Preprodavci čokolada, garderobe, tehnike, akcizne robe, hemije, kozmetike i sličnih proizvoda, na oko 410 pijaca u Srbiji, ne bi smeli da posluju bez fiskalne kase i kao preduzetnici-paušalci, jer te pogodnosti nisu rezervisane za njih. Ipak, ova roba nalazi put do tezgi zbog neadekvatne primene propisa, a prodaje se bez izdavanja računa i plaćanja poreza, zbog čega predstavlja veliki izvor sive ekonomije i nelojalnu konkurenciju legalnoj privredi.

To je jedan od glavnih zaključaka nove analize NALED-a i GIZ-a, koja se bavi pijačnom prodajom tzv. nesopstvenih proizvoda, odnosno artikala koje trgovac ne proizvodi, već ih samo preprodaje, a neretko je reč o robi nabavljenoj putem šverca.

U NALED-ovom istraživanju stavova o sivoj ekonomiji, građani su istakli da, ne računajući sveže namirnice, na pijacama najviše kupuju garderobu (30% odgovora), kozmetiku i kućnu hemiju (27%), konditorske proizvode (22%), kafu (15%), elektromaterijal i alat, cigarete...

- Na pijacama ima oko 70.000 prodajnih mesta, od čega 68% čine tezge, na kojima najviše ima poljoprivrednih proizvođača i zanatlija odnosno onih koji kao prodavci sopstvenih proizvoda mogu da posluju kao paušalci i bez fiskalne kase. Ali, dva su tipična primera kako na tezge stiže tehnika, hemija, konditorski i drugi proizvodi. Prvi je da prodavci u statusu preduzetnika-paušalaca prodaju nesopstvene proizvode, a inspekcije to ne sankcionišu kao nedozvoljenu aktivnost. Drugi primer su neregistrovani trgovci koji do tezge dolaze tako što je uzimaju u "podzakup" od prodavaca koji ispunjavaju uslove za rad na pijaci – objašnjava novi predsednik NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju i direktor korporativnih poslova Philip Morris Services Ivan Miletić.

Dosadašnji inspekcijski nadzor pokazao je da trgovci nesopstvenom robom često, suprotno propisima, ne ističu cene, nemaju deklaraciju ni dokaz o nabavci robe, iako im je to obaveza, te se pouzdano ne zna njen kvalitet i bezbednost i u opasnost dovode kupce. Neizdavanjem računa krše i Zakon o zaštiti potrošača, jer im ne ostavljaju mogućnost da reklamiraju proizvod, a slična praksa zastupljena je i kod uredno registrovanih trgovaca na pijacama koji izbegavaju da evidentiraju promet preko kase kako se ne bi videlo koliki promet ostvaruju.

Deo problema jeste nedovoljan nadzor nad prodajom nesopstvenih proizvoda. Pijačne uprave najčešće kontrolišu samo da li zakupac tezge ima ugovor o zakupu dok nemaju nikakav osnov i mehanizam da oduzmu robu i izbace trgovca s pijace i sve prepuštaju inspekcijama. Imajući u vidu da je više od 90% pijaca u javnom vlasništvu to praktično znači da javni sektor dozvoljava da siva ekonomija nastaje i u njenom dvorištu.

S druge strane, analizirani podaci o planovima i izveštajima o radu inspekcija pokazuju da pijačna trgovina nesopstvenih proizvoda nije u dovoljnoj meri prepoznata kao izvor sive ekonomije i nije joj posvećen dovoljan broj nadzora.

Regulisanje pijačne prodaje jedna je od mera Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i analiza NALED-a i GIZ-a je dala niz preporuka, kako bi se preciznije odvojili trgovci sopstvenim i nesopstvenim proizvodima i njihove obaveze.

Preporučeno je, na prvom mestu, usklađivanje i preciziranje svih propisa koji regulišu pijačnu prodaju, a posebno izmene zakona o porezu na dohodak i fiskalnim kasama, kako bi se sprečilo da lica koja obavljaju prodaju nesopstvenih proizvoda steknu status paušalnih obveznika (iako taj status ni onima koji ga imaju ne daje pravo na prodaju nesopstvenih proizvoda), kao i da bi se obezbedilo da na pijacama samo prodavci poljoprivrednih proizvoda imaju pravo na prodaju bez izdavanja fiskalnih računa.

Korisno bi bilo razmotriti i mogućnost uvođenja posebnog režima oporezivanja za prodavce nesopstvenih proizvoda koji bi u obzir uzeo njihove niske prihode i omogućio im legalan rad.

- Preporuka je i da se bolje koordinira nadzor inspekcija i pojača savetodavni nadzor kako bi se trgovcima predočile obaveze oko vođenja evidencije o robi i izdavanja računa, kao i da se radi na podizanji svesti potrošača da imaju pravo da traže račun za sve kupovine na pijaci - navodi se u saopštenju.

Jedan od dobrih mehanizama moglo bi da bude postavljanje tabli na ulazima pijaca koji bi informisali građane koji proizvodi smeju da se prodaju na tezgama, a koji samo u lokalima u okviru pijace, i za koje proizvode su prodavci dužni da izdaju fiskalni račun, kao i obaveštenje da oni koji ne izdaju račun, a u obavezi su, krše zakon i bave se utajom poreza.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3027441/kako-kafa-cokolada-i-kozmetika-zavrsavaju-na-pijacnim-tezgama

Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji značajno su povećala nabavku poljoprivredne mehanizacije u prvoj polovini ove godine, uprkos otežanim uslovima poslovanja tokom pandemije, navodi Privredna komora Srbije (PKS).

Kao primer navode broj prodatih "telehendlera", poljoprivredne mašine široke primene, poznate još i kao teleskopski manipulator. U prvoj polovini godine ukupno je prodato 140 primeraka ove mašine, što je za 45,8 odsto više u odnosu na isti period 2019. godine.

Rastu prodaje poljoprivrednih mašina doprineo je i treći Javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje projekata za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, kao i predviđene podsticajne mere u okviru tog poziva, ocenjuju u PKS.

Prema uslovima poziva, podsticaji se utvrđuju u iznosu od 60 odsto ukupnih prihvatljivih troškova investicije, odnosno 65 procenata ukoliko je investiciju realizovao poljoprivrednik mlađi od 40 godina starosti, i 70 odsto za investicije u planinskim područjima.

Izvor:https://www.srbijadanas.com/biz/vesti/eksplodirala-prodaja-traktora-koronavirus-vratio-proizvodace-na-imanja-2020-09-04?ref=aklamator&utm_source=aklamator_com&utm_medium=blic_rs_biznis_feed&utm_campaign=EKSPLODIRALA_PRODAJA_TRAKTORA__Koro

Vremenske prilike uticale su i na prinos jabuka i na prihode, ali najveći problem predstavlja što nema interesovanja za novi rod, a plasman na strana tržišta je neizvestan.

Berba jabuka počeće prvih dana septembra i voćari na severu Bačke nadaju se rodu između 30 i 40 tona jabuka po hektaru.

U voćnjaku Karolja Gajdača na Paliću rumene se jabuke u voćnjaku, ali zbog vremenskih prilika i jakog sunca kvalitetne jabuke koja odlazi na strana tržišta biće bar za 20% manje, kaže poljoprivrednik:

- Bilo je dovoljno padavina. Kada smo počeli, zalivali smo u aprilu, ali nakon toga bilo je dovoljno padavina. Sada smeta ovo neverovatno sunce koje je dobro oprljilo jabuke što proviruju iz lišća. Sada i za vikend očekuju 34 do 35 stepeni, kako sam čuo na radiju, i sada smo sa tim zaokupljeni, ali mislim da im je kvalitet jako dobar.

Kasni prolećni mraz desetkovao je pupuljke u voćnjaku Oto Kovača na Hajdukovu, i računa sa tek polovinom očekivanog roda. Još ne zna hoće li biti potražnje za ovogodišnjom jabukom.

- Nemam nikakvih informacija, nisam se raspitivao, šta se dešavalo u poslednje dve sedmice, ali rusko tržište ništa ne traži. Mi smo uglavnom na njega upućeni, u pogledu jabuka na rusko tržište. Nisu odneli ni kruške Sent Maria, tamo stoje u hladnjači, kao ni jabuku galu, kako vidim u okolini, mnogi su je ostavili na stablu jer nema potražnje. Bilo je malo tražnje iz Mađarske, ali za mene je neshvatljivo da sada kada nije zasićeno tržište, rusko tržište kao da se zatvorilo - kaže Kovač.

Poljoprivrednici kažu da očekuju da će berba jabuka početi 5. septembra.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2990209/nema-interesovanja-za-novi-rod-jabuka-u-okolini-subotice

U prvom tromesečju 2020. godine, zabeleženo je 3,98 miliona transakcija preko interneta, što je 48,13 odsto više nego u istom periodu 2019, izjavila je viceguverner Narodne banke Srbije (NBS) Dragana Stanić.Ona je naglasila da je značaj elektronske trgovine posebno došao do izražaja u vreme pandemije korona virusa. Vicerguvernerka je istakla da je NBS intenzivno promovisala različite oblike bezgotovinskog onlajn plaćanja.

Ona je naglasila da je u kupovini preko interneta kod domaćih prodavaca u prvom kvartalu ove godine zabeleženo oko 2,54 miliona transakcija u dinarima, što je za 82,19 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Takođe je ukazano da su rastu onlajn trgovine doprinele i regulatorne izmene, ali i unapređena infrastruktura. Dragana Stanić je naglasila da je za dve godine broj virtuelnih prodajnih mesta povećan za 77 odsto, dok za plaćanje DINA karticom postoje 443 virtuelna prodajna mesta.

Posebno je ukazano na činjenicu da je NBS uvela i instant platni sistem, koji je bio prvi takav sistem u regionu. Isto tako je naglašeno da sada oko 1,7 miliona građana Srbije može da koristi instant plaćanja, koja su jeftinija od klasičnog plaćanja platnim karticama.

O perspektivi onlajn plaćanja govori o sve veće interesovanje za otvaranje novih internet prodajnih mesta, naglasila je viceguvernerka NBS Dragana Stanić. Istraživanje o internet trgovini, koje je krajem februara sprovela agencija Smart plus Research, pokazalo je da je 75 odsto ispitanika kupilo nešto preko Interneta u proteklih 12 meseci.

Kako je naglasila Jovana Dukić-Vasić iz agencije Smart, ispitanici koji su kupovali preko Interneta kao pogodnosti ove vrste trgovine naglasili su isporuku na kućnu adresu, uštedu vremena, ali i na mogućnost da se kupuje sa stranih sajtova.

Sa druge strane, učesnici istraživanja su ukazivali da mnogo ljudi nema naviku da kupuje preko Interneta i da žele da vide proizvod koji kupuju.

Istraživanje je pokazalo da žene češće kupuju preko Interneta, a da polovina ispitanika onlajn kupovinu obavlja preko mobilnih telefona, a oko trećine sa svojih desktop računara. Uglavnom se kupuje na sajtovima pojedinih prodavnica, na domaćim sajtovima, kao i na stranim sajtovima, pokazuje ovo istraživanje.

Najčešće se kupuju obuća i odeća, knjige, mali kućni aparati, nakit i kozmetika.

Interesantno je da oko 13 odsto ljudi hranu i piće kupuje preko Interneta. Najveći broj ljudi - njih 47 odsto plaća gotovinom po dospeću, prilikom isporuke. Istraživanje je pokazalo da je prosek kupovine oko 17,5 hiljada dinara godišnje.

Većina građana očekuje isporuku do pet dana od narudžbe. I naravno, očekuje se da isporuka bude besplatna, pokazalo je istraživanje agencija Smart plus Research. Učesnici na onlajn konferenciji istakli su da je pandemija korona virusa doprinela rastu onlajn trgovine, ali da "e-commerce" ima tendenciju rasta duži niz godina.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Biznis-i-ekonomija/247800/Onlajn-trgovina-u-Srbiji-50-odsto-veca.html

Sada je izvesno da će ukupan prinos žita iz aktuelne žetve biti dovoljan za domaće potrebe i izvoz. Dok se kvalitet i prinos još procenjuju, stručnjaci poručuju proizvođačima da ne žure sa prodajom, jer će cena kvalitetne pšenice nakon žetve biti viša.Dugogodišnje iskustvo pokazuje da je u žetvi cena najniža, ali kako vreme prolazi, dobri ratari mogu više da zarade, podseća agroekonomski analitičar Žarko Galetin."Procene su da će cena novog roda pšenice biti između 17 i 18 dinara po kilogramu bez PDV-a", kaže Galetin i dodaje da je savet poljoprivrednim proizvođačima koji imaju kvalitetnu pšenicu da je sačuvaju, jer prošlogodišnja iskustva govore da će u narednom periodu za nju dobiti višu cenu.

Da rod pšenice varira od parcele do parcele potvrdio nam je i direktor zadruge u Beški Dragan Lončar. Prema njegovim rečima treba odložiti prodaju žita do bolje cene.

"Prinosi su šaroliki u zavisnosti od rasporeda padavina, a cena se formirala na nivou od 17 dinara plus PDV", kaže Lončar i dodaje da se čini da je reč o dogovoru mlinara, te da se nada višoj ceni u narednom periodu.

Stručnjaci procenjuju da će ovogodišnja proizvodnja pšenice biti približno 2,5 miliona tona. Kao i ranijih godina, ta količina je dovoljna za domaće potrebe i izvoz. I u svetu se očekuje veliki rod hlebnog zrna, ali Evropska unija povećava obavezne rezerve pšenice zbog virusa korona, kaže Žarko Galetin i zaključuje da zbog toga ostaje pretpostavka da će rasti cena žita u narednom periodu.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/ne-zuriti-sa-prodajom-kvalitetne-psenice-(audio)_1141485.html

Koje propise moramo ispoštovati kako bismo registrovali objekat za proizvodnju i promet meda? Pre početka obavljanja delatnosti u objektu za punjenje i pakovanje meda u objektu u domaćinstvu, treba dostaviti zahtev sa potrebnom dokumentacijom Upravi za veterinu.

Obavezu za registraciju, odnosno odobravanje objekta, imaju kako pravna lica ili preduzetnici tako i fizičko lice koje je upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava.

O Registru objekata i Registru odobrenih objekata piše agronom Mirjana Tomić iz Poljoprivredne stručne službe Kikinda.Važećim Pravilnikom o registraciji odnosno odobravanju objekata za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla bliže su propisani i objekti za proizvodnju i promet meda, kao i način i postupak registracije.

Prema važećim propisima registracija objekta za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla jeste postupak pokrenut po zahtevu stranke za upis u Registar objekata bez prethodnog utvrđivanja ispunjenosti veterinarsko –sanitarnih uslova odnosno opštih i posebnih uslova za higijenu hrane životinjskog porekla.

Pravilnik razlikuje Registar objekata i Registar odobrenih objekata.Objekat za primarnu proizvodnju meda i drugih proizvoda pčela jeste registrovan objekat u kome se med i drugi proizvodi pčela poreklom iz sopstvenog pčelinjaka, sakupljaju, vrcaju, pune, pakuju, skladište i stavljaju u promet.

Objekti se registruju na osnovu prava svojine odnosno drugog osnova korišćenja objekta. Mogu se registrovati za jednu ili više delatnosti proizvodnje i prometa hrane životinjskog porekla.

Pravno lice ili preduzetnik upisan u Registar privrednih subjekata, pre početka obavljanja delatnosti, kao i fizičko lice koje je upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava pre početka obavljanja proizvodnje podnose Ministarstvu nadležnom za poslove veterine zahtev za upis objekata u Registar objekata.

Nakon prijema zahteva Ministarstvo proverava da li je zahtev pravilno popunjen i vrši upis objekta u Registar objekata i određuje registarski broj koji je jedinstven za taj objekat.

U roku od 3 meseca obavlja se službena kontrola objekta radi ispunjenosti veterinarsko – sanitarnih uslova, odnosno opštih i posebnih uslova za higijenu hrane životinjskog porekla.Objekat za punjenje i pakovanje meda i drugih proizvoda pčela jeste odobreni objekat u kome se med i drugi proizvodi pčela bez obzira na poreklo pune i pakuju ili se pune i pakuju uslužno, a namenjeni su za stavljanje u promet.

Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla koji se odobravaju jesu objekti u kojima se obavlja jedna ili više delatnosti i prometa hrane životinjskog porekla.

Objekti se registruju na osnovu prava svojine odnosno drugog osnova korišćenja objekta.

Pravno lice, odnosno preduzetnik koje je upisano u Registar privrednih subjekata, pre početka obavljanja delatnosti podnosi Ministarstvu zahtev za upis objekta u Registar odobrenih objekata.

Posle prijema zahteva Ministarstvo proverava da li je zahtev pravilno popunjen, obrazuje komisiju koja vrši pregled objekta radi utvrđivanja ispunjenosti veterinarsko-sanitarnih uslova, odnosno opštih i posebnih uslova za higijenu hrane životinjskog porekla uslova u objektu i usaglašenosti uslova sa dostavljenim zahtevom.

Ako komisija utvrdi da su u objektu za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla ispunjeni veterinarskosanitarni uslovi, odnosno opšti uslovi za higijenu hrane životinjskog porekla, u objektu se privremeno odobrava obavljanje delatnosti, objekat se privremeno upisuje u Registar odobrenih objekata i dodeljuje mu se veterinarski kontrolni broj.

Privremeno odobrenje ne može biti kraće od tri meseca, niti duže od šest meseci.

Pre isteka roka, komisija, ponovo utvrđuje da li su u objektu za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla i dalje ispunjeni veterinarsko-sanitarni uslovi, odnosno opšti i posebni uslovi za higijenu hrane životinjskog porekla.

Ako objekat za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla ispunjava uslove, upisuje se u Registar odobrenih objekata i zadržava se dodeljeni veterinarski kontrolni broj.

Ako se utvrdi da objekat za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla ne ispunjava uslove, objekat se ne odobrava, briše se iz Registra odobrenih objekata i ukida se dodeljeni veterinarski kontrolni broj.

Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata vodi se u elektronskom obliku i povezan je sa informacionim sistemom Ministarstva.

U Registar objekata, odnosno u Registar odobrenih objekata upisuju se promene podataka nastale u vezi sa podacima koji su upisani u ove registre.

Subjekt u poslovanju hranom podnosi Ministarstvu zahtev na odgovarajućem obrascu u skladu sa ovim pravilnikom, radi upisa promene podataka u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata i uz zahtev dostavlja sve potrebne dokaze za traženu promenu.

Na osnovu urednog zahteva unose se promene podataka u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata.

Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla brišu se iz Registra objekata, odnosno Registra odobrenih objekata na osnovu odluke o prestanku obavljanja delatnosti ili ako prestanu da ispunjavaju utvrđene uslove u skladu sa zakonom kojim se uređuje veterinarstvo.

Subjekt u poslovanju hranom dostavlja zahtev na odgovarajućem obrascu u skladu sa ovim pravilnikom, radi brisanja objekta iz Registra objekata, odnosno Registra odobrenih objekata.

Objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla koji su do dana stupanja na snagu ovog pravilnika registrovani, odnosno odobreni postaju upisani u skladu sa ovim pravilnikom u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata i zadržavaju dodeljeni veterinarski kontrolni broj.

Poljoprivredno gazdinstvo koje se bavi pčelarstvom i kao takvo je upisano u registar poljoprivrednih gazdinstava mora registrovati i objekat za primarnu proizvodnju meda i drugih proizvoda od pčela.

Pčelarsko gazdinstvo koje nema registarski broj objekta praktično neće moći da prodaje med otkupljivačima.

Ovim pravilnikom se ne zahteva izgradnja posebnih objekata, pčelari mogu ove poslove obavljati u okviru svojih stambenih jedinica sa postojećim sanitarnim čvorom. Bitno je da je taj prostor čist i uredan.

Med se mora skladištiti u ambalažu koja je za to namenjena, a ne praznu ambalažu od nekih drugih proizvoda.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2927344/kako-registrovati-objekat-za-proizvodnju-i-promet-meda

Kada je krenula cela situacija sa korona virusom, bili smo prilično zabrinuti i niko se nije nadao dobrom ishodu. Mnogi cvećari su uložili velike pare u svoj posao, a početak aprila je nama vreme za početak sezone i najveću prodaju. Ipak, ispostavilo se da smo dobili kontra efekat i da je prodaja u protekla dva meseca bila čak i tri puta veća nego prošle godine u ovom periodu, kaže za "Blic Biznis" Radoslav Petrović iz sela Jabučje kod Lajkovca.

On se već više od 15 godina bavi cvećarstvom i kaže da ga je uvođenje vanrednog stanja i početak cele krize zbog pandemije u početku prilično uplašio. Sa kolegama uzgajivačima cveća je redovno pratio vesti i nije im bilo nimalo prijatno da gledaju kako Holanđani uništavaju velike količine raznog cveća."Kod nas je vanredno stanje uvedeno taman kad smo se spremali da pokrenemo sezonu i počnemo prodaju. Naš glavni strah je zapravo bio da ne bude uveden 24-časovni karantin, jer onda nikako ne bismo mogli da plasiramo svoje proizvode, ali ovako su kupci ipak dolazili", podseća Petrović i napominje da se, kako je vreme prolazilo, situacija potpuno preokrenula.

"Ljudi su se navikli na nove okolnosti, a ispostavilo se da zbog svih uvedenih mera mnogi imaju i nešto manje troškove. Ne putuje se, deca ne idu u školu, ne ide se u tržne centre... Ostao im je neki novac viška, a nije bilo druge zanimacije osim sedenja kod kuće. Zato su mnogi krenuli da sade cveće i bašte, sređuju svoja dvorišta, čak i oni koji nikada ranije to nisu radili", objašnjava naš sagovornik.

Kako kaže, nije to bio slučaj samo sa cvećem, mnogi su sadili i povrće, računavši da tako mogu pametno da utroše vreme, a da im nešto i ostane iz bašte, ako bude bilo kakvih problema sa snabdevanjem."Nama je prodaja išla mnogo jačim tempom nego prošlih godina. Imali smo čak tri puta veću prodaju u proteklih mesec i po-dva, u odnosu na isti period lani. Sada se na tržištu oseća čak i mala nestašica cveća, jer je većina cvećara prodala prvu turu, a mnogi su odustali od druge pošto nisu smeli da ulažu dok ne vide kako će se razvijati cela situacija sa epidemijom", objašnjava Petrović.

On kaže da situaciju u protekla dva meseca možda najbolje opisuje izjava jednog kolege uzgajivača koji je na pitanje kako ide posao odgovorio - "ovakvu sezonu čekam 20 godina".

Inače, da podsetimo, uzgajivači cveća u Holandiji, gde su lale nacionalni simbol, nalaze se u veoma nezavidnoj situaciji. Zbog pandemije korona virusa koja je smanjila potražnju bili su prinuđeni da uništavaju ogromne količine cvetova dnevno, a prema nekim procenama, u ovoj zemlji će ove godine biti uništeno oko 80 odsto proizvodnje cveća.Кopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Кrkobabić poručio je nedavno povratnicima i drugim zainteresovanim građanima da ulaganje u cvećarstvo može da bude isplativo, pogotovo što Srbija ima pogodne prirodne uslove.Krkobabić je rekao da je primetan sve veći interes pojedinaca za proizvodnju cveća na manjim posedima u okviru porodičnih domaćinstava, kao i da obim godišnje proizvodnje iznosi oko 2.500 tona i ne podmiruje potrebe domaćeg tržišta.

"U 2019. godini Srbija je izvezla tri hiljade tona cveća i ukrasnog bilja u vrednosti 4,15 miliona evra, a uvezla za 11 miliona evra", naveo je Krkobabić i doda da je industrija cveća u svetu grana u kojoj trgovinska razmena iznosi oko 200 milijardi dolara, sa stopom rasta i do 10 procenata.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/ovakvu-sezonu-cekam-20-godina-holandani-zbog-korone-unistavaju-lale-a-srpski-cvecari/6k753jc

Pretežno poljoprivredne opštine poput Knića u Šumadiji suočavale su se sa problemom plasmana proizvoda koji tek što su stigli na prodaju. Plastenička proizvodnja rasada, povrća i cveća zastupljena je u ovoj malenoj opštini koja živi od poljoprivredne proizvodnje. Ipak proizvođači su uspevali u tome da imaju kontinuiranu prodaju i to najviše putem interneta uz stalne kupce i elektronske pijace koja će nastaviti da funkcioniše iako je ukinuto vanredno stanje.
Svetlana Filipović se zajedno sa svojom porodicom već 17 godina uspešno bavi plasteničkom proizvodnjom rasada povrća u selu Grivac kod Knića. Pored paradajza, krastavaca i tikvica Filipovići proizvode rasade dinje, lubenice i začinskog bilja na 10 ari pod plastenicima. Uz stalne kupce i putem interneta uspeli su da prodaju većinu svojih proizvoda."Mušterije su stalne koje već godinama kupuju kod nas i uglavnom nas oni i preporučuju i to nam je najveća reklama. Uglavnom su ljudi poručivali putem telefona, putem Fejsbuka jer imamo i stranicu, preko nekih grupa na internetu. Ulaganja su velika, semena su najskuplja jer su zastupljene kod nas uglavnom holandske sorte paradajza i paprike. Imamo tu i nekih naših sorti ali semena jesu skupa, kao i supstrat koji se koristi, zatim tu su i čaše, kontejneri i naravno hemija za zaštitu biljaka" kaže za RTV Svetlana.

U selu Pajsijević plastenici Snežane Radojević puni su cveća. U 11 plastenika koji se pružaju na dvadeset ari prolećna sezona uveliko traje.

Godišnje ova porodica proizvede i do dvesta hiljada saksija cveća a ove godine i pored vanredne situacije uspeli su da imaju kontinuiranu prodaju.

"Bila je borba u početku, preko interneta, preko online pijace, preko Fejsbuka smo prodavali, preko svih mreža i zapravo preko svih mogućih sredstava. Mi smo se trudili, razvozili smo, reklamirali se i uspeli smo dosta da prodamo. Najviše se traži ledeno srce, kaliope, sve ide ali uglavnom najviše cveće u saksiji i baštensko bilje. Sve je skupo, od samih biljaka koje kupujemo, do plastenika, folije, supstrata, đubriva i iz godine u godinu ulaganja rastu a cena cveća je uglavnom ista" rekla je Radojevićeva.

Opština Knić je odmah po uvođenju vanredne situacije pokrenula i elektronsku pijacu koja se uspešno pokazala. Zainteresovani proizvođači se i dalje javljaju jer se ovaj način prodaje dobro pokazao.

"Ja im pružam tehničku podršku pri objavljivanju oglasa, imamo i sada zainteresovane ljude i nadamo se da će i sada pošto je ukinuto vanredno stanje elektronska pijaca ostati kao sredstvo komunikacije između potrošača i proizvođača. Pored povrtarskih proizvoda mogu da plasiraju i stočarsku robu i voćarske, mlečne i pčelarske proizvode kao i proizvode hortikulture"potvrdio je Nikola Đurković saradnik u opštinskoj u Kancelariji za poljoprivredu

Plan lokalne samouprave u Kniću je da izdvoji za ovu godinu preko 20 miliona dinara iz budžeta za podršku poljoprivrednicima kako bi se proizvodnja uvećala i osavremenila a mladi ljudi sa svojim porodicama ostali na selu.

Izvor: http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/proizvodnja-rasade-i-cveca-put-ka-zaradi_1122170.html

Paradajzu, papričicama i drugom povrću iz sopstvene baštice ove sezone vraćaju se mnogu koji imaju okućnice, ali su odavno navikli na snabdevanje na pijacama i marketima, a u malom baštovanluku su rešili da se oprobaju i oni koji nikada nisu zalivali i okopavali povrće.To potvrđuju proizvođači rasada i povrtari iz Kikinde, koji su zahvaljujući epidemiji koronavirusa, napravili i još uvek prave dobar pazar, jer je velika potražnja sezonskog rasada povrća, upravo od malih hobi baštovana...

Povrtar Radovan Đukin pod plastenicima ima više od 1.000 kvadrata, ukazuje da je proizvodnja i sama prodaja rasada mukotrpan „crnački“ posao uz velika ulaganja.

- Nešto od rasada se seje već krajem godine u decembru, pa je u zimskom periodu potrebno grejanje, a gotovo pet meseci čekamo da rasad bude spreman za prodaju - kazuje Đukin. - Troškovi proizvodnje rastu, dok cene rasada već godinama stagniraju, ali uz povrtarstvo vredi se baviti rasadom i kada nije ovako pojačana potražnja kao ovog proleća. Mada, kada je krenula epidemija, mislio sam da ove sezone nećemo ništa prodati. Ipak, mnogo rasada smo prodali od kuće, jer su se deca potrudila za oglas na internet pijaci, pošto sam ja „nepismen“ za te stvari.

Dolaze i kupuju rasad ljudi koje Đukin do sada nikada nije video, posebno oni koji nisu zarobljeni u stanovima, nego imaju kuće i dvorišta.

- Svi govore da ne znaju šta da rade, nisu se jedno vreme bavili baštovanlukom, imaju sada vremena, pa da ne dangube. Pitanje je kako će biti posle, jer nije dovoljno samo rasaditi, nego i negovati zasađeno, pogotovo što je dosta onih koji do sada nikada nisu sadili i baštu obrađivali. Daj bože da ljudima uspe sve. Ako im uspe, onda ćemo mi kasnije imati slabiju prodaju povrća iz naše proizvodnje, ali šta je tu je. Pored sezonskog povrća bavimo se i preradom, spremamo ajvar i turšiju i kiseli kupus za zimnicu.

Kao u svakom poslu, i u proizvodnji rasada povrća potrebno je ulagati mnogo truda, a poverenje mušterija se stiče godinama.

- Rasad je zelen i lep kada se iznese na tezgu, nije isto kao kada se kupuju jabuke, krompir ili kupus, jer ako vam se svidi po izgledu kupite ili ne kupite. Rasadom su se bavili otac i deda, tako da ljudi imaju poverenja. Proizvodnju rasada zasnivamo kvalitetnim semenom, 70 posto su holandska koja su malo skuplja, ali su se pokazala kao dobra - konstatuje Đukin.

Vladimir Žeravica, koji je pokrenuo onlajn pijacu u Kikindi, potvrđuje da je ovog proleća rasad imao izuzetno prođu, pa je sve prodao do prvomajskih praznika. Uz stare mušterije, bilo je puno novih iz Kikinde, ali i obližnjeg Ruskog Sela, pošto tamo četvrtkom izlazi na pijacu, pa su i oni dolazili.

- Da li je to zbog toga što su ljudi zatvoreni u kućama pa im je dosadno, ili iz praktičnih razloga razmišljaju o snabdevanju povrćem za sopstvene potrebe videće se. Većina ljudi koji su kupovali rasad su bili oni kojima je to prvi put. U kontaktu sam sa svim proizvođačima rasada i svi kažu da ne pamte ovakvu godinu, da je tako išao rasad. Povrtarstvom se sa mojima bavim od malih nogu, a rasad proizvodim sedmu godinu. Ima sezona kada vredi, ali i kada je računica slabija, kada se rasad daje budzašto, samo da se proda da ne propadne. Cena je ovog proleća dobra, domaći hibridi prodavani su po 50, a holandski po 60 dinara. Bitan je kvalitet semena i u čemu se zasniva proizvodnja, da li sa supstratom ili pregorelim stajnjakom. Mi radimo sve u supstratu i bitno je da rasad ne ode jako u visinu, da su biljke stabilne i kod primanja nema problema.Traženiji je i bolji manji rasad, jer ukoliko je rasad visok kod paradajza onda prva rodna grana bude tek na metar, pošto biljka ide u visinu i do dva - dva i po metra, pa se izgube dve-tri rodne grane - objašnjava Žeravica, koji ima dva plastenika od po 240 kvadrata i namerava da proširi sa još dva manja...

Đurica i LJiljana Jorgin naglašavaju da je proizvesti rasad komplikovano i teško, uz puno uloga, ali da je ova godina izuzetno uspešna.

- Od kada se bavim povrtarstvom i rasadom tri decenije, nikada nisam doživeo da se do 1.maja rasad skoro rasproda - zadovoljan je Radovan Jorgin. - Uvek je prodaja počinjala od 20. aprila pa išla do 1.juna, a sada smo već rasprodali sav rasad paradajza u čašama. Možda je sad razlog epidemija koronavirusa, jer svako ko ima parče zemlje razmišljao je da bolje da posadi iz bojazni, hoće li ili neće biti pijace.

Poljoprivredno gazdinstvo Jorgin ima više plastenika, u dva su uzgaja rasad, u ostalim se uzgaja rano povrće, a pod vedrim nebom zastupljene su kupusnjače, praziluk...

Đurica predočava da bavljenje povrtarstvom nije lak posao, a ono što se proizvede većinom se proda za tezgom na gradskoj pijaci i od kuće.

- Ko radi u povrtarstvu jako ga brzo zabole leđa i zglobovi, sustiže reuma, ruke su ispucane, jer je sve ručni rad - objašnjava težinu bavljenja povrtarstvom Đurica Jorgin. - Svaka semenka posebno mora da prođe kroz prste. Povrtarstvo je jako težak posao i malo ljudi to radi naveliko, a i naši roditelji su se bavili povrtarstvom. U Kikindi nas koji se ozbiljnije bave povrtarstvom mogu se izbrojati na prste jedne ruke, ostali koji su prisutni na pijaci su preprodavci. Kod povrtarstva je jako veliko ulaganje u supstrat, kontejnere, semenke. Priprema zemljišta u plasteniku počinje još u oktobru i novembru, za rasad rane paprike. Koristimo uglavnom uvozna hibridna semena, ali i domaća, ono što se najviše traži. Kada se za semenku da 12 do 16 dinara, ona mora da bude u supstratu, moraš sve da joj daš da rasad bude kvalitetan. Mora se plastenik i grejati, ima tu trista čuda dok se u plasteniku rasad zazeleni, a kada sve ozeleni, kada se rasad počne tražiti, sve se zaboravi, dobije se moral da radiš dalje. Ono što se uloži u proizvodnju, ipak se vrati, ukoliko ne dođe neka oluja da napravi štetu na plastenicima. Uvek radimo pod rizikom, dune jak vetar i ako ne stigneš da zatvoriš, ode sve u propast, a zimi kada padne sneg takođe zna da bude nevolje.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dobar-pazar-proizvodaca-rasada-iz-kikinde-04-05-2020

Organizovana je šesta po redu onlajn panel diskusiju u okviru inicijative “Svet hoće domaće” u cilju informisanja i savetovanja proizvođača hrane o problemima i načinima upravljanja Covid-19 krizom.Na panelu pod nazivom „Mali proizvođači hrane: pijace i novi horizonti prodaje“, govorilo se o plasmanu proizvoda malih proizvođača usled zatvaranja pijaca, prilagođavanju vanrednoj situaciji, budućnosti online pijaca, kao i o načinu funkcionisanja pijaca od nedavnog otvaranja uz propisane mere zaštite i načinima pomoći države ovim proizvođačima.

Učesnici panela bili su Marko Majstorović, kabinet Ministra, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Dejan Jednak, koordinator, JKP Gradske pijace Beograd; Ana Nešić, osnivač platforme „Mali proizvođači hrane u Srbiji; Vladimir Milosavljević, vlasnik kompanije Dotika za međunarodnu trgovinu iz Gornjeg Milanovca; Violeta Jordanović, vlasnica poljoprivrednog gazdinstva (za povrtarsku proizvodnju) Jordanović sa Uba.

“Početkom aprila, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je pokrenulo ePijacu, elektronsku zelenu pijacu kao platformu za povezivanje ponuđača i kupaca“, naveo je Majstorović.

Kako je istakao, već broje preko 2.000 registrovanih i preko 1.300 mapiranih proizvođača.

„Imamo i značajan broj potvrđenih transakcija, a jedan od glavnih uspeha je i to što je nekoliko maloprodajnih lanaca uključilo u svoju ponudu proizvode proizvođača sa ePijace. To nam govori da je ovakva inicijativa, pogotovo u vreme Covid-19 krize, bila preko potrebna i drago nam je da je dočekana sa odobravanjem građana Republike Srbije. Osnova je postavljena, potrebna su dodatna unapređenja, a jedno od njih je da pokrećemo uskoro opciju pretrage koja će distrubuterima olakšati pronalaženje ponuđača u svojoj okolini”, izjavio je Majstorović.

Nakon zatvaranja pijaca usled pandemije Covid-19, brojni proizvođači su bili prinuđeni da pronađu alternativne puteve do svojih potrošača.

Online prodaja se pokazala kao idealno rešenje za mnoge od njih, a pojedini su čak ovim putem rasprodali svoje proizvode. Proizvođači su morali da se prilagode promenjenim potrebama potrošača, vršili besplatnu isporuku i direktno poručivanje, ali sve zajedno je donelo rezultate. Izazov svih online platformi za poručivanje su održivost, logistika, kao i bezbednost hrane.

Ono što su trendovi koji će ostati su povećana potražnja za prehrambenim proizvodima domaće proizvodnje i korišćenje različitih načina plasmana robe, radi smanjenja rizika.

Pijace ponovo rade, potražnja postoji, rad se nastavlja, ali smanjenog kapaciteta i uz pridržavanje svih propisanih mera prevencije i zaštite.

Inicijativa “Svet hoće domaće“, pokrenuta septembra 2018. godine, pomaže promociju i edukaciju domaćih proizvođača visokokvalitetne hrane.

izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/novi-kanali-prodaje-za-male-proizvodjace-hrane-u-vreme-krize/

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31