Kompanija Desing je, uz podršku USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu, organizovala je događaj povodom početka rada Centra za razvoj inovativnih proizvoda od oblačinske višnje. Glavne aktivnosti Centra su usmerene na razvoj i promociju visoko kvalitetnih i zdravih prerađevina od ovog voća i promociju srpskog brenda „Oblačinska višnja“ na domaćem i međunarodnim tržištima, što će dovesti do povećanja vrednosti proizvoda, a time i prodaje i izvoza.
„Iako nismo nikada organizovano radili na stvaranju brenda „Oblačinska“ on je jako dobro poznat u svetu, ali samo kod industrijskih prerađivača. Cilj je da oblačinsku višnju mnogo jasnije predstavimo krajnjim potrošačima i da oni koji kupe proizvod napravljen od ove sorte višnje znaju da su dobili nešto posebno i izuzetno“, izjavio je Miodrag Tomić, direktor i vlasnik Desinga.„Oblačinska višnja je u ukupnoj proizvodnji višnje u Srbiji zastupljena sa oko 85%. Visok sadržaj suve materije, povoljan odnos šećera i kiselina, relativno lako izbijanje koštice, dobra čvrstina plodova i izuzetno kvalitetan aromatičan ukus čini
je sortom izuzetnog kvaliteta. Polifenolna jedinjenja predstavljaju najvažnija biološki aktivna jedinjenja Oblačinske višnje.
Ona se odlikuju izuzetnom antioksidativnom, antiinflamatornom i antitumorskom aktivnošću, o čemu je objavljen veliki broj naučnih publikacija“, rekao je
dr. Mile Veljović, predsednik Prehrambeno-tehnološkog saveta Srbije.
„Stavljanje u fokus srpske autohtone sorte voća je velika šansa za domaću poljoprivredu i prehrambenu industriju. Pored jasnih ekonomskih benefita prerade višeg stepena i plasiranja proizvoda od oblačinske višnje, ova aktivnost će pomoći i da se Srbija kao brend bolje pozicionira na svetskom tržištu. Autentičnost, tradicija i kvalitet su vrednosti kojima se pronalazi mesto i kod domaćih i stranih potrošača“, izjavio je Aleksandar Pavlović, direktor USAID-ovog Projekta za konkurentnu privredu.Centar za razvoj inovativnih proizvoda od oblačinske višnje će se u narednom periodu fokusirati na privlačenje proizvođača
iz poljoprivredno-prehrambenog sektora kako bi se zajednički promovisali i izašli na nova tržišta. Centar će organizovati besplatne obuke o tehnologiji i bezbednosti hrane, inovacijama, marketingu i promociji, pristupu tržištima i prodajnim strategijama. Više informacija o obukama i narednim aktivnostima možete videti ovde:
http://www.desingtastecenter.org/
Sa višnjama ni ove godine nema mnogo sreće. Bar ne oblačinska višnja, koja je u srpskoj proizvodnji zastupljena sa skoro85 odsto pišu Novosti. Kako je objavljeno u njihovom tekstu otkupna cena ide do 20 dinara za kilogram, pa se mnogim voćarima i ne isplati da je beru. Kada plate radnu snagu, zarade skoro više i da nema. Za razliku od oblačinke koja je industrijska višnja, šumadinka ima cenu od 120 dinara za kilogram i kod nje je i otkup uglavnom već unapred dogovoren. Kako je ispričao za novosti jedan od voćara, koji ima višnje u okolini Gornjeg Milanovca, on ima otkup već ugovoren.
Višnju od njega kupuje hladnjačar iz Čačka i onda ide u izvoz. Cena šumadinke, koja je konzumna višnja, jeste oko jednog evra. Ove godine bio je solidan rod, a nije ni mnogo loš kvalitet, s obzirom na to kakvo je bilo vreme. Problem je sa otkupom oblačinske višnje, jer je cena veoma niska. Nezadovoljstvo otkupnom cenom voćari najviše iskazuju na društvenim mrežama.
U okolini Leskovca, cena višanja je oko 25 dinara za kilogram. Po mnogim selima neće ni biti otkupa, a očigledno ni berbe. Hladnjačari, poslednjih godina, imaju sve manje interesovanja za oblačinsku višnju. Otkup je slab i u Prokuplju, dok su pojedini voćari za ove višnje, koje su prve klase, dobijali do 50 dinara. To nisu baš česti primeri, jer otkupljivači ne razvrstavaju mnogo oblačinske višnje, već ih kupuju kao jednu klasu.
Prošle godine početna otkupna cena oblačinske višnje bila je oko 40 dinara, ali brzo je "pala", pa su mnogi voćnjaci ostali neobrani. Kako su nam ispričali voćari, najviše na njihovom radu zarade otkupljivači i hladnjačari, a njima jedva ostane da pokriju troškove uloženog novca, jer treba da plate i berače.
OBLAČINSKE višnje imaju visok sadržaj suve materije, povoljan odnos šećera i kiselina, relativno lako izbijanje koštice, a dobra čvrstina plodova
i izuzetno kvalitetan aromatičan ukus čini ih sortom izuzetnog kvaliteta. Ova sorta se odlikuje izuzetnom antioksidativnom, antiinflamatornom i
antitumorskom aktivnošću, rekao je dr Mile Veljović, predsednik Prehrambenotehnološkog saveta Srbije.

Izvor: Agrobiznis magazin 

U ovoj godini možemo da očekujemo velike probleme sa ervinijom jer imamo toplo i vlažno vreme u ovom periodu kada je dunja u fazi razvoja ploda. Imam dosta izveštaja sa terena da i sorte, za koje se misli da su manje osetljive, stradaju sada, kaže profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nenad Magazin.Srbija je u Evropi, ako isključimo Tursku, zemlja sa najvećim površinama pod dunjom, i to više od 1.600-1.700 hektara. Međutim, orijentacija domaćih proizvođača usmerena je isključivo ka preradi odnosno proizvodnji rakije, saznajemo od profesora sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Nenada Magazina.

Da se srpska dunja uzgaja pretežno za ovu namenu, potvrđuje i proizvođač Ranko Čabilovski iz Novog Sada čiji se voćnjaci pod ovom kulturom nalaze na površini od dva hektara u Plandištu u Banatu. Pre šest godina upustio se u ovu proizvodnju kada je zasadio prvi voćnjak, dok je nove zasade uveo pre godinu dana te sada ima ukupno 1.200 stabala. Za dunju se, kaže, odlučio zbog isplativosti proizvodnje.Za dunju sam se odlučio jer za sada ima najbolji odnos uloženog vremena i vrednosti koja se može ostvariti odnosno profit. Dunja je skupo voće i sa manjim prinosima može da se ostvari dobra zarada. Nema problema što se tiče kvaliteta, jer se ona svakako proizvodi za preradu gde nije neophodan vrhunski kvalitet i on i ne utiče toliko na cenu", ocenjuje Čabilovski.Plodove plasira malim destilerijama i pojednicima koji peku rakiju za svoje potrebe. Ove godine nada se zadovoljavajućem rodu. Trenutno je u njegovom voćnjaku, kaže, dobra situacija, očekuje 20 do 30 tona po hektaru, sa mrazem nije imao problema, ali ukazuje da najveću opasnost po ovo voće predstavlja bakteriozna plamenjača ervinija.

"Dunja je specifična voćna vrsta zato što kasnije cveta tako da gotovo nikad nema problema sa mrazem, ako dunja izmrzne onda je verovatno sve drugo od voća izmrzlo. Najveći problem kod dunje je bakteriozna plamenjača koja ume ponekad i da desetkuje prinose. Od te bolesti najviše zavisi rod. Ko se izbori sa tim, može da očekuje 20 do 30 tona po hektaru što je dobro. Za sada je kod mene dobra situacija."Da je ervinija najveći neprijatelj dunje, smatra i Magazin i ističe da je to glavni razlog zašto neki voćari ne ulaze u proizvodnju dunje.

"U ovoj godini možemo da očekujemo velike probleme sa ervinijom jer imamo toplo i vlažno vreme u ovom periodu kada je dunja u fazi razvoja ploda. Imam dosta izveštaja sa terena da i sorte, za koje se misli da su manje osetljive, stradaju sada. Očekuje nas neizvesna godina, dosta smo izbegli oštećenja od mraza koja smo imali na drugim voćnim vrstama jer ona kasno cveta pa je to u ovom slučaju dobro", kaže Magazin.Dodaje da se u poslednje vreme može primetiti da proizvođači pokušavaju da, uz promenu sortimenta, dođu do boljih rezultata i smanje problem sa ervinijom.

"Ipak, ko uspe da sačuva plodove od ervinije može jako dobro da proda plodove koji se lako beru, a tržište apsorbuje svu proizvedenu količinu. Ne traži se kvalitet da plod mora da bude savršenog izgleda, već plod koji može da zadovolji prerađivačku industriju", ističe naš sagovornik.Osim ervinije, problem kod ovog voća, dodaje, predstavlja neodgovarajući moment berbe i neadekvatno postupanje sa plodovima u periodu posle berbe do prerade.

"Proizvođači moraju da imaju u vidu da je kod dunje mnogo bolje obratiti plodove ranije i držati ih u hladnjači gde će dozreti jer tako mogu da dozru ujednačeno, da razviju aromu i da budu spremni za rakiju. Potrebno je pratiti temperaturu, nije isto da li pred berbu imamo visoke temperature ili hladno vreme, uslovi čuvanja plodova se u tom slučaju menjaju."Ističe da su pod većim rizikom mladi zasadi u koje, napominje, ervinija ne bi smela da uđe. Ukoliko do toga dođe, objašnjava, mlado stablo zaraženo ervinijom ima mnogo češća sušenja i problema u daljem razvoju.

"Savet je da se u mladim zasadima pupoljci zakidaju, da se sprovodi adekvatna zaštita, tako da kad stabla dovoljno ojačaju može dolaziti do zaraza sa ervinijom, ali će to mnogo manje dovoditi do sušenja stabala."Kada je u pitanju industrija prerade, Magazin ukazuje da se u tom segmentu pretežno traži leskovačka dunja.

"Leskovačka dunja je vodeća, a prati je vranjska. Kvalitet dunje koja se proizvede u Srbiji je dosta solidan."

Najveće površine pod ovim voćem, ukazuje Magazin, nalaze se u južnoj i centralnoj Srbiji i to pretežno u opštini Blace, Aleksandrovcu, Kraljevu, Prokuplju i Vranju, ali, dodaje, zastupljena je i u severnim predelima naše zemlje. Iako prinosi variraju od godine do godine, napominje da se beleži trend rasta."Možemo reći da je višegodišnji prosek otprilike 14.000 tona. Iako nemamo veliku orijentaicju ka izvozu dunje kao svežeg ploda, imamo izvoz voćnih rakija koji raste budući da je to naš specifičan proizvod koji se u malom broju može videti u svetu."

Ocenjuje da je cena dunje u Srbiji stabilna pozivajući se na činjenicu da nema velikog izbora i velikog drugog tržišta koje apsorbuje ili šalje dunju na naše tržište te, u smislu toga, ne očekuje drastične promene po pitanju cene ovog voća.

Izvor:https://www.agroklub.rs/vocarstvo/neizvesna-godina-za-dunju-problem-ervinija/60663/

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović istakao je u Novoj Varoši da će se uskoro pristupiti rešavanju problema koji ima veliki broj poljoprivrednika.Kako je rekao, ovi problemi vezani su za penzijsko-invalidsko osiguranje.

"Imamo ozbiljan problem u tome, negde oko dve milijarde evra duga ima po penzijsko-invalidskom osiguranju. Spremili smo rešenja, radimo projekat sa Svetskom bankom, kad prođu izbori, u septembru ćemo pred skupštinu izaći sa tim, kako bi se rešilo ono što ljude muči poslednjih 30 godina. Veliki je broj onih koji imaju mala gazdinstva, niti mogu da ostvare penziju, niti mogu da idu kod lekara. To ne smemo da dopustimo, napravićemo sistem koji će im pomoći, po uzoru na svetska rešenja koja su imala efekta", naglasio je Nedimović, prenosi RINA.U ovo doba godine cena maline je prvo pitanje koje postavljaju proizvođači crvenog zlata, a ministar je poručio da nema razloga za brigu.

"Ove godine će biti dobra cena, dobre su nam prilike na tržištu, oslobodili smo tržište evropske unije i nemamo dodatne kontrole. Očekujem dobru godinu, kao što je bio slučaj sa jagodom, imali smo cenu za 60 do 70 dinara veću u odnosu na prošlu. Međutim, svesni smo da poljoprivrednicima nikad nije dovoljno i da bi oni želeli konstatnu cenu od 400 dinara", naglasio je Nedimović.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=05&dd=29&nav_id=1689188

Ove godine, kada je smanjena proizvodnja malina u svetu, u Srbiji se očekivao rod između 60.000 i 70.000 tona. Proteklih dana led je značajno smanjio rod. Negde je rod potpuno uništen, a na većini zasada do 30%.

- Sad učavamo da će ove godine biti veliki problem i kako i gde pronaći radnike da bi se rod obrao na vreme. To je posebno značajno zbog toga što mi imamo ugovore za izvoz čak 70% proizvodnje. Novo je to što sad neizvozimo samo sirovinu, već finalne proizvode od maline - kaže Božidar Joković, osnivač i direktor voćarske zadruge Agro eko voće.

Dodao je da zarada može da se ostvari tek ako prodajemo proizvode iz viših faza prerade, te da od maline može da se dobije čak 3.000 raznih artikala.

Radna grupa za malinu, koju je formirala Vlada Srbije, pripremila je i nadležnima uputili predloge mera, zahteve rešavanje ovih problema.

- Ne samo u ovo godini već za narednih pola veka. Država treba da nam pomogne, jer od izvoza malina lane je u zemlju stiglo čak 230 mil USD. Sve do nedavno maline su učestvovale u agrarnom izvozu čak sa 10% - rekao je Joković.Jedan od zahteva je obnavljanje zasada sa sertifikovanim sadnim materijalom sorti vilamet, koja je autohtona i vodeća za preradu maline u finalne proizvode i poluproizvode. Moraju se povećati zasadi maline u plastenicima sa kontrolisanim uslovima gajenja, a nužno je povećati površine sa zalivnim sistemima i protivgradnim mrežama zaštititi plantaže.

- Tako bismo dobili sezonu berbe od 120 dana u toku godine i imali bi prilagođene sorte vremenu berbe - navodi Joković.

Dodaje i da je zahtev da se mora pristupiti novom načinu tehnologije gajenja malina, sabiranju, skladištenju, a naročito u preradi "da se dobija proizvod sa dodatnom vrednošću u odnosu na prodaju sirovine koja je do sada bila zastupljena u velikom obimu u izvozu".

Navodi se i potreba za donošenjem zakona, kreditiranju i subvencijama.

- Jedan od načina dobrog rešenja je i osnivanje voćarske berze koja će kontrolisati uslove na tržišti i davati smernice, svojim učesnicima na svetskom tržištu, o količinama, kvalitetu, kontinuitetu, ceni maline prema ponudi i potražnji. Posebno učešće mora imati Nacionalna referentna laboratorija kao kontrolni organ i obavezujuću saradnju sa njom svih učesnika u malinarstvu. Treba uraditi kompletnu logistiku od prvog koraka i odluke o bavljenju malinarstvom do krajnjeg kupca - ističe Božidar Joković.

Četvrti zahtev je hitna izrad i implementacija naučne i stručne medicinske i tehnološke studije o značaju maline i njom organoleptičkom sastavu i ishrani stanovništva u gastronomiji i medicini.

- Poslednji zahtev je osnivanje marketinške agencije, koja će biti u službi maline, angažujući dizajenre, menadžere, i sve ostale kako bi se posao obavio, i pustio u svet - kaže Joković i dodaje da je potrebno organizovatii karnevale i manifestacije posvećene malini.

- Ako bismo sve ovo uradili i primenili i već od ove godine ozakonili poslove u malinarstvu i sve učesnike obavezali da se pridržavaju jasnih uputstava u lancu malinarstva za pet godina imali bi jedan jak sektor u državi koji bi bio primer kako napraviti jedan uspešan proizvod koji sa sobom, donosi sigurnost za sve učesnike u tom lancu - smatra Božidar Joković.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2886408/radna-grupa-za-malinu-ima-pet-zahteva-cijim-bi-ispunjenjem-srbija-dobila

Dušan Dragićević iz sela Belosavci opštine Topola ima oko 25.000 sadnica jagoda na površini od 50 ari. Najveći deo njegove proizvodnje je na otvorenom, dok se manji deo nalazi u plasteniku. Nada se da će ova situacija izazvana korona virusom biti završena pre početka berbe ali se, kaže, ne boji da će plasman plodova loše proći.

- Koliko imam informacija, otkup drugog voća funkcioniše u hladnjačama tako da ne bi trebalo da bude problema ni sa jagodom. Uvek postoje marketi i veći prodajni lanci koji mogu da otkupe neku količinu, tako da ja mislim da neće biti problema sa prodajom. Ja prodajem i na tezgama i u većim marketima u Aranđelovcu. Prodajem i hladnjačama, ima dosta hladnjača u Vinči gde mi je rečeno da neće biti problema i da će izvoz funkcionisati - ocenjuje Dušan i dodaje da smatra da neće biti problema što se tiče prodaje, posebno što je srpska jagoda jedna od kvalitetnijih na tržištu.

Kaže i da, iako postoji određeni razmak, teško je održati toliku socijalnu distancu kada je u pitanju berba jagoda, a najteže će biti proizvođačima koji berbu moraju da obave sa više ljudi.

Realna cena za plasteničke jagode, smatra, bila bi 300 dinara po kilogramu za prodaju većih količina, dok bi jagode koje se proizvode na otvorenom trebalo prodavati u maloprodanim objektima za 150, a u veleprodajama za 100 dinara po kilogramu.

Da neće sve baš tako glatko proći, kao i da bi trenutna situacija mogla da stvori velike probleme proizvođačima jagoda, smatra Nenad Magazin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

- Puno je problema, od berbe koju će biti teško organizovati ako se ovo nastavi uz sva moguća ograničenja, nemogućnost pronalaska i dolaska radne snage do plasmana. Kada je u pitanju transport i plasman jagode, to je voćna vrsta koja ne trpi dugo čuvanje i dug transport, jer su plodovi osetljivi i nadamo se da će proizvođači naći neke alternativne načine plasmana plodova - kaže Magazin i dodaje da se pokazalo da oni koji imaju mogućnost prodaje putem određenih lanaca marketa, mogu da računaju bar na takav plasman.

Da li će prodaja na drugi način biti moguća još uvek nije poznato, dodaje on, ali bi jedno od rešenja, po njegovom mišljenju, bilo postaviti tezge na ulicama na kojima registrovani poljoprivredni proizvođači mogu da prodaju svoje proizvode, te bi na taj način, objašnjava Magazin, bila ispoštovana i socijalna distanca i istovremeno bi poljoprivrednici imali mogućnost da plasiraju svoje plodove.

- Što se tiče plasmana, jedini način je direktan kontakt proizvođača sa maloprodajnim i veleprodajnim lancima. Ukoliko se ova situacija nastavi do kraja maja, mali proizvođači će biti u teškoj situaciji, osim ako nemaju neke svoje načine distribucije ili prodaje odmah pored zasada ili da se unapred pripreme da robu nude prodavcima u velikim gradovima, marketima, piljarama i malim prodavnicama - navodi.

Zamzavanje jagoda, ocenjuje, nije rešenje za sve vrste ovog voća. Najveći deo sorti jagode proizvedene u Srbiji je za stonu potrošnju, objašnjava Magazin, dok manji deo može da se zamrzava.

Tačne procene o ovogodišnjem rodu i kvalitetu srpske jagode još uvek se ne mogu izneti ali, po obimu proizvodnje, trebalo bi da imamo prosečnu godinu sa oko 30.000 do 35.000 tona jagode, ocenjuje Magazin ističući da će kvalitet u najvećoj meri zavisiti od vremenskih uslova u periodu sazrevanja.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2854943/problemi-uzgajivaca-jagoda-socijalna-distanca-prilikom-berbe-i-plasman-ploda

Proizvođači mleka u Republici Srpskoj, Hrvatskoj i Srbiji suočavaju se sa istim izazovima i problemima.Mlekari iz ove tri zemlje razmenili su iskustva na skupu, organizovanom u Sremskoj Mitrovici.

Resorni ministri Srbije i Republike Srpske saglasni su u oceni da i jednu i drugu državu "muči ista muka", a to je što nedostaje ljudi za mužu krava i zbog toga je neophodno da država što više pomogne u subvencionisanju za kupovinu nove opreme.Srbija je, kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, već krenula u nabavku robota za mužu.

"Nema ko više da muze krave. Da mu date 70.000 dinara mesečno da muze krave, ne možete da nađete čoveka. Da odete u bilo koje selo u zapadnobačkom, severnobačkom okrugu isto ćete sve čuti. Nema ljudi. I to je najveći problem poljoprivrede i zato moramo ići sa nabavkom nove opreme i sa modernizacijom. 75 odsto država Srbija daje za kupovinu robe. Naravno, ne mogu svi da kupe, ali na nama je da pomognemo koliko god možemo, da damo što više novca, da se izborimo sa svim ovim problemima koji postoje", kaže Nedimović.

Ministar poljoprivrede u Republici Srpskoj Boris Pašalić ocenjuje da u toj zemlji mogu biti zadovoljni situacijom u sektoru mlekarstva, da proizvodnja raste, ali da je isto tako primetan trend opadanja broja farmi.

Ocenjuje i da su isti otkupljivači i u Srpskoj i u Srbiji.

"U 2019. u Republici Srpskoj otkupljeno je oko 120 miliona litara mleka, što je za nekih tri miliona litara više nego u 2018. godini, a desetak miliona više nego u 2017. godini. Opada nam broj farmi, imamo oko 4.100 farmi, a raste nam proizvodnja i broj farmi gde ima više grla. To je trend koji se dešava u svim zemljama u okruženju, pa tako i kod nas. Broj isporučilaca je sada zaustavljen, nekih 4.100, ali imamo blizu 28.000 muznih grla i taj broj raste", rekao je Pašalić, dodajući da u Srpskoj izdvajaju oko 50 odsto iz agrarnog budžeta samo za mleko.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2020&mm=02&dd=07&nav_id=1651816

Izvoz domaćeg meda na tržište pojedinih država Evropske unije ugrožen je zbog toga što pčelari u Srbiji koriste jedan insekticid koje inostrani kupci ne žele ni u najmanjim količinama u pčelinjim proizvodima. Na ovo je upozorilo preduzeće „Medino” d. o. o. iz Krnjeva, koje se bavi otkupom i plasmanom oko polovine srpskog meda u EU.

U saopštenju objavljenom na sajtu Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) navodi se da je zbog upotrebe amitraza, široko korišćenog insekticida kod domaćih pčelara, ugroženo 40 odsto srpskog plasmana meda.

– Amitraz je detektovan u apsolutno svim vrstama meda koje se otkupljuju u Srbiji. Njegova koncentracija je u skladu sa regulativom, ali i najmanja pronađena količina označava med koji nije potpuno čist – naglašava ovaj distributer. U pismu se ističe da mnogi preparati koji se koriste na domaćem tržištu sadrže amitraz, koji pčelari koriste za suzbijanje parazita varoa koji ugrožava pčele. Smatra se je amitraz nestabilan i da se brzo razgrađuje u košnici. Međutim, njegovom razgradnjom nastaje niz metabolita, od kojih su neki toksičniji od drugih i za ljude i za pčele. Istraživanja su pokazala da je u pčelinjem vosku amitraz gotovo potpuno razgrađen u roku od jednog dana, a u medu za deset. Međutim, otkriveno je da DMF (kao glavni proizvod razgradnje) ostaje i u vosku i u medu. Smatra se da je njegova toksičnost veća nego kod amitraza.

Kako se navodi, od januara 2018. godine laboratorije u EU primenjuje nove metode za kontrolu amitraza. Analizama se sada utvrđuju značajno veće vrednosti jer se ispituju i pojedinačne vrednosti za tri njegova metabolita.

– Pojedini inostrani kupci traže da nivo amitraza bude i deset puta niži od važeće zakonske regulative. To znači da pored zakonski regulisanog sadržaja amitraza sada proveravaju i njegove ostatke nakon razgradnje – navodi se u saopštenju ove firme iz Krnjeva.

Kako ističu, amitraz je zakonski regulisan u EU sa maksimalnim nivoom ostataka (MRL) od 200 ppb (200 delova na milijardu delova meda).

– Iako je naš med u okviru zakonske regulative, strani kupci iz Italije, Francuske, Japana i Nemačke ne žele ovaj pesticid ni u tragovima. Praktično, da uopšte ne bude detektovan, odnosno da njegova vrednost bude manja od 10 ppb. Ovo znači da u medu ne sme biti ni amitraza, a ni produkata njegove razgradnje – upozorava ovaj distributer i dodaje da je vrednost amitraza u medu u tekućoj sezoni u Srbiji bila između 10 ppb i 60 ppb. Takav med, kažu, ne može se prodati u ovim zemljama. Srbija je u 2018. izvezla 2.745 tona meda, od toga 717 tona u Italiju, 360 u Nemačku i 23 tone u Francusku. Prema tvrdnji predstavnika „Medina”, to znači da je zbog upotrebe preparata ugroženo oko 40 odsto izvoznog tržišta iz prošle godine.

U Savezu pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) kažu da su kupci meda sve probirljiviji, iako ovakva probirljivost kad je reč o reziduu amitraza nema stručno opravdanje, jer su to minimalne doze. Međutim, ipak je reč o protivzakonitoj primeni amitraza, jer u Srbiji nema nijednog leka koji je registrovan, a da je na bazi ovog sastojka.

„Dok je SPOS imao potpisane ugovore sa firmama za plasman meda, imali smo uvid u pristigle analize. Samo dva puta za više godina se desilo da u uzorcima meda nađemo amitraz, jednom 20 ppb (20 delova amitraza na milijardu delova meda) a drugi put 40 ppb. Inače, propisima je dozvoljeno 200 ppb, što znači da nikad nismo našli prekomerne doze, niti su do danas ikada nađene u srpskom medu”, navodi se u saopštenju SPOS-a.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/443042/Ugrozen-izvoz-srpskog-meda-u-EU

 

U srpskoj poljoprivredi pozitivna promena je ukrupnjavanje poseda, a slabost je starost i malobrojnost nosilaca gazdinstva, kao i kao i starost mehanizacije.To su trendovi koji su utvrđeni kroz Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

U srpskoj poljoprivredi pozitivna promena je ukrupnjavanje poseda, a slabost je starost i malobrojnost ljudi nosilaca gazdinstva kao i starost poljomehanizacije odnosno traktora.To su trendovi koji su utvrđeni kroz Anketu o strukturi poljoprivrednih gazdinstava.

Direktor Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Miladin Kovačević ističe da su u odnosu na popis poljoprivrede iz 2012. godine rezultati Anketa doneli nekoliko promena.

"Ako je reč o pozitivnim promenama vidimo da se naša individualna gazdinstva ukrupnjavaju odnosno povećava se prosečna obradiva površina zemljišta", kaže on i dodaje da je u Vojvodini ona 12,7 hektara, a u ostatku Srbije prosek površine po gazdinstvu je duplo manje - 6,1 hektar.

Anketa je potvrdila da je u Vojvodini prisutnija biljna proizvodnja na većim površinama, dok je u Šumadiji i Zapadnoj Srbije jače stočarstvo.

"Starija je i radna snaga, što je slabost, naročito što se tiče nosilaca poljoprivrednog gazdinstva kod kojih je prosek 61 godina i imperativ je da se taj trend obuzda", kaže on i dodaje da se primenjuje više mera kako bi se ovaj trend zaustavio.

Čak 86 posto srpskih traktora starije je od 20 godina, kaže Kovačević i primećuje da će biti vrlo važno da se omogući kreditiranje za kupovinu poljoprivrednih mašina - pre svega traktora.

"Broj lica u porodičnom gazdinstvu je jedan do dva, to je manje što je nekada bilo a primetno je da ima dosta napuštenih gazdinstava, odnosno onih gde nema proizvodnje što je odavno povezano sa preseljenjima u grad, i iseljenjima iz zemlje", kaže on.

Poljoljoprivreda je za Srbiju strateški sektor jer je kao primarna proizvodnja važan input u prehrambenoj industriji a zajedno čine izmedju 16 i 18 posto BDP-a.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=09&dd=21&nav_id=1593996

Ove godine matematika ne ide naruku proizvođačima šljive. Rodila je manje nego obično, otkupna cena je pala, a nevreme je pričinilo dodatne probleme.Poznati blački voćar Jugoslav Azdejković imao je ove godine veliku sreću što je nevreme zaobišlo njegove voćnjake. Kaže da će o ceni šljive razmišljati tek kada je bude prodavao kao suvu ili zamrznutu, ali i da većina proizvođača nema te mogućnosti. "Em šljive nema, em je cena izuzetno loša, berba je jako skupa, nema ni radne snage, tako da većina seljaka nije zadovoljna", istakao je Jugoslav Azdejković.

Bojan Nikolić, poljoprivredni stručnjak, kaže da je trenutna cena šljive veoma niska.

"Trenutna neka cena je 15 dinara što je jako malo, baš jako malo, jer kad sagledamo da je cena berbe pet dinara i više, onda je tu veliki problem šta da ostane poljoprivrednom proizvođaču", kaže Nikolić.

Iako proizvođačima ove godine gotovo ništa ne ide na ruku, u Blacu nisu odustali od svetkovine u čast ovog voća, manifestacije "Dani šljive".

"Ove godine možemo da se pohvalimo napretkom u preradi, kažem proizvodnja je dosta manja nego prošle godine, ali idemo dalje", rekao je Dragan Gmijović iz opštine Blace.

Jedanaest porodica mladih poljoprivrednika pamtiće ovu manifestaciju i po donaciji opštine i Fondacije "Ana i Vlade Divac" od milion i po dinara.

"Naša porodica se bavi stočarstvom, konkurisali smo za priplodna grla", rekla je mlada poljoprivrednica.

Blačani su, kao i obično, dobri domaćini hiljadama posetilaca koji će prvi put moći da probaju i tradicionalna srpska jela, koja pripremaju i služe učenici ovdašnje srednje škole.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3637192/debakl-zastitnog-znaka-srbije--rod-smanjen-cena-mizerno-niska.html

Najveći problem za mlade poljoprivrednike je kupovina novog traktora, koji mora da se otplaćuje deset i više godina.

Ako je reč o kreditu, onda je neophodna hipoteka.

Prodavci ističu da se prodaja poljoprivredne mehanizacije povećava iz godine u godinu najmanje za 10 odsto. Ove godine je uticao na to i IPARD program. Gazdinstvima su najinteresantniji traktori snage veće od 110 kilovata i sa posebnom opremom."To su navigacija, neki sistemi da traktor što manje potroši goriva, a da što bolji učinak ima. Složićete se da takve traktore, nažalost, ne mogu da voze stariji ljudi, moraju da voze mladi", izjavio je Dejan Zorić iz novobečejske kompanije Agroteh.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu Vladislav Krsmanović od pre tri godine posebno stimuliše mlade poljoprivrednike do 40 godina i žene nosioce poljoprivrednog gazdinstva."Mi smo u prvoj godini opredelili 100 miliona, a 2019. 250 miliona dinara. I već imamo preko 450 novootvorenih poljoprivrednih gazdinstava mladih poljoprivrednih proizvođača", istakao je Krsmanović.

Na tribini o podršci mladim poljoprivrednicima održanoj u okviru Sedmog Poljofesta u Novom Bečeju posebno je naznačeno da iz pokrajinskog budžeta mladi do 40 godina mogu dobiti povraćaj novca i do 70 odsto od ulaganja u neku od investicija.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/sta-ceka-mlade-koji-ulaze-u-poljoprivredu-najveci-problem-kupovina-traktora/9q9qwf4

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
          1 2
3 4 5 6 7 8 9
10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30
31