Opština Ražanj nalazi se u jugoistočnoj Srbiji i pripada nišavskom okrugu. Nalazi se na raskrsnici Velikog i Južnog pomoravlja, podno planine Bukovik. Geografsko – klimatski uslovi odlični su za ugoj voća, a najviše se gaji šljiva sorte stenlej, ali i kupina, jabuka i dunja.

Poslednjih godina primetan i je razvoj plantažnog uzgoja šipurka. Pionir u ovoj oblasti voćarstva u ovom kraju je Bratislav Milosavljević, koji šipurak gaji već godinama na jednom hektaru površine.

Bratislav je dobro poznati domaćin ovog kraja. Voćarstvom se bavi od 1965. godine kada je završio Srednju poljoprivrednu školu voćarsko-vinogradarski smer u Rekovcu kod Kragujevca. Osim plantažnog šipurka koji gaji na čitavom hektaru, uzgaja šljive na 50 ari i kupine na 25 ari površine.

– Listajući literaturu i prateći situaciju na tržištu dugo sam tražio koju voćnu vrstu da uzgajam. Posle temeljnog istraživanja došao sam na ideju da podignem plantažu šipurka i nisam se pokajao – rekao je za Agrobiznis magazin Milosavljević.

Priznaje da nikada nije izveo konačnu računicu i stavio na papir ulaganje i prihod od šipurka ali tvrdi da je uzgoj ovog voća više nego isplativ.

– Ne znam tačnu cifru, ali mogu reći da je ulaganje u plantažu šipurka duplo manje od svake druge voćne vrste, a daje duplo više prihoda posebno od recimo uzgoja koštunjavog voća – ističe naš sagovornik.

Šipurak nije zahtevan za uzgoj, ne traži neke posebne agrotehničke mere i što je najvažnije plasman je zagarantovan.

– Jedina važna agro tehnička mera kod šipurka je rezidba. Ako ga dobro orežete imate prinose od četvrte godine. Ja sada ubiram od 10 do 12 tona šipurka po hektaru. Pored rezidbe treba baciti azotno đubrivo, ali samo jednom i pokositi korov. Šipurak je otporan na korovske biljke koji mu ne može ništa, ali je bolje pokositi ga kako bi bilo lakše tokom berbe – otkriva Milosavljević.

Uzgajani šipurak ima plod veličine je nešto krupniji od divljeg šipurka i veličine je višnje ili trešnje. Bere se ručno, ali dobra stvar je što berba može da traje mesecima.

– Šipurak se bere pet meseci, počinje negde oko 15. avgusta a može da potraje i do Nove godine. Kad sazri plod šipurka on je čvrst, ali posle dva meseca odmekne. Ali, i tako mek može da se bere. Ja imam sušaru, pa ga osušim posle berbe jer je ogromna potražnja za suvim šipurkom. Za sada snabdevam tri firme i nemam nikakav problem sa plasmanom.

Upravo zbog odličnog plasmana, ali i cene ovog voća odlučio je da započne proizvodnju. Za razliku od ostalih voćara koji imaju muku kako da naplate svoje voće, Bratislav kaže da često rod proda unapred.

– Suvi šipurak prodajem za 180 dinara po kilogramu, dok je sirovi upola jeftiniji negde između 70-80 dinara. Kada se to pomnoži sa 10 do 12 tona roda lako se izvede računica. Suvi šipurak može da stoji neograničeno, čvrst je i zvoni kao pesak, a najčešće služi za čajeve. I kod nas u kući se tokom zime pije isključivo čaj od šipurka koji je izuzetno zdrav i bogat vitaminom C.

I dok šipurak ne može da proizvede koliko mu traže, Bratislav ne krije da muku muči sa kupinama. Zahtevnije su za uzgoj, a najviše problema ima sa plasmanom. Teško prodaje čak i vino od kupine iako je izuzetno zdravo i traženo.

– Kupina je dosta teža za uzgoj u odnosu na šipurak. Recimo, šipurak ne zahteva polivanje, a kupinu ako ne zalivate nemate prinose. Kupina mora da se đubri, reže, osetljivija je kad se bere, prska se 4 – 5 puta tokom sezone. Poslednje četiri godine imali smo problema sa plasmanom. Hladnjačari nas ucenjuju, u pola berbe prekinu sa otkupom, a kupina je bobičasto voće i zahteva da se odmah proda. I onda najčešće napravimo vino od kupine. Ja imam tri tone kupinovog vina ali ne mogu da ga prodam – iskren je naš sagovornik.

Kupinovo vino se najčešće koristi kao lek za oporavak teških pacijenata. Tako je kod Bratislava došla žena posle operacije kancera dojke. Kako je rekla doktor joj je preporučio da pije kupinovo vino kako bi poboljšala krvnu sliku, ali i imunitet. Bratislav joj je poklonio dve litre vina.

S obzorom na to da žene u agrobiznisu imaju veće subvencije od države, Bratislav je mudro gazdinstvo registrovao na svoju suprugu Živicu.

– Subvencije uzima ono što svima sleduje i ne tražim ništa posebno. Jedino sam pre 10 godina sagradio i kupio potrebne mašine za sušaru preko Fonda za razvoj Republike Srbije. Koštala je 13. 000 evra i još je isplaćujem, ali to mi je najbolja investicija.

Voće koje ne završi u sušari prerađuju. Njihov džem od šipurka je vrhunskog kvaliteta pa ga lako prodaju. Zato ne čudi što ovaj vredni domaćin ozbiljno razmišlja da se potpuno prebaci na uzgoj samo šipurka za kojim tržište vapi, ne samo kod nas već i u inostranstvu.

Izvor: Agrobiznis

Paradajzu, papričicama i drugom povrću iz sopstvene baštice ove sezone vraćaju se mnogu koji imaju okućnice, ali su odavno navikli na snabdevanje na pijacama i marketima, a u malom baštovanluku su rešili da se oprobaju i oni koji nikada nisu zalivali i okopavali povrće.To potvrđuju proizvođači rasada i povrtari iz Kikinde, koji su zahvaljujući epidemiji koronavirusa, napravili i još uvek prave dobar pazar, jer je velika potražnja sezonskog rasada povrća, upravo od malih hobi baštovana...

Povrtar Radovan Đukin pod plastenicima ima više od 1.000 kvadrata, ukazuje da je proizvodnja i sama prodaja rasada mukotrpan „crnački“ posao uz velika ulaganja.

- Nešto od rasada se seje već krajem godine u decembru, pa je u zimskom periodu potrebno grejanje, a gotovo pet meseci čekamo da rasad bude spreman za prodaju - kazuje Đukin. - Troškovi proizvodnje rastu, dok cene rasada već godinama stagniraju, ali uz povrtarstvo vredi se baviti rasadom i kada nije ovako pojačana potražnja kao ovog proleća. Mada, kada je krenula epidemija, mislio sam da ove sezone nećemo ništa prodati. Ipak, mnogo rasada smo prodali od kuće, jer su se deca potrudila za oglas na internet pijaci, pošto sam ja „nepismen“ za te stvari.

Dolaze i kupuju rasad ljudi koje Đukin do sada nikada nije video, posebno oni koji nisu zarobljeni u stanovima, nego imaju kuće i dvorišta.

- Svi govore da ne znaju šta da rade, nisu se jedno vreme bavili baštovanlukom, imaju sada vremena, pa da ne dangube. Pitanje je kako će biti posle, jer nije dovoljno samo rasaditi, nego i negovati zasađeno, pogotovo što je dosta onih koji do sada nikada nisu sadili i baštu obrađivali. Daj bože da ljudima uspe sve. Ako im uspe, onda ćemo mi kasnije imati slabiju prodaju povrća iz naše proizvodnje, ali šta je tu je. Pored sezonskog povrća bavimo se i preradom, spremamo ajvar i turšiju i kiseli kupus za zimnicu.

Kao u svakom poslu, i u proizvodnji rasada povrća potrebno je ulagati mnogo truda, a poverenje mušterija se stiče godinama.

- Rasad je zelen i lep kada se iznese na tezgu, nije isto kao kada se kupuju jabuke, krompir ili kupus, jer ako vam se svidi po izgledu kupite ili ne kupite. Rasadom su se bavili otac i deda, tako da ljudi imaju poverenja. Proizvodnju rasada zasnivamo kvalitetnim semenom, 70 posto su holandska koja su malo skuplja, ali su se pokazala kao dobra - konstatuje Đukin.

Vladimir Žeravica, koji je pokrenuo onlajn pijacu u Kikindi, potvrđuje da je ovog proleća rasad imao izuzetno prođu, pa je sve prodao do prvomajskih praznika. Uz stare mušterije, bilo je puno novih iz Kikinde, ali i obližnjeg Ruskog Sela, pošto tamo četvrtkom izlazi na pijacu, pa su i oni dolazili.

- Da li je to zbog toga što su ljudi zatvoreni u kućama pa im je dosadno, ili iz praktičnih razloga razmišljaju o snabdevanju povrćem za sopstvene potrebe videće se. Većina ljudi koji su kupovali rasad su bili oni kojima je to prvi put. U kontaktu sam sa svim proizvođačima rasada i svi kažu da ne pamte ovakvu godinu, da je tako išao rasad. Povrtarstvom se sa mojima bavim od malih nogu, a rasad proizvodim sedmu godinu. Ima sezona kada vredi, ali i kada je računica slabija, kada se rasad daje budzašto, samo da se proda da ne propadne. Cena je ovog proleća dobra, domaći hibridi prodavani su po 50, a holandski po 60 dinara. Bitan je kvalitet semena i u čemu se zasniva proizvodnja, da li sa supstratom ili pregorelim stajnjakom. Mi radimo sve u supstratu i bitno je da rasad ne ode jako u visinu, da su biljke stabilne i kod primanja nema problema.Traženiji je i bolji manji rasad, jer ukoliko je rasad visok kod paradajza onda prva rodna grana bude tek na metar, pošto biljka ide u visinu i do dva - dva i po metra, pa se izgube dve-tri rodne grane - objašnjava Žeravica, koji ima dva plastenika od po 240 kvadrata i namerava da proširi sa još dva manja...

Đurica i LJiljana Jorgin naglašavaju da je proizvesti rasad komplikovano i teško, uz puno uloga, ali da je ova godina izuzetno uspešna.

- Od kada se bavim povrtarstvom i rasadom tri decenije, nikada nisam doživeo da se do 1.maja rasad skoro rasproda - zadovoljan je Radovan Jorgin. - Uvek je prodaja počinjala od 20. aprila pa išla do 1.juna, a sada smo već rasprodali sav rasad paradajza u čašama. Možda je sad razlog epidemija koronavirusa, jer svako ko ima parče zemlje razmišljao je da bolje da posadi iz bojazni, hoće li ili neće biti pijace.

Poljoprivredno gazdinstvo Jorgin ima više plastenika, u dva su uzgaja rasad, u ostalim se uzgaja rano povrće, a pod vedrim nebom zastupljene su kupusnjače, praziluk...

Đurica predočava da bavljenje povrtarstvom nije lak posao, a ono što se proizvede većinom se proda za tezgom na gradskoj pijaci i od kuće.

- Ko radi u povrtarstvu jako ga brzo zabole leđa i zglobovi, sustiže reuma, ruke su ispucane, jer je sve ručni rad - objašnjava težinu bavljenja povrtarstvom Đurica Jorgin. - Svaka semenka posebno mora da prođe kroz prste. Povrtarstvo je jako težak posao i malo ljudi to radi naveliko, a i naši roditelji su se bavili povrtarstvom. U Kikindi nas koji se ozbiljnije bave povrtarstvom mogu se izbrojati na prste jedne ruke, ostali koji su prisutni na pijaci su preprodavci. Kod povrtarstva je jako veliko ulaganje u supstrat, kontejnere, semenke. Priprema zemljišta u plasteniku počinje još u oktobru i novembru, za rasad rane paprike. Koristimo uglavnom uvozna hibridna semena, ali i domaća, ono što se najviše traži. Kada se za semenku da 12 do 16 dinara, ona mora da bude u supstratu, moraš sve da joj daš da rasad bude kvalitetan. Mora se plastenik i grejati, ima tu trista čuda dok se u plasteniku rasad zazeleni, a kada sve ozeleni, kada se rasad počne tražiti, sve se zaboravi, dobije se moral da radiš dalje. Ono što se uloži u proizvodnju, ipak se vrati, ukoliko ne dođe neka oluja da napravi štetu na plastenicima. Uvek radimo pod rizikom, dune jak vetar i ako ne stigneš da zatvoriš, ode sve u propast, a zimi kada padne sneg takođe zna da bude nevolje.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dobar-pazar-proizvodaca-rasada-iz-kikinde-04-05-2020

Pčelarstvo i proizvodnja meda jedna od grana koje imaju mogućnosti za razvoj; Medonosni potencijali omogućavaju, prema proceni stručnjaka, i više od 1,2 miliona pčelinjih društava.

ITALIJANI, Norvežani i Crnogorci najviše vole srpski med. Upravo u ove zemlje Srbija je lane izvezla najveću količinu ovog proizvoda, od ukupno 2.145 tona namenjenih inostranstvu, vrednih 9,1 milion dolara.

U poslednjoj deceniji pčelarstvo je u Srbiji doživelo ekspanziju. Prema rečima Mirjane Miščević, savetnika u udruženju za stočarsku proizvodnju i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije, srpski med je sve traženiji, a najbolji dokaz njegovog kvaliteta je izvoz u više zemalja, kao i osvajanje prvih mesta za kvalitet našeg meda u okolnim zemljama.

Ipak, proizvodnja meda u 2016. godini, od 5.761 tone, bila je upola manja nego godinu pre. Razlog za to su loši vremenski uslovi. Ni ova, zbog suše, nije baš pogodovala pčelarenju, ali je zato, kako navode stručnjaci, kvalitet meda odličan usled smanjene vlažnosti vazduha.

- Srbija raspolaže prirodnim resursima, koji su osnov razvoja pčelarstva, što ukazuje na ogromne potencijale i mogućnosti za dalji razvoj pčelarstva - kaže Mirjana Miščević. - Prirodni uslovi, umerena kontinentalna klima i bogatstvo biljnog sveta pružaju odlične uslove za gajenje pčela u Srbiji. Na površini od 88.361 kvadratniog kilometra, gde živi 7,1 miliona stanovnika i brojem pčelara koji iz godine u godinu raste, a među njima je sve više mladih i žena koje se bave pčelarstvom. Medonosni potencijali omogućavaju, prema proceni stručnjaka, i više od 1,2 miliona pčelinjih društava. Povećana nezaposlenost u zemlji uticala je na to da se sve više ljudi bavi pčelarstvom, bilo kao osnovnim, ili kao dopunskim zanimanjem.

U 2016. godini, prema podatku Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je raspolagala sa 792.000 košnica, što je za 33 odsto više nego 2011. godine i isto kao prethodne godine. Prema podacima pčelarske privrede procenjuje se da će broj košnica u 2017. godini rasti.

Kvalitet

HEMIJSKI fakultet u Beogradu priprema se za akreditaciju po ISO/IEC 17 025 za ispitivanje autentičnosti meda.

 Akreditacija predstavlja važan element za obezbeđenje kvaliteta u sistemu trgovine, posebno međunarodne - objašnjava Mirjana Miščević. - Laboratorija će svojim kompetentnim rezultatima ispitivanja obezbediti uklanjanje barijera u međunarodnoj trgovini i ubrzan protok robe, koji se zasniva na međunarodnom kredibilnom sistemu priznavanja rezultata ispitivanja. Takođe, analize meda po ISO/IEC 17 025, na domaćem tržištu će imati isti kvalitet, kao i analize laboratorije u Bremenu.

Naša sagovornica ističe da bi trebalo preduzeti konkretne mere kako bi se u Srbiji još više razvilo pčelarstvo.

- U skladu sa specifičnošću pčelarske proizvodnje treba pristupiti izradi Nacionalne strategije razvoja privrednog pčelarstva - ukazuje Miščevićeva. - Zatim, neophodno je pooštriti inspekcijsku kontrolu kako meda satnih osnova, tako i preparata za borbu protiv bolesti pčela. Važno je uključiti što veći broj pčelara u sistem organske proizvodnje, završiti akreditaciju laboratorije na Hemijskom fakultetu i dalje pronalaziti nova platežna tržišta, kao što su Japan, Južna Koreja i Arapski Emirati.

Podsticaji

PODSTICAJE za pčelarstvo su davali mnogi gradovi u Srbiji. Grad Beograd objavio je javne pozive za dodelu podsticajnih sredstava u oblasti poljoprivrede.

Podsticajna sredstva za pčelarstvo namenjena su za nabavku deset košnica tipa Dadant - Blatt (DB), Langstrot - Rut (LR) ili Farrar sa pripadajućim ramovima, vrcaljke (ručna ili električna), električne otklapače saća (automatske ili poluautomatske) i topionika za vosak.

 Podnosilac prijave ima pravo na podsticajna sredstva ako je izvršio obeležavanje pčelinjih društava i registraciju pčelinjaka na teritoriji grada Beograda - navodi Mirjana Miščević. - Takođe, on mora da ispunjava uslove gajenja pčela u stacioniranom pčelinjaku u skladu sa odredbama Pravilnika o načinu gajenja i selidbe pčela, sadržini uverenja o transportu, kao i o uslovima davanja saglasnosti da pčelari iz drugih zemalja mogu koristiti pčelinju pašu na teritoriji Srbije.

Podsticaji za pčelarstvo imaju za cilj da motivišu pčelare na unapređenje sopstvene proizvodnje, kako bi se stvorili uslovi za povećanje plasmana proizvoda pčelarstva koji imaju mogućnost za plasiranje na domaćem i stranom tržištu.

Podsticaji za 2017. godinu podignuti su i ove godine i ukupno iznose 400 miliona dinara. Sredstva po košnici iznose 720 dinara, a takođe se pokriva deo troškova za nabavku opreme, u visini 50 odsto od iznosa vrednosti.

I Razvojna agencija Srbije RAS pokrenula je program podrške mikro, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima, udruženjima i klasterima u 2017. godini. Otvoren je program pod nazivom "Kreiraj život", sa šest vidova podrške, među kojima je uvođenje standarda i sertifikata, učešće na sajmovima, pokretanje u unapređenje proizvodnje...

Izvor: www.novosti.rs

 

Beg od gradske gužve u neke mirnije krajeve može doneti ne samo sporiji tempo života već i odličnu priliku za bavljenje poljoprivredom.

Iako su ulaganja velika, onaj ko ima strpljenja mogao bi lako da profitira sadnjom lešnika, oraha, malina, kupina ili pak paradajza.

Cena obradivog zemljišta u Srbiji varira u zavisnosti od klase i regiona. U Vojvodini, najkvalitetnija oranica u Bačkoj dostiže cenu i do 20.000 evra, u Sremu od 10.000 do 15.000 evra, dok je u Južnom Banatu u rasponu od 12.000 do 15.000 evra. U Rasinskom okrugu je za ar zemlje potrebno izdvojiti oko 300 evra, a cena 35 ari zemlje sa zasađenim malinjakom u Arilju košta 13.500 evra.

JABUKA

Od jednogodišnjeg zasada stiže dobar prinos.

Zemlja: peskovito-ilovasto zemljište.

Prvi rod: posle dve godine, puna rodnost nakon šest godina.

Zarada: i do 15.000 evra.

Voće koje ima gotovo sve što je potrebno ljudskom organizmu i koja je temelj voćarske proizvodnje, može biti vrlo isplativa investicija ako se uzgaja na pravi način.

- Vrlo pogodna biljka koja zri od najranijeg leta pa sve do zime, a njeni plodovi se najčešće konzumiraju u vreme kada nema drugog voća - zimi - kaže Miloš Simić, apsolvent na departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta.

On savetuje da se pre sadnje treba dobro informisati o pojedinostima, kako ekonomski gubici ne bi bili veliki. Pošto se izvrši izbor sorti jabuke i podloge, pristupa se nabavci sadnica. Osobine upotrebljene sadnice imaju presudan uticaj na prijem, prinos i kvalitet proizvedene jabuke. Kod sistema sadnje “pilar” zasad može imati 1.500 do 5.000 voćki po hektaru, u zavisnosti od podloge, sorte i rasporeda.

- Zasad rodnih sorti podignuti jednogodišnjim sadnicama može dati prinos i preko 20 tona po hektaru, a ako je više površine pokriveno voćkama, postoje bolji uslovi da rod bude veći - objašnjava Simić.

Ako bi voćnjak imao 2.500 stabala, rodna godina bi mogla da donese i do 60 tona jabuka, a otkupna cena se kreće (u zavisnosti od sorte) od 50 do 120 dinara po kilogramu.Profesor Dragan Mićanović sa Poljoprivrednog fakulteta tvrdi da je u punoj rodnosti moguće ostvariti i do 15.000 evra profita od sadnje.

KUPINA

Sadnja u jesen i u proleće.

Zemlja: niži predeli (Pomoravlje, Mačva).

Prvi rod: puna rodnost nakon treće godine.

Zarada: oko 5.500 evra.

Uslovi za sadnju i uzgoj kupina se razlikuju u zavisnosti od sorte. Ako bismo za primer uzeli sortu „loh nes“, koja se najčešće gaji u nižim predelima naše zemlje, a koju nam kupinar iz Mačve preporučuje, treba znati da ona ima najveću otpornost na ljubičastu pegavost, sivu trulež i zamrzavanje.

- Ona se sadi u jesen ili u proleće, a mogu se koristiti kontejnerske sadnice i sadnice koje se vade direktno sa korenom iz zemlje. Onda se to zatrpa sitnom zemljom, blago se pritisne rukama i zalije. Cena sadnice varira između 50 i 100 dinara, a sin mi je pokazao da može da se kupi i preko interneta - kaže Miodrag Ristović iz Mačve.

„Loh nes“ kupina je specifična i po tome što daje veoma visoke prinose, i ako se sve uradi kako treba, može se očekivati puna rodnost posle treće godine. Tada se sa 10 ari može ostvariti prinos od tri do četiri tone.

- Cena ove godine je bila oko 230 do 250 dinara za kilo, a da se ne isplati, ne bih radio. Kod nas ima dve hladnjače, a sitnih nakupaca koliko hoćeš. Žena pravi sok i slatko, tako da i to prodajemo - objašnjava kroz smeh Miodrag.

Zemlja: plastenik ili na otvorenom.

Prvi rod: pet meseci nakon setve.

Zarada(1 ha): 2.400 evra.

Ova višegodišnja biljka se može saditi na otvorenom, ali i na zatvorenom, a tretira se kao jednogodišnja. Zahteva cirkulaciju vazduha te mesto treba biti svetlo i prozračno. Paradajzu treba oko 10 sati sunčeve svetlosti tokom dana, a zbog potrebe sa vazduhom sadnice treba da budu na odstojanju.

- Ako odaberete sadnice koje ne izgledaju lepo, iz njih nikada ne može da nikne dobar paradajz, a treba gledati i grane: što više grana, više plodova paradajza. Nije loše da se pored zasadi peršun jer tada paradajz dobije jako lep ukus - kaže Stojan Malović, koji se proizvodnjom bavi desetak godina, a svoje proizvode prodaje na jednog beogradskoj pijaci. Rekao nam je da zemljište treba zaorati petnaestak centimetara, da ga treba po celoj površini đubriti stajnikom i da se on sadi onda kada biljka ima 5 razvijenih listova. Nakon sadnje zaliti biljke i to ponoviti nakon tri dana, potom ostaviti narednih 20 dana.

- Četvoročlano domaćinstvo može da se izdržava prihodima koje donosi plastenik od 2.500 kvadratnih metara, a njegova izgradnja, u zavisnosti od opreme, košta od 12 do 15 evra po kvadratu - kaže on i dodaje da se paradajz isplati samo ako se sadi na veliko. Od 40 tona paradajza sa jednog hektara, ostvarena dobit iznosi oko 2.400 evra.

MALINA

Treći rod donosi zaradu

Zemlja: 400-800 m nadmorske visine.

Prvi rod: posle jedne godine, puna rodnost posle tri.

Zarada: oko 2.000 evra.

Mnogobrojne prednosti ove voćke u odnosu na druge su često, osim područja, glavni razlog za uzgoj. Osim što se lako razmnožava, malina počinje da rađa već u prvoj godini nakon sađenja, a u trećoj dostiže pun rod. Osim toga, plod sazreva u junu ili julu, kada na tržištu nema dovoljno svežeg voća.

- Malini je potrebno rastresito, propustljivo zemljište, bogato organskim materijama, koje se ore rano u jesen na dubinu 30-40 cm, a odgovara joj nadmorska visina 400-800 metara - objašnjava poljoprivrednik Milan Vučićević iz Arilja. On još kaže da ako se odlučite za sadnju malina u zatvorenim uslovima, cena plastenika će koštati oko 500 evra po jednom aru (oko 60.000 dinara). Ovaj višedecenijski uzgajivač malina kaže da se crvena malina sadi od oktobra do aprila zrelim izdancima, a u junu zelenim izdancima. Jesenje sadnja maline u našim klimatskim uslovima ima više prednosti u poredenju s prolećnom.

Isplativost sadnje ove voćke se može osetiti već u prvoj godini, kada u dva roda možemo dobiti oko 300 kilograma ovog crvenog voća. Po ceni od 800 dinara za kilogram ukupan profit bi bio 240.000 dinara.

ORAH

Skromna biljka, a isplativa

Zemlja: vinogradarska regija.

Prvi rod: posle četvrte godine, puna rodnost 10 godina.

Zarada(1 ha): 30.000 evra.

Iako mu najviše prijaju vinogradarske regije, orah nije biljka koja zahteva naročite uslove. Ipak, zasade oraha treba planirati na sunčanim mestima. Za ozbiljan uzgoj oraha sa očekivano velikim prinosima najbolje je odabrati duboko i rastresito zemljište, a sadnju obaviti u jesen.

- Za jednu sadnicu treba ostaviti prostora od najmanje 30 metara kvadratnih, a rastojanje između sadnica proizvedenih kalemljenjem mora biti najmanje šest puta pet metara. To znači da će na površinu od 10.000 metara kvadratnih stati 333 sadnice - kaže Milanka Vujić, čija se porodica uzgojem oraha bavi decenijama.

Isplativost uzgoja ove biljke je i te kako velika, jer je proteklih godina cena za kilogram 1.000 dinara, a od kalemljenog oraha je moguće očekivati da rađa posle četvrte godine. Treba znati da su tada još uvek mali prinosi. Kada dostigne punu rodnost, od jednog stable se može dobiti od 50 do 70 kilograma. Ako na jednom hektaru ima 123 stabla, može se očekivati od 6.000 kilograma do 8.000 kilograma oraha (30 kg oljuštenog oraha po stablu). Treba imati u vidu da prinos varira iz godine u godinu u zavisnosti od mnogobrojnih faktora.

Izvor: www.blic.rs

 

Masline i loza? Ma kakvi, novi hit je - avokado! Džon je došao iz Kalifornije i na ostrvu posadio najveću plantažu u Hrvatskoj.

Džon Repanić, farmer iz SAD-a viških korena, sa suprugom Patrišom, Amerikankom koja je u međuvremenu dobila i hrvatsko državljanstvo, od 1999. provodi svoje penzionerske dane u uvali Brgujac na južnoj strani ostrva Visa.

Na pitanje zašto su se odlučili za život na škoju na kojem pre nikad nisu bili, Repanići kažu: “Mir, životni stil "polako", čist zrak, dobri ljudi, moja dobra porodica Repanić iz Dračevog polja, pogled, more… Odlično je ovde, najbolje na svetu”.



Nakon što je uz pomoć supruge pre sedam godina zasadio dvadesetak stabala avokada, i time podigao najveću plantažu tog tropskog voća u Hrvatskoj, ohrabren dobrim rezultatima, Džhn je ovih dana, u svojoj 77. godini, iznad kuće u Brgujcu posadio još 150 sadnica. Zbog novog nasada Višanin je morao da otputuje do italijanske Sicilije, jer ih u Hrvatskoj nije bilo moguće kupiti.

Repanići su razmišljali i o dopremanju sadnica iz SAD-a, ali su zbog dugotrajnog transporta, mogućeg propadanja mladica i carinskih troškova odustali od te ideje.

“Uzgajamo avokado za našu zabavu, užitak i profit. Bili smo poljoprivrednici u Kaliforniji oko 40 godina, i tamo imali plantažu oraha”, ističe Džon i dodaje:



“Sada smo u penziji i hteli smo neku dobru, zanimljivu aktivnost koja bi nas držala u dobroj kondiciji na Visu. Naša najstarija stabla avokada imaju sedam godina, daju obilan plod i dokaz su da avokado može rasti na jadranskom ostrvu. Osim juga, ove zime je bilo i malo problema s niskim temperaturama, zato smo vodili računa da nove sadnice budu otpornije na vetar i na hladnoću. One bi trebale godišnje rasti oko metar u visinu i ako se ne obrezuju, mogli bi doseći visinu između šest i osam metara. Takođe, očekuje se da će početi davati prve plodove već sledeće godine”, kaže on.


Džon i Patriša ne skrivaju da će uskoro morati da rešavaju još jedan problem, a to je izgradnja dobre marketinške mreže, ali to su već slatke brige.

Izvor: www.b92.net

NLB Grupa u prvih devet meseci 2016. godine ostvarila profit nakon oporezivanja od 91,5 miliona evra, 18% više nego u istom periodu prošle godine. Sve banke članice su u ovom periodu povećale profitabilnost, a NLB Banka Beograd ostvarila je dobit od 3,2 miliona evra. Na nivou grupacije, profit pre oporezivanja u svim ključnim segmentima (poslovanje sa fizičkim i pravnim licima, malim i srednjim preduzećima) uvećan je u prva tri kvartala ove godine za 16,5 miliona, odnosno za 18 odsto u odnosu na isti period 2015. godine. „NLB Banka Beograd je u ovom periodu ostvarila profitabilni rast u svim poslovnim segmentima i odobrila kredite u iznosu od preko sto miliona evra. Uz podršku putem finansiranja ličnih i poslovnih planova svojih klijenata, građana, malih i srednjih preduzeća i poljoprivrednih gazdinstava, nastavili smo da unapređujemo proizvode i usluge, optimizujemo ponudu i razvijamo kanale komunikacije, kako bi smo unapredili zadovoljstvo svojih klijenata saradnjom sa bankom i opravdali njihovo poverenje“ rekao je povodom objavljivanja rezultata za treći kvartal ove godine Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke Beograd. On je podsetio da je NLB Banka u proteklom periodu posebnu pažnju posvetila razvoju digitalnih kanala. Banka je omogućila građanima da se za gotovinski ili kredit za refinansiranje prijave online, a u saradnji sa svojim partnerom, Gorenjem, odobrava kredite bez kamate i troškova obrade na prodajnim mestima, bez odlaska u poslovnicu banke.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31