Kada je krenula cela situacija sa korona virusom, bili smo prilično zabrinuti i niko se nije nadao dobrom ishodu. Mnogi cvećari su uložili velike pare u svoj posao, a početak aprila je nama vreme za početak sezone i najveću prodaju. Ipak, ispostavilo se da smo dobili kontra efekat i da je prodaja u protekla dva meseca bila čak i tri puta veća nego prošle godine u ovom periodu, kaže za "Blic Biznis" Radoslav Petrović iz sela Jabučje kod Lajkovca.

On se već više od 15 godina bavi cvećarstvom i kaže da ga je uvođenje vanrednog stanja i početak cele krize zbog pandemije u početku prilično uplašio. Sa kolegama uzgajivačima cveća je redovno pratio vesti i nije im bilo nimalo prijatno da gledaju kako Holanđani uništavaju velike količine raznog cveća."Kod nas je vanredno stanje uvedeno taman kad smo se spremali da pokrenemo sezonu i počnemo prodaju. Naš glavni strah je zapravo bio da ne bude uveden 24-časovni karantin, jer onda nikako ne bismo mogli da plasiramo svoje proizvode, ali ovako su kupci ipak dolazili", podseća Petrović i napominje da se, kako je vreme prolazilo, situacija potpuno preokrenula.

"Ljudi su se navikli na nove okolnosti, a ispostavilo se da zbog svih uvedenih mera mnogi imaju i nešto manje troškove. Ne putuje se, deca ne idu u školu, ne ide se u tržne centre... Ostao im je neki novac viška, a nije bilo druge zanimacije osim sedenja kod kuće. Zato su mnogi krenuli da sade cveće i bašte, sređuju svoja dvorišta, čak i oni koji nikada ranije to nisu radili", objašnjava naš sagovornik.

Kako kaže, nije to bio slučaj samo sa cvećem, mnogi su sadili i povrće, računavši da tako mogu pametno da utroše vreme, a da im nešto i ostane iz bašte, ako bude bilo kakvih problema sa snabdevanjem."Nama je prodaja išla mnogo jačim tempom nego prošlih godina. Imali smo čak tri puta veću prodaju u proteklih mesec i po-dva, u odnosu na isti period lani. Sada se na tržištu oseća čak i mala nestašica cveća, jer je većina cvećara prodala prvu turu, a mnogi su odustali od druge pošto nisu smeli da ulažu dok ne vide kako će se razvijati cela situacija sa epidemijom", objašnjava Petrović.

On kaže da situaciju u protekla dva meseca možda najbolje opisuje izjava jednog kolege uzgajivača koji je na pitanje kako ide posao odgovorio - "ovakvu sezonu čekam 20 godina".

Inače, da podsetimo, uzgajivači cveća u Holandiji, gde su lale nacionalni simbol, nalaze se u veoma nezavidnoj situaciji. Zbog pandemije korona virusa koja je smanjila potražnju bili su prinuđeni da uništavaju ogromne količine cvetova dnevno, a prema nekim procenama, u ovoj zemlji će ove godine biti uništeno oko 80 odsto proizvodnje cveća.Кopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Кrkobabić poručio je nedavno povratnicima i drugim zainteresovanim građanima da ulaganje u cvećarstvo može da bude isplativo, pogotovo što Srbija ima pogodne prirodne uslove.Krkobabić je rekao da je primetan sve veći interes pojedinaca za proizvodnju cveća na manjim posedima u okviru porodičnih domaćinstava, kao i da obim godišnje proizvodnje iznosi oko 2.500 tona i ne podmiruje potrebe domaćeg tržišta.

"U 2019. godini Srbija je izvezla tri hiljade tona cveća i ukrasnog bilja u vrednosti 4,15 miliona evra, a uvezla za 11 miliona evra", naveo je Krkobabić i doda da je industrija cveća u svetu grana u kojoj trgovinska razmena iznosi oko 200 milijardi dolara, sa stopom rasta i do 10 procenata.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/ovakvu-sezonu-cekam-20-godina-holandani-zbog-korone-unistavaju-lale-a-srpski-cvecari/6k753jc

Pretežno poljoprivredne opštine poput Knića u Šumadiji suočavale su se sa problemom plasmana proizvoda koji tek što su stigli na prodaju. Plastenička proizvodnja rasada, povrća i cveća zastupljena je u ovoj malenoj opštini koja živi od poljoprivredne proizvodnje. Ipak proizvođači su uspevali u tome da imaju kontinuiranu prodaju i to najviše putem interneta uz stalne kupce i elektronske pijace koja će nastaviti da funkcioniše iako je ukinuto vanredno stanje.
Svetlana Filipović se zajedno sa svojom porodicom već 17 godina uspešno bavi plasteničkom proizvodnjom rasada povrća u selu Grivac kod Knića. Pored paradajza, krastavaca i tikvica Filipovići proizvode rasade dinje, lubenice i začinskog bilja na 10 ari pod plastenicima. Uz stalne kupce i putem interneta uspeli su da prodaju većinu svojih proizvoda."Mušterije su stalne koje već godinama kupuju kod nas i uglavnom nas oni i preporučuju i to nam je najveća reklama. Uglavnom su ljudi poručivali putem telefona, putem Fejsbuka jer imamo i stranicu, preko nekih grupa na internetu. Ulaganja su velika, semena su najskuplja jer su zastupljene kod nas uglavnom holandske sorte paradajza i paprike. Imamo tu i nekih naših sorti ali semena jesu skupa, kao i supstrat koji se koristi, zatim tu su i čaše, kontejneri i naravno hemija za zaštitu biljaka" kaže za RTV Svetlana.

U selu Pajsijević plastenici Snežane Radojević puni su cveća. U 11 plastenika koji se pružaju na dvadeset ari prolećna sezona uveliko traje.

Godišnje ova porodica proizvede i do dvesta hiljada saksija cveća a ove godine i pored vanredne situacije uspeli su da imaju kontinuiranu prodaju.

"Bila je borba u početku, preko interneta, preko online pijace, preko Fejsbuka smo prodavali, preko svih mreža i zapravo preko svih mogućih sredstava. Mi smo se trudili, razvozili smo, reklamirali se i uspeli smo dosta da prodamo. Najviše se traži ledeno srce, kaliope, sve ide ali uglavnom najviše cveće u saksiji i baštensko bilje. Sve je skupo, od samih biljaka koje kupujemo, do plastenika, folije, supstrata, đubriva i iz godine u godinu ulaganja rastu a cena cveća je uglavnom ista" rekla je Radojevićeva.

Opština Knić je odmah po uvođenju vanredne situacije pokrenula i elektronsku pijacu koja se uspešno pokazala. Zainteresovani proizvođači se i dalje javljaju jer se ovaj način prodaje dobro pokazao.

"Ja im pružam tehničku podršku pri objavljivanju oglasa, imamo i sada zainteresovane ljude i nadamo se da će i sada pošto je ukinuto vanredno stanje elektronska pijaca ostati kao sredstvo komunikacije između potrošača i proizvođača. Pored povrtarskih proizvoda mogu da plasiraju i stočarsku robu i voćarske, mlečne i pčelarske proizvode kao i proizvode hortikulture"potvrdio je Nikola Đurković saradnik u opštinskoj u Kancelariji za poljoprivredu

Plan lokalne samouprave u Kniću je da izdvoji za ovu godinu preko 20 miliona dinara iz budžeta za podršku poljoprivrednicima kako bi se proizvodnja uvećala i osavremenila a mladi ljudi sa svojim porodicama ostali na selu.

Izvor: http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/proizvodnja-rasade-i-cveca-put-ka-zaradi_1122170.html

Paradajzu, papričicama i drugom povrću iz sopstvene baštice ove sezone vraćaju se mnogu koji imaju okućnice, ali su odavno navikli na snabdevanje na pijacama i marketima, a u malom baštovanluku su rešili da se oprobaju i oni koji nikada nisu zalivali i okopavali povrće.To potvrđuju proizvođači rasada i povrtari iz Kikinde, koji su zahvaljujući epidemiji koronavirusa, napravili i još uvek prave dobar pazar, jer je velika potražnja sezonskog rasada povrća, upravo od malih hobi baštovana...

Povrtar Radovan Đukin pod plastenicima ima više od 1.000 kvadrata, ukazuje da je proizvodnja i sama prodaja rasada mukotrpan „crnački“ posao uz velika ulaganja.

- Nešto od rasada se seje već krajem godine u decembru, pa je u zimskom periodu potrebno grejanje, a gotovo pet meseci čekamo da rasad bude spreman za prodaju - kazuje Đukin. - Troškovi proizvodnje rastu, dok cene rasada već godinama stagniraju, ali uz povrtarstvo vredi se baviti rasadom i kada nije ovako pojačana potražnja kao ovog proleća. Mada, kada je krenula epidemija, mislio sam da ove sezone nećemo ništa prodati. Ipak, mnogo rasada smo prodali od kuće, jer su se deca potrudila za oglas na internet pijaci, pošto sam ja „nepismen“ za te stvari.

Dolaze i kupuju rasad ljudi koje Đukin do sada nikada nije video, posebno oni koji nisu zarobljeni u stanovima, nego imaju kuće i dvorišta.

- Svi govore da ne znaju šta da rade, nisu se jedno vreme bavili baštovanlukom, imaju sada vremena, pa da ne dangube. Pitanje je kako će biti posle, jer nije dovoljno samo rasaditi, nego i negovati zasađeno, pogotovo što je dosta onih koji do sada nikada nisu sadili i baštu obrađivali. Daj bože da ljudima uspe sve. Ako im uspe, onda ćemo mi kasnije imati slabiju prodaju povrća iz naše proizvodnje, ali šta je tu je. Pored sezonskog povrća bavimo se i preradom, spremamo ajvar i turšiju i kiseli kupus za zimnicu.

Kao u svakom poslu, i u proizvodnji rasada povrća potrebno je ulagati mnogo truda, a poverenje mušterija se stiče godinama.

- Rasad je zelen i lep kada se iznese na tezgu, nije isto kao kada se kupuju jabuke, krompir ili kupus, jer ako vam se svidi po izgledu kupite ili ne kupite. Rasadom su se bavili otac i deda, tako da ljudi imaju poverenja. Proizvodnju rasada zasnivamo kvalitetnim semenom, 70 posto su holandska koja su malo skuplja, ali su se pokazala kao dobra - konstatuje Đukin.

Vladimir Žeravica, koji je pokrenuo onlajn pijacu u Kikindi, potvrđuje da je ovog proleća rasad imao izuzetno prođu, pa je sve prodao do prvomajskih praznika. Uz stare mušterije, bilo je puno novih iz Kikinde, ali i obližnjeg Ruskog Sela, pošto tamo četvrtkom izlazi na pijacu, pa su i oni dolazili.

- Da li je to zbog toga što su ljudi zatvoreni u kućama pa im je dosadno, ili iz praktičnih razloga razmišljaju o snabdevanju povrćem za sopstvene potrebe videće se. Većina ljudi koji su kupovali rasad su bili oni kojima je to prvi put. U kontaktu sam sa svim proizvođačima rasada i svi kažu da ne pamte ovakvu godinu, da je tako išao rasad. Povrtarstvom se sa mojima bavim od malih nogu, a rasad proizvodim sedmu godinu. Ima sezona kada vredi, ali i kada je računica slabija, kada se rasad daje budzašto, samo da se proda da ne propadne. Cena je ovog proleća dobra, domaći hibridi prodavani su po 50, a holandski po 60 dinara. Bitan je kvalitet semena i u čemu se zasniva proizvodnja, da li sa supstratom ili pregorelim stajnjakom. Mi radimo sve u supstratu i bitno je da rasad ne ode jako u visinu, da su biljke stabilne i kod primanja nema problema.Traženiji je i bolji manji rasad, jer ukoliko je rasad visok kod paradajza onda prva rodna grana bude tek na metar, pošto biljka ide u visinu i do dva - dva i po metra, pa se izgube dve-tri rodne grane - objašnjava Žeravica, koji ima dva plastenika od po 240 kvadrata i namerava da proširi sa još dva manja...

Đurica i LJiljana Jorgin naglašavaju da je proizvesti rasad komplikovano i teško, uz puno uloga, ali da je ova godina izuzetno uspešna.

- Od kada se bavim povrtarstvom i rasadom tri decenije, nikada nisam doživeo da se do 1.maja rasad skoro rasproda - zadovoljan je Radovan Jorgin. - Uvek je prodaja počinjala od 20. aprila pa išla do 1.juna, a sada smo već rasprodali sav rasad paradajza u čašama. Možda je sad razlog epidemija koronavirusa, jer svako ko ima parče zemlje razmišljao je da bolje da posadi iz bojazni, hoće li ili neće biti pijace.

Poljoprivredno gazdinstvo Jorgin ima više plastenika, u dva su uzgaja rasad, u ostalim se uzgaja rano povrće, a pod vedrim nebom zastupljene su kupusnjače, praziluk...

Đurica predočava da bavljenje povrtarstvom nije lak posao, a ono što se proizvede većinom se proda za tezgom na gradskoj pijaci i od kuće.

- Ko radi u povrtarstvu jako ga brzo zabole leđa i zglobovi, sustiže reuma, ruke su ispucane, jer je sve ručni rad - objašnjava težinu bavljenja povrtarstvom Đurica Jorgin. - Svaka semenka posebno mora da prođe kroz prste. Povrtarstvo je jako težak posao i malo ljudi to radi naveliko, a i naši roditelji su se bavili povrtarstvom. U Kikindi nas koji se ozbiljnije bave povrtarstvom mogu se izbrojati na prste jedne ruke, ostali koji su prisutni na pijaci su preprodavci. Kod povrtarstva je jako veliko ulaganje u supstrat, kontejnere, semenke. Priprema zemljišta u plasteniku počinje još u oktobru i novembru, za rasad rane paprike. Koristimo uglavnom uvozna hibridna semena, ali i domaća, ono što se najviše traži. Kada se za semenku da 12 do 16 dinara, ona mora da bude u supstratu, moraš sve da joj daš da rasad bude kvalitetan. Mora se plastenik i grejati, ima tu trista čuda dok se u plasteniku rasad zazeleni, a kada sve ozeleni, kada se rasad počne tražiti, sve se zaboravi, dobije se moral da radiš dalje. Ono što se uloži u proizvodnju, ipak se vrati, ukoliko ne dođe neka oluja da napravi štetu na plastenicima. Uvek radimo pod rizikom, dune jak vetar i ako ne stigneš da zatvoriš, ode sve u propast, a zimi kada padne sneg takođe zna da bude nevolje.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/poljoprivreda/dobar-pazar-proizvodaca-rasada-iz-kikinde-04-05-2020

Organizovana je šesta po redu onlajn panel diskusiju u okviru inicijative “Svet hoće domaće” u cilju informisanja i savetovanja proizvođača hrane o problemima i načinima upravljanja Covid-19 krizom.Na panelu pod nazivom „Mali proizvođači hrane: pijace i novi horizonti prodaje“, govorilo se o plasmanu proizvoda malih proizvođača usled zatvaranja pijaca, prilagođavanju vanrednoj situaciji, budućnosti online pijaca, kao i o načinu funkcionisanja pijaca od nedavnog otvaranja uz propisane mere zaštite i načinima pomoći države ovim proizvođačima.

Učesnici panela bili su Marko Majstorović, kabinet Ministra, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Dejan Jednak, koordinator, JKP Gradske pijace Beograd; Ana Nešić, osnivač platforme „Mali proizvođači hrane u Srbiji; Vladimir Milosavljević, vlasnik kompanije Dotika za međunarodnu trgovinu iz Gornjeg Milanovca; Violeta Jordanović, vlasnica poljoprivrednog gazdinstva (za povrtarsku proizvodnju) Jordanović sa Uba.

“Početkom aprila, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je pokrenulo ePijacu, elektronsku zelenu pijacu kao platformu za povezivanje ponuđača i kupaca“, naveo je Majstorović.

Kako je istakao, već broje preko 2.000 registrovanih i preko 1.300 mapiranih proizvođača.

„Imamo i značajan broj potvrđenih transakcija, a jedan od glavnih uspeha je i to što je nekoliko maloprodajnih lanaca uključilo u svoju ponudu proizvode proizvođača sa ePijace. To nam govori da je ovakva inicijativa, pogotovo u vreme Covid-19 krize, bila preko potrebna i drago nam je da je dočekana sa odobravanjem građana Republike Srbije. Osnova je postavljena, potrebna su dodatna unapređenja, a jedno od njih je da pokrećemo uskoro opciju pretrage koja će distrubuterima olakšati pronalaženje ponuđača u svojoj okolini”, izjavio je Majstorović.

Nakon zatvaranja pijaca usled pandemije Covid-19, brojni proizvođači su bili prinuđeni da pronađu alternativne puteve do svojih potrošača.

Online prodaja se pokazala kao idealno rešenje za mnoge od njih, a pojedini su čak ovim putem rasprodali svoje proizvode. Proizvođači su morali da se prilagode promenjenim potrebama potrošača, vršili besplatnu isporuku i direktno poručivanje, ali sve zajedno je donelo rezultate. Izazov svih online platformi za poručivanje su održivost, logistika, kao i bezbednost hrane.

Ono što su trendovi koji će ostati su povećana potražnja za prehrambenim proizvodima domaće proizvodnje i korišćenje različitih načina plasmana robe, radi smanjenja rizika.

Pijace ponovo rade, potražnja postoji, rad se nastavlja, ali smanjenog kapaciteta i uz pridržavanje svih propisanih mera prevencije i zaštite.

Inicijativa “Svet hoće domaće“, pokrenuta septembra 2018. godine, pomaže promociju i edukaciju domaćih proizvođača visokokvalitetne hrane.

izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/novi-kanali-prodaje-za-male-proizvodjace-hrane-u-vreme-krize/

Domaća jaja, vrcani med, prirodni sokovi, bijeli krompir, koziji sir, jagode, heljdino brašno, maslinovo ulje i dostava direktno na vrata stana, mimo posrednika i trgovačkih lanaca.

Zadovoljni i proizvođači i kupci. Prvi su našli put da direktno, za gotovinu, prodaju proizvode, a drugi da im na vrata stignu svježi, domaći proizvodi. Posrednik je stranica na društvenoj mreži Facebook (FB).

Ilija Stanić iz Mojkovca, jedan je od onih koji je usluge i prodaju svojih proizvoda ponudio na stranici "Kupujmo domaće - podržimo male proizvođače hrane".U razgovoru za RSE kaže da je prije deset godina počeo da se bavi poljoprivredom. U početku je proizvodio samo med a od prije pet godina jagode, luk, krompir. Navodi da je dosta proizvoda prodao preko FB stranice a da je prije toga prodavao pretežno komšijama.

"Vjerujem da se glas dobrog proizvoda brzo širi, a danas marketing prodaja preko interneta je pola posla. Ozbiljna poljoprivreda ne može bez toga", kaže ovaj mladi poljoprivrednik.

Kroz osmijeh navodi da je ipak situacija sa virusom korona imala pozitivan efekat.

"Vidimo da se konačno u ovoj situaciji narod okrenuo domaćim proizvođačima. Svaki euro ostavljen domaćem poljoprivredniku je euro ostavljen svima nama – zdravstvu, školstvu, svim institucijama koje nam kasnije to vraćaju", dodaje Stanić."U utorak sam preko te grupe kupila maline, borovnice, kao i nekoliko vrsta džemova. Osim ljubaznosti i ekspeditivnosti isporuke, mogu reći da sam prezadovoljna, tako da toplo preporučujem proizvode, a sjutra očekujem isporuku sokova divljeg šipka i maslinovog ulja iz Bara", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Snežana Ćosović.Ona je jedna od onih koji koriste mogućnosti grupe koju je osnovalo par entuzijasta u cilju povezivanja ponude i potražnje za domaćim proizvodima iz svih dijelova Crne Gore. Mali proizvođači su dobili prostor da na jednom mjestu plasiraju svoj proizvod i da lakše dođu do kupca. Za nepunu sedmicu grupa je prikupila 18.500 članova.

Ćosović raduje inicijativa o formiranju grupe a, kako kaže, broj članova i potražnja proizvoda za kratko vrijeme pokazuje koliko je bila potrebna i koliko olakšava vezu između prodavca i kupca.

"Skeptična sam po pitanju naručivanja hrane preko FB i to do sada nisam ni radila. Mi kupci, ne možemo znati da li pri pravljenju soka, džema, uzgajanju povrća i voća je ispoštovano sve što prodavac navodi kao benefite. Ali, povjerenje se uspostavlja. Samim tim što se svaka objava i utisak kupaca mogu komentarisati. Jednom izgubljeno povjerenje, otkrivanje bilo kakve plasirane dezinformacije od prodavca bi značilo i prestanak njegovog lanca prodaje", ocjenjuje Ćosović.Jedan od osnivača grupe, Ivan Bošković za RSE govori o motivima i šta je prethodilo inicijativi formiranja grupe.

"Ideja je bila da sve okupimo na jednom mjestu kako bi za sebe i svoju porodicu kupili domaće i kvalitetne namirnice. Takođe željeli smo i da pomognemo malim proizvođačima da se izbore sa smanjenjem potražnje usljed novonastale situacije ili da povećaju prodaju svojih proizvoda, kao i nađu stalne kupce", kaže Bošković.Dodaje da ima malu djecu i da stalno sa prijateljima razmjenjuje preporuke oko domaćih namirnica.

"U doba pandemije i restrikcija otežano smo dolazili do ljudi kod kojih smo nabavljali. Svjesni smo postali problema sa kojim se suočavaju mali proizvođači. Htjeli smo da pomognemo a da to bude jednostavno i svima dostupno. Znamo da je FB platforma toliko jednostavna i da je gotovo svi mogu koristiti. I jesmo očekivali podršku ali nismo ni slutili da će biti baš ovoliko objava, pohvala, dobrih sugestija", priča Bošković.

Smatra da su građani uvijek znali koliko je važan domaći proizvod, ali da je to u vrijeme pandemije intenzivirano poraslo.

"Sama činjenica da je u našoj grupi 95 odsto potrošača najslikovitije govori o tome koliko je porasla svijest i potreba građana kada je domaća hrana ", zaključuje Bošković.Aleksandra Minić i njen suprug su prije deset godina zasadili voćnjak a prije dvije godine počeli su da prodaju prirodno cijeđene sokove, domaće pekmeze, džemove, rakije. Njihov voćnjak danas ima 12.000 sadnica. Aleksandra nam kaže da su sami svojim sredstvima napravili fabriku i da im je u planu proizvodnja ljekovitog bilja, proizvodnja likera, travarica. Kaže da je marketing preko FB stranice jedini način prodaje u njihovom slučaju.

"Išli smo ranije na neke podgoričke sajmove, pomalo smo se samo tako reklamirali. Sada primjećujemo da su građani zainteresovaniji. Vjerovatno su shvatili koliko je princip zdrave ishrane ključan za zdrav život", kaže Aleksandra za RSE.Na ovaj način proizvode plasira i gazdinstvo Martinović, koje je prije 15 godina započelo proizvodnju kozjeg i kravljeg sira. Milena Martinović nam je ispričala da im se marketing prodaje u početku svodio na princip "od prodavnice do prodavnice", i da je tada promet bio solidan.

"Ovo sada sa FB grupom je pun pogodak. Koleginica mi je rekla da postoji ta stranica i sugerisala da objavimo. Iako sam bila skeptična po tom pitanju, ipak sam postavila i odziv je bio nevjerovatan i svakodnevno se širi", precizira Milena.Navodi da je zbog situacije sa pandemijom i mjerama koje su preuzete neko vrijeme u potpunosti bila zaustavljena njihova prodaja.

"Mi smo do tada prodavali prodavnicama i nekim hotelima ali, kako su njih zatvorili, naša prodaja je direktno ispaštala. Zato smo morali da prodaju usmjerimo na pojedince. U svakom slučaju, ova FB grupa nam je veliki uslugu napravila", dodaje Milena.

Na ovoj stranici u prosjeku, kilogram jagoda može se naći za 3 eura, kilogram krompira iznosi 0.80 eura, bijeli luk 6 eura, crni 1 euro. 30 jaja je moguće kupiti za 5 eura, sir je od četiri do pet eura, suvi sedam, kozji 10, a kajmak 12 eura. Kilogram meda košta 10 eura, litar soka od jabuke se može naći za 2 eura.

Izvor:https://www.slobodnaevropa.org/a/do-doma%c4%87e-hrane-preko-tastature/30583613.html

Iako su proizvođači cveća strahovali da će im epidemija izazvana koronavirusom i uvođenje vanrednog stanja obezvrediti ulaganja i trud, desilo se sasvim suprotno.

Iako su pijace bile zatvorene, potražnja za sezonskim cvećem je neočekivano povećana. U poljoprivrednim gazdinstvima koja se bave uzgojem cveća ispod plastenika puno je posla, takoreći od jutra do sutra, dodatno su se morali angažovati ponudom preko interneta i na kućnoj dostavi, ali svi kažu da je vredelo, jer im je pazar procvetao bolje nego prethodnih sezona.Tome se nisu nadali ni Tivadar Dukai iz Totovog Sela i njegova supruga Aranka, koji kažu da su uobičajeno isporuku za Dan žena odradili kako treba, planirali da preskoče jednu pijacu u subotu polovinom marta, a tada je usledio šok.

Tivadar napominje da se neke njegove kolege zbog zatvaranja pijaca nisu snašle, pa je bilo i bacanja sezonskog prolećnog cveća dan i noć, takođe i rezanog cveća, čiji plasman ne trpi odlaganje.

- Brzo smo se okrenuli Facebook-u, svi nas poznaju i najavili smo kućnu dostavu. Jeste da je teže isporučivati cveće od kuće do kuće, na širem području mesta u kanjiškoj i okolnim opštinama, ali drago mi je da smo tako uradili. Prodaja sezonskog cveća, karakterističnog za drugu polovinu maja i april, uglavnom je bila bolja nego što je bilo na pijacama prethodnih sezona, kada nije bilo vanrednog stanja. Znamo da se najviše traže petonije, muškatle, fuksije i ono što u ponudi imamo oko 15 godina. Uspeli smo već da prodamo oko 70% robe. Jesmo se namučili krstareći od Kanjiže, Sente, Bačke Topole i drugih mesta, prevalili dosta više kilometara zbog kućne dostave, sve nam je to novo, u odnosu na komotniju prodaju na pijacama, ali s druge strane, možda nam je to i budućnost - smatra Dukai.

Gazdinstvo Dukai cveće uzgaja u plastenicima površine 1.000 m2.Učinkom bez prodaje na pijaci je ovog proleća zadovoljan i Dule Janić iz Mokrina, jer mušterije iz Mokrina, Čoke, Nove Crnje i okoline dolaze na kućnu adresu, jedan deo se isporučuje kućnom dostavom u Kikindi i okolnim selima, pa i nešto udaljenijem Zrenjaninu.

Janić ističe da ima dobru saradnju sa drugim proizvođačima cveća, jer smatra da zdrava konkurencija ne može da škodi i podstiče da proizvodnja i ponuda budu kvalitetnije i raznovrsnije.

- Gužva je ovde na licu mesta, gde mušterije dolaze da pazare, ima i dosta posla pod plastenicima površine 750 m2, pa beležimo porudžbine i jednom nedeljno cveće raznesemo robu na 10 do 15 adresa. Cveće sade izgleda i oni koji ga do sada nisu sadili i negovali u svojim bašticama i balkonima. Pokazalo se da ljudi vole cveće. Najviše su išle stajaće i viseće muškatle, viseće surfinije, lepi Jova i drugo - kaže Janić.Danonoćno se cveće ispod plastenika neguje u porodičnom rasadniku Atile i Sandre Šoš iz Budisave, kojima prema mogućnostima pomaže i troje dece.

- Jedino sam morao uništiti taman prispelih oko 5.000 komada cveća dan i noć posle 8.marta, jer se na pijace nije moglo i kući niko još nije dolazio po cveće, a potom je pazar krenuo, toliko da se jedva postiže, jer nemaju sezonske radne snage, pošto starije žene koje su pomagale nisu u mogućnosti, pa se sve mora odraditi porodično - kaže Atila.

Veruje da će biti potražnje za cvećem i kada krenu sa radom kafići.

- I tu će trebati cveća da se ulepšavaju, a i kada popusti zabrana kretanja za starije, sigurno će trebati još cveća, jer sada mnogi neće da nabavljaju preko interneta i kurirskih službi. Moguće da će maj, pa i jun, a ako vreme bude hladnije i jul može biti aktuelan za prodaju cveća, to se nikad ne zna - kaže Atila Šoš.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/index.php/vojvodina/kotrlane-ravnicom-proizvodacima-cveca-epidemija-i-vanredno-stane-nisu-naskodili-27-04

Da je stara narodna poslovica "kako seješ, tako žanješ" i više nego tačna potvrđuje i slučaj porodice Joković iz sela Musina Reka kod Kraljeva.Ovi vredni domaćini već 15 godina se bave cvećarstvom, a na početku vanrednog stanja bili su uplašeni za plasman svojih proizvoda. Međutim, stari i redovni kupci nisu ih zaboravili, zaživela je onalajn prodaja, a tražnja se dodatno proširila.

"Kućna prodaja bila je jedino rešenje da se bar pokrije deo troškova. Međutim, posao je krenuo iznad svih očekivanja. Od prvog dana kupci su pristizali iz Beograda, Gornjeg Milanovca,Čačka, Ivanjice, Vrnjačke Banje, Trstenika, Kruševca, Kraljeva i drugih mesta.Tradicionalnim kupcima pridružili su se i neki novi", rekao je Goran Joković.Sa Goranom su ispod plastenika supruga i sin, svi imaju svoja zaduženja i dobro se snalaze u prodaji pod novim uslovima.

"Ove godine pobeđuje naš minuli rad. Svih ovih godina nastojali smo da imamo kvalitetno cveće,u tome smo uspeli i po tome su nas prepoznavali i kupci na veliko kao i oni koji su od nas kupovali cveće na kraljevačkoj ,čačanskoj i drugim pijacama. S obzirom na ukupnu situaciju, mi smo veoma zadovoljni,čak i iznenađeni obimom posla ,odnosno prodajom", kaže Goran.

Zbog velike tražnje za njihovim muškatlama, petunijama i zumbulima, porodica Joković napravila je jasan raspored, da u njihovom dvorištu ne bi bila velika gužva, i da bi sve epidemiološke mere bile primenjene.

"Obično nas kupci zovu telefonom par dana ili dan uoči dolaska i mi pravimo raspored kada će ko da dođe. U dogovoreno vreme za svakog je spakovano naručeno cveće tako da u našem dvorištu nema gužve iako prodaja traje od ranog jutra do vremena kada poslednji kupac može da obavi kupovinu i vrati se kući do 17 časova kada počinje zabrana kretanja. Sve funkcioniše besprekorno, svi su zadovoljni i što je najvažnije - ne kršimo propise koji se tiču vanrednog stanja", kaže Olivera.

Pored rada u plasteniku i prodaje Oliverin i Goranov sin Nikola zadužen je dezinfekciju dvorišta, plastenika i drugih objekata,nabavku maski, rukavica i sredstava neophodnih za održavanje potrebne higijene u domaćinstvu.

"Najpreče nam je zdravlje ljudi koji dolaze da kupe našu robu, naravno i nas - mojih roditelja i mene. Moj brat je na drumovima širom Evrope, vozi kamion, trenutno je u Uzbekistanu i kako svakoga dana mislimo na njega, tako mislimo i na sve one koji dolaze u našu kuću. Isti je odnos, još ako zadovoljno odu od nas, naše je zadovoljsvo još i veće. Verujte da do sada nije bilo nijedne primedbe", tvrdi najmlađi Joković.

Ako se po jutru dana poznaje, ova radna i složna porodica imaće još jednu uspešnu godinu iza sebe. Nastaviće da rade, kako zajednički govore, istim elanom i voljom kao i dosad. Novi plastenik već se ubrzano podiže na Nikolin predlog.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=04&dd=14&nav_id=1675248

Sa 1.300 hektara plastenika leskovački kraj je najveći povrtarski centar u zemlji. U toku je berba krastavaca, stižu i mlad krompir i kupus. Proizvođači su zadovoljni kvalitetom i prinosima, nadaju se i dobroj prodaji zahvaljujući elektronskoj pijaci.Porodica Marjanović iz Turekovca kod Leskovca imala je prvu, veliku isporuku preko platforme Ministarstva poljoprivrede.Sa jednog struka Marjanovići uberu 15 kilograma krastavaca, dvostruko više od proseka. To je rezultat spoja savremene tehnologije, iskustva, struke i ogromnog rada. Na više od jednog hektara u sezoni proizvedu 300 tona krastavaca. Greju ih cele zime da bi što ranije izašli na tržište. U vanrednom stanju elektronska pijaca je, kažu, spas.

"Kako nam ne znači, ne bismo mogli da isporučimo robu, ne bismo mogli sav ovaj trud da unovčimo što smo uložili", navodi Mića Marjanović, povrtar iz Turekovca.

Do kraja juna bez predaha. Posla ima za svakog člana porodice i još desetak radnika.

"Imamo radnike. Tu su sa sela. Blizu su svi. Dolaze. Poštujemo pravila", navodi Vesna Marjanović iz Turekovca.Prvi onlajn kupac javio se iz Kragujevca. Telefonom su ugovorili cenu i količinu. Za početak dve i po tone krastavaca koji će se sa vidno istaknutim poreklom naći u rafovima prodavnica širom Srbije.

"Zamisao je da nam se svi poljoprivredni proizvođači koji u ovom momentu imaju problem sa plasmanom robe jave i da probamo da te neke količine usmerio u onaj lanac distribucije koji se nalazi na unutrašnjem tržištu. Nadamo se, kada ovi otežani uslovi poslovanja budu prestali, da ta platforma živi i dalje", objašnjava Dušan Mutavdžić, izvršni direktor "Euro lajna" iz Kragujevca.

Jedni beru krastavac, drugi vade mlad krompir. Proizvođači u selu Donjem Stopanju nadaju se da će uspeti da prodaju sav rod.

"Nešto sam dao zadruzi, hoću sad da se učlanim u elektronsku pijacu i resto ću da dajem tamo", navodi Tomislav Savić, povrtar iz Donjeg Stopanja.Za 24 časa na elektronskoj pijaci robu je ponudilo pedesetak proizvođača i prerađivača iz leskovačkog kraja. Pri registraciji pomažu im stručnjaci Poljoprivredne savetodavne službe.

"Mogu da kažem da će ovaj broj što sam napomenuo od 48 vrlo brzo biti udvostručen ako ne i utrostručen", navodi Dalibor Cvetanović, direktor PSSS Leskovac.

U plastenicima koji se prostiru na 2.100 hektara u jablaničkom okrugu godišnje se proizvede oko 3.500 vagona paradajza, krastavaca, paprika i kupusa. Dovoljno da se podmire potrebe domaćeg tržišta, i više od toga.

 

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/%D0%9A%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83%D1%81/story/3148/zivot-u-vreme-pandemije/3921666/elektronska-pijaca-leskovac-krastavac-krompir-kupus.html

U prvom satu rada ePijace iza koje stoji Ministarstvo poljoprivrede, gazdinstvo iz Trstenika prodalo je tonu šargarepe, a preduzeće koje snabdeva trgovinske lance od malih proizvođača kupilo je povrća i mlečnih proizvoda za pola miliona dinara, saopštilo je danas to ministarstvo.Ova ePijaca počela da radi u petak u podne, već prvog dana više od 19.000 ljudi je posetilo ovu tržnicu, a Ministarstvo je saopštilo da se prvog dana na njoj registrovao 771 proizvođač hrane.

 

Svaki građanin pretragom željenih proizvoda na ePijaci može da direktno poruči robu od samog proizvođača koji obavlja I isporuku na kućnu adresu, ili roba stiže kurirskom službom.

 

Proizvođači se na ePijaci registruju u tri klika na internet adresi pijaca.minpolj.gov.rs, saopštilo je Ministarstvo.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:858726-Na-drzavnoj-ePijaci-hranu-ponudio-771-proizvodjac

Iako se očekuje veća tražnja, nestašice jaja pred uskršnje praznike neće biti, a neće biti ni poskupljenja. Iz Zajednice živinara Srbije, međutim, kažu da bi problema moglo da bude u distribuciji ako mera zabrane kretanja vremenski bude produžena.

Uprkos epidemiji virusa korona i vanrednog stanja, kako za Blic priča Rade Škorić, predsednik Zajednice živinara Srbije, ova privredna grada trenutno funkcioniše punom parom, tako da se očekuje da za najveći hrišćanski praznik jaja budu dostupna svim potrošačima.

- Trend potrošnje jaja se u poslednje tri sedmice znatno povećao. Ljudi su stvarali zalihe, ali kupovina i potrošnja su se povećale i zbog činjenice da je dosta manje bilo kupovine u pekarama ili kupovine brze hrane, tako da su se jaja masovno nalazila na trpezama građana koji najveći deo dana provode u svojim domovima - priča Škorić.

I pored toga, na osnovu izveštaja farmera, u Zajednici živinara veruju da nestašice jaja pred Uskrs neće biti.

- Farmeri, međutim, strahuju da će problem biti redovna distribucija s obzirom na to da su pijace zatvorene, kao i veliki broj maloprodajnih objekata specijalizovanih za promet jaja, zbog čega je sužen prostor i trgovcima i potrošačima, a tu je i limitirano vreme kupovine i u marketima. Zato je moguće da u nekim objektima u danima pred Uskrs ne bude jaja baš u svakom trenutku, ali nestašice neće biti - smatra Škorić.

Cene jaja, inače, zamrznute su 5. marta, a predsednik Zajednice živinara Srbije kaže da proizvođači, za razliku od prethodnih godina, "što je uvek bio običaj uoči uskršnjih praznika", neće tražiti mogućnost povećanja cene od dinar do dva po komadu.

Cene klasiranih jaja u zavisnosti od kvaliteta i veličine su od 10 do 14 dinara po komadu.

Živinarske farme u Srbiji, kako napominje, nisu prekidale rad od početka epidemije i uvođenja vanrednog stanja, uspevši da organizuju rad u noćnim uslovima.- Samo je prve sedmice postojao problem ambalaže, jer više od 80% ambalaže za jaja dolazi iz uvoza. Farme su obezbedile dozvole za rad noću jer se tako u živinarstvu i radi, od inkubatorskih stanica, preko prevoza jednodnevnih pilića, do utovara brojlera za klanice. Zbog toga proizvodnja ne trpi, a nema ni nestašice na tržištu - objašnjava Škorić.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2847036/jaja-ce-za-uskrs-biti-dovoljno-problem-moze-da-napravi-samo-distribucija

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30