Platforma E-pijaca, koja je pokrenuta početkom aprila zbog pandemije, jer poljoprivredni proizvođači nisu mogli svoje proizvode da prodaju, mogla bi da preraste u "interaktivnu tržnicu Srbije".
Na digitalnoj pijaci sada je registrovano više od 2.000 malih proizvođača iz cele zemlje.

Kako kažu u Minstarstvu poljoprivrede, ideja je bila da se omogući pristup tržištu, pre svega malim proizvođačima koji nemaju svoje internet strane, kako bi njihovi proizvodi bili dostupni potrošačima.

- U "interaktivnoj tržnici" ponuda svih registrovanih proizvođača biće predstavljena na još bolji i napredniji način, sa slikama, količinama, potvrđenim kvalitetom, cenom i raspoloživošću - navode u resornom ministarstvu. - Postojaće i mogućnost "osvežavanja" ponude, organizovanja popusta i specijalnih ponuda, a sve u cilju podsticanja veće tražnje i trgovine u internet prostoru.

Inače, u planu je i da se razvije posebna mogućnost pretrage i pregleda za male distributivne lance, koji su i najveći kupci.To znači da bi, recimo, jednostavnom pretragom dobili informaciju koliko u selima u okolini Leskovca ima proizvođača krastavaca, paradajza ili pečuraka i mogućnost da nabave određene količine.

- Platforma E-pijaca nudi sve, od džemova, sireva, namaza, mesnih prerađevina, pa do vina, rakije, piva i domaćih sokova - navode u Ministarstvu poljoprivrede. - Ponudom je praktično pokrivena cela teritorija Srbije. Najveće interesovanje je bilo za premijum proizvode, kao što su kvalitetni sirevi i namazi, organske namirnice i prerađevine od bobičastog voća.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/ekonomija/952281/razvijanje-pijace-sada-registrovano-vise-2-000-malih-proizvodjaca

Prodavci pečenog prasećeg mesa, koji su proteklih godina u ovo doba zbog praznika i krsnih slava imali pune ruke posla, sada se žale da je prodaja mršava, a isplativost nikakva, na šta je uticala epidemiološka situacija, odnosno preporuke da se okupljanja svedu na minimum.Istina, dobar dio građana posti, ali ima i onih koji ne poste, a koji su proteklih godina u ovo vrijeme masovno kupovali pečenicu.

Kako kažu farmeri, cijena prasadi znatno je povoljnija u odnosu na prethodne godine, na šta je uveliko uticao virus korona, ali i uvoz mesa iz EU.

Međutim, bez obzira na niske cijene, u skladu sa trenutnom situacijom prouzrokovanom pandemijom, stanovništvo se odlučuje na kupovinu manjih količina mesa, upravo zbog toga što su ljudi prinuđeni da praznike provedu u najužem krugu porodice.

Mišo Maljčić, predsjednik Udruženja uzgajivača svinja RS, smatra da su virus korona, kao i ograničenja i zabrane okupljanja, uticali i na lošu prodaju mesa.

"Situacija sa virusom korona uticala je na sve privredne sfere, pa i na prodaju prasadi. Iako su praznici pred nama, zabrane su na snazi, a samim tim naši ljudi iz inostranstva spriječeni su da dođu. Prema tome, neće biti slavlja niti okupljanja, a to će za posljedicu imati i slabu prodaju prasadi", kaže Maljčić za "Nezavisne".

Lider uzgajivača svinja dodaje da je uzrok pada cijena mesa u RS ujedno i uvoz jeftinijeg mesa iz EU.

"Naši proizvođači ne uspijevaju prodati ono što proizvedu, jer je uvozno meso povoljnije u odnosu na domaće, a stanovništvo se većinom odlučuje za kupovinu povoljnijeg mesa iz uvoza", zaključuje Maljčić.

Iz jedne banjalučke pečenjare kažu da je prodaja pečene prasetine pala za 50 odsto te da su cijene mnogo niže u odnosu na prethodne godine.

"Generalno, prodaja prasadi je opala za 50 odsto. Uzrok loše prodaje je prvenstveno trenutna situacija koja je uzrokovana virusom korona. Što se tiče cijena, u zavisnosti od kilaže, kilogram žive vage košta od 3,5 do četiri KM", kažu iz ove banjalučke pečenjare. Prema njihovim riječima, pred praznike je cijena malo viša, a doskora je bila do tri KM po kilogramu.

"U odnosu na prethodne godine, cijena je smiješna i mnogo je niža. Klanje i čišćenje prasadi košta 10 KM, dok je za uslugu pečenja potrebno izdvojiti 30 KM. Kod nas često dolaze i po dvije porodice da kupe po pola praseta. Oni koji su prethodno kupovali 15 kg mesa, sad kupuju četiri kg", dodaju iz pečenjare.

U pečenjari iz Bijeljine takođe se žale zbog novonastale situacije te i oni potvrđuju da je prodaja mesa upola manja u odnosu na prošlu godinu.

"Nismo zadovoljni prodajom, upola manje mesa se proda u odnosu na prethodne godine, a na to je veliki uticaj imao virus korona. Trenutna cijena prasadi je 3,5 km po kilogramu žive vage", kazali su iz pečenjare.

Kako dodaju, cijene klanja, čišćenja i pečenja kreću se u zavisnosti od toga za koju kilažu se odluče kupci prilikom kupovine praseta.

"Za prase do 30 kg cijena klanja iznosi 10 KM, a za pečenje takvog praseta potrebno je izdvojiti 20 KM. U posljednje vrijeme često dolaze dvije porodice i traže da kupe po pola praseta. Traže i po kilogram prasećeg pečenja, ali mi ne radimo na taj način, ne prodajemo tako male količine pečenja", dodaju iz bijeljinske pečenjare.

Izvor:https://www.nezavisne.com/ekonomija/privreda/Prodaja-prasetine-pala-za-50-odsto/637438

Od početka novembra prodaja prepeličjih jaja je skočila za 300 odsto! Kupovina ove namirnice se povremeno i postepeno povećavala od pojave pandemije, a prava pomama zavladala je poslednjih mesec i po dana.
Proizvođači ne uspevaju da zadovolje ovakvu tražnju, pa se prave spiskovi i na isporuku se čeka i po deset dana. Prepeličja jaja, koja zovu i eliksir zdravlja, smatraju se dobrim saveznikom u borbi sa virusom korona i to je glavni razlog što ih potrošači poslednjih meseci kupuju u velikim količinama.

Trgovinski lanci, kako saznajemo, beleže manji skok tražnje nego proizvođači. U odnosu na prošlu godinu u njihovim marketima kupovina je povećana za 50 odsto. Oni poručuju da ove namirnice ima dovoljno i da nema bojazni od nestašice.

Milena Panić, mali proizvođač iz jednog beogradskog naselja, kaže nam da pojedini građani kupuju i po 300 jaja.

- Ljudi su se mnogo uplašili virusa, pa neki naručuju i po deset kutija, a u jednu pakujem 30 jaja - ističe Milena, za "Novosti". - Ja kažem - čekaj čoveče, šta će ti deset kutija. Oni objašnjavaju da im je to za više članova porodice.Potražnja za ovom zdravom hranom, kako navodi, postepeno je počela da raste od marta, od početka pandemije.

- Čim se pojavila korona, ljudi se setili prepeličjih jaja - kaže Panićeva. - Od marta je počela po malo da raste prodaja, krene, pa stane, a u poslednja dva meseca je baš drastično povećana.I Stefan Nešić, vlasnik farme iz Trstenika, potvrđuje da je od početka novembra potražnja neverovatna.

- Prodaja je skočila za 300 odsto - ističe, za naš list, Nešić. - Porudžbina ima toliko da moramo da pravimo spiskove, a ljudi čekaju i po deset dana. Ne uspevamo da proizvedemo jaja koliko ljudi traže.On prepeličjim jajima snabdeva i neke radnje u Nišu i Beogradu, a kupci ovu namirnicu pazare i direktno od njega. Obično, kako navodi, uzimaju mesečne količine, a to je za jednu osobu 150 komada. Potrošači uglavnom konzumiraju, odnosno piju po pet jaja dnevno u sirovom stanju na prazan stomak.U pojedinim trgovinskim lancima tražnja za ovom namirnicom nije tako drastično skočila kao kod proizvođača. Razlog za to je, verovatno, što je u megamarketima jedno prepeličje jaje skuplje od četiri do šest dinara nego na farmi.

- Prodaja se povećala za 50 odsto u odnosu na isti period prošle godine - kažu nam u jednom trgovinskom lancu i dodaju da ih na stanju ima dovoljno i da nema bojazni od nestašice. Cena prepeličjih jaja se kreće od osam do 14 dinara po komadu. Proizvođači ih uglavnom prodaju od osam do deset dinara. U trgovinskim lancima su skuplja i mogu da se pazare za 13 do 14 dinara. Pakuju se u ambalaže različitih veličina, od 12 do 30 komada.

Kako nam nam otkriva Milena Panić, za vitaminsku "bombu" treba pomešati sok od pola pomorandže, kašičicu meda i pet jaja.

Šajkaški rasadnik cveća Đurendić pravi je primer uspešnog porodičnog posla. Već 17 godina Duško i Dragana Đurendić bave se proizvodnjom i prodajom cveća.

Đurendići kažu da je sve počelo proizvodnjom rasada povrća, ali su vremenom shvatili da je cveće mnogo isplativije, pa su se zato odlučili za promenu i posvetili isključivo uzgajanju cveća.

- Svaki početak je težak, naročito kad morate sami da se snalazite i informišete jer jednostavno nema ko da vam pomogne - kaže Dragana Đurendić.

Kako dodaje, proizvodnja cveća je bila nešto sasvim novo za njih, ali su uz literaturu, seminare i savete starijih kolega mnogo toga saznali i počeli da primenjuju u praksi.

Njan suprug Duško dodaje da je Šajkaš odlična sredina za proizvodnju, kako zbog raspoložive površine, tako i zbog geografskog položaja, jer je mnogima blizu, pa im mušterije dolaze iz različitih krajeva.

Bašte su, kako dodaje, velike pa mogu da koriste velike plastenike i uzgajaju cveće na površini od nekih 1.800 m2.

- Iako je voda u Šajkašu dosta kvalitetna, mali problem nam pravi nedostatak kiselosti u njoj jer biljka zbog toga ne želi da usvaja hranu i samim tim se ne razvija, ali to rešavamo dodavanjem kiseline u prehranu. U suštini, ovde nam je dobro i zadovoljni smo - kaže Dušan.

Posao uzgajanja cveća mora da se razvija polako. Vremenom proizvođači shvataju šta im treba, a svaka biljka je drugačija, pa se razlikuju i potrebni uslovi. Jedno je sigurno: put do kvaliteta zahteva mnogo pažnje i rada.

- Radni dan počinje oko šest, kada, nakon doručka, odlazimo u plastenik i gledamo šta treba da se uradi, zalije, presadi i slično. Tu se organizujemo, rasporedimo dužnosti i do pauze za ručak uradimo deo posla, a ostatak završimo uglavnom do kraja dana. U toku sezone dolaze žene koje nam pomažu, i to nam mnogo znači i olakšava posao. Duško je uglavnom zadužen za teže poslove, a zimi imamo i dodatnu radnu snagu, naročito oko loženja uglja i održavanja temperature u plastenicima, tu nam naš sin Đorđe dosta pomogne - ističe Dragana.

Kao student treće godine fitomedicine na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Đorđe stiče znanja koja će kasnije moći da primenjuje u porodičnom rasadniku i tako preuzme određeni deo posla na sebe.

Đurendići kažu da im je najvažnija prolećna sezona. Ona zahteva najviše posvećenosti i posla, tada je roba najtraženija te, bez obzira na čitavu sitaciju s koronavirusom, nisu osetili pad prometa.

- Bez obzira na sve što se dešavalo, imali smo veoma dobru prodaju. Ljudi su većinu vremena provodili kod kuće i jednostavno su želeli da ulepšaju ambijent, da mogu da uživaju, pa je to sigurno uticalo na to da promet ostane na očekivanom nivou. Tek početkom jeseni polako smo mogli da osetimo uticaj situacije na promet. Najviše smo bazirani na pijace i prodaju od kuće, ali jesenja proizvodnja i inače tako funkcioniše, pa nas to nije iznenadilo ili poremetilo. Zimi uzgajamo božićnu zvezdu, žito, hrizantemu, ikebane, i to distribuiramo po cvećarama - objašnjava Duško.

- Imamo širok asortiman, ali najviše se prodaju muškatle. Jednom me je Đole pitao da li mi u plasteniku gajimo samo njih, nije mu bilo jasno zašto ih imamo toliko u ponudi, ali ljudi to najviše kupuju i tako je godinama - kroz smeh govori Dragana, i dodaje da imaju mušterije koje im se godinama vraćaju jer su prepoznale njihov rad, trud, ali pre svega kvalitet.Кako Šajkašani kažu, subvencije Pokrajinskog fonda za poljoprivredu mnogo im znače jer na taj način pokriju određeni deo troškova.

- Dugo se bavimo ovim, možemo sebi da priuštimo da ulažemo da bismo dobili kvalitet, a u tome nam pomažu i subvencije. Uz pomoć njih smo, na primer, kupili peć na ugalj i tako smo se rešili velikog posla. Pre kupovine te peći, noću smo morali da ustajemo na svaka dva sata i ložimo vatru, a sad to radimo predveče i mirni smo do ujutru - kažu Đurendići.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/3089361/sajkas-odlicna-sredina-za-proizvodnju-cveca

Po završenom Poljoprivrednom fakultetu Dejan Gligorijević se, sa devojkom, sada suprugom, vratio u rodne Radanovce, kosjerićko selo, nastavljajući porodičnu tradiciju bavljenja mlečnim govedarstvom. Tržištu su ponudili i nove proizvode, poput krem sira sa voćem, kajsijom, brusnicom, ali i susamom, bosiljkom. Sve što proizvedu prodaju preko interneta.Da se vrate u Radanovce, dvadesetčetvorogodišnji Dejan i Ivana su odlučili još tokom studija, sa željom da farmu Dejanovih roditelja, sa oko 40 krava, unaprede znanjem stečenim sa Poljoprivrednog fakulteta. Do njihovog dolaska gotovo 100.000 litara sirovog mleka godisnje, išlo je u kosjerićku mlekaru."Sirovo mleko ide po onoj najjeftinoj ceni, uvek je tako bilo i to je negde bio razlog da nešto promenimo, da imamo gotov proizvod i da time ostvarimo neke malo veće prihode", kaže Dejan Gligorijević.

Sada već mlekarama predaju 70 odsto mleka, a ostatak Ivana prerađuje.Savladavši svekrvinu tehnologiju pravljenja krem sira, obogatila ga je sa pet slanih i četiri slatka ukusa.

Uz obični krem sir, sprema ga sa ukusom ljute papričice, bosiljka, peršuna, kajsije, brusnice, aronije, a leti i sveža maline i divlje kupine...

"Kod tih slatkih varijanti, tu je samo razlika u tome što je ta slatkoća, zbog čega ih i nazivamo slatke varijante, od tog suvog voća koje je dodato. Nikakvi šećeri nisu dodati, samo je smanjen procenat soli u odnosu na slane varijante", priča Ivana Gligorijević.Od prva dva kilograma prodata preko interneta, stigli su do 40 kilograma koje nedeljno isporučuju.

Za bolji plasman delom je zaslužan i Dejanov mlađi brat, učenik srednje poljoprivredne skole.

"Moja ideja je bila da počnem nešto da pravim i samim tim da objavljujem na društvenim mrežama, da ljudi vide kako sir može da se upotrebi u nekoj realnoj nameni", ističe Darko Gligorijević.Sve što su naučili o zaštiti bilja na fakultetu Dejan i Ivana primenjuju u proizvodnji kabaste hrane i žita za stoku.

"Od kvalitetne hrane za stoku dobija se kvalitetna sirovina, odnosno mleko, a takvo mleko mora dati dobar sir... Dalji plan jeste da se pravi mini mlekara, da se prerađuje celokupna količina našeg mleka", kaže Dejan.

Ako se u selu reše problemi sa putevima i strujom, zbog već sada velike potražnje za njihovim sirom, planiraju i izgradnju degustacionog centra u Radanovcima.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/4159370/radanovci-kosjeric-stocarstvo-dejan-gligorijevic.html

Pandemija kovida 19 ostavila je traga i u prometu robe na pijacama, ali srećom pijačni prodavci imali su pomoć JP koja upravljaju i održavaju pijace.Doduše, odlazak na pijacu nije više kao nekada, pošto potrošači sada sveže voće i povrće mogu da kupe i u komšijskim radnjama i u velikim trgovinskim lancima, gde se za poljoprivrede proizvode uvek nađe mesta za popuste, pa se ne može reći da je samo epidemija krivac što je pijačnim prodavcima pazar tanji, piše novosadski Dnevnik.

Direktor Poslovnog udruženja Pijace Srbije Savo Duvnjak kaže za Dnevnik da nema sumnje da je tokom poslednjih desetak godina najveći broj promena u pijačnoj delatnosti nastao kao direktna posledica uspostavljanja novih oblika trgovine (super i megamarketi) koji su stanovništvu urbanih sredina ponudili alternativu kupovini na pijacama.Naime, ekspanzija novih oblika trgovine, uključujući i elektronsku trgovinu, ubrzala je promene navika potrošača, a pijacama namenula bitno drugačiju poziciju na tržištu.

Međutim, pijace su i danas jedna od najznačajnijih karika u lancu snabdevanja stanovništva svežim i zdravstveno bezbednim životnim namirnicima, naročito domaćim povrćem i voćem. Pijace istovremeno naglašavaju i ističu vrednost domaćih proizvoda iz neposrednog okruženja i nude manjim proizvođačima (poljoprivrednim gazdinstvima) efikasne, lako dostupne i ekonomski isplative kanale distribucije, kako bi domaći proizvodi svakodnevno bili dostupni kupcima.

U prilog tome govore podaci Republičkog zavoda za statistiku prema kojima je ukupan promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji tokom 2019. godine bio 41 milijardu dinara, što je u tekućim cenama 9,2 odsto više u odnosu na 2018. godinu.

Zvanična statistika kaže da je tokom prvih šest meseci 2020. godine promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji bio manji za 14,2 procenata u odnosu na isti period lane. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ukupna vrednost prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Republici Srbiji u ovom periodu je bila 16,7 milijardi dinara, što je za oko 2,8 milijardi dinara manje u odnosu na 2019. godinu. Na oko 400 registrovanih pijaca u Srbiji svoju robu, svakog dana, plasira oko 80 hiljada poljoprivrednih gazdinstava, proizvođača, zanatlija i trgovaca, a u prvom polugodištu ove godine.

Najbolje je išla prodaja povrća (33 procenata), potom voća i grožđa (22,5 procenta), živina i jaja (13,2 procenta), mleko i mlečni proizvodi (12, 8 procenata).Tržišni udeo prometa poljoprivrednih proizvoda na pijacama u odnosu na prodaju i otkup proizvoda, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u Republici Srbiji u 2019. godini je bio 24,75 odsto, što znači da je gotovo četvrtina poljoprivrednih proizvoda plasirana na pijacama.

 

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=11&dd=21&nav_id=1764769

Tezga pored puta

jan 18, 2021

Pored glavnog puta, između naseljenih mesta oko Topole, često se može videti tezga na kojoj se prodaje voće, povrće i zimnica.Za ovdašnje poljoprivrednike ovo je još jedna prilika da prodaju svoje proizvode i da nešto zarade. Marko Gavrilović iz Topole, odlučio se za ovakav vid prodaje i kako kaže, zarada je solidna, a mušterija sve više.

"Prethodnih godina smo imali tezgu za Oplenačku berbu i tada bismo prodavali naše proizvode. Međutim, kako je uvek bilo viška voća i povrća morali smo se snaći da to i prodamo. Deo voća i povrća je od naših prijatelja kojima izlazimo u susret i pomažemo im da dođu do zarade. Najviše se u ovom periodu kupuje zimnica, ajvar uglavnom ali i ostali proizvodi iz naše ponude“, rekao je Gavrilović, vlasnik tezge nedaleko od centra Topole, za RINU. Ovaj domaćin ističe da se kod njega najviše kupuje kozji sir koji njegova majka priprema na poseban način.

"Kupci su nam najviše iz Beograda, Kragujevca i okolnih gradova i sve češće dolaze kući kod nas. Kozji sir u maslinovom ulju polako postaje naš brend jer se dosta kupuje i već razmišljamo o proširenju kapaciteta. Takođe, džem od ljutih papričica je naš proizvod sa kojim smo postali perpoznatljivi", kaže Gavrilović.

Prema njegovim rečima, epidemiološka situacija u državi smanjila je kupovnu moć, ali je probudila svest kod ljudi o prirodnim i zdravim domaćim proizvodima.

"Kozje mleko i sir su izuzetno zdravi, ajvar pripremljen na 'smederevcu', voće i povrće koje nije prepuno hemije možda su spas za sve naše bolesti. Zbog brzog tempa života i posla, zaboravili smo da nas je priroda othranila i da samo priroda može da nas izleči", poručuje Marko.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2020&mm=11&dd=15&nav_id=1764120

Preprodavci čokolada, garderobe, tehnike, akcizne robe, hemije, kozmetike i sličnih proizvoda, na oko 410 pijaca u Srbiji, ne bi smeli da posluju bez fiskalne kase i kao preduzetnici-paušalci, jer te pogodnosti nisu rezervisane za njih. Ipak, ova roba nalazi put do tezgi zbog neadekvatne primene propisa, a prodaje se bez izdavanja računa i plaćanja poreza, zbog čega predstavlja veliki izvor sive ekonomije i nelojalnu konkurenciju legalnoj privredi.

To je jedan od glavnih zaključaka nove analize NALED-a i GIZ-a, koja se bavi pijačnom prodajom tzv. nesopstvenih proizvoda, odnosno artikala koje trgovac ne proizvodi, već ih samo preprodaje, a neretko je reč o robi nabavljenoj putem šverca.

U NALED-ovom istraživanju stavova o sivoj ekonomiji, građani su istakli da, ne računajući sveže namirnice, na pijacama najviše kupuju garderobu (30% odgovora), kozmetiku i kućnu hemiju (27%), konditorske proizvode (22%), kafu (15%), elektromaterijal i alat, cigarete...

- Na pijacama ima oko 70.000 prodajnih mesta, od čega 68% čine tezge, na kojima najviše ima poljoprivrednih proizvođača i zanatlija odnosno onih koji kao prodavci sopstvenih proizvoda mogu da posluju kao paušalci i bez fiskalne kase. Ali, dva su tipična primera kako na tezge stiže tehnika, hemija, konditorski i drugi proizvodi. Prvi je da prodavci u statusu preduzetnika-paušalaca prodaju nesopstvene proizvode, a inspekcije to ne sankcionišu kao nedozvoljenu aktivnost. Drugi primer su neregistrovani trgovci koji do tezge dolaze tako što je uzimaju u "podzakup" od prodavaca koji ispunjavaju uslove za rad na pijaci – objašnjava novi predsednik NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju i direktor korporativnih poslova Philip Morris Services Ivan Miletić.

Dosadašnji inspekcijski nadzor pokazao je da trgovci nesopstvenom robom često, suprotno propisima, ne ističu cene, nemaju deklaraciju ni dokaz o nabavci robe, iako im je to obaveza, te se pouzdano ne zna njen kvalitet i bezbednost i u opasnost dovode kupce. Neizdavanjem računa krše i Zakon o zaštiti potrošača, jer im ne ostavljaju mogućnost da reklamiraju proizvod, a slična praksa zastupljena je i kod uredno registrovanih trgovaca na pijacama koji izbegavaju da evidentiraju promet preko kase kako se ne bi videlo koliki promet ostvaruju.

Deo problema jeste nedovoljan nadzor nad prodajom nesopstvenih proizvoda. Pijačne uprave najčešće kontrolišu samo da li zakupac tezge ima ugovor o zakupu dok nemaju nikakav osnov i mehanizam da oduzmu robu i izbace trgovca s pijace i sve prepuštaju inspekcijama. Imajući u vidu da je više od 90% pijaca u javnom vlasništvu to praktično znači da javni sektor dozvoljava da siva ekonomija nastaje i u njenom dvorištu.

S druge strane, analizirani podaci o planovima i izveštajima o radu inspekcija pokazuju da pijačna trgovina nesopstvenih proizvoda nije u dovoljnoj meri prepoznata kao izvor sive ekonomije i nije joj posvećen dovoljan broj nadzora.

Regulisanje pijačne prodaje jedna je od mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i analiza NALED-a i GIZ-a je dala niz preporuka, kako bi se preciznije odvojili trgovci sopstvenim i nesopstvenim proizvodima i njihove obaveze.

Preporučeno je, na prvom mestu, usklađivanje i preciziranje svih propisa koji regulišu pijačnu prodaju, a posebno izmene zakona o porezu na dohodak i fiskalnim kasama, kako bi se sprečilo da lica koja obavljaju prodaju nesopstvenih proizvoda steknu status paušalnih obveznika (iako taj status ni onima koji ga imaju ne daje pravo na prodaju nesopstvenih proizvoda), kao i da bi se obezbedilo da na pijacama samo prodavci poljoprivrednih proizvoda imaju pravo na prodaju bez izdavanja fiskalnih računa.

Korisno bi bilo razmotriti i mogućnost uvođenja posebnog režima oporezivanja za prodavce nesopstvenih proizvoda koji bi u obzir uzeo njihove niske prihode i omogućio im legalan rad.

- Preporuka je i da se bolje koordinira nadzor inspekcija i pojača savetodavni nadzor kako bi se trgovcima predočile obaveze oko vođenja evidencije o robi i izdavanja računa, kao i da se radi na podizanji svesti potrošača da imaju pravo da traže račun za sve kupovine na pijaci - navodi se u saopštenju.

Jedan od dobrih mehanizama moglo bi da bude postavljanje tabli na ulazima pijaca koji bi informisali građane koji proizvodi smeju da se prodaju na tezgama, a koji samo u lokalima u okviru pijace, i za koje proizvode su prodavci dužni da izdaju fiskalni račun, kao i obaveštenje da oni koji ne izdaju račun, a u obavezi su, krše zakon i bave se utajom poreza.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3027441/kako-kafa-cokolada-i-kozmetika-zavrsavaju-na-pijacnim-tezgama

Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji značajno su povećala nabavku poljoprivredne mehanizacije u prvoj polovini ove godine, uprkos otežanim uslovima poslovanja tokom pandemije, navodi Privredna komora Srbije (PKS).

Kao primer navode broj prodatih "telehendlera", poljoprivredne mašine široke primene, poznate još i kao teleskopski manipulator. U prvoj polovini godine ukupno je prodato 140 primeraka ove mašine, što je za 45,8 odsto više u odnosu na isti period 2019. godine.

Rastu prodaje poljoprivrednih mašina doprineo je i treći Javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje projekata za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, kao i predviđene podsticajne mere u okviru tog poziva, ocenjuju u PKS.

Prema uslovima poziva, podsticaji se utvrđuju u iznosu od 60 odsto ukupnih prihvatljivih troškova investicije, odnosno 65 procenata ukoliko je investiciju realizovao poljoprivrednik mlađi od 40 godina starosti, i 70 odsto za investicije u planinskim područjima.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/eksplodirala-prodaja-traktora-koronavirus-vratio-proizvodace-na-imanja-2020-09-04?ref=aklamator&utm_source=aklamator_com&utm_medium=blic_rs_biznis_feed&utm_campaign=EKSPLODIRALA_PRODAJA_TRAKTORA__Koro

Vremenske prilike uticale su i na prinos jabuka i na prihode, ali najveći problem predstavlja što nema interesovanja za novi rod, a plasman na strana tržišta je neizvestan.

Berba jabuka počeće prvih dana septembra i voćari na severu Bačke nadaju se rodu između 30 i 40 tona jabuka po hektaru.

U voćnjaku Karolja Gajdača na Paliću rumene se jabuke u voćnjaku, ali zbog vremenskih prilika i jakog sunca kvalitetne jabuke koja odlazi na strana tržišta biće bar za 20% manje, kaže poljoprivrednik:

- Bilo je dovoljno padavina. Kada smo počeli, zalivali smo u aprilu, ali nakon toga bilo je dovoljno padavina. Sada smeta ovo neverovatno sunce koje je dobro oprljilo jabuke što proviruju iz lišća. Sada i za vikend očekuju 34 do 35 stepeni, kako sam čuo na radiju, i sada smo sa tim zaokupljeni, ali mislim da im je kvalitet jako dobar.

Kasni prolećni mraz desetkovao je pupuljke u voćnjaku Oto Kovača na Hajdukovu, i računa sa tek polovinom očekivanog roda. Još ne zna hoće li biti potražnje za ovogodišnjom jabukom.

- Nemam nikakvih informacija, nisam se raspitivao, šta se dešavalo u poslednje dve sedmice, ali rusko tržište ništa ne traži. Mi smo uglavnom na njega upućeni, u pogledu jabuka na rusko tržište. Nisu odneli ni kruške Sent Maria, tamo stoje u hladnjači, kao ni jabuku galu, kako vidim u okolini, mnogi su je ostavili na stablu jer nema potražnje. Bilo je malo tražnje iz Mađarske, ali za mene je neshvatljivo da sada kada nije zasićeno tržište, rusko tržište kao da se zatvorilo - kaže Kovač.

Poljoprivrednici kažu da očekuju da će berba jabuka početi 5. septembra.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2990209/nema-interesovanja-za-novi-rod-jabuka-u-okolini-subotice

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31