Da li će Srbija ove godine imati meda, zavisi od toga koliko će pčelinjih društava preživeti februarsku zimu. Ne samo ovogodišnja cena meda već i zdravlje nacije zavise od toga, upozoravaju stručnjaci.

Zbog izuzetno loših vremenskih prilika, ali i nekoliko masovnih pomora pčela naročito u Vojvodini i zapadnoj Srbiji, prošla godina završena je sa 40 odsto manje prinosa i gotovo bez bagremovog meda, a dr Mića Mladenović, profesor pčelarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, upozorava da osakaćena pčelinja društva sa malo hrane ulaze u najkritičniji zimski period.

- Što prezimi februar, pod uslovom da ne bude kasnih prolećnih mrazeva, može se ponovo revitalizovati, ali se plašim da neće biti dovoljno pčela za bagremovu pašu. Bez obzira i na cvetanje bagrema, koji je izostao prošle godine i ranijih godina u onom procentu kako se očekivalo, mislim da nećemo imati dovoljno jaka društva da iskoristimo to što će bagrem imati da ponudi kroz određenu količinu nektara – smatra prof. Mladenović.Bez obzira što je pčelarstvo u Srbiji u ekspanziji, a naša zemlja ima najveći broj košnica po glavi stanovnika na svetu, prof. Mladenović upozorava da ni Srbija nije imuna na globalno nestajanje ovog insekta, bez kojeg je i opstanak ljudske rase nemoguć.

- To nestajanje pčela se odražava i na našim prostorima, a Evropska komisija, čiji sam član, detektovala je 17 uzroka nestajanja. Jedan od glavnih problema, pored globalnog zagrevanja, nedostatka polena, monoculture i uticaja pesticida, kod nas je varoa koja nanosi velike štete. Mi imamo situaciju da su pčele ponekad izložene jednoličnom polenu, recimo kada idu na oprašivanje samo jabuke ili nekih drugih voćarskih kultura, ali tu nema korova koje suzbijamo na sve moguće načine, kaže dr Mladenović."Međutim, korovski polen je i te kako značajan da obezbedi raznovrsnost hranljivih materija koji je neophodan za imunitet pčele. Najveći problem je ipak čovek. Imam utisak da pčelari što više znaju, sve se više opuštaju, propuštaju neke apitehničke mere, a nekada su i sati važni, a kamoli dani ili nedelje za obaveze u pčelinjaku – kaže dr Mladenović.Ohrabruje to, dodaje, što se sve više mladih interesuje za pčelarstvo, dok bi nešto malo veća pomoć države preko različitih regresa ili kredita sa dužim grejs periodom dovela da još većeg širenja pčelinjaka i sa njihovom selidbom povećala profitabilnost.

- Proizvodnja meda može se višestruko povećati, a sa povećanjem proizvodnje možda se može smanjiti i cena koštanja, ali i poboljšati zdravstveno stanje nacije – zaključuje prof. Mladenović.

Inače, kilogram livadskog meda 2019. kretao se oko 800 dinara, isto tako bila je i lipa, a sada je 900, dok su bagrem pojedini prodavali za 1.000, a neki po prošlogodišnjoj ceni od 900 dinara. Kada je reč o proizvodnji, iz Srbije je 2018. izvezeno 2.750 tona meda.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/hocemo-li-ove-godine-imati-meda-prosle-godine-rod-je-bio-desetkovan-a-hoce-li-pcele/xdwq3kq

Prva Srpska žitarska konferencija - Serbia Grain Conference 2019, okupiće u četvrtak (31. oktobar 2019.) oko 200 učesnika u Beogradu, a stručnjaci te oblasti izneće prognoze proizvodnje žitarica i uljarica u svetu za ovu godinu, ali i govoriti o izvoznim šansama Srbije, kvalitetu naših žitarica i Robnoj berzi u Srbiji.

Konferenciju će otvoriti ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, posle čega će se obratiti predstavnik Organizacije za hranu i poljoprivredu Emanuel Hidier i direktor agrobiznis sektora za Centralnu i Istočnu Evropu Evropske banke za obnovu i razvoj Miljan Ždrale, kao i predsednik Udruženja Žita Srbije Vukosav Saković.

Učesnicima će u prvom bloku biti predstavljene prognoze i procene proizvodnje žitarica i uljarica u svetu za ovu ekonomsku godinu, najnoviji trendovi na svetskom tržištu, podaci o količinama i kvalitetu izvezene pšenice, kukuruza, suncokreta, soje i uljane repice u Srbiji, izvozne mogućnosti naše zemlje.

U drugom bloku konferencije biće predstavljeni skladišni kapaciteti i mogućnosti i nedostaci naše logistike, a konferencija će biti završena predavanjem na temu Robne berze u Srbiji.

Serbia Grain Conference 2019 okupiće oko 200 učesnika iz zemlje i inostranstva, uključujući predstavnike nacionalnih žitarskih asocijacija, predstavnike srpske vlade i resornih ministarstava, zvanice iz sektora privrede iz internacionalnih kompanija koje posluju u sektoru trgovine žitaricama i uljaricama, kao i srpske trgovce i izvoznike žitarica i uljarica – članice Udruženja Žita Srbije.

Ovo je prva žitarska konferencija u Srbiji, koju u okviru zajedničkog projekta organizuju Udruženje Žita Srbije, Agencija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2673773/prva-srpska-zitarska-konferencija-bice-odrzana-u-beogradu

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31