Poplave, gromovi, zatim vrućine sve to snašlo je svakog od nas koji radimo u poljoprivredi na bilo kom poslu. Ipak, nastavljamo ovaj, pre svega plemeniti posao jer stvaramo hranu i nove vrednosti. Isto to smo mi radili sa vama prethodnih 10 godina u 100 izdanja. Svakako vreme koje treba poštovati i broj izdanja koji vredi obeležiti – kako i svaki drugi posao u poljoprivredi, RADNO. Po stoti put smo vam pripremili savete za bolju proizvodnju, iskustva onih koji već rade u našem sektoru. Bez preterane hvale i kritički sa razlogom osvrnuli smo se na nekoliko tema. Predlažem svakako da pročitate i kako je bilo na 86. Međunarodnom
sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Ako ste propustili, šteta, bilo je lepo videti brojne kolege, poljoprivrednike, mlade i one i iskusnije, ali i goste iz inostranstva, kojih je sve više. Vodimo vas i u Gružu gde je organizovano veliko savetovanje voćara na poljima GRUŽA AGRAR-a. Više od 1.000 proizvođača
učestvovalo je u događaju, kakav se retko viđa i u mnogo bogatijim državama. U šumi izložba poljoprivredne mehanizacije, kroz zasade smo se vozili na zapregama i u traktorskim prikolicama.
U svakom zasadu stručnjak iz oblasti koja vas zanima. Sve to u ambijentu Gruže i kod domaćina kakvog retko možete sresti u Srbiji. Kod Miroslava Nikolića voćara – poljoprivrednika i predsednika opštine. Da nam je takvih 100 bili bismo na konju! Nemamo ih, ali ćemo raditi na tome da ih bude. Nema odustajanja samo napred i hrabro u nove radne pobede, stvaraćemo nove vrednosti, prenositi i dobra i loša iskustva, jer samo tako možemo biti pametniji i uspešniji.
Hvala na poverenju i dalje ostaje ona naša: Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina!

Izvor: Agrobiznis magazin 

Dugo očekivana prodaja požeške "Budimke", koja je bila zakazana 11. jun nije ni održana jer se desilo što se nije moglo ni pretpostaviti – niko od potencijalnih kupaca se nije prijavio za javno nadmetanje.

Mesecima, pa i godinama unazad se govorilo da se za nekadašnjeg giganta jugoslovenske agroindustrije, u kome je proizvodnja obustavljena decembra 2015. godine, interesuje više domaćih, evropskih i azijskih kompanija "s obzirom na njen brend i potencijale". Željno je Požega, ali čitav ovaj kraj koji je Budimka hranila, očekivao 11. jun nadajući se novom vlasniku i novom životu preduzeća, premda su obaveštenja o prodaji upućena na adrese 24 kompanije i konzorcijuma koji su se raspitivali o kupovini firme.

Budimka je na javno dametanje izašla u dva dela. Posebno je na prodaju ponuđena fabrika sa svim svojim proizvodnim kapacitetima i parcelama po početnoj ceni 531.871.223 dinara, a posebno farma za tov junadi u selu Zdravčići.

Ya početnih 29.242.113 dinara. Mada su cene daleko od relane vrednosti preduzeća sa čijih je pleća, proglašenjem bankrotstva, skinut teret 13 miliona evra duga, niko se do 4. juna, kada je bio rok, nije prijavio za javno nadmetanje. Zato aukcije u Agenciji za licenciranje strečajnih upravnika nije ni bilo. Đorđe Zečević, poverenik stečajnog upravnika za „Budimku“, rekao je za Blic da je bio uveren da će fabrika, s obzirom da je interesovanje bilo veliko, biti prodata u prvom krugu.

-Na iznenađenje svih nas desilo se suprotno. Idemo dalje, postupak prodaje će biti nastavljen. Kako – odlučiće Agencija za licenciranje stečajnih upravnika – kazao je Zečević.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/propala-prodaja-budimke-nijedna-od-24-zainteresovane-kompanije-nije-se-pojavila-na/bgs8xhc

U susret novom izdanju Novosadskog sajma poljoprivrede predstavljamo vam i 99. izdanje Agrobiznis magazina u kojem smo se osvrnuli na nelkoliko zanimljivih tema iz sektora ovčarstva, voćarstva ali i agrarne politike. Svakako zanimljive informacije dobili smo u intervjuu ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića koji je najavio nove vidove kreditne podrške za mlade poljoprivrednike, ali i bespovratna sredstva za sve one koji žele da se bave poljoprivredom i imaju manje od 40 godina. Konačni zaokret u životu mladog čoveka može biti upravo odluka da iskoristi pogodnosti koje donose ove mere Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Imali ste priliku da me vidite na malim ekranima gde sam pokušavao da objasnim šta se desilo u danima kada je Topolu i okolinu zadesela prirodna nepogoda koju nazivamo GRAD. Međutim,mislim da je lakše nekada sprečiti ovakve nepogode nego one koje se odnose na ljude. Kao i do sada ljudi su ti koji donose nepogode ali su i oni koji mogu da svojim činjenjem doprinesu da posledice budu neutralisane ili što manje. Nekada je bolje da ništa ne rade jer će svima biti lakše. Nadamo se će doći dan kada će se raspravljati o tome ko je kredibilan da donosi odluke, ko može da ocenjuje stručnost stručnjaka, a ne da lokalni političari sa biografijama prepunim skandala sude o stručnosti agronoma, pogotove ne oni koje se voze u skupljim automobilima nego što su podsticaji za sve poljoprivrednike u njihovoj opštini. Bilo kako bilo mi nastavljamo našu borbu za razvoj poljoprivrede i sela, afirmišemo život na selu i njegove prednosti, a usput ćemo rešavati probleme bilo da su oni ljudske prirode i ćudi ili ćudi prirode. Svaka nepogoda prođe pa će proći i ona koja
je zadesila Topolu više puta i na više načina. Mnoštvo zanimljivih primera vrednih ljudi i njihovih iskustava sledi na našim stranica koje smo pripremili dobrim delom zahvaljujući našim partnerima, svima im od srca hvala, a i vama koji ste uz nas evo već 10 godina!
Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina!

Izvor: Agrobiznis magazin

Na Gradskoj tržnici u Jagodini, najvećoj u Pomoravskom okrugu i ovom delu Srbije, danas su, prvi put ove godine, prodavane domaće trešnje i to na "vezicu". Prodavačica kaže da vezica košta 50 dinara, a ne zna koliko je trešnji u njoj, pošto ih, kako je objasnila za Tanjug, "ne broji", već "sa gomile uzme u tri prsta, pa koliko ispadne" i to uveže u vezicu.

Po slobodnoj proceni, ima ih oko 13 komada, što mu dođe da je komad oko četiri dinara.

Kupaca, kaže prodavačica, ima, uglavnom roditelji kupuju deci.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/50-dinara-u-jagodini-se-prodaju-tresne-na-vezicu-05-05-2019

Požeška "Budimka", čiji džemovi, pekmezi, sokovi, su nekada dominirali jugoslovenskim tržištem i bili kičma poljoprivrede ovog kraja, posle dugo godina tavorenja uskoro kreće u novi život, sa novim vlasnikom.

Prodaja ovog preduzeća, čije bankrotstvo je proglašeno krajem pretprošle godine, zakazana je za 11. jun, a početna cena biće oko 4,5 miliona evra. S obzirom na imena koja se vode kao potencijalni kupci, ali profit koji obećavaju brend i potencijali "Budimke", očekuje se da će prodajna cena drastično odudariti od početne."Obaveštenje o prodaji proslediću svima koji su se interesovali za „"Budimku", a njih je 24", - kaže za "Blic" Đorđe Zečević, poverenik stečajnoj upravnika za ovu firmu.

Zečević ne želi o imenima potencijalnih kupaca, osim da se radi o kompanijama iz Srbije, Evrope i Azije.

Odavno se zna da je među njima Petar Matijević koji odavno već ima sve papire o preduzeću. Želja njegova je kako se nezvanično priča, da zadrži program voćnih sokova, marmelada, džemova, ali i povrtarski, jer u Vojvodini poseduje ogromne plantaže sa kojih bi obezbeđivali sirovinu."Matijevićeva želja je, s obzirom na to da 'Budimka' ima i kapacitete za preradu mesa, da u Požegi proširi poslovnu imperiju", kaže izvor "Blica" upućen u imena potencijalnih kupaca.

Matijević će žestoku konkurenciju imati među stranim kompanijama. Dve iz Kine su zainteresovani za "Budimku", a ponudi jedne od njih glasno se čulo 2016. prilikom dolaska kineskog predsednika Si Đingpina u Beograd. Tada je rečeno da kompanija iz provincije Hebei želi u požešku firmu da investira 15 miliona evra, stvori mrežu od 1.000 kooperanata, u Kini otvori fabriku sa imenom "Budimke" koja bi sirovine kupovala iz Srbije. Za "Budimku" su se interesovali "Al Dahra" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, jedan konzorcijum iza kojeg stoji ruski, nemački i mađarski kapital, i još nekoliko domaćih i stranih kompanija."Za nas nije bitno ko će da je kupi, bitno je da to bude što pre i da „Budimka“ počne sa radom. Dok je preduzeće radilo pre par godina tu sam prodavao industrijsku jabuku za 14,5 dinara po kilogramu, a sada ne mogu da je prodam nakupcima ni za tri dinara. Neposlovanje 'Budimke' je jedan od razloga zbog čega u požeškom kraju propada na stotine tona jabuke koja ne može da nađe kupca", kaže za "Blic" Dragan Krstonoć, poljoprivrednik iz Milićevog Sela kod Požege.

Posle turbulentnih 90-ih kada su počeli problemi, očekivalo se da će "Budimka" u godinama tranzicije privatizacijom stati na noge. Ispostavilo se da nije bilo tako, pa su posle poništenja privatizacije radnici sami nastavili proizvodnju, ali bilo je to kratkog daha. Pogoni nekada čuvene firme utihnuli su decembra 2015. a dve godine kasnije proglašeno je njeno baknrotstvo kojim je "Budimka" oslobođena 13 miliona evra duga.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/matijevic-kinezi-arapi-i-jos-20-kandidata-ko-ce-11-juna-ponuditi-najvise-za-budimku/gjm840c

Nova vegetacija donela je puno posla poljoprivrednicima u svim krajevima. Uz brojne obaveze treba i dosta novca za investicije. Značajan deo za većinu poljoprivrednika predstavljaju subvencije. Raspitivali smo se u Upravi za agrarna plaćanja kada će novac biti na računima svih korisnika.
Večita tema i muka voćara su mrazevi koji su i ove godine u pojedinim krajevima oštetili kajsije, breskve, jagode i višnje. Ukoliko ste namerili da gajite kajsiju obavezno pročitajte naš tekst o novoj sorti ovog voća. Nešto bolje vesti obeležavaju početak sezone za malinare. Uz kamen temeljac za novu fabriku koja će prerađivati ariljsko crveno zlato dogovorena je i cena od oko 140 dinara što će zadovoljiti proizvođače. Sa druge strane, ni oni koji su zasadili borovnicu ne moraju da brinu jer se i ove godine očekuje da cena bude oko 5 evra za kilogram.
I ovog puta smo vam obezbedili korisne informacije kako da unapredite svoju proizvodnju, smanjite troškove i poboljšate tehnologiju proizvodnje. I dalje pišemo o značaju hrane za zdravlje, lekovitom bilju, kućnim ljubimcima, gljivama, uspešnim gazdinstvima i pozitivnim iskustvima.

Najavljujemo skori dolazak najboljeg proizvođača plastenika iz Nemačke na srpsko tržište.
Vidimo se od 11. do 17. maja na 86. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu.

Izvor: Agrobiznis magazin

Proizvođači u Vojvodini imaju zadovoljavajući nivo tehnologije proizvodnje sira na gazdinstvima, ali je radi uspešnijeg plasmana ove kategorije agrarnih proizvoda neophodno da proizvođači imaju više saznanja o tržišnim kretanjima i marketingu različitih vrsta sireva. Stručnjaci za agroekonomska istraživanja u poljoprivredi ukazuju na važnost prerade poljoprivrednih proizvoda i stvaranja proizvoda sa većom dodatom vrednošću.

Prof. dr Branislav Vlahović, sa poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da je na ovaj način moguće ostvariti veći prihod i mogu da zaposle još neke članove svog domaćinstva koji mogu da se angažuju ili u proizvodnji, u distribuciji ili u prodaji i na taj način da povećaju svoju konkurentnost proizvodnje, kako bi imali što bolji kvalitet, i kako bi mogli da adekvatno odgovore na potrebe i zahteve tržišta. On smatra da je podrška nacionalnih institucija prerađivačkom sektoru veoma važna proizvođačima.

„To je izuzetno bitno, jer smatram da je našim proizvođačima, pre svega onim manjim, potrebna određena pomoć kako bi se oni u trenutnoj situaciji izborili na tržištu, i kako bi mogli tu svoju proizvodnju da oplemene i prilagode tržištu”.
Bojka Plavšić iz Mokrina u proizvodnji sira je već dve decenije, i kako nam je istakla, ta proizvodnja je isplativa.

„Onaj ko proizvodi i učestvuje puno u radu, ima svoju zemlju, krave, proizvod - sir i svoje tržište, taj može da se nada nečemu. Sve ostalo je jako teško danas” i još navodi da bi proizvođači sira trebalo da idu u zaštitu geo porekla proizvoda, jer je to šansa za bolji plasman proizvoda i da je budućnost u izvozu srpskih sireva sa oznakom geografskog porekla samo ako se sve mlekare udruže zajedno.
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu finansijski podržava uvođenje EU standarda u objekte u kojima se vrši prerada mleka i za prošlu godinu opredeljena su sredstva za te namene u iznosu od 15 miliona dinara. Povraćaj na investiciju dostiže i do 80 %, ako su oni koji apliciraju mlađi od 40 godina, žene nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva i poljoprivrednici koji rade u otežanim uslovima rada u poljoprivredi. U sekretarijatu navode da je važno da proizvođači ulažu u preradne kapacitete kako bi ekonomski bolje prolazili na tržištu.

Mladen Petković, pomoćnik Pokrajnskog sekretara za poljoprivredu, istakao je da je izuzetno važno da se ulaže u prerađivačke kapacitete, jer je to nadgradnja primarne poljoprivredne proizvodnje i daje jednu dodatnu vrednost i samim poljoprivrednim proizvodima, a naravno i dodatnu zaradu proizvođačima. Za narednu godinu po rečima Mladena Petkovića, proizvođači će moći da konkurišu za agrarnu meru uvođenja EU standarda u objekte u kojima se vrši prerada ne samo mleka, već i prerada mesa.

Izvor:Agrobiznis magazin

Kao i svi proizvođači i poljoprivrednici se sreću sa izazovom - kako formirati cenu proizvoda koji prodaju? Iako izgleda lako, odgovor na ovo pitanje nije jednostavan. Ukoliko podcene svoj proizvod poljoprivredni proizvođači mogu imati gubitne, a opet ako ga precene nastaje problem kako robu plasirati na tržište, odnosno kako je prodati? Po definiciji cena je iznos novca za proizvod koji je ponuđen na prodaju. Uključuje baznu, odnosno osnovnu cenu proizvoda i sve privremene ili trajne troškove ka krajnjem kupcu. To što imate kvalitetan proizvod nije garancija da ćete ga i prodati, ukoliko nemate dobro određenu cenu. Kako tvrde stručnjaci tajna uspeha svakog biznisa leži upravo u određivanju prave cene proizvoda.

Na osnovu koji parametara se određuje cena, šta savetuju stručnjaci i kao se to radi pročitajte u novom broju Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin

Arapska „Al Dahra” je novi vlasnik Poljoprivredne korporacije Beograd ( PKB) –  jedinog preostalog velikog državnog kombinata. Kao jedini zainteresovani kupac na tenderu, ta kompanija ponudila je 105.055.000 evra za većinsko vlasništvo nad beogradskom korporacijom o čijoj se prodaji govori više od decenije.

Samo nekoliko sati nakon otvaranja finansijske koverte Ministarstvo privrede saopštilo je da prihvata ponudu i da „Al Dahru” proglašava kupcem. Ponuda je bila  za svega pola miliona viša od početne cene koja je iznosila 104,5 miliona evra, što je inače polovina procenjene vrednosti PKB-a.

"Komisija za sprovođenje postupka utvrdila je da je ponuda u skladu sa  pravilima postupka, a Ministarstvo privrede je, na predlog komisije, proglasilo Al Dahru kupcem", navodi se u saopštenju ministarstva.

Kako je objavljeno, na cenu koju je Al Dahra dostavila, biće dodata i cena za stado prema popisu koji će biti urađen neposredno pre uvođenja kupca u posed i iznosiće 100 odsto procenjene vrednosti stada na dan popisa.

Zaključenje kupoprodajnog ugovora se očekuje u narednom periodu, nakon što Uprava za sprečavanje pranja novca dostavi Ministarstvu privrede obaveštenje da za to ne postoje smetnje.

„Al Dahra” je postala vlasnik oko 17.000 hektara zemljišta nadomak Beograda, farme od oko 20.000 grla stoke, objekata, mehanizacije i udela u imovini zavisnih preduzeća: „Ekolab”, Institut „Agroekonomik” i Veterinarska stanica PKB. Izuzeto je oko 11.000 hektara, oko 5.000 građevinskog zemljišta koje PKB obrađuje i koje će budući poslodavac morati da iznajmljuje.

"Al Dahra” posluje u oko 20 država u svetu gde je kroz akvizicije, kupovinu zemljišta i investiranjem u kompanije koje se bave proizvodnjom hrane pribavila oko 80.000 hektara oranica. U Srbiji je vlasnik 1.000 hektara i preduzeća „Al Dahra Rudnap” koje se bavi uzgojem jabuka i borovnica. Pretežna delatnost arapske kompanije jeste proizvodnja stočne hrane i poljoprivrednih proizvoda. U Abu Dabiju poseduje farmu od oko 1.600 krava. Uslovi tendera obavezuju novog vlasnika da u PKB-u, koji je pojedinačno najveći proizvođač mleka u Srbiji, naredne tri godine zadrži isti nivo proizvodnje.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović smatra da je ponuda kompanije Al Dahra dobra, pouzdana kompanija.

“Ranije niko nije bio zainteresovan za kupovinu PKB-a. Tržište je to koje određuje ko će se prijaviti. Kupac je u obavezi da zadrži 1.000 od 1.700 zaposlenih, isplati otpremnine u visini od 16 miliona evra i u naredne tri godine investira još 30 miliona evra”, naveo je Nedimović.

Iako ispravnost odluke o prodaji PKB-a ekonomisti različito ocenjuju, posebno kada je reč o mogućoj prenameni zemljišta, ali ministar poljoprivrede poručuje da ne postoje razlozi za brigu.

“Pretvaranje poljoprivrednog u gradjevinsko zemljište nije jednostavan proces a ovde se prodaje samo poljoprivredno zemljište. Mi smo zbog toga upravo i tražili kompaniju koja se bavi tom delatnošću. Mi, Srbi, volimo teorije zavere ali ovde je reč o jednoj dobroj kompaniji koja već posluje i ima zemljište u Americi, Australiji i drugim zemljama. Reč je o ozbiljnom investitoru kada je reč o poljoprivredi i proizvodnji hrane”, istakao je Nedimović.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/411126/Al-Dahra-novi-vlasnik-PKB-a

Izvor: /www.bizlife.rs/biznis/poslovne-vesti/ministar-o-prodaji-pkb-a-nema-razloga-za-brigu/

U čast jubileju, stogodišnjici održavanja prve Skupštine piljara Srbije, koja je bila davne 1918. godine na Zelenom vencu, 27. aprila na istoimenoj pijaci biće organizovana Skupština Udruženja pijaca Srbije, a nakon toga, Beogradski Noćni Market i još jedno veliko okupljanje ljubitelja ove manifestacije.
Beogradski Noćni Market pod sloganom „Život je igra“ povodom jubileja koji je izuzetno značajan za pijačnu delatnost, okupiće velike šampione pijaca, najbolje dizajnere i najveštije umetnike svog zanata, kao i majstore kulinarstva.
U večernjim časovima, na pijaci „Zeleni venac“, jednoj od najstarijih i najlepših pijaca u gradu, prisetićemo se važnosti okupljanja i druženja, podelićemo pozitivnu energiju i nezaboravne trenutke, a sve to uz domaću robu, umetnike i proizvođače koji i u ovom, kao i u prošlom veku na pijačnim tezgama sa ponosom predstavljaju svoje najbolje i nakvalitetnije proizvode.
I na ovom marketu posetioce manifestacije očekuje dobra muzika uz fantastičnu DJ ekipu, a za atraktivan program u slavljeničkom raspoloženju biće zadužen Teatar Mimart sa hodačima na štulama, žonglerima i pantomimičarima koji će sigurno obradovati najmlađe sugrađane, a odrasle podsetiti da je život igra!
Na dan održavanja manifestacije, 27. aprila, pijaca „Zeleni venac“ radiće do 12 časova, a kapije će ponovo biti otvorene od 18 časova, pa sve do ponoći. Organizatori manifestacije su JKP „Gradske pijace“ i „Redesign“ doo.
I posle jednog veka - vidimo se na pijacama!

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30