Nakon letnjeg perioda proizvodnje potrebno je očistiti plastenike i pripremiti ih za naredni proizvodni ciklus. U Leskovcu, našem najvećem proizvodnom centru
kada je reč o plastenicima, pune su ruke posla. Nakon dve kulture koje se gaje u toku jedne proizvodne godine, umesto treće kulture bi trebalo odmoriti zemljište, odnosno izvršiti kompletnu pripremu za naredni proizvodni ciklus.
Po pravilu u toku jedne proizvodne godine idu dve do tri gajene kulture, a u zavisnosti od toga da li se radi o paradajzu, salati, paprici, krastavcu, opet sve zavisi i način pripreme ali i vreme kada se plastenik priprema za proizvodnju. Svakako da od cene i zahteva tržišta najviše zavisi za koji vid proizvodnje će se proizvođač odlučiti. Nakon čišćenja i izbacivanja starih i sasušenih biljnih ostataka, treba pravilno obraditi i pripremiti zemljište za narednu kulturu.
U uslovima intenzivne proizvodnje, često u slučaju monokulture ili pogrešnog izbora plodoreda, povrtari se susreću sa brojnim problemima koji se direktno tiču
zemljišta, pa je uglavnom na kraju sezone, nakon iznošenja biljnih ostataka, potrebno izvršiti dezinfekciju zemljišta.
Postoji više preparata koji se mogu koristiti u tu svrhu, a ujedno daju odlične rezultate u procesu dezinfekcije. Jedan od takvih preparata je na bazi Dazometa-fumigant, koji se može primeniti, kako na otvorenom polju, tako i u plastenicima i staklenicima. Pri primeni ovog preparata, koji se primenjuju u mikrogranulama, neophodno je pripremiti zemljište isto kao za setvu. Ako se desi da imamo situaciju kao što je ove sezone gde su se visoke jesenje temperature bez padavina gotovo pa ustalile, zemljište je samo po sebi suvo.
Nephodno je navlažiti zemljište od 60 do 70 % vlage, a zatim rasturiti granule preparata ravnomerno na celoj površini. U procesu dezinfekcije je neophodno zemljište pokriti folijom i držati od 7 do 35 dana u zavinosti od temperature. Vrlo je bitno napomenuti da neadekvatna količina vode može dovesti do slabe
aktivacije preparata. Pored toga, postoje i preparati čije dejstvo značajno utiče na nematode, mnoge zemljišne patogene. Jedan od takvih preparata
je na bazi Metam-sodiuma. Potencijalni problemi koji se javljaju pri dezinfekciji zemljišta mogu biti u vidu postojanja patogena koji su otporni pa prežive tretman preparatom, tako da je takođe veoma bitno stvoriti uslove koji će biti nepovoljni brzoj rekonolizaciji i ponovnom razmnožavanju patogena.
U povrtarskoj proizvodnji oduvek su se dosta koristila organska đubriva – stajnjak, treset i kompost, a u novije vreme se dosta koriste i veštačka đubriva sa kojima se može tačno nadoknaditi deficit određenih elemenata u zemljištu. Za ove namene bilo bi poželjno uraditi preciznu analizu zemljišta i na osnovu nje izvršiti đubrenje.
Povrtari na jugu Srbije nakon obrade zemljišta uglavnom koriste stajnjak za nadoknadu organskih materija. Stajnjak sam po sebi obiluje makro i mikroelementima a u isto vreme obezbeđuje zemljište organskom materijom. Pravilno provetravanje, optimalan broj biljaka po jedinici površine, odvodnjavanje zemljišta i pravilan izbor plodoreda, regulacija pH vrednosti, su neke od mera koje smanjuju broj i aktivnost patogena.
Ako se isti problemi javljaju nekoliko proizvodnih sezona za redom, mnogi proizvođači su se odlučili da promene način gajenja. Oni su sa zemljišnog prešli
na bezzemljišni-hidroponika te su na taj način prevazišli prisustvo bolesti i štetočina. Prilikom izbora plastenika poželjno je voditi računa o materijalima od kojih je
na primer folija i svojstvu koje pokazuje prilikom proizvodnje. Najbolje bi bilo koristiti plastenike koje imaju takve folije sa kojih ne kaplju kapi kondenzovane vode. Na ovaj način se značajno utiče na rasprostranjenost štetnih mikroorganizama u plastenicima.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Da bi se zasadi pravovremeno i blagovremeno pripremili za period zimskog mirovanja potrebno je primeniti razne hemijske i agrotehičke mere. Odmah nakon berbe pripremni radovi u voćnjaku započinju i imaju za cilj što bolju pripremu stabla za prezimljavanje, da se smanji infekcioni potencijal, brojnost prezimljujućih oblika štetočina i raznih patogena. Samo oni koji blagovremeno odrade ove pripreme mogu u sledećoj vegetaciji očekivati zadovoljavajući prinos i kvalitet plodova, piše Nenad Stefanović PSSS Leskovac za jugpress.

Potrebno voditi računa o higijeni u voćnjaku i ukloniti izvore zaraze! Prvo je potrebno uvek vršiti dezinfekciju alata (alkoholom) kako se ne bi prenela zaraza od jednog na druga stable.

Sve suve grane, opalo lišće, opale plodove, kao i one koje su ostali smežurani i sasušeni na stablima potrebno je sakupiti i ukloniti iz voćnjaka jer privlače glodare i mnoge štetočine. Grinje, pauci, razne vrste štitatstih vaši i drugih biljnih vaši, cvetojeda, smotavaca i dr. kao i uzročnici bolesti kovrdžavosti lišća, čađave pegavosti, krastavosti ploda, truleži, raka korena, bakteriozne plemenjače prezimljavaju u voćnjacima u vidu jajaša, larvi, spora, micelija itd. ukoliko se ne primene ove mehaničke mere zaštite.Potrebno je pregledati sva stabla u voćnjaku i po potrebi ukloniti sve polomljene, suve i zaražene grane. Zaražene grane se uklanjaju do zdravog tkiva kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti kroz drvnu masu. Poželjno je da rezovi budu što manji, ukoliko su rane veće poželjno ih je premazati kalemarskim voskom.

Đubrenje

U ovom periodu vrši se i đubrenje voćnjaka koja je jedna od važnijih agrotehničkih mera u fazi mirovanja. Ono direktno utiče na održavanje plodnosti i strukture zemljišta, utiče na porast biljke, pojačava njenu otpornost, a doprinosi i boljoj rodnosti i kvalitetu plodova. Kako bi znali koliko i kog đubriva da dodamo najbolje je odneti zemljište na agrohemijsku analizu gde ćemo dobiti detaljno uputstvo o njihovoj primeni.Samo tako ćemo znati potrebne količine đubriva koje treba uneti u zemlište.

Zaštita od glodara

Što se tiče zaštite od glodara mlada stabla potrebno je zaštititi mrežicama a koji tokom zime mogu naneti veliku štetu. Oštećena stabla zakržljaju u razvoju, osetljivija su na niske temperature i mrazove, a veoma često zbog tih oštećenja mogu i da propadnu, pa je u tom slučaju potrebno zasaditi novu sadnicu. Tek nakon 12 godina koren i vrat stabla dovoljno očvrsnu da ih glodari ne napadaju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3064274/kako-adekvatno-pripremiti-vocnjak-za-period-zimskog-mirovanja 

Jesen u našem sokaku najlepše su opisali pesnici, slikari i muzičari. Taj kolorit boja običan svet nema kad da primeti. Septembar i oktobar su kažu najlepši meseci, jer sve miriše na plodove, lišće dobija koloritni pejzaž. Miholjsko leto dozvoli da obavimo sve one poslove koje nismo, pokupimo letinu, očistimo dvoriše zazimimo pčele, spremimo zimnicu. Ovo poslednje, čini se jesenas, biće najteže, jer su cene paprika, osnovne namirnice zimnice, prilično visoke. Ko će sve zbog nedostatka robe i planetarne korone ,,ekonomski stradati” tema je ove priče.
Zbog loših vremenskih uslova neki će, kažu, ove godine ostati tanjeg novčanika, a neki bez ajvara. Na zakupljenim njivama Kosta Vulović je osim deset postojećih, podigao još devet plastenika, uglavnom pod paprikom i jagodom. Mlad krompir, je s proleća zamenio paradajzom, koji je već odslužio svoje, dok paprika za pečenje i somborka, ovih dana uveliko stižu do kupaca. Proizvodnja je imala svoje osetne oscilacije.
,,Ova godina generalno je počela problematično, kako zbog korone, tako i vremenskih prilika, koje su udesile dase bolesti i štetočine gomilaju. Najviše
problema donela je tuta apsoluta. U suštini septembar je udarni za pripremu zimnice, ali je nepisano pravilo da je onom ko prodaje jeftino, a onom ko kupuje skupo. Ovih dana je velika navalica, žuri narod valjda i zbog najave novog talasa korone da spremi. Mada, kvalitet je ipak ono što određuje cenu. Ja bih voleo da je moja paprika 30-40 dinara i da mogu svi da je kupe, ali je ove godine bilo mnogo više ulaganja, mnogo više problema u proizvodnji i mnogo manji prinos. Ja sam brao i po deset tona paprika, ove godine teško da će biti pola od toga, - priča nam Kosta.Slađana Doković iz Obrve, kod Kraljeva,
duže od 15 godina bavi se proizvodnjom paprike. Od 2 hektara ostalo joj 20 ari upotrebljive robe. ,,Nije joj bilo spasa bukvalno je poparena u roku od dva-tri dana.
Muka, radiš nekoliko meseci i kada dođe do ruku sve ode! Nikada se ovo nije dogodilo.” Povrće ima sličnu cenu kao i prošle godine, sem paprike, koja je opet poskupela. Ona je čini se zasad najveći problem za ljubitelje domaće zimnice. Prodaja nije kao ranijih godina, potrđuje Milica Stanojlović iz trsteničkog kraja, koja godinama ima tezgu na pijaci u Kraljevu.
,,Narod se trudi da kupi, malo je poskuplja za njihov džep. Ima i onih što kupe spremnu zimnicu. Birkaju, cenjkaju se. Šta ćeš ova korona proizvela novu krizu. Sve manje je para, osetimo mi prvi na pijaci. Sad kada spreme zimnicu, kupovaće na vezicu”.
Na zelenim pijacama potrošači trenutno za najkvalitetniju papriku moraju da izdvoje od 90 do 150 dinara. Paradajz od 50-80, boranija do 150, luk od 30-
50, plavi patlidžan 80, šargarepa 30-60, krastavac 70-100, dok su najeftiniji kupus I tikvice koje možete pazariti i za 30 dinara. Na tezgama sve miriše, šareno, ukusno, domaće. Aleksandar Lukić, deset godina ima tezgu na Zelenoj pijaci. Potvrđuje naše sumnje, nema para, nema robe.
,,Cena je viša za sigurno 30% možda i više u odnosu na lane. Međutim, i kvalitetne robe je manji za isto toliko posto u odnosu na prošlu godinu. Ono što vredi mora da ima višu cenu. Ko će da strada, ko će da opstane? Trgovci su opet na najmanjem gubitku, ako pošteno govorimo. Proizvođač se namuči da ga doveze do pijace. Sve to košta i on mora da ga proda da bi se pokrio. Kupci moraju da kupe, narod nešto mora da jede. Onda sledi drugo pitanje, kako se hranimo? Zimnica je sada prioritet. Kasnije opada interesovanje”- zaključuje Aleksandar.
I dok se na tezgama birka u kese, na kvantašu se meri na kutije, ili džakove. Roba svakojaka, pa po tome vredi i kantar. Za klasu prvu, treba izdvojiti skoro pa isto kao na tezgama, ali smo se uverili da ima zaista odlične robe. Paprika je i ovde lider prodaje. Sve ostalo valjda čeka malo temperaturno zahlađenje, ističe prodavac, Vesna Jakovljević.
,,Rod na otvorenom je prepolovljen, to je uticalo na cenu. Pogotovo u leskovačkom kraju, koji je najbitniji za snabdevanje našeg tržišta. Najviše se prodaje crvena paprika i paradajz. Kvalitet je dobar, ima dosta prve klase, ali je neće biti koliko smo je imali lane. Naime, maj i jun su bili hladni i kišoviti, i to je uticalo na količinu roda. Tek što je prošao prvi talas korone, i nebo se urotilo protiv nas, pa su i polja bila pod vodom. Kažu u Srbiji jedna nevolja nikad ne ide sama. Šta ćeš, narod kupuje i ako je skupo, mora da se jede ali robe nema, nema kvalitetne robe kao ranijih godina kaže naša sagovornica”.
Pokušavamo da saznamo i od najmlađeg prodavca na pijaci, Jovane Denić, koja je paprika najbolja za ajvar. ,,Dukat, najbolja za ajvar, izdašna, dobro
se ljušti, ima lepu boju, dobar ukus. Jeste najskuplja, ali i najbolja. Kupuje narod, neko manje neko više. Pitaju, ne znaju svi da razlikuju ovu sortu, pitaju i kupuju. Biće zimnice, biće ajvara”, sa osmehom pojašnjava ova mlada devojka koja i sama voli da priprema ,,srpski kavijar”.
Kada su krajem marta gradovi po Srbiji počeli da zatvaraju pijace zbog epidemije korona virusa mali proizvođači, povrtari više nego voćari našli su se u nebranom grožđu. Nažalost sudbinu proizvođača i zakupaca na kraljevačkoj pijaaci deli i ovo javno preduzeće. Petak je Kraljevčanima sinonim za pijačni dan. Minulog petka slika ovdašnje pijace nije ni izbliza negdašnjih slavnih dana. I dok su pijace koje su na otvorenom zatvorene, narod je nateran u redove po supermarketima kako bi se snabdeo, najčešće za celu nedelju. Potez koji je tada bio nelogičan, a ni sada nije ništa razumljiviji, jer je zatvaranje pijaca
uništilo male i srednje povrtare, voćare kojima su pijace glavni izvor gde mogu robu da ponude i dođu do nekog novca,,Pijaca Kraljevo je zbog planetarnog
problema morala da deluje kako tako lokalno. Nisu pomogle ni nove tezge, jer je dobar deo zakupodavac imao znatno stariju ličnu kartu. Izvesno vreme pijace nisu ni radile, to će svakako ostviti posledice i na investicioni program, od koga se ove godine odustalo, jer nam je bio prioritet tekuće poslovanje. Inače primetno je i znatno manje robe. Kvantaš kraj Ibra je nekada bio najveći trgovinski lanac na otvorenom. Transfer roba je prilično posustao. Robe nema, jer je delom propala na njivama. Izvoz i platežna moć su takođe kumovali ovakvom stanju”- kaže Srećko Bojanić, upravnik Pijace u Kraljevu.
Do kraja godine ostaje poslednja dekada i nade da će sumirani rezultati za sve u ovoj priči biti bolji. Vole ljudi pijacu, imaju svog prodavca, stanu da popričaju. Pijaca je bila i ostala mesto gde se svi osećaju nekako svojim. A cene ko cene, vazda je onima što prodaju jeftino, dok onima što pazare skupo. Važno je da smo malo relaksirani, mada sudeći po maskama na licima prodavaca, oprez nije na odmet.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Pred stočarima je važan posao, žetva kukuruza i priprema silaže koja predstavlja važno hranivo za mlečna goveda, naročito u zimskom periodu.
Momenat ubiranja kukuruza je od velikog značaja jer je osnovni cilj siliranja čuvanje hranljive vrednosti , od čega zavisi i uspeh stočarske proizvodnje na gazdinstvu. Ovo ističe Radovan Padejski, vlasnik farme iz Perleza, na kojoj je oko 200 muznih grla holštajn frizijske rase i sa koje se decenijama isporučuje mleko ekstra klase za zrenjaninski „Mlekoprodukt“."Ove godine je kukuruz veoma dobar, očekujemo prinos od oko 60 tona po hektaru. Posejali smo ga na oko 20 hektara, u pitanju su kasnostasni hibridi iz grupe FAO 700. Iskustvo govori da od lošeg kukuruza nema dobre silaže", kazao je Padejski kog smo ovih dana zatekli u radu sa sinom Stevanom a uoči značajnog posla, žetve silažnog kukuruza."Najvažnije je da se odredi momenat prave zrelosti kukuruza. Bitna je i tehnologija pripreme silaže a moja uloga je da nakon žetve kukuruza širim silažnu masu po deponiji, da se ona dobro ugazi bagerom i traktorom kako bi se proces konzervacije što bolje obavio. Na ovaj način hrane treba da bude dovoljno za pola godine", rekao je dvadesetogodišnji Stevan.Na farmi Padejski se bave poluintenzivnim mlečnim govedarstvom. To znači da krave polovinu godine provode na ispaši a ostatak na jaslama. Naročito za taj period je i namenjeno kabasto stočno hranivo , silaža, zbog čega je od izuzetne važnosti kvalitetne konzervacija silažnog kukuruza.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/priprema-silaze-vaznog-stocnog-obroka_1158920.html

Krajem proleća, na kratko smo osetili olakšanje i pomislili da se situacija sa virusom korona stišava. Počeli smo da planiramo letovanja na moru, međutim nagli zaokret na gore menja mnogima planove, a ipak bismo da negde letujemo i da otputujemo.

Evo prilike za seoski turizam. Ako se neko dvoumi ili je nekad planirao da ulaže u ovu vrstu turizma, sadа bez dvoumljenja može da investira u nju. Svakodnevno nam pristižu različite informacije, ne znamo više šta je laž, a šta istina, ali jedno znamo sigurno - stanovništvo u vreme pandemije posvećuje više pažnje zdravoj ishrani, više boravi u prirodi i posećuje izletišta. Izuzetna je prilika ako imate uslove da pokrenete ili preuredite svoje imanje za seoski turizam.U početku se može krenuti sa manjom površinom, sa ili bez par kreveta za noćenje, sa ponudom domaće hrane. Mnoge zanima život i rad na selu. Pojedine goste ne interesuje samo razgledanje prirode i imanja, neki bi želeli da se uključe u sam rad pojedinih aktivnosti, na primer mnogi žele da probaju da voze traktor, kose ručno kosom, kupe seno, muzu kravu, pletu, tkaju. Sve to može da se predstavi i markentinški uobliči na obostranu korist i zadovoljstvo.

Sve je više ljudi koji žele da proizvode hranu za sebe, a ne znaju kako bi počeli sa tim. Možete održati čak i neke kurseve o proizvodnji zdrave hrane, kao i kurseve iz kućne radinosti (vezenje, pletenje, heklanje, tkanje) u sklopu turističkog aranžmana.

Mnogo je pozitivnih primera seoskog turizma i kod nas i u okruženju, treba samo malo biti kreativan i dosetljiv. Veliki je broj veoma uspešnih ljudi i domaćinstava u seoskom turizmu.

Možete čak jedan deo postaviti kao izložbeni za staro posuđe, posteljinu, ručne radove, narodnu nošnju, oruđa da izgleda autentično i kako bi bili što primamljiviji.Osim smeštaja, hrane, okoline, treba osmisliti i mogućnosti za izlete i rekreaciju, da bi se gost dobro osećao i uživao.

Evo nekoliko saveta za ona poljoprivredna gazdinstva koja, dakle, imaju već zasnovanu poljoprivrednu proizvodnju, a žele da se posvete i ruralnom turizmu izdavanjem soba i primanjem gostiju.

Kao prvo mora da se razdvoji ekonomsko dvorište od kuće i dvorišta koje će koristiti gosti, jer ako domaćin poseduje neku farmu da se neugodan miris ne bi širio do soba gde će biti smešteni gosti. Postoje i sredstva koja nakon tretiranja stajnjaka delimično neutrališu miris. Ekonomsko dvorište možete da odvojite zidovima građenim od starinskog materijala (pečene cigle), a uz njega posaditi puzavice da sve bude podređeno uživanju i da sva čula uživaju. Za svaku gradnju ograde ili sličnog, koristite prirodne materijale na primer drvene ograde.

Ukrasno bilje i grmove treba saditi u skladu sa prostorom. Uvek je bolje zasaditi ekonomski isplative ukrasne grmove kao što je lešnik, jer njegova krošnja pravi hlad, plodove konzumiramo, a ujedno je i dekorativan, zatim jorgovan, jasmin osim što su atraktivni, šire i opojni miris.

Travnjak je osnova svih uređenih dvorišta pa njemu treba posvetiti posebnu pažnju. Takođe bi o otpadu trebalo voditi brigu. Poželjno bi bilo razvrstavati organski od neorganskog otpada, da domaćin ima razvijenu ekološku svet koju će prenositi na goste. U određenom uglu svog imanja bilo bi dobro da sakuplja organski otpad i da na taj način pravi kompost - organsko đubrivo.

Uvođenjem ruralnog turizma poljoprivredna gazdinstva bi sebi obezbedila dodatni izvor prihoda. Na ovaj način se utiče na razvoj i očuvanje ruralnog područja i sela generalno sa svim svojim vrednostima, a zar nam to nije cilj - očuvanje lokalnog identiteta, tradicije i običaja?

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2945706/kako-pripremiti-domacinstvo-za-seoski-turizam

U narodu je glatkonoška (Boletus Queletii) slabo poznata vrsta gljiva. Najčešće je narod smatra za ludaru što ona svakako nije niti na nju liči. Gljiva je vrlo ukusna ali je neophodno voditi računa da je sirova otrovna (može izazvati stomačne tegobe) te da ju je neophodno, pre kozumacije, termički obraditi.
Opis gljive
Šešir: 5-15 (pa i do 25) cm širok, poluloptast, kod starijih primeraka otvoren, za suva vremena baršunast a ljigav kada je vlažno i kišovito. Boja je crvenkasto maslinasta, ali više maslinasta, često vrlo tamna, na pritisak menja boju u teget. Od sve tri slične vrste ova ima najcrveniji šešir, mada to treba uslovno prihvatiti.
Cevčice: slobodne (ne dotiču stručak), žute do žutozelene, po površini crvene i krvavao crvene. Na pritisak menjaju boju u plavu. Spore su maslinasto smeđe.
Stručak: od 5 do 15 cm visok i 1 do 4 cm debeo, pun, tvrđi od mesa. Na stručku nije moguće videti mrežicu niti bilo kakvu drugu ornamentaciju što ovu vrstu jasno razdvaja od druge dve slične. Boja stručka je žuta do crvena u donjem delu stručka (u zadnjoj trećini).
Meso: debelo, žuto, sivožuto, na vazduhu pri svežem preseku intenzivno poplavi sa zelenom primesom. Vrlo retko ga napadaju crvi. Miris nije izražen a ukus joj je prijatan, pomalo slatkast.
Stanište i vreme rasta: hrast i bukva, eventualno druga belogorica, mada je ja van ove dve vrste šuma nisam nalazio; raste leti i rano u jesen.
Upotreba: gljiva je vrlo ukusna ali je neophodno voditi računa da je sirova otrovna(može izazvati stomačne tegobe) te da ju je neophodno termički je obraditi. Pojedini autori preporučuju da se pre upotrebe gljiva blanšira 15-20 minuta, međutim ja sam je jeo i bez prethodnog kuvanja samo sam vodio računa da je najmanje 25 minuta na vatri. Inače pri termičkoj obradi meso vraća boju iz tamnoplave u osnovnu žutu.
O mogućim zamenama možete videti u mom napisu o kovari (B. Luridus). Na fotografiji se mogu videti sve tri vrste jedna do druge. Sve fotografisane gljive su
ubrane u hrastovoj šumi početkom juna prošle godine. Ako se pažljivo zagleda mogu se uočiti razlike, mada sa stanovišta gastronomije to i nije bitno, pošto velike razlike u upotrebnoj vrednosti između navedenih vrsta nema.

Izvor: Agrbiznis magazin

Jesen je vreme kada se priprema zimnica za predstojeće hladne dane. Zbog brojnih obaveza na poslu i u kući, savremene domaćice često nemaju vremena za pripremanje zimnice. Ima i onih koje nisu dovoljno vešte za šporetom pa ne umeju da je naprave onako kako su nekada činile naše majke i bake. Često je presudan i finansijski momenat, jer kada se sabere kupovina voća i povrća na pijacama, pa doda utrošeno vreme i struja ispada da je jeftinije kupiti gotovu zimnicu kod proverenog prodavca. A svaka ušteda u kućnom budžetu dobro dođe.
Ukoliko još uvek niste odlučili da li da sami pravite zimnicu ili da je kupite trebalo bi da znate kakve su cene sirovog povrća na pijacama. Kilogram kupusa je
od 50 do 70 dinara, karfiol od 80 do 100, crni luk od 60 do 80, dok je cena belog luka od 500 do 700 dinara po kilogramu. Paradajz je od 110 do 150, a krastavci od 80 do 100 dinara. Kada sve stavite na papir i saberete lako ćete izračunati da li vam se više isplati da zimnicu sami pripremate ili kupite već gotovu.
Kako god da odličite valja znati da kvalitetnu zimnicu po pristojnim cenama možete kupiti i na beogradskim pijacama u okviru manifestacije „Karavan zimnice“. Već četvrtu godinu za redom JKP „Gradske pijace“ organizuje ovu manifestaciju koja se pokazala kao vrlo uspešna. Do sada je održano preko 80 pijačnih karavana na beogradskim pijacama. Osnovna ideja i cilj ovog projekta je da se karavan „provoza“ po pijacama koje posluju u sistemu
preduzeća kako bi građani imali mogućnost da kupe kvalitetnu i domaću zimnicu pravih poljoprivrednih proizvođača na pijaci u komšiluku.
Prvi karavan zimnice u sezoni 2019/20 održan je od 18. do 20. oktobra na novobeogradskoj pijaci „Blok 44“, gde se predstavilo preko 15 poljoprivrednih
proizvođača iz raznih delova Srbije. Ponudili su različite vrste zimnice, ali i neke nove i neobične ukuse. Pored nezaobilaznog specijaliteta zimskih i prazničnih
trpeza - ajvar pripremljen na smederevcu, na tezgama se mogla naći i turšija, ali i različite vrste džemova i marmelade. Bilo je tu i neobičnih ukusa kao što je džem od ljutih papričica ili drena, turšija od žutog grožđa i luka… Kako kažu u JKP „Gradske pijace“ i u narednom periodu „Karavan zimnice“
biće dostupan svim sugrađanima i to na zemunskoj i Đeram pijaci, kako i na Zelenom vencu. Ukoliko se dogodi da zimnicu pojedete pre vremena nema razloga za brigu, jer će manifestacija trajati i tokom zime 2020. godine. Cene su šarolike, ali kako kažu potrošači pristupačne. Tako, recimo, tegla domaćeg ajvara košta 600 dinara, kiseli krastavčići su 150 koliko košta i flaša soka od domaćeg paradajza, dok je tegla pekmeza od šljiva ili kajsija između
300 i 400 dinara.
Saveti za pripremu
Ukoliko ipak više volite da zasučete rukave i sami pripremite zimnicu za svoju porodicu svaki savet dobro dođe bez obzira koliko je domaćica iskusna. Prvo i
osnovno pravilo prilikom pripreme zimnice je izbor potrebnih namirnica. Birati isključivo zrelo, zdravo, čvrsto i sveže voće ili povrće. Dobro ga oprati pod mlazom hladne vode i ostaviti ga da se ocedi. Pre pripreme očistiti ga od zaostalih peteljki ili bilo kakvog oštećenja čime ćete sprečiti da vam se zimnica pokvari. Nekada se zimnica pripremala u livenim, tučanim i bakarnim šerpama. U njima se toplota ravnomerno raspoređuje i manji je rizik da će, recimo, džem ili ajvar zagoreti. Široka, plitka šerpa je obavezna.
Ukoliko pak koristite emajlirano posuđe važno je da nigde ne bude oštećeno. Za mešanje prilikom kuvanja zimnice koristite drvene varjače sa što dužom drškom, jer ćete lakše mešati džem ili ajvar i izbeći opekotine po rukama. Mnoge domaćice često su u dilemi da li da koriste konzervans ili ne. Pobornici zdrave ishrane su veliki protivnici, dok stručnjaci kažu da, ukoliko se koristi u minimalnim količinama (jedan gram konzervansa na kilogram
voća ili povrća) nema štetan efekat po ljudsko zdravlje. Odluka je ipak na vama.
Da biste izbegli da vam se zimnica pokvari obavezna je sterilizacija svih tegli, poklopaca i flaša koje koristite. Nakon što ste ih oprali toplom vodom i deterdžentom, te dobro osušili, poređajte tegle ili flaše u rernu uključenu na 100 stepeni na 15 minuta. U tako čiste i sterilisane tegle i
flaše sipajte pripremljenu zimnicu. I mali savet. Nikada ne puniti tegle i boce do vrha, neka ostane dva centimetra praznog prostora kako bi, što bi rekle naše bake, džem ili ajvar mogao da „diše“. Zimnica se čuva na hladnom, tamnom i suvom mestu kao što je podrum, suteren ili ostava.
Bez obzira koliko ste se trudili oko zimnice i sve radili po receptu postoji mogućnost da se na domaćem džemu ili ajvaru nahvata plesan. Stručnjaci upozoravaju da plesni koje se formiraju na vrhu proizvode mikotoksine koji su prisutni u celoj tegli.
Tu ne pomaže ni ponovno kuvanje, pa je najsigurnije takav džem ili ajvar baciti.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Nakon letnjeg perioda proizvodnje potrebno je očistiti plastenike i pripremiti ih za naredni proizvodni ciklus. U Leskovcu, našem najvećem proizvodnom centru
kada je reč o plastenicima, pune su ruke posla. Nakon dve kulture koje se gaje u toku jedne proizvodne godine, umesto treće kulture bi trebalo odmoriti zemljište, odnosno izvršiti kompletnu pripremu za naredni proizvodni ciklus.
Po pravilu u toku jedne proizvodne godine idu dve do tri gajene kulture, a u zavisnosti od toga da li se radi o paradajzu, salati, paprici, krastavcu, opet sve zavisi i način pripreme ali i vreme kada se plastenik priprema za proizvodnju. Svakako da od cene i zahteva tržišta najviše zavisi za koji vid proizvodnje će se proizvođač odlučiti. Nakon čišćenja i izbacivanja starih i sasušenih biljnih ostataka, treba pravilno obraditi i pripremiti zemljište za narednu kulturu.
U uslovima intenzivne proizvodnje, često u slučaju monokulture ili pogrešnog izbora plodoreda, povrtari se susreću sa brojnim problemima koji se direktno tiču
zemljišta, pa je uglavnom na kraju sezone, nakon iznošenja biljnih ostataka, potrebno izvršiti dezinfekciju zemljišta.
Postoji više preparata koji se mogu koristiti u tu svrhu, a ujedno daju odlične rezultate u procesu dezinfekcije. Jedan od takvih preparata je na bazi Dazometa-fumigant, koji se može primeniti, kako na otvorenom polju, tako i u plastenicima i staklenicima. Pri primeni ovog preparata, koji se primenjuju u mikrogranulama, neophodno je pripremiti zemljište isto kao za setvu. Ako se desi da imamo situaciju kao što je ove sezone gde su se visoke jesenje temperature bez padavina gotovo pa ustalile, zemljište je samo po sebi suvo.
Nephodno je navlažiti zemljište od 60 do 70 % vlage, a zatim rasturiti granule preparata ravnomerno na celoj površini. U procesu dezinfekcije je neophodno zemljište pokriti folijom i držati od 7 do 35 dana u zavinosti od temperature. Vrlo je bitno napomenuti da neadekvatna količina vode može dovesti do slabe
aktivacije preparata.
Pored toga, postoje i preparati čije dejstvo značajno utiče na nematode, mnoge zemljišne patogene. Jedan od takvih preparata je na bazi Metam-sodiuma.
Potencijalni problemi koji se javljaju pri dezinfekciji zemljišta mogu biti u vidu postojanja patogena koji su otporni pa prežive tretman preparatom, tako da je
takođe veoma bitno stvoriti uslove koji će biti nepovoljni brzoj rekonolizaciji i ponovnom razmnožavanju patogena.
U povrtarskoj proizvodnji oduvek su se dosta koristila organska đubriva – stajnjak, treset i kompost, a u novije vreme se dosta koriste i veštačka đubriva sa kojima se može tačno nadoknaditi deficit određenih elemenata u zemljištu. Za ove namene bilo bi poželjno uraditi preciznu analizu zemljišta i na osnovu nje izvršiti đubrenje.
Povrtari na jugu Srbije nakon obrade zemljišta uglavnom koriste stajnjak za nadoknadu organskih materija. Stajnjak sam po sebi obiluje makro i mikroelementima a u isto vreme obezbeđuje zemljište organskom materijom. Pravilno provetravanje, optimalan broj biljaka po jedinici površine, odvodnjavanje zemljišta i pravilan izbor plodoreda, regulacija pH vrednosti, su neke od mera koje smanjuju broj i aktivnost patogena.
Ako se isti problemi javljaju nekoliko proizvodnih sezona za redom, mnogi proizvođači su se odlučili da promene način gajenja. Oni su sa zemljišnog prešli
na bezzemljišni-hidroponika te su na taj način prevazišli prisustvo bolesti i štetočina. Prilikom izbora plastenika poželjno je voditi računa o materijalima od kojih je
na primer folija i svojstvu koje pokazuje prilikom proizvodnje. Najbolje bi bilo koristiti plastenike koje imaju takve folije sa kojih ne kaplju kapi kondenzovane vode. Na ovaj način se značajno utiče na rasprostranjenost štetnih mikroorganizama u plastenicima.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Jesen je vreme kada se ubiraju plodovi i priprema zimnica. Bez obzira da li je pripremate sami po bakinim receptima, kupujete na pijaci kod proverenog prodavca ili u supermarketu, po neki savet uvek dobro dođe. Odkada je sveta i veka ljudi su pokušavali da pronađu načine kako da sačuvaju namirnice. Zimnica je jedan od najstarijih načina konzervisanja hrane, odnosno način da se hranljiva svojstva sezonskih namirnica sačuvaju za upotrebu van sezone. Konzervisanje se može vršiti sušenjem, zaslađivanjem, kiseljenjem u zavisnosti da li je u pitanju voće ili povrće. Za bogatu i kvalitetnu zimnicu, ako je pripremate sami, osim proverenog recepta, postoji nekoliko osnovnih pravila. 

Koja su to pravila, koje su mane i prednosti konzervansa, šta uraditi kada se, recimo, na džemu uhvati plesan možete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

IZVOR:Agrobiznis magazin

Početkom meseca septembra, pčelar mora ustanoviti, koja su društva sposobna za zimu, a koja nisu. Neophodno je utvrditi količinu hrane u košnicama, i vršiti dopunu zaliha, koje su neophodne za hladne dane. Pčele u ovom mesecu sakupljaju slatke sokove od šljiva i drugog jesenjeg voća i grožđa, prerađujući ih u med. Takav med nije dobar za zimovanje pčela, pa se nastavlja kontinuirano prihranjivanje zajednica. Matica polaže sve manje jaja, gde se količina smanjuje na oko sto komada dnevno.

Pregled svakog društva treba da se obavi u čistom odelu. Neprijatni mirisi poput alkohola i parfema, deluju pogubno na pčele. Društva koja nemaju maticu ili imaju lažnu maticu, nisu sposobna da prežive zimu i treba ih odstraniti. Ako je pčelinje društvo bolesno ili ako je primećena pčelinja kuga, neophodno je da se društvo uništi gušenjem. U septembru se seje uljana repica, industrijska kultura, koja je jedan od najznačajnijih pčelinjih paša. U ovom mesecu nema pčelinje paše, ali bela detelina u slučaju kišnog septembra može lučiti nektar.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u štampanom izdanju Agrobiznis magazina za mesec avgust. 

Prva urbana košnica i u našem gradu

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/2870-prva-urbana-kosnica-i-u-nasem-gradu

Kako otkloniti stres kod pčela?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/2839-kako-otkloniti-stres-kod-pcela

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31