Novi tropski talas doneo je nove probleme poljoprivrednicima, koji se sada nadaju da im suša neće upropastiti ono što još ima potencijal da rodi.

Ministarstvo poljoprivrede poručuje da ne postoji opasnost od nestašica kada je domaće tržište u pitanju. Prema sadašnjim procenama, smanjenje prinosa može da utiče samo na izvoz.

Nema njive u Srbiji na kojoj kukuruz danas izgleda dobro kao prošle godine. Visoke temperature u vreme kada kukuruzu najviše treba voda već sada utiču na prinos. 

“Mi imamo njive, parcele gde je kukuruz jedva do metra dostigao ili malo preko metra, gde nema oplodnje, svila sad se već vidi da je zakržljala, polena više nema, pitanje je šta raditi s tim”, kaže Milisav Stojaković iz Instituta za povrtarstvo Novi Sad .

“Jedan od važnih načina iskorištavanja kukuruza je proizvodnja stočne hrane, vrlo kvalitetna silaža se proizvodi od kukuruza ali za to je potrebna biljka normalne visine. Nažalost ukoliko klipa nema, ukoliko je biljna masa ispod metra ili na nivou metra teško da od toga može se napraviti bilo kakva silaža kvalitetna”, kaže on. 

Suša je umanjila i prinos pšenice. Ali i povećala cenu. 

“Kada govorimo o pšenici sve je završeno, sve je poznato. Mi smo imali prosečnu godinu sa daleko manjim prinosima u odnosu na prošlu koja je bila rekordna. Imajući u vidu da su nam viškovi za izvoz nešto manji nego prethodnih godina tržište je već na to odreagovalo i mi danas imamo cenu pšenice koja je između 17,3 i 17,5 po kilogramu a prošle godine u ovo vreme je cena bila za dinar i po niža”, kaže Vukosav Saković iz udruženja Žita Srbije. 

Situacija jeste ozbiljna, ali daleko od toga da je alarmantna poručuju u Ministartsvu poljoprivrede. 

“Možemo da sigurnošću reći da ove 2017. kukuruz neće dati rekordan rod a istovremeno sa sigurnošću možemo reći da taj rod neće biti ni katastrofalan odnosno neće biti na nivou onih katastrofalnih sušnih godina. I sigurno je da u ovom trenutku ne postoji nikakav pretnja od nekih nestašica. Napominjem da smo mi 2016. godine imali izrazito rodnu godinu, da smo izvezli negde oko 2,3 miliona tona, što praktično znači da mi ulazimo sa prelaznim zalihama od više od milion tona što će nam ove godine dobro doći”, kaže Željko Radošević, državni sekretar Ministartstva poljoprivrede. 

Vrućina ne odgovara ni soji ni suncokretu, ali su zasejani na daleko većoj površini nego prošle godine pa će se tako kompenzovati loš rod. Već sada se prognozira i smanjenje prinosa slatkog korena- šećerne repe.

Izvor: www.b92.net

Veliki broj genetskih i paragenetskih faktora utiče na prinos mleka, a u manjoj meri na promenu sastava mleka. Među najznačajnije faktore ubrajaju se rasa, veličina grla, laktacija, dužina života krave, ishrana u toku laktacije i perioda odgoja podmlatka, način muže, kao i zdravstveno stanje krave. Postoje velike razlike u rasama u pogledu proizvodnje mleka i mlečne masti. Na našim prostorima gaje se dve rase. Jedna od njih je simentalska, odnosno domaća šarena rasa, koja prosečno proizvodi oko 4.000 kg mleka sa 3,8% mlečne masti. Na drugom mestu je holštajnsko-frizijska, odnosno crno-bela rasa, koja prosečno proizvodi 6.000 kg mleka sa 3,8% mlečne masti. Krupnija grla sa sličnom naslednom osnovom, daju više mleka od krava lakšeg tipa, što ukazuje na pozitivnu korelaciju između veličine životinje i proizvodnje mleka.

Povećanje telesne mase krava od 1% utiče na povećanje mleka od 0,7%. Promene u toku laktacije su velike. Posle dostizanja 30-50 dana od početka laktacije, količina mleka je u stalnom opadanju, sve do zasušenja krave. Krava povećava svoju laktacijsku mlečnost sa oko pet godina starosti. Od pete do osme godine mlečnost stagnira, nakon čega konstantno opada.

Veliki uticaj na mlečnost ima i starost junica na prvom teljenju. Rano teljenje može da ima negativne posledice na mlečnost, ako su junice ušle nerazvijene u proizvodnju mleka. Kvalitetnom ishranom i razvojem junica, moguće je ostvariti dobru mlečnost kod krava. Po mnogobrojnim ispitivanjima, povećano učešće koncentrata u suvoj materiji obroka povoljno deluje na dnevnu mlečnost. Neke biljke, kao što su uljana repica i korovske biljke, mogu da utiču na miris, ukus i izgled mleka. Veoma je bitno napomenuti, da neki lekovi kao i pesticidi i insekticidi, mogu nepovoljno da utiču na strukturu mleka. Na prinos mleka u velikoj meri utiče i način muže.

Na početku muže procenat mlečne masti je nizak, a zatim raste do kraja muže, kada je količina mleka najmanja. Povećanjem broja muža, raste i količina namuženog mleka. U tri muže, u odnosu na dve, proizvodi se više od 15 % do 20 % mleka. Sa druge strane, veći broj muža povećava troškove rada. U toku laktacije, dolazi do promena u sastavu mleka. Povećava se procenat mlečne masti i proteina, dok se procenat laktoze ne menja. Zdravstveno stanje krave je od velikog značaja za proizvodnju mleka, priplodnog podmlatka, kao i goveđeg mesa. Ishrana krava u velikoj meri utiče na reproduktivnu sposobnost. Najveće problem sa plodnosti imaju visokomlečne krave. Ako su potrebe krava u hranljivim materijama veće, u praktičnoj ishrani se češće čine greške.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina za mesec jul. 

Koja je najrentabilnija ishrana za ovce u toku letnjeg perioda? Da li treba obezbediti prihranu? 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/ovcarstvo/item/2734-saveti-za-ishranu-ovaca-u-letnjem-periodu

Kako prepoznati toplotni stres kod mlečnih krava? Da li dolazi do smanjne količine mleka po grlu?

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/govedarstvo/item/2741-kako-prepoznati-toplotni-stres-kod-mlecnih-krava

 

Sumirajući rezultate ovogodišnje žetve PKB-ovi ratari su zadovoljni prinosom pšenice od 6,92 tona po hektaru. Sa 3.204 hektara u silose je smešteno 22,161 tona zrna pšenice. Prinos za ponos od 8,82 tone, sa 411 hektara i ove godine ostvarili su ratari  na imanju “Lepušnica”. Prosečnan rod hlebnog žita u Srbiji kreće se od 4,3 do pet tona po hektaru. Odlični prinosi u PKB – u postignuti su primenom kompletne agrotehnike, novijeg sortimenta i povoljnih vremenskih prilika koje su pogodovale rastu te kulture.

Žetva je protekla bez većih kvarova kombajna i bez većih zastoja.  

Prinos tritikalea od 6,12 tone po hektaru kreće se u okvirima petogodišnje proseka PKB-a, ječma 5,62 tone po hektaru, što je za nekih 3,5 odsto manje od petogodišnjeg proseka (5, 82 tone). Prinos raži od 5,85 tona je takodje manji za  isti procenat od petogodišnjeg proseka (6,06). Posle žetve ratari vredno prikupljaju slamu za potrebe stočarske proizvodnje. U toku je baliranje pšenične slame i slame koja je preostala posle žetve tritikalea i raži.

-Najaviše posla u žetvi i baliranju slame bilo je za radnike “Brazde”, koji su udarna snaga PKB-a, kad je mehanizacija u pitanju. I pošto se radovi u poljoprivredi ili preklapaju ili nadovezuju, posle odnošenja slame, u toku je rasturanje i zaoravanje stajnjaka. Do 21. jula rasturen je na  213 hektara, taj posao prati zaoravanje, tanjiranje. U toku su pripreme za setvu jesenjih kultura, prvenstveno lucerke i uljane repice – kaže Božidar Marković, glavni inženjer za melioraciju zemljišta u PKB-u.

 

DVA MESECA SUŠE NA SEVERU

Na njivama PKB-a završen je treći otkos lucerke i pri kraju je baliranje sena, koje se odnosi s njiva. Suša je već počela da uzima svoj danak. Posečan prinos sena u trećem otkosu je 1,4 tone, što je manje nego prošle godine. U toku je košenje  četvrtog otkosa lucerke na Kovilovu, a do 21. jula je skinuto stotinak hektara.

Borba jarih useva sa žegom nastavlja se i krajem jula. Okopavine bolje izgledaju na južnim gazdinstvima. Kukuruz je u fazi mlečne zrelosti i biljke su manjeg habitusa, tako da će ratari ove godine ranije pripremati silažu, a prinos će biti manji nego prošle godine. Deficit vlage koji traje još od zime nastavljen je tokom proleca i leta. U zimskom periodu, od novembra do februara palo je 50 litara kiše, što je samo jedna trećina ili jedna četvrtina padavina od proseka. Zimske rezerve vlage su na minimumu. Žega je izraženija na severnim imanjima (“Prelaz”, “Pionir”, “Dunavac” i “Čenta”) gde će biti umanjenijii prinosi, zbog peskovitog zemljišta koje brzo izgubi vlagu kad je temperatura visoka. Na južnim imanjima (“Padinska”, “Kovilovo”, “Lepušnica” i “Mladost”), gde je ritska crnica teža za obradu, bilo je više padavina pa je bolje stanje useva. Ali i na severnim imanjima  obilnija kiša nije pala dva meseca.

 

NAVODNJAVANJE PUNIM INTEZITETOM

-Intezivno navodnjavanje useva u PKB-u traje od maja. Koristi se sva raspoloživa oprema, koja obuhvata oko 15 odsto obradivih površina. Manje padavine i visoke temperature odraziće se na prinose ratarskih kultura. Mašine za zalivanje rade punim kapacitetom, kako bi se, kolko tolko, izborili sa sušom. Najviše navodnjavamo semenski kukuruz, pošto se završio proces oplodnje i trenutno je u toku nalivanje zrna, zatim deo šećerne repe, soje i useve iz druge setve. Imali smo malo zastoja u snabdevanju vodom, kvarova mašina koje nas prate, iskakanja jedne crpne pume na Kišvari što je dovelo do pada vode u kanalskoj mreži. To je samo jedan u nizu problema koji prati posao na terenu – kaže Marković.

Zaštitari tretiraju semenski suncokret, prate bolesti semenskih useva i suzbijaju grinje u soji. Očekuje se redovan tretman protiv cerokospore na šećernoj repi, time se  sezona zaštite bilja polako privodi kraju.

U avgustu ratare očekuje pripremanje silaže, a u toku je servisiranje prikolica i kombajna. Čeka ih posao velikog obima, možda veći nego žetva pšenice.

Izvor: „POLJOINDUSTRIJA“

 

U junu je palo 70 odsto manje kiše od proseka za ovaj mesec. Nedostatak padavina, uz tropske temperature, loše utiče na gotovo sve poljoprivredne kulture.

U Privrednoj komori Srbije kažu da je još rano za procenu eventualnog manjka prinosa.

Prema podacima PKS-a, vremenske prilike u prethodnom periodu pogodovale su bolestima, ali i štetočinama, pa je zaštita na poljima bila intenzivna, pišu Večernje novosti. 

“Visoke spoljne temperature povoljno su uticale na gubitak vlage strnih žita, koje su na kraju voštane zrelosti, što je pozitivno sa stanovišta čuvanja hlebnog zrna”, navode u PKS. 

“Kukuruz je u različitim fazama metličenja i svilanja, a na osnovu podataka sa terena uočeno je da su biljke kukuruza uspele da formiraju klip, a da je na ranijim setvama oplodnja ostvarena”m kažu u PKS. 

Soja je trenutno najosetljivija na nedostatak vlage i nisku relativnu vlažnost vazduha. Visoke temperature mogle bi da prekinu dalje formiranje mahuna i da utiču na smanjenje prinosa.

Izvor: www.b92.net

Uzgoj maline u Republici Srpskoj je isplativ i sve je više zasada ove kulture.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske kroz svetodavne službe nastoji svima koji su zainteresovani da pruži što kvalitetnije informacije o uzgoju ove kulture.

Viši stručni saradnik u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske Milovan Ćućić rekao je Srni da se većina poljoprivrednika odlučuje za manje zasade na površini do tri dunuma, i da je problem što nema zagarantovanog plasmana maline.

“Od prošle godine ostala je poprilična količina maline u hladnjačama. Hladnjačari su je prošle godine otkupljivali po ceni od 3,3 KM do 3,5 KM, da bi je za istu cenu i prodali”, naveo je Ćućić.

On smatra da je problem što je većina proizvođača u uverenju da se od zasada maline na manjoj površini od dunum ili dva može živeti.

“Proizvođač, koji nema neku veću površinu zasađenu malinom, može ostvariti samo dodatni prihod”, rekao je Đućić i dodao da uzgoj zahteva dosta fizičke radne snage u vreme berbe, ali da u osnovi nije preterano zahtevna kultura.

On je ocenio da poljoprivrednici u Srpskoj imaju ograničeno znanje o uzgoju maline, te se iz savetodavne službe Ministarstva trude da im prenesu znanje i ukažu na nove trendove u uzgoju.

On tvrdi da organski uzgoj maline nije manje isplativ, jer iako se radi o manjem prinosu, cena tako uzgojenog voća je viša.

“Malo proizvođača u Srpskoj se odlučuje za organsku proizvodnju, pogotovo sertifikovanu, jer je proces sertifikacije skup. Oni se uglavnom odlučuju za tradicionalan način proizvodnje, sa što manje korištenja zaštitnih sredstava i đubriva”, pojasnio je Ćućić.

Izvor: www.b92.net

Poljoprivredni stručnjaci zbog ovogodišnjeg mraza i manjeg roda višnje i šljive, a velike vegetacije preporučuju dodatne mere zaštite.

Proizvođačima voća u Topličkom okrugu preporučuju se dodatne mere zaštite kako bi obezbedili rod naredne godine.

"U voćnjacima gde blagovremeno nisu primenjene agrotehničke mere došlo je do stvaranja korova koji predstavlja potencijalni izvor patogenih bakterija", rekao je agenciji Beta savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivredno stručne službe Prokuplje Dejan Tonić.

On je istakao da je zbog toga potrebno obaviti međurednu obradu traktorskim rotofrezama do dubine od pet centimetara, u mladim zasadima oblačinske višnje pre berbe, a u starim posle branja.

"Zbog bujne vegetacije obavezno treba obaviti 'zelenu rezidbu' i grane koje su prerasle treba prekratiti na 2/3 dužine, a one koje idu ka unutrašnjosti krune, treba potpuno ukoloniti", kazao je Tonić i podvukao da se tom rezidbom stvaraju uslovi za obrazovanje rodnih pupoljaka za narednu godinu i obezbeđuje bolja osunčanost unutar krune.

Berba višanja u topličkom kraju počeće naredne nedelje, a ovogodišnji mraz i učestale prolećne kiše oštetile su najzastupljenije voćne kulture u tom kraju i umanjile ovogodišnji rod oblačinske višnje za 40, a šljiva do 90 posto.

Izvor: www.b92.net

Iako je proizvodnja suncokreta relativno jednostavna, bez previše zaštite i prevelikih ulaganja, otkupna cena ponekad pokrije samo troškove ulaganja.

Poljoprivrednici se za setvu suncokreta odlučuju zbog nešto manjih ulaganja u donosu na druge biljne vrste. Pojedini ga seju i na površinama većim od 10 hektara. Takva situacija je u platičevačkom ataru, koji je zbog sastava zemljišta idealan za proizvodnju ove uljane biljne vrste.

Naše zemljište je takvog sastava da odgovara suncokretu, za razliku od drugih mesta u rumskoj opštini. Upravo zbog toga ja svake godine sejem suncokret i zbog plodoreda, ali i dobrog prinosa. Uvek dobro rodi, a sada evo dobro izgleda iako je vreme bilo loše. Njiva je čista, sve sam uradio na vreme, pa očekujem dobar rod. Pod uslovom da vremenski uslovi budu povoljni – kaže Sava Milovanović poljoprivrednik iz Platičeva.

Oprezno u zaštiti protiv sirka

Usev na većini parcela sada dobro izgleda, a treba voditi računa o zaštiti protiv sirka. Nikako hemijske preparate protiv tog korova ne treba koristiti, ukoliko je krenula butonizacija, kažu stručnjaci.

Ono što je važno, kada su kišne godine i ima čestih padavina, poželjno je izvršiti jedno ili dva tretiranja sa fungicidima u fazi butonizacije i posle precvetavanja – kaže Gorica Kozobarić iz PSS Ruma.

Suncokret se na istoj parceli može bezbedno sejati svake pete godine, zbog nakupljanja prouzrokovača bolesti u zemljištu. Dobri predusevi za suncokret su pšenica i druga strna žita, kao i kukuruz. Posle kukuruza treba obratiti pažnju na ograničenja u izboru narednih useva posle primene pojedinih herbicida (atrazin, primisulfuron-metil, prosulfuron), koji mogu ispoljiti negativno delovanje na suncokret kao naredni usev.

Iako je proizvodnja suncokreta relativno jednostavna, bez previše zaštite i prevelikih ulaganja, otkupna cena ponekad pokrije samo troškove ulaganja, ili obezbedi minimalnu zaradu proizvđaču. To je jedan od njihovih najvećih problema. Podsetimo, prošle godine tražili su minimalnu cenu od 42 dinara. Akontna cena je tada bila 30 dinara po kilogramu, a konačna otkupna cena je iznosila 36 dinara bez PDV.

– Takva će situacija biti ove godine još ne znam, ali ne bih voleo da cena bude manja ispod 43 dinara. Tada možemo računati na zaradu – kaže Sava Milovanović.

Očekuje se povoljan jun

Suncokretu kao i svim, biljnim vrstama, sada treba sunca. Poljoprivrednici očekuju da će jun biti povoljniji što se vremenskih prilika tiče, ali se isto tako nadaju se da će u narednom periodu biti i dovoljno vlažnih dana da bi se ova proizvodnja dovela do kraja. Upravo zbog vremenskih uslova mnogi poljoprivrednici su, bas kao i naš sagovornik, ovogodišnju proizvodnju suncokreta osigurali .

Izvor: www.telegraf.rs

Veliki broj genetskih i paragenetskih faktora utiče na prinos mleka, a u manjoj meri na promenu sastava mleka. Među najznačajnije faktore ubrajaju se rasa, veličina grla, laktacija, dužina života krave, ishrana u toku laktacije i perioda odgoja podmlatka, način muže, kao i zdravstveno stanje krave.

Postoje velike razlike u rasama u pogledu proizvodnje mleka i mlečne masti. Na našim prostorima gaje se dve rase. Jedna od njih je simentalska, odnosno domaća šarena rasa, koja prosečno proizvodi oko 4.000kg mleka sa 3,8% mlečne masti. Na drugom mestu je holštajnsko-frizijska, odnosno crno-bela rasa, koja prosečno proizvodi 6.000 kg mleka sa 3,8% mlečne masti. Krupnija grla sa sličnom naslednom osnovom daju više mleka od krava lakšeg tipa, što ukazuje na pozitivnu korelaciju između veličine životinje i proizvodnje mleka. Povećanje telesne mase krava od 1% utiče na povećanje mleka od 0,7%.

Promene u toku laktacije su velike. Posle dostizanja 30-50 dana od početka laktacije, količina mleka je u stalnom opadanju, sve do zasušenja krave. Krava povećava svoju laktacijsku mlečnost sa oko pet godina starosti. Od pete do osme godine mlečnost stagnira, nakon čega konstantno opada.

Veliki uticaj na mlečnost ima i starost junica na prvom teljenju. Rano teljenje može da ima negativne posledice na mlečnost, ako su junice ušle nerazvijene u proizvodnju mleka.

Kvalitetnom ishranom i razvojem junica, moguće je ostvariti dobru mlečnost kod krava. Po mnogobrojnim ispitivanjima, povećano učešće koncentrata u suvoj materiji obroka povoljno deluje na dnevnu mlečnost. Neke biljke, kao što su uljana repica i korovske biljke, mogu da utiču na miris, ukus i izgled mleka. Veoma je bitno napomenuti, da neki lekovi kao i pesticidi i insekticidi, mogu nepovoljno da utiču na strukturu mleka.

Na prinos mleka u velikoj meri utiče i način muže. Na početku muže procenat mlečne masti je nizak, a zatim raste do kraja muže, kada je količina mleka najmanja. Povećanjem broja muža raste i količina namuženog mleka. U tri muže, u odnosu na dve, proizvodi se više 15-20% mleka. Sa druge strane, veći broj muža povećava troškove rada. U toku laktacije, dolazi do promena u sastavu mleka. Povećava se procenat mlečne masti i proteina, dok se procenat laktoze ne menja.

Zdravstveno stanje krave je od velikog značaja za proizvodnju mleka, priplodnog podmlatka, kao i goveđeg mesa. Ishrana krava u velikoj meri utiče na reproduktivnu sposobnost. Najveće problem sa plodnosti imaju visokomlečne krave. Ako su potrebe krava u hranljivim materijama veće, u praktićnoj ishrani se češće čine greške.

Soja  je biljna vrsta sa dugom tradicijom u gajenju i korišćenju. U relativno kratkom vremenu soja je i kod nas našla svoje mesto među vodećim ratarskim biljnim vrstama. Osnovni razlog gajenja soje jeste povoljan hemijski sastav zrna (između 35 i 40% proteina i oko 20% ulja) što je čini veoma povoljnom sirovinom za ishranu ljudi i životinja.

Spisak proizvoda koji se dobija od soje je dugačak: pored raznih prehrambenih proizvoda i aditiva, soja je sirovina u industriji gume, boja, lakova, farmaceutskoj industriji i sve popularnija sirovina za biodizel. Naime, kulturi soje nema ravne među ratarskim biljkama, jer se ona može koristiti u razne svrhe i kod prerade može biti iskorišćena 100 % . Treba naglasiti agrotehnički značaj soje u plodoredu, jer ista zahvaljujući procesu azotofiksacije obogaćuje zemljište azotom.

Azot je neophodan makroelement bez koga nema visokih prinosa i intenzivne poljoprivredne proizvodnje. Međutim, neke biljke mogu veliki deo potreba za azotom zadovoljiti u procesu azotofi ksacije,vezivanjem atmosferskog azota i prevode ga u oblik dostupan biljkama. Soja zbog visokog sadržaja proteina ima vrlo visoke zahteve za azotom, no kao leguminozna biljka najveći deo azota obezbeđuje azotofiksacijom .

Mnoga istraživanja pokazuju da veće doze azotnih đubriva zaustavljaju razvoj nodula na korenu soje i sprečavaju proces azotofiksacije, a time dovode do smanjenja prinosa. Značaj soje azotofiksirajućih bakterija može se bolje sagledati ako se iznese podatak da oko 25% ukupne energije potrebne u poljoprivrednoj proizvodnji u razvijenim zemljama, odlazi na proizvodnju azotnih đubriva.

Racionalno korišćenje mineralnih đubriva u poljoprivrednoj proizvodnjipodrazumeva kontrolu plodnosti zemljišta, odnosno utvrđivanje hranjivih materija neophodnih za uspešnu proizvodnju na određenoj parceli gde se planira proizvodnja određenog useva. Mineralna đubriva čine znatan deo troškova u poljoprivrednoj proizvodnji i neracionalnom primenom istih, može se ostvariti smanjenje prinosa i finansijski gubitak.Predsetvena primena  manjih doza azotnih đubriva doprinosi povećanju prinosa, a količine azota veće od 50 kg/ha dovode do smanjenja prinosa.

Folijarnom prihranom biljaka ostvareno je povećanje prinosa, uz napomenu da je folijarno đubrivo pored azota sadrži i  fosfor, kalijum i mikroelemente.

Vremenski uslovi tokom vegetacije imaju veliki uticaj na prinos soje, a shodno tome i na delovanje mineralnih đubriva.

Ukoliko ste zainteresovani da nešto više saznate iz oblasti ratarstva i povrtarstva, možete pogledati u našoj rubrici pod istim nazivom.

 

 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31