Stečajni upravnik Fabrike hleba i mleka doo iz Vranja oglasio je prodaju nepokretne i pokretne imovine ovog preduzeća metodom javnog nadmetanja.

Imovina je podeljena u više delova, a najvredniju celinu čine industrijska pekara, mlekara, dva magacina, laboratorija sa garažom, magacin gotovih proizvoda, dve kotlarnice, portirnica i prodavnica. Pokretnu imovinu čine i četiri kioska i oprema i inventar prema specifikaciji iz prodajne dokumentacije. Početna cena ovog dela imovine iznosi 86 miliona dinara.

Po ceni od 34 miliona dinara prodaju se i građevinski objekti - benzinska pumpa i nadstrešnica zgrade benzinske stanice, kao i pokretna imovina koju čine oprema i inventar prema specifikaciji iz prodajne dokumentacije.

Pravo učešća na tenderu imaju sva pravna i fizička lica koja ispune tražene uslove. Javno nadmetanje biće održano 11. oktobra 2019. godine u 13 časova u Vladičinom Hanu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2622266/prodaje-se-imovina-fabrike-hleba-i-mleka-iz-vranja

U prvoj polovini ove godine trgovanje poljoprivrednim zemljištem činilo je 20 odsto ukupnog trgovanja nepokretnostima. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u tom periodu nove vlasnike je u Srbiji dobilo oko 47.000 nekretnina.

Novčana vrednost tržišta poljoprivrednog zemljišta bila je oko 87,6 miliona evra, dok je u istom periodu lane iznosila 72 miliona evra.Najviše cene poljoprivredno zemljište dostiže u Bačkoj. Maksimalne cene zabeležene su u Sirigu i na Čeneju. U Sirigu je za hektar i 12 ari njive plaćeno 42.500 evra, a na Čeneju 35.187 evra za hektar i 35 ari.

Prema podacima RZS, prosečna cena poljoprivrednog zemljišta u Zapadnobačkoj oblasti u prvom polugodištu bila je 8.350 evra za hektar. To je prosek izvučen između minimalne i maksimalne cene za njive u toj oblasti Vojvodine.

U Severnobačkoj oblasti prosečna cena njiva bila je 9.700 evra.Najviša cena poljoprivrednog zemljišta u tom periodu bila je u Južnobačkoj oblasti i iznosila je 9.950 evra za hektar. U Severnobanatskoj oblasti prosečna cena bila je 7.350 evra za hektar, a u Srednjobanatskoj 6.850 evra.

Koliko su cene zemljišta u Vojvodini bile visoke u datom periodu najbolje ilustruju podaci RZS da se za hektar njiva u Šumadiji i zapadnoj Srbiji u proseku plaćalo 3.100 evra, u južnoj i istočnoj Srbiji 2.600, a u regionu Beograda 3.850 evra.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/njiva-vredna-42500-evra-evo-gde-su-najskuplje-oranice-u-srbiji/72hpp0t

Lila i Čaba Holo iz Kanjiže proizvode stotinak sorti povrća, a neguju i sezonsko začinsko, aromatično i lekovito bilje u saksijama. Sve je u postupku sertifikacije organske proizvodnje.

Poljoprivredno gazdinstvo zasnovali su pre 12 godina i imaju 1.200 m2 pod plastenicima i 7.000 m2 na otvorenom. Lila je inženjer hortikulture, i njoj je vođenje gazdinstva osnovno zanimanje, dok se Čaba, po struci informatičar, povrtarstvom bavi po završetku obaveza u firmi.

- Prvo smo počeli sa proizvodnjom začinskog i lekovitog bilja u saksijama, ali posle izvesnog vremena mušterije i poznanici su se sve više interesovali da li proizvodimo i povrće, pa smo odlučili da proširimo proizvodnju. Začinsko i lekovito bilje i dalje proizvodimo i sezonski isporučujemo od kraja aprila pa do septembra iz manjeg plastenika u dvorištu, uglavnom na veliko u prodavnice. Povrćem snabdevamo više restorana i prodavnica u okolini, ali i sve veći broj mušterija kojima po porudžbini robu isporučujemo direktno na kućnom pragu - kaže Lila Holo.

Povrtarsku sezonu počinju zelenom salatom. Sade je u novembru, a isporučuju od februara i marta, na veliko. Uzgajaju i šargarepu i peršun, kelerabu, razne kupusnjače, sedam sorti paradajza, tri sorte krastavaca, ali i hokaido tikvice, rukolu.

- Praktikujemo direktnu prodaju kupcima na kućnu adresu, tako što svake nedelje imamo različitu ponudu povrća u našoj korpi. Uz ono što kupci poruče besplatno ponudimo nešto od povrća iz naše proizvodnje, koje oni verovatno ne bi probali ako treba da ga posebno poruče ili kupe na pijaci, jer nisu upoznati sa tim vrstama povrća koje se kod nas ne koriste svakodnevno. Ovako, malo ga stavljamo gratis u našu povrtarsku korpu i ako se mušterijama dopadne, bude i porudžbina. Tako je počelo sa rukolom i sada je ona kao salata pravi hit - objašnjava Čaba Holo.

Ponuda u povrtarskoj korpi porodice Holo se tempira tako da je dovoljna za jednu porodicu za nedelju dana i da nije skuplja od 500 dinara, a za taj iznos važi i besplatna dostava. Kupaca ima iz Kanjiže, ali najviše isporuka imaju u Senti i Adi.

- Ponudu svake nedelje reklamiramo preko interneta, obavezno sa fotografijama povrća i detaljnim obrazloženjem ponude i cena, tako da zainteresovani mogu da prave i sopstvene kombinacije. Ovakav način prodaje je praktičniji za nas jer ne moramo da stojimo za pijačnom tezgom, a kupci uvek dobijaju sveže povrće, ubrano svega nekoliko sati pre isporuke - kaže ovaj par.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2604588/od-interneta-do-kucne-adrese-lila-i-caba-holo-prodaju-sveze-povrce

Dra­gan Ro­dić iz Siriga je ovčar, či­ja su gr­la vi­še­stru­ki šam­pi­o­ni na Po­ljo­pri­vred­nom saj­mu u No­vom Sa­du. On ima 90 ova­ca vir­tem­berg ra­se i go­di­šnje do­bi­je od 70 do 100 ja­ga­nja­ca za pri­plod.

- Za eg­zi­sten­ci­ju po­ro­di­ce imam ta­man ko­li­ko tre­ba. Od dr­ža­ve do­bi­jam su­ben­ci­je 7.000 di­na­ra po gr­lu, i ob­ra­đu­jem če­ti­ri hek­ta­ra dr­žav­ne ze­mlje, što je do­volj­no da obez­be­dim hra­nu, ku­ku­ruz, so­ju i tri­ti­ka­le za sta­do - navodi Rodić.

Ovaj domaćin je u poslu već 25 go­di­na, ali ka­ko kaže, ne­ma am­bi­ci­ju da se ši­ri. I sa sa­da­šnjim broj­nim sta­njem, ka­že, ne ide mu lo­še.

- Na hra­ni ni­ka­ko ne tre­ba šte­de­ti, pa se za­to mo­je ov­ce dva pu­ta jag­nje – tvrdi Ro­dić.

Naglašava da mu je u ovom po­slu naj­vi­še po­mo­glo to što je slu­šao sa­ve­te ve­te­ri­na­ra i pro­fe­so­ra sa fa­kul­te­ta.

- Izra­el­ci le­po pla­ća­ju za ja­ganj­ce, jer u sta­du bu­de uvek i po ne­ko ko­je ni­je za pri­plod, pa se mo­že na ot­kup­nom me­stu u Bač­kom Jar­ku pro­da­ti za izra­el­sko

tr­ži­šte. Mo­gu da pro­dam i u Ka­men­din. Kap­ne po­ma­lo i od vu­ne i si­ro­ve ko­že. Do­du­še, ki­lo­gram vu­ne na ve­li­ko je ove go­di­ne od 50 do 70 di­na­ra, ali onaj ko­me se ne žu­ri da je pro­da, mo­že če­ka­ti ce­nu dr­že­ći je na ta­va­nu – na­vo­di Ro­dić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2590604/ovce-iz-siriga-trazene-u-izraelu

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika Srbije oglasila je drugu prodaju javnim nadmetanjem fabrike Budimka iz Požege u stečaju po početnoj ceni od 392,7 miliona dinara.

Na prodaju su ponuđeni proizvodni kompleks za preradu voća i povrća, klanica, poslovni prostor, objekti u Požegi, kao i oprema i zalihe, po ukupnoj početnoj ceni od 372,3 miliona dinara, navedeno je na sajtu Agencije.

Zainteresovanim kupcima ponuđena je i farma za tov junadi u Zdravčićima po početnoj ceni od 20,4 miliona dinara.

Pravo učešća imaju sva pravna i fizička lica, rok za otkup prodajne dokumentacije je 3. septembar, a javno nadmetanje će se održati 10. septembra.

Na prvom javnom nadmetanju za kupovinu Budimke početna cena je bila 560 miliona dinara, ali nije bilo prijavljenih kupaca.

Proizvodnja u Budimki je obustavljena krajem 2015. godine.

Sve detalje možete pogledati na sledećem linku: http://alsu.gov.rs/oglas/page/10446/

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2584636/nova-sansa-za-budimku-oglasena-druga-prodaja-bivseg-giganta-iz-pozege

Kao što smo i očekivali rod pšenice je niži nego kao što je uobičajeno u poslednje vreme. Ipak, dovoljno će biti kako za naše potrebe, tako i za izvoz. Uz probleme u otkupu nastavlja se i voćarska proizvodnja. Konačno je kajsija dobro rodila, a očekuje se da će biti i šljiva uprkos očekivanjima da će nakon prošlogodišnjeg velikog roda ovogodišnja proizvodnja podbaciti.
Stočari koji su očekivali subvencije u međuvremenu su isplaćeni. U Мinistarstvu kažu da još nekoliko njih treba da dopuni svoje zahteve kako bi i oni bili isplaćeni. U međuvremenu je raspisan konkurs za podsticaje stočarske proizvodnje. Detaljnije na našim stranama gde možete čitati i o tome šta muči poljoprivredu
Bosne i Hercegovine, koje su to aktivnosti resornog ministra od značaja za proizvođače, ali i savete stručnjaka. Za vas smo izdvojili priču o tome kako da sprečite povređivanje stoke, istražujemo da li i kakav uticaj imaju GMO organizmi a posetili smo i brojne domaćine, među kojima izdvajamo pčelarku Srbijanku Rafailović, mladog poljoprivrednika Mihajla Đokića iz Pocerine koji se bavi mešovitom proizvоdnjom, a planira da širi proizvodnju jagoda. Išli smo u Sekurič kod Mladena
Minića, predsednika udruženja mladih poljoprivrednika a istraživali smo i kako da nove tehnologije mogu naći primenu u ovčarstvu. Izveštavamo sa brojnih manifestacija i događaja, a kada već pomenusmo kajsije naša Nadica Kolarević pripremila je recept sa ovim voćem.
Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina.

Izvor: Agrobiznis magazin

Poplave, gromovi, zatim vrućine sve to snašlo je svakog od nas koji radimo u poljoprivredi na bilo kom poslu. Ipak, nastavljamo ovaj, pre svega plemeniti posao jer stvaramo hranu i nove vrednosti. Isto to smo mi radili sa vama prethodnih 10 godina u 100 izdanja. Svakako vreme koje treba poštovati i broj izdanja koji vredi obeležiti – kako i svaki drugi posao u poljoprivredi, RADNO. Po stoti put smo vam pripremili savete za bolju proizvodnju, iskustva onih koji već rade u našem sektoru. Bez preterane hvale i kritički sa razlogom osvrnuli smo se na nekoliko tema. Predlažem svakako da pročitate i kako je bilo na 86. Međunarodnom
sajmu poljoprivrede u Novom Sadu. Ako ste propustili, šteta, bilo je lepo videti brojne kolege, poljoprivrednike, mlade i one i iskusnije, ali i goste iz inostranstva, kojih je sve više. Vodimo vas i u Gružu gde je organizovano veliko savetovanje voćara na poljima GRUŽA AGRAR-a. Više od 1.000 proizvođača
učestvovalo je u događaju, kakav se retko viđa i u mnogo bogatijim državama. U šumi izložba poljoprivredne mehanizacije, kroz zasade smo se vozili na zapregama i u traktorskim prikolicama.
U svakom zasadu stručnjak iz oblasti koja vas zanima. Sve to u ambijentu Gruže i kod domaćina kakvog retko možete sresti u Srbiji. Kod Miroslava Nikolića voćara – poljoprivrednika i predsednika opštine. Da nam je takvih 100 bili bismo na konju! Nemamo ih, ali ćemo raditi na tome da ih bude. Nema odustajanja samo napred i hrabro u nove radne pobede, stvaraćemo nove vrednosti, prenositi i dobra i loša iskustva, jer samo tako možemo biti pametniji i uspešniji.
Hvala na poverenju i dalje ostaje ona naša: Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina!

Izvor: Agrobiznis magazin 

Dugo očekivana prodaja požeške "Budimke", koja je bila zakazana 11. jun nije ni održana jer se desilo što se nije moglo ni pretpostaviti – niko od potencijalnih kupaca se nije prijavio za javno nadmetanje.

Mesecima, pa i godinama unazad se govorilo da se za nekadašnjeg giganta jugoslovenske agroindustrije, u kome je proizvodnja obustavljena decembra 2015. godine, interesuje više domaćih, evropskih i azijskih kompanija "s obzirom na njen brend i potencijale". Željno je Požega, ali čitav ovaj kraj koji je Budimka hranila, očekivao 11. jun nadajući se novom vlasniku i novom životu preduzeća, premda su obaveštenja o prodaji upućena na adrese 24 kompanije i konzorcijuma koji su se raspitivali o kupovini firme.

Budimka je na javno dametanje izašla u dva dela. Posebno je na prodaju ponuđena fabrika sa svim svojim proizvodnim kapacitetima i parcelama po početnoj ceni 531.871.223 dinara, a posebno farma za tov junadi u selu Zdravčići.

Ya početnih 29.242.113 dinara. Mada su cene daleko od relane vrednosti preduzeća sa čijih je pleća, proglašenjem bankrotstva, skinut teret 13 miliona evra duga, niko se do 4. juna, kada je bio rok, nije prijavio za javno nadmetanje. Zato aukcije u Agenciji za licenciranje strečajnih upravnika nije ni bilo. Đorđe Zečević, poverenik stečajnog upravnika za „Budimku“, rekao je za Blic da je bio uveren da će fabrika, s obzirom da je interesovanje bilo veliko, biti prodata u prvom krugu.

-Na iznenađenje svih nas desilo se suprotno. Idemo dalje, postupak prodaje će biti nastavljen. Kako – odlučiće Agencija za licenciranje stečajnih upravnika – kazao je Zečević.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/propala-prodaja-budimke-nijedna-od-24-zainteresovane-kompanije-nije-se-pojavila-na/bgs8xhc

U susret novom izdanju Novosadskog sajma poljoprivrede predstavljamo vam i 99. izdanje Agrobiznis magazina u kojem smo se osvrnuli na nelkoliko zanimljivih tema iz sektora ovčarstva, voćarstva ali i agrarne politike. Svakako zanimljive informacije dobili smo u intervjuu ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića koji je najavio nove vidove kreditne podrške za mlade poljoprivrednike, ali i bespovratna sredstva za sve one koji žele da se bave poljoprivredom i imaju manje od 40 godina. Konačni zaokret u životu mladog čoveka može biti upravo odluka da iskoristi pogodnosti koje donose ove mere Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Imali ste priliku da me vidite na malim ekranima gde sam pokušavao da objasnim šta se desilo u danima kada je Topolu i okolinu zadesela prirodna nepogoda koju nazivamo GRAD. Međutim,mislim da je lakše nekada sprečiti ovakve nepogode nego one koje se odnose na ljude. Kao i do sada ljudi su ti koji donose nepogode ali su i oni koji mogu da svojim činjenjem doprinesu da posledice budu neutralisane ili što manje. Nekada je bolje da ništa ne rade jer će svima biti lakše. Nadamo se će doći dan kada će se raspravljati o tome ko je kredibilan da donosi odluke, ko može da ocenjuje stručnost stručnjaka, a ne da lokalni političari sa biografijama prepunim skandala sude o stručnosti agronoma, pogotove ne oni koje se voze u skupljim automobilima nego što su podsticaji za sve poljoprivrednike u njihovoj opštini. Bilo kako bilo mi nastavljamo našu borbu za razvoj poljoprivrede i sela, afirmišemo život na selu i njegove prednosti, a usput ćemo rešavati probleme bilo da su oni ljudske prirode i ćudi ili ćudi prirode. Svaka nepogoda prođe pa će proći i ona koja
je zadesila Topolu više puta i na više načina. Mnoštvo zanimljivih primera vrednih ljudi i njihovih iskustava sledi na našim stranica koje smo pripremili dobrim delom zahvaljujući našim partnerima, svima im od srca hvala, a i vama koji ste uz nas evo već 10 godina!
Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina!

Izvor: Agrobiznis magazin

Na Gradskoj tržnici u Jagodini, najvećoj u Pomoravskom okrugu i ovom delu Srbije, danas su, prvi put ove godine, prodavane domaće trešnje i to na "vezicu". Prodavačica kaže da vezica košta 50 dinara, a ne zna koliko je trešnji u njoj, pošto ih, kako je objasnila za Tanjug, "ne broji", već "sa gomile uzme u tri prsta, pa koliko ispadne" i to uveže u vezicu.

Po slobodnoj proceni, ima ih oko 13 komada, što mu dođe da je komad oko četiri dinara.

Kupaca, kaže prodavačica, ima, uglavnom roditelji kupuju deci.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/50-dinara-u-jagodini-se-prodaju-tresne-na-vezicu-05-05-2019

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30