-1.400 dinara

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/tacna-racunica-koliko-zaraduju-proizvodaci-prsute-u-srbiji/8fr04f2

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu novca za sufinansiranje investicija u nabavku opreme za proizvodnju vina i rakije u AP Vojvodini u 2019. godini.Cilj konkursa je dodela novca za ulaganje u novu opremu radi povećanja prihoda na poljoprivrednim gazdinstvima i zapošljavanja ruralnog stanovništva. Za njegovu realizaciju predviđeno je ukupno 50.000.000 dinara. Bespovratna podrška investicija po tom konkursu utvrđuju se u iznosu do 50 odsto od vrednosti ukupno prihvatljivih troškova.

Za podnosioce prijava: preduzetnike i pravna lica, čija je investicija na području s otežanim uslovima rada u poljoprivredi, ovlašćena lica u pravnom licu mlađa od 40 godina i žene, bespovratna podrška investicija utvrđuju se u iznosu do 60 odsto od ukupnih prihvatljivih troškova ivesticije.

Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veći od 2.000.000 dinara, odnosno 2.200.000 dinara za preduzetnike i pravna lica, čija je investicija na području s otežanim uslovima rada u poljoprivredi, ovlašćena lica u pravnom licu mlađa od 40 godina i žene.

Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 100.000 dinara, a razmatraće se samo prijave čija je vrednost investicije 200.000 dinara ili veća od toga.Pokrajinski sekretarijat putem svog nadležnog sektora može naložiti Poljoprivrednoj stručnoj i savetodavnoj službi AP Vojvodine da utvrdi činjenično stanje na terenu, odnosno obavi takozvanu nultu kontrolu. Nultom kontrolom smatra se utvrđivanje zatečenog činjeničnog stanja na terenu. Investicije započete pre nulte kontrole neće se prihvatiti.

Konkurs je otvoren do utroška novca, a zaključno s 30. majem 2019. godine.Bespovratna sredstva koja se dodeljuju po konkursu namenjena su za nabavku opreme za primarnu preradu grožđa, fermentaciju za bela i crvena vina, za čuvanje i negovanje vina, za punjenje vina, za rakiju.

Podnosilac prijave može podneti samo jednu prijavu po konkursu, koja se može odnositi na više sektora, kao i za više namena u okviru istog sektora.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/proizvodacima-vina-i-rakije-50-miliona-dinara-11-05-2019

Podaci o organskoj proizvodnji u Srbiji, pa i u Srednjobanatskom okrugu, pokazuju da je manje površina pod organskom proizvodnjom, a da se neznatno povećava broj proizvođača organskih poljoprivrednih proizvoda.

- Ti podaci ne treba da čude nikog. Organska proizvodnja je luksuz koju retki mogu sebi da priušte. Jer, prve dve godine prihoda nema, a ulaganja su velika. Ova proizvodnja zahteva i mnogo fizičkog rada. To su sve otežavajuće okolnosti. A ako se jedan novi proizvođač pojavi, dva nestanu. Mi koji smo krenuli na vreme, i izdržali, sada smo u daleko povoljnijem položaju. Našli smo tržište, pozicionirali se dobro, a cene organskog voća i povrća sada su više nego dobre - kaže Šandor Balanji iz Lukinog Sela.

Balanji je jedan od registrovanih proizvođača organskih poljoprivrednih proizvoda u bazi „Serbia organica“.

On dodaje da, ukoliko država želi da pomogne, upravo to treba da se desi u prve dve godine organske proizvodnje, dok traje konverzija zemljišta i dok proizvođači ne mogu da računaju na bilo kakav prihod. Na poljoprivrednom gazdinstvu Balanjijevih površine pod organskom proizvodnjom se iz godine u godinu povećavaju. I proširuje se ponuda.

- Trenutno vadimo mladi krompir na koji smo vrlo ponosni. To će biti naš favorit na ovogodišnjem izboru za „Najbolje iz Srbije“ - dodaje Balanji.

Prošle godine spanać iz plastenika Balanjijevih osvojio je prestižnu titulu „Najbolje iz Srbije“.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/vojvodina/najbole-raste-u-lukinom-selu-04-05-2019

Slovenija je prva država u regionu koja je usvojila preporuke Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) i drastično smanjila nivo štetnih transmasnih kiselina u prehrambenim proizvodima. Posle isteka jednogodišnjeg prelaznog roka na snagu je stupio pravilnik koji obavezuje sve proizvođače da taj udeo bude najviše dva grama ukupnog sadržaja masti.

Slovenački Nacionalni institut za nutricionistiku navodi da je reč o najstrožem propisu te vrste u svetu, s obzirom na to da se ograničenje odnosi ne samo na prehrambene proizvode koji se nalaze u prodaji nego i na pakovanu hranu, koja u originalnoj ambalaži završava na prodajnim policama, kao i na hranu u restoranima.

Za nadzor primene zadužena je uprava za bezbednost hrane slovenačkog Ministarstva poljoprivrede, a novi standardi važe i za izvoznike. Ističe se da je Slovenija time napravila važan korak u delimičnoj zameni hidrogenizovanih biljnih masti u hrani drugim sastojcima.

– Provera sadržaja transmasnoća u hrani važiće za uvoznike, distributere i prodavce hrane – objavila je uprava za bezbednost hrane.

Slovenački proizvođači prehrambenih proizvoda saopštili su da su se za novi pravilnik dobro pripremili i da već duže vreme ne koriste sirovine sa višim sadržajem transmasnih kiselina, dok proizvodi koji ne zadovoljavaju taj kriterijum ne smeju da se nađu na slovenačkom tržištu.

Nezvanično, ovakva ograničenja u Srbiji ne postoje. Profesor dr Ivan Stanković, predsednik Saveta za bezbednost hrane, rekao je za „Politiku” kako smatra da je potez Slovenije dobar, u smislu očuvanja zdravlja nacije.

– Verovatno ćemo ovu temu pokrenuti na jednom od sledećih sastanaka Saveta za bezbednost hrane – istakao je Stanković.

Agencija Hina podseća da transmasne kiseline nastaju kao nusproizvod delimične hidrogenizacije biljnih ulja, kao i kod dužeg zagrevanja biljnog ulja na višim temperaturama, a imaju brojne negativne uticaje na ljudski metabolizam, posebno u razvoju arteroskleroze i kardiovaskularnih oboljenja.

Zasićene masti povećavaju nivo holesterola u krvi, više nego drugi tipovi masti. Ova vrsta masti se, uglavnom, nalazi u crvenom mesu, sirevima, puteru, kolačima, čokoladi, pecivima, živini i mlečnim proizvodima.

Prema izveštaju Evropskog parlamenta, visok nivo unosa transmasnih kiselina povećava rizik od razvoja srčanih oboljenja (više od bilo kog drugog nutrijenta u odnosu na kalorijsku vrednost). Procenjuje se da u Evropskoj uniji uzrokuju oko 660.000 smrtnih slučajeva godišnje, što je otprilike 14 odsto svih smrtnih slučajeva. Preporuka Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) jeste da iznos transmasnih kiselina bude što je moguće niži i da bi države morale da kroz medijske kampanje pokrenu ovo pitanje. I to što pre, jer samo trećina potrošača u EU nešto zna o transmasnim kiselinama, što ukazuje da mere označivanja nisu delotvorne.

U istom izveštaju EP iz 2016. navodi se da je analizom javno dostupnih podataka potvrđeno da, uprkos tome što je zabeleženo smanjenje nivoa transmasnih kiselina u pojedinim vrstama hrane, na nekim tržištima u Uniji još postoji niz prehrambenih proizvoda s visokim sadržajem ovih masnoća – odnosno iznad dva grama transmasnih kiselina na 100 grama masti. Recimo, keks ili kokice sa 40 do 50 grama na 100 grama masti kao i mnogi pekarski proizvodi.

U zakonodavstvu EU nije propisan udeo transmasnih kiselina u prehrambenim proizvodima niti se zahteva njihovo označivanje. U Austriji, Danskoj, Litvaniji i Mađarskoj postoji zakonodavstvo kojim je ograničen njihov udeo, dok se većina drugih država članica odlučila na dobrovoljne mere poput samoregulacije, prehrambenih preporuka i kriterijumima o sastavu nekih tradicionalnih proizvoda.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/427111/Ekonomija/Slovenija-uvela-rigorozan-pravilnik-o-hrani

Veliki broj proizvođača voćnih sokova u svoje proizvode ubacuje dodate šećere i veštačke zaslađivače, što negativno utiče na zdravlje građana. Kako navode iz Ministarstva poljoprivrede za Prvu TV, novo pravilo po kome će oni biti izbačeni iz voćnih sokova zaživeće od 31. decembra 2021. godine.

“Dodavanje šećera više neće biti dozvoljeno u voćnim sokovima, voćnim sokovima od koncentrisanog voćnog soka i voćnim sokovima u prahu. Iz tog razloga, izjave subjekta u poslovanju hranom 'bez dodatog šećera' na deklaracijama na voćnim sokovima, voćnim sokovima od koncentrisanog voćnog soka i voćnim sokovima u prahu, neće biti dozvoljene posle 31. decembra 2021. godine", kažu u ministarstvu.

Dodavanje šećera, meda ili zaslađivača tolerisaće se samo u proizvodnji nektara i to do 20 odsto. Nektar se od soka razlikuje po sadržaju voća i jeftiniji je.

"Ono što je problematično je grupa nektara koja će verovatno i da nestane, zato što nektari su nešto što sadrži 25-50 odsto voća, međutim promenom pravilnika o deklarisanju voća kada smo mogli da stavimo, kada je dozvoljeno stavljanje slike na osvežavajuća pića postalo je besmisleno praviti nektar. Voćni nektari su nešto što je i ranije bilo problematično sa učešćem voća", navodi Mile Veljović, diplomirani inženjer prehrambene tehnologije

Sa novim pravilnikom deklaracija će morati da bude jasnija, preciznija i sa mnogo više podataka. Ako su šećeri prirodno prisutni u voćnom nektaru, na deklaraciji da navedu izjavu – "sadrži prirodno prisutne šećere".

Takođe, sok će u nazivu proizvoda reč "voće" moraće da bude zamenjen nazivom te vrste voća, pa tako naziv "voćni sok jabuke" zamenjuje sa "sok jabuke".

Nutricionisti podsećaju da nijedan sok nikada ne može biti zamena za voće, a kada je reč o efektima na zdravlje nijedan napitak osim vode i čaja nije za preporuku.

"To je veoma važna odluka. Na prvom mestu zato što je porast dijabetičara u Srbiji na nezavidnom nivou, zatim kod prevencije gojaznosti naročito kod dece kao i zbog pojave mnogih drugih oboljenja uslovljenih velikom koncentracijom šećera", za Prvu TV objašnjava Ana Todorović, nutricionista.

Izvor: https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=01&dd=14&nav_id=1493132

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30