Sa 1.300 hektara plastenika leskovački kraj je najveći povrtarski centar u zemlji. U toku je berba krastavaca, stižu i mlad krompir i kupus. Proizvođači su zadovoljni kvalitetom i prinosima, nadaju se i dobroj prodaji zahvaljujući elektronskoj pijaci.Porodica Marjanović iz Turekovca kod Leskovca imala je prvu, veliku isporuku preko platforme Ministarstva poljoprivrede.Sa jednog struka Marjanovići uberu 15 kilograma krastavaca, dvostruko više od proseka. To je rezultat spoja savremene tehnologije, iskustva, struke i ogromnog rada. Na više od jednog hektara u sezoni proizvedu 300 tona krastavaca. Greju ih cele zime da bi što ranije izašli na tržište. U vanrednom stanju elektronska pijaca je, kažu, spas.

"Kako nam ne znači, ne bismo mogli da isporučimo robu, ne bismo mogli sav ovaj trud da unovčimo što smo uložili", navodi Mića Marjanović, povrtar iz Turekovca.

Do kraja juna bez predaha. Posla ima za svakog člana porodice i još desetak radnika.

"Imamo radnike. Tu su sa sela. Blizu su svi. Dolaze. Poštujemo pravila", navodi Vesna Marjanović iz Turekovca.Prvi onlajn kupac javio se iz Kragujevca. Telefonom su ugovorili cenu i količinu. Za početak dve i po tone krastavaca koji će se sa vidno istaknutim poreklom naći u rafovima prodavnica širom Srbije.

"Zamisao je da nam se svi poljoprivredni proizvođači koji u ovom momentu imaju problem sa plasmanom robe jave i da probamo da te neke količine usmerio u onaj lanac distribucije koji se nalazi na unutrašnjem tržištu. Nadamo se, kada ovi otežani uslovi poslovanja budu prestali, da ta platforma živi i dalje", objašnjava Dušan Mutavdžić, izvršni direktor "Euro lajna" iz Kragujevca.

Jedni beru krastavac, drugi vade mlad krompir. Proizvođači u selu Donjem Stopanju nadaju se da će uspeti da prodaju sav rod.

"Nešto sam dao zadruzi, hoću sad da se učlanim u elektronsku pijacu i resto ću da dajem tamo", navodi Tomislav Savić, povrtar iz Donjeg Stopanja.Za 24 časa na elektronskoj pijaci robu je ponudilo pedesetak proizvođača i prerađivača iz leskovačkog kraja. Pri registraciji pomažu im stručnjaci Poljoprivredne savetodavne službe.

"Mogu da kažem da će ovaj broj što sam napomenuo od 48 vrlo brzo biti udvostručen ako ne i utrostručen", navodi Dalibor Cvetanović, direktor PSSS Leskovac.

U plastenicima koji se prostiru na 2.100 hektara u jablaničkom okrugu godišnje se proizvede oko 3.500 vagona paradajza, krastavaca, paprika i kupusa. Dovoljno da se podmire potrebe domaćeg tržišta, i više od toga.

 

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3148/zivot-u-vreme-pandemije/3921666/elektronska-pijaca-leskovac-krastavac-krompir-kupus.html

U prvom satu rada ePijace iza koje stoji Ministarstvo poljoprivrede, gazdinstvo iz Trstenika prodalo je tonu šargarepe, a preduzeće koje snabdeva trgovinske lance od malih proizvođača kupilo je povrća i mlečnih proizvoda za pola miliona dinara, saopštilo je danas to ministarstvo.Ova ePijaca počela da radi u petak u podne, već prvog dana više od 19.000 ljudi je posetilo ovu tržnicu, a Ministarstvo je saopštilo da se prvog dana na njoj registrovao 771 proizvođač hrane.

 

Svaki građanin pretragom željenih proizvoda na ePijaci može da direktno poruči robu od samog proizvođača koji obavlja I isporuku na kućnu adresu, ili roba stiže kurirskom službom.

 

Proizvođači se na ePijaci registruju u tri klika na internet adresi pijaca.minpolj.gov.rs, saopštilo je Ministarstvo.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:858726-Na-drzavnoj-ePijaci-hranu-ponudio-771-proizvodjac

Iako se očekuje veća tražnja, nestašice jaja pred uskršnje praznike neće biti, a neće biti ni poskupljenja. Iz Zajednice živinara Srbije, međutim, kažu da bi problema moglo da bude u distribuciji ako mera zabrane kretanja vremenski bude produžena.

Uprkos epidemiji virusa korona i vanrednog stanja, kako za Blic priča Rade Škorić, predsednik Zajednice živinara Srbije, ova privredna grada trenutno funkcioniše punom parom, tako da se očekuje da za najveći hrišćanski praznik jaja budu dostupna svim potrošačima.

- Trend potrošnje jaja se u poslednje tri sedmice znatno povećao. Ljudi su stvarali zalihe, ali kupovina i potrošnja su se povećale i zbog činjenice da je dosta manje bilo kupovine u pekarama ili kupovine brze hrane, tako da su se jaja masovno nalazila na trpezama građana koji najveći deo dana provode u svojim domovima - priča Škorić.

I pored toga, na osnovu izveštaja farmera, u Zajednici živinara veruju da nestašice jaja pred Uskrs neće biti.

- Farmeri, međutim, strahuju da će problem biti redovna distribucija s obzirom na to da su pijace zatvorene, kao i veliki broj maloprodajnih objekata specijalizovanih za promet jaja, zbog čega je sužen prostor i trgovcima i potrošačima, a tu je i limitirano vreme kupovine i u marketima. Zato je moguće da u nekim objektima u danima pred Uskrs ne bude jaja baš u svakom trenutku, ali nestašice neće biti - smatra Škorić.

Cene jaja, inače, zamrznute su 5. marta, a predsednik Zajednice živinara Srbije kaže da proizvođači, za razliku od prethodnih godina, "što je uvek bio običaj uoči uskršnjih praznika", neće tražiti mogućnost povećanja cene od dinar do dva po komadu.

Cene klasiranih jaja u zavisnosti od kvaliteta i veličine su od 10 do 14 dinara po komadu.

Živinarske farme u Srbiji, kako napominje, nisu prekidale rad od početka epidemije i uvođenja vanrednog stanja, uspevši da organizuju rad u noćnim uslovima.- Samo je prve sedmice postojao problem ambalaže, jer više od 80% ambalaže za jaja dolazi iz uvoza. Farme su obezbedile dozvole za rad noću jer se tako u živinarstvu i radi, od inkubatorskih stanica, preko prevoza jednodnevnih pilića, do utovara brojlera za klanice. Zbog toga proizvodnja ne trpi, a nema ni nestašice na tržištu - objašnjava Škorić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2847036/jaja-ce-za-uskrs-biti-dovoljno-problem-moze-da-napravi-samo-distribucija

Onlajn prodaja hrane u Srbiji u poslednjih nekoliko nedelja u vreme vanrednog stanja zbog epidemije koronavirusa raste.Ali pitanje je da li će ipak uticati na promenu navika kupaca i da li će posle krize nastaviti rast.

U onlajn panel diskusiji "Onlajn prodaja hrane: nužda ili budućnost?" o porastu onlajn prodaje hrane, problemima u logistici i potrebi da se odgovori na povećanu tražnju, govorili su danas predstavnici Privredne komore Srbije, velikih i malih proizvođača, kao i jednog od velikih trgovinskih lanaca.Sekretar Udruženja za trgovinu PKS Žarko Malinović rekao je da se na početku krize zahvaljujući dobroj organizaciji s trgovcima uspelo u stabilizovanju lanca snabdevanja i da je taj udar koji je izazvala velika tražnja u prvoj nedelji bio ublažen.

On je ukazao da je to što je u prehrambenim prodavnicama više od 80 odsto proizvoda domaćeg porekla razlog stabilnosti snabdevanja u uslovima kada je tražnja bila izuzetno povećana, i kada je 14. i 15. marta prevazišla čak i "pikove" pred novogodišnje praznike kada je uobačajeno najveća tražnja za prehrambenim proizvodima."Kada govorimo o onlajnu, imamo ogroman rast, 100, 200 i 300 odsto, međutim, ako je činjenica da neko ima 150 porudžbina nedeljno i vidite da je taj rast 200 odsto, tu ne možemo govoriti o igri velikih brojeva“, rekao je Malinović.

Naveo je da se taj kapacitet nije umnogome povećao, već promenio u smislu razvijanja saradnje s kurirskim službama i onim sistemima koji su već definisali svoju platformu kao sisteme dostave (diliveri).

Njima je, naveo, omogućeno ubrzano dobijanje dozvola zbog ograničenja kretanja i optimizacija njihovih kapaciteta.

Malinović kaže da veliki broj malih i srednjih prozvođača hrane nije radio na razvoju onlajn kanala prodaje, ali i navodi da krizu ne treba posmatrati kao nuždu za razvijanje takve vrste prodaje.

Objasnio je da je za proizvođača važno i da omogući prvi kontakt potrošača s njegovim proizvodom na polici u prodavnici, a da paralelno sa tim razvija onlajn prodaju koja je mnogo jeftinija i efikasnija za nekog malog proizvođača.

"Polica je ograničen resurs i kao takvu je treba posmatrati. Mnogo je važnije da napravimo ceo kanal snabdevanja efikasnijim, to je ono što je problem malih prozvođača“, rekao je Malinović.

Naveo je primer proizvođača kozjeg sira, kao visokokvalitetne hrane, za koga je ključni kanal bio usmeren pre krize na horeka sektor, odnosno na prodaju restoranima i hotelima, a na tržištu ima ukupno manje od 100.000 zainteresovanih potrošača.

Za takvog proizvođača je rekao da će shvatiti da mu je mnogo jeftnije da uspostavi direktne kanale prodaje ka potrošačima, a to je upravo onlajn prodaja, te da prodavnice služe isključivo za promociju, a ne kao mesto prodaje.

Malinović je rekao da je PKS sa Ministarstvom poljoprovrede aktivno radio na razvijanju platforme za poljoprivredne proizvođače i plasman njihovih proizvoda.

Miloš Pejčinović iz Asocijacije za promociju srpske hrane kaže da će proizvođačima viskokvalitetne hrane biti potrebna najveća pomoć, jer će mnogi od tih prozvođača i poljoprovrednih gazdinstava biti ugroženi.Maja Marković, rukovoditeljka službe za medije kompanije Merkator S, rekla je da je broj njihovih novoregistrovanih onlajn kupaca i do 10 puta veći, da je usko grlo logistika, te da su u pregovorima s raznim kompanijama koje rade dostavu.

Ivan Minić, osnivač stranice Mojapijaca.rs, koji se u konferenciju uključio iz SAD, kaže da Moja pijaca postoji već četiri godine, a da se u poslednje vreme zbog krize javljaju razni portali koji zapravo imaju problem s dostavom.

"Zato limitiramo broj porudžbina koje možemo da realizujemo“, rekao je Minić i poručio da su izazovi jako veliki i pojačani celokupnim trenutnim stanjem.

Ksenija Perčić, suvlasnica Granum brenda, kaže da prodaja raste i u prodavnicama i onlajn i navodi da je u martu prodaja njihovih brendova u trgovinama porasla za 20 odsto, a onlajn prodaja za 32 odsto.

Marija Slović, vlasnica Domaćini.rs, kaže da na padinama Ovčara proizvodi sir i kajmak i navodi da se beleži bum u njihovom onlajn šopu koji postoji od 2016. godine.

"Ko danas nije na interentu, taj je zaista ovu priliku propustio“, kaže Slovićeva.

Navela je da je prodaja hrane preko interenta "živa muka“ jer, kako je objasnila, ljudi su na hranu posebno osetljivi i vrlo će se teško odlučiti da probaju nešto preko interneta, osim u slučaju kada je kanal nabavke sužen.

Prednost malog proizvođača vidi u tome što ima mogućnost da se lakše prilagodi novonastalim okolnostima.

"Prednost kad ste mali jeste to što možete brzo da se reorganizujete, dodatno smo zaposlili tri nova dostavljača, iskoristili sva vozila da odgovorimo na sve zahteve, uspeli smo da se u ove dve nedelje prilagodimo“, rekla je Marija Slović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=04&dd=07&nav_id=1673311

Dugogodišnji proizvođač krompira i luka Branislav Zelenović iz Siriga kaže da, uprkos epidemiji i skraćenom radnom vremenu marketa, nema problema da domaći krompir stigne do velikih i malih radnji, niti da ode preko granice u izvoz.

Veliki deo krompira otišao je već za Albaniju i Severnu Makedoniju navodi Zelenović i dodaje da zbog tražnje krtole u zemlji i izvan, domaći krompir sada ima dobru velecenu. Kilogram se kreće od 45 do 50 dinara, a kilogram luka na veliko je još skuplji, 60 dinara.

Po njegovim rečima, veliki domaći proizvođači uspevaju da namire potrebe domaćeg i inostranog tržišta i za lukom.

- Naš luk odlazi u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, u domaće i strane trgovinske lance kod nas. Veliki deo je već prodat van naše zemlje, a deo čuvamo za potrebe stanovništva, dok ne dospe novi rod - kaže Zelenović.

I proizvođač krompir iz Despotova Miloš Hajduk kaže da prodaja krompira ide odlično, ali da povrtari imaju kupusa koji nije prioritetna hrana veletrgovcima, pa ga naručuju u smanjenim količinama.

- Sada kupus držimo u hladnjačama, sve u nadi da ćemo uspeti da ga prodamo do maja. Zbog manje tražnje, opala je i cena kilogram kupusa, košta svega 20 dinara, što proizvođačima nikako ne odgovara - kaže Hajduk.

U ozbiljnom problemu su povrtari iz Futoga koji kisele ribani kupus. Na lageru imaju više stotina hiljada tona, pa su oni okupljeni oko udruženja Futoški kupus odlučili da ribanac poklanjaju.

Predsednik Udruženja Radivoj Ćulum kaže da su deo već poklonili Crvenom krstu, a imaju volju da ga poklone i u karantine.

- Ne stižu nam više narudžbine od velikih trgovinskih lanaca, jer cene da kiseli kupus nije priorotetna hrana, premda je bogat vitaminom C, pa smo odučili da ga damo u karantine - rekao je Ćulum, i pozvao da im se jave oni koji kuvaju za ljude smeštene tamo, bez obzira na to gde se nalaze, jer Udruženje ribani kupus poklanja svima, i onima u Nišu, Beogradu, Kragujevcu.

Za razliku od kupusa, svežeg i kiselog, proizvođači pasulja oslobodili su se viška. Proizvođač iz Siriga Siniša Arsić rekao je da je uspeo da proda sav prošlogodišnji pasulj i od pre izvesog vremena nema ga na lageru.

Arsić je naveo da oko 1. maja kreće iznova da seje pasulj, s tim što će sada duplirati površine, na 40 jutara.

Pre više od meseca dospele su rotkvice i zelena salata iz plastenika. Deo tog povrća poljoprivrednici su uspeli da prodaju, a drugi deo stigao je baš u vreme kada je proglašeno vanredno stanje, pa se sada snalaze kako da dođu do potrošača.

Kako kaže Nenad Panić iz Vilova, koji trenutno vodi brigu o tome kako da proda preostali deo rotkvica i salate.

Uglavnom, kaže, dolaze preporodavci i oni kupuju, ali ne velike količine. Panića brine i kako će uspeti da proda krastavce koji dospevaju za mesec dana i šta će raditi s paradajzom, koji treba da sazre krajem maja.

– Jedino mi preostaje da se uzdam u to da će do tada epidemija biti na kraju i da ću se tako izvući – navodi Panić, i dodaje da problem povrtarima nije samo kako da prodaju namirnice, već što i kupovna moć potrošača opada, pa se sada više kupuju krompir i luk, brašno, šećer, ulje, nego povrće iz plastenika.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2839444/krompir-i-luk-se-prodaju-kupus-i-povrce-iz-plastenika-slabo

Budući da su novosadske pijace zbog koronavirusa zatvorile svoje kapije do daljeg, na „Fejsbuku” je od 22. marta otvorena grupa „Pijaca Novi Sad”, da bi se prodavci i kupci mogli povezati i nastaviti svoju dugogodišnju saradnju. Jedan od administratora grupe Zoran Nikolić rekao je za naš list da je ideja potekla onog trenutka kada je video vest da će pijace biti zatvorene zbog vanrednog stanja i zdravstvene bezbednosti građana.– Pošto nigde nije bilo navedeno do kada će trajati ta obustava, pomislio sam da bi trebalo iskoristiti mogućnosti interneta i povezati ljude – kaže Nikolić. – Potražio sam da li tako nešto već postoji i pošto u tom trenutku nisam našao ništa slično, pokrenuo sam grupu na „Fejsbuku”. Nekoliko prijatelja je učestvovalo sa svojim idejama kako bi to trebalo da izgleda, a zamisao je da se u grupi povežu proizvođači, odnosno prodavci, s krajnjim korisnicima – kupcima i, koliko vidimo, uspeli smo u toj nameri, jer u ovom trenutku grupa broji više od 8.000 članova.

Tako to biva u modernom svetu tehnologija da uz malo mašte, volje i želje, nastane virtuelna pijaca, koja predstavlja mesto trenutnog okupljanja i odabira potrebnih namirnica, a potrebe su različite. Kako je rekao Zoran, postoje sekcije za određenu kategoriju robe ili stvari, u kojima ljudi ostavljaju svoje ponude i kontakt.

– Trudimo se da ne širimo obim tih sekcija da bi sve bilo preglednije i pristupačnije – kaže naš sagovornik. – LJudi su odlično reagovali na ovu ideju i, iskreno, nisam očekivao toliki odziv. Zato sam za sada prezadovoljan, a mislim da su i članovi. Jedina zamerka je da dosta njih ne pročita pravila kojih se treba pridržavati, pa to može uneti konfuziju. Stoga molimo sve buduće članove da se upoznaju s pravilima i pokušaju da ih ispoštuju.

Zaista, kada malo „surfujete” grupom, reakcije ljudi su uglavnom pozitivne, jer se može poručiti bukvalno sve, i to direktno od proizvođača. Vidljivo je raspoređeno koji proizvod se može naći u određenom segmentu, od odeće i obuće, zimnice i sira, mleka i mlečnih proizvoda, preko yema, kolača, razne robe iz Mađarske, čokoladnih bombona i slatkiša, zatim zdrave hrane, meda, jaja i testinina, do voća i povrća. Moguće je naći sve za bebe i decu, cveće i zelenilo, peškire i posteljinu, kao i hranu za kućne ljubimce, kozmetiku i sanitarije, hobi pozamanteriju, ali i duvan, cigarete, pa čak i elektromaterijal, alate i rezervne delove. Osim toga, svaka pijaca ima svoj odeljak, u kojem se oglašavaju i jedni i drugi, od Satelitske i Riblje, preko Kvantaša do Najlona.

– Nemam uvid u to koliko je tačno prodavaca u grupi, čak dosta ljudi misli da sam ja jedan od prodavaca, pa mi šalju upite za raznu robu – kaže Nikolić. – Nisam radio na povezivanju pijaca, već sam se trudio da na zahtev članova sve lepo organizujem i napravim sekcije, a proizvođači i prodavci ostavljaju svoju ponudu i kontakt. Kupci potom kontaktiraju s njima i dogovaraju se kako će preuzeti i platiti robu.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/novi-sad/fejsbuk-otvorio-virtuelne-pijacne-tezge-29-03-2020

Opština Knjaževac je za 78 miliona dinara kupila imovinu IMT - Fabrike motokultivatora i motora u tom gradu, objavila je Agencije za licenciranje stečajnih upravnika.

U paketu je kupljeno više objekata čija je ukupna površina veća od 10 hiljada kvadratnih metara, više od 19 hiljada kvadratnih metara zemljišta u građevinskom području i pokretna imovina.Knjaževački IMT koji je osnovan 1950. godine u stečaju je od 2011. godine.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/privreda-i-finansije/imovinu-imt-kupila-opstina-knjazevac-u-paketu-objekti-na-vise-od-10-hiljada-kvadrata/2tde1sc

Požeška "Budimka" prodata na javnoj licitaciji za 212.700.000 dinara kompaniji "Itn grupa" iz Kosjerića koja koja se bavi inovacijama u poljoprivredi i proizvodnjom smrznutog voća i povrća.Početne investicije u fabriku biće, kako navode, pet miliona evra, a očekuju da će početi sa radom na proleće.

Novi vlasnik "Budimke", direktor i suvlasnik ITN-a, Vera Marković rekla je za RTS da su planirane investicije preko pet miliona evra, a početak rada nekadašnjeg giganta najavljuje za proleće sledeće godine.

"Imamo cilj da nastavimo poslovanje, da proširimo svoju delatnost koja već postoji u fabrici u Kosjeriću sa zamrznutim voćem i povrćem gde je izvoz 99 odsto", rekla je Markovićeva.

Istakla je da se proizvodni program "Budimke" oslanja na njihove sadašnje delatnosti fabrike u Kosjeriću.

Za kupovinu "Budimke", u kojoj je proizvodnja stala 2015. godine, interesovanje su pretodnih godina pokazale kompanije iz Srbije, Evrope i Azije.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/prodata-budimka-planirane-investicije-pet-miliona-evra-20-11-2019

Želja za brzom zaradom glavni je krivac što uprkos bogom danim uslovima za proizvodnju i izvesnoj, vrlo pristojnoj zaradi, nema interesovanja za gajenje oraha.Primiče se vreme slava kada naglo poraste potražnja za orahom u Srbiji, koja je inače skromna kao što je i njegova proizvodnja.

Iako smo peti u Evropi po broju stabala oraha, kojih je nešto manje od dva miliona, prinos podmiri tek polovinu domaćih potreba, od čega većina ode u konditorsku industriju.Izvoz je gotovo nepostojeći, napominje za Sputnjik sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju u sektoru za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) Aleksandar Bogunović.

A samo Evropi godišnje nedostaje oko 100.000 tona oraha. Zašto se srpski poljoprivrednici ne opredeljuju za gajenje ove kulture koja donosi i pristojnu zaradu, u najgorem slučaju oko 4,0 evra po kilogramu, koja za uzgoj nije tako zahtevna?Srbija ima klimu koja pogoduje gajenju oraha koji ne traži toliko zahtevnu primenu agrotehnike poput drugih kultura. Orah ne traži mnogo vode, pre berbe dovoljna su samo dva ili tri prskanja preparatima, što ovu voćku čini pogodnom za gajenje na većim plantažama i s malim brojem radnika. Proizvodnja može da se odvija na različitim tipovima zemljišta i nadmorskim visinama. Orah trpi različite temperaturne intervale, zimu i do minus 25, pa nema problema sa mrazevima.

Bogunović, međutim, napominje da će proizvođači moći da računaju na zaradu samo ako samonikle orahe, kakvih je dobar broj u našim voćnjacima, zamene dobrom rodnom sortom kakve su "člendler" i "lara" i sve što treba od agrotehnike odrade na pravi način, a pre svega pripremu zemlje i sadnju. I posle svega toga treba čekati.

"Malo je interesovanje u suštini zato što je tu zarada na dugom štapu. Od podizanja zasada oraha prvi rod stiže treće-četvrte godine, a pun rod se dešava tek negde u desetoj godini. Znači, treba da budete spremni na jednu dugoročnu investiciju, prvo da ulažete, a tek u nekoj kasnijoj fazi da ubirate plodove svoga rada", kaže sagovornik Sputnjika.

To što imamo skoro dva miliona stabala oraha i što smo po tome peti u Evropi, mnogo je manje bitno i od toga koliko su stara ta stabla i koji su sortimenti u pitanju. Najbolji dokaz za to je što nemamo ustaljenu proizvodnju na koju koliko-toliko možemo da računamo.

"Nama proizvodnja oscilira od 10.000 do 25.000 tona, a to je velika oscilacija. To govori da nema toliko plantažnih zasada koliko je to više-manje proizvodnja organizovana na manjim površinama, neprimenjivanjem adekvatne agrotehnike. I prinos može da bude od 3,5 do 4,0 tone, a može i od 1,5 do 2,0 tona po hektaru. A to je velika razlika između 1,5 i 4,0 tona prinosa. Najveća razlika u ceni se ostvaruje upravo zbog sorti i onoga što tržište traži", objašnjava Bogunović.On napominje da je proizvodnja dobra kada se radi kako treba, ali da treba dosta vremena da proizvođač dočeka da stanete na zelenu granu. Orah počinje da rađa posle tri godine i to oko nekoliko kilograma po stablu, u sedmoj nešto više, a u desetoj dostigne pun rod od oko 4,0 tona po hektaru, što se smatra dobrim prinosom.

Kod drugih biljnih vrsta, kako kaže, u trećoj godini već prihodujete neka sredstva, a u sedmoj godini ste u punom rodu. I to je najveći problem što se naši ljudi ne odlučuju da uđu u taj rizik.

"Kao i u svemu, moraju da se prate trendovi i mora se biti spreman na duže čekanje, što kod nas nije baš tako česta situacija. Više se ljudi, na primer, opredeljuju za lešnik koji je zahvalniji u tom smislu. On brže dođe na rod, imate organizovanu proizvodnju, organizovan otkup", kaže stručnjak PKS.

Na napomenu da je i vek tih drugih vrsta znatno kraći od oraha, koji traje 60 godina a njegova puna eksploatacija je praktično pola veka, Bogunović kaže da je to tačno i da je na duge staze, uz spremnost da se čeka, to jako dobra investicija.

Svetska proizvodnja oraha poslednjih godina je gotovo udvostručena i u stalnom je porastu. Procenjuje se da iznosi oko 700.000 tona, a da polovinu toga proizvede Kina kao najveći proizvođač. Iza nje su SAD, a potom Iran, Čile, Turska, Ukrajina. Mesta na svetskom tržištu ima, tim pre što su Turska i još neki veći evropski izvoznici smanjili prodaju.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=10&dd=27&nav_id=1608952

Ubrzane promene, kako u proizvodnji tako i u agrarnoj politici svakodnevna su pojava. Od nekadašnjeg uništavanja korova do nesvakidašnjih rešenja, poput robota koji plevi, a kažu neće mnogo proći do trenutka kada će nam roboti brati jagode. Ovo bi trebalo da bude rešenje za sve češći nedostatak radne snage.
S druge strane, veliku svetsku organizaciju FAO, (Agencija Ujedinjenih nacija za poljoprivredu), odnedavno vodi Kinez koji je, gle čuda, već u prvim mesecima svog mandata posetio Republiku Srbiju. Imajući u vidu koliko važnu funkciju obavlja i kakvu instituciju predstavlja, to je veliko priznanje za zemlju
naše veličine. Međutim, kako saznajemo ovo ne treba da čudi, jer je Srbija jedna od retkih zemalja koja je iz našeg regiona podržala njegov izbor na čelo ove Međunarodne organizacije.

Sve veći kineski uticaj može se videti na svakom koraku. Pre samo dve godine, Kinezi su kupili jednu od najznačajnijih semenskih
kuća, švajcarsku SINGENT-u. Za ovaj posao Chem China izdvojila je neverovatnih četrdeset tri milijarde dolara. Naš časopis je odabran među nekoliko iz celog sveta, da bude gost najvećeg naučnog centra koji se bavi istraživanjem u poljoprivredi, a nalazi se nedaleko od Londona.

Svakako, nismo zaboravili naše vredne domaćine tako da smo za vas pripremili reportaže iz Vranja, Kruševca, Valjeva i brojnih drugih mesta. Posebno smo impresionirani izložbom ovaca koju je organizovala valjevska lokalna samouprava u selu Pričević, gde je prikazano sve ono što su Valjevci stvarali u prethodnom periodu u oblasti ovčarstva. Za vinogradare svakako će biti zanimljiv novi kombajn za berbu grožđa, koji predstavljamo u ovom broju. Ukoliko planirate podizanje zasada voća, od koristi bi trebalo da vam budu saveti terenskih stručnjaka u vezi sa izborom protivgradnih mreža. Da vam sve ne bismo otkrili najbolje je da ostatak saznate sami na stranicama koje slede...

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina

Izvor:Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јул 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31