U gornjomilanovačkom selu Klatičevo funkcioniše neobična poljoprivredna zadruga. Petorica obrazovanih ljudi proizvode maline po savremenom konceptu, u kontrolisanim uslovima, i spremaju izvoz konzumne maline.

Zbog sve veće potražnje jagodičastog voća u svežem stanju odlučili su da u Klatičevu podignu savremeni zasad malo zastupljene sorte maline "tula medžik". Pravi rod očekuju naredne godine, iako ove i u kasnu jesen ubiraju plodove, piše RTS.

- Da bi se postigli prihodi, puna ekonomičnost i rentabilnost svakog zasada mora se uraditi i mora se nauka spustiti na polje. Znači, od same pripreme zemljišta, studije izvodljivosti, projektnog dela, znači uradili smo sve da bi dobili jedan ovakav zasad - ukazuje Aleksandar Andrić, jedan od osnivača zadruge "Agrobobica" Gornji Milanovac.

Uz punu kontrolu u zasadu od 70 ari - 40 je pod plastenikom, a 30 pod nadstrešnicom - smatraju da mogu očekivati do 70 odsto maksimalnog prinosa koji po jednom hektaru može biti i do 40 tona maline.

Za kvalitetan rod, kažu, važno je voditi računa o svakom detalju, piše Silvija Pašajlić za RTS.

U vreme berbe obezbeđujemo da malina neće kisnuti, gde se berba može obavljati svaki dan, gde će pakovanje biti malo, gde će se postići pristojna cena, znači, možemo očekivati i visoke prinose - napominje Aleksandar Andrić.Da proizvedu visoko kvlitetno voće i u svežem stanju ga plasiraju na zahtevno evropsko i svetsko tržište, udružili su znanje i dugogodišnje iskustvo, prate tržište i razvoj tehnologija.

- Danas u svetu ozbiljno bavljenje agrarom podrazumeva sa ekonomskog aspekta udruživanje, jasnu podelu posla, sa aspekta znanja, proizvodnje, poštovanja standarda i dobijanje zdravstveno bezbednog proizvoda za dalji plasman - ukazuje Miroslav Jovanović, predsednik skupštine zadruge "Agrobobica".

U ovoj specijalizovanoj zadruzi, uz podizanje sopstvenih zasada jagodičastog voća planiraju i saradnju sa kooperantima, kako bi na tržištu uz kvalitet obezbedili i kontinuitet snabdevanja.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/neobicna-poljoprivredna-zadruga-petorica-obrazovanih-ljudi-proizvode-maline-na/xnc1qn7

U Aleksandrovačkoj Župi završava se berba belih sorti grožđa. Dok se autohtona "tamjanika" uveliko prerađuje, "prokupac" i kasne crvene sorte braće se za desetak dana. U odnosu na prošlu, ova godina je namučila vinogradare. Rod, ukoliko ga ima je dobrog kvaliteta, ali su prinosi upola manji.Godina iskušenja za vinogradare. Posebno u rejonu Tri Morave. Sredinom maja tukao je grad, a potom su loza i grožđe stradali od plamenjače.Dragomir Rajković, vinogradar-vinar iz Gornjeg Zleginja, kaže da je kiša bila do polovine avgusta, tako da je plamenjača sa lišća sišla na grožđe i uništila rod.

Prema njegovim rečima, ljudi su i zaboravili kako se radi, a i dosta košta.

Grožđe su sačuvali najiskusniji – koji od njega žive. Lepi dani krajem leta i blaga jesen, pomogli su da zrno dobije na kvalitetu.

"Moralo je baš da se vodi računa kada da se prska. Mi smo sedam puta tarupirali travu, šišali u vinogradu, što do sad nije bilo", rekao je Saša Nikolić, vinogradar-vinar iz Vitkova.Milan Spasić, vinogradar-vinar iz Tržca kaže da su bukvalno 24 sata na liniji. "Sada moramo da propratimo svaki detalj u vinogradu u berbi, u preradi i u fermentaciji", ističe on.

Vinogradare u poslu usporava nedostatak mlade radne snage. U vinogradu srednje škole u Aleksandrovcu sa tim nemaju problema. Berba grožđa deo je praktične nastave.

Dejan Mihajlović, profesor vinarstva srednje škole "Sveti Trifun" u Aleksandrovcu je rekao da su se ove godine deca bavila i zaštitom.

"Slušala su profesore i videla su koliko je bilo teže ove godine održati zdrav vinograd. Izvukli su suštinu – da nijedna godina ne može biti ista, makar se radilo i o istoj sorti grožđa", rekao je perofesor Mihajlović. Prinosi su prepolovljeni, kao i potražnja vina usled pandemije. Na predlog stručnjaka, Vlada je ograničila uvoz grožđa iz regiona, pooštravajući fitosanitarnu kontrolu.

"Morali smo da vodimo računa o sadržaju ohratoksina i o teškim metalima i o nizu drugih problema koji mogu da se jave ukoliko je grožđe lošeg zdravstvenog stanja, što je doprinelo da naši proizvođači grožđa mogu da plasiraju svoje grožđe i da ponuda i tražnja budu u neku ruku, jednake", kaže Marko Malićanin, predsednik Saveza vinara i vinogradara Srbije.

Plasman proizvoda omogućen je putem besplatne onlajn berze. To će kažu u Savezu, ubrzati preradu i prodaju, što će pomoći u prevazilaženju problema koje je ova godina donela.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4101836/berba-grozdja-zupa-prinosi-rod.html

Malinari koji uzgajaju dvorodu malinu nastavili su berbu koja će trajati sve do prvih mrazeva, a zahvaljujući otkupnoj ceni koja je dostigla za ovu vrstu maline rekordnih 220 dinara, ovu godinu zaključuju kao uspešnu za domaće crveno zlato.

Prve sadnice poljske sorte "polke" Andrići iz Dragodola kod Osečine zasadili su pre tri godine, a plan im je da dvoroda malina na njihovom gazdinstvu zauzima čitav hektar površine. Darko Andrić objašnjava da je glavna prednost ove sorte produženo vremena plodonošenja, od sredine jula pa sve do prvih mrazeva, ali i što se po hektaru može očekivati prinos i preko 10 tona.

- Što se tiče prinosa, veoma sam zadovoljan dosadašnjim rezultatima. Dobrim radom i primenom odgovarajućih mera mogu se postići rezultati koji su u rangu sa prinosom standardnih sorti. Dvorode sorte maline ispunile su sva očekivanja i svim malinarima bih preporučio njihovo gajenje ukoliko imaju uslove za to. Malo je zahtevnija po pitanju zemljišta od standardnih sorti, ali i dosta lakša za obradu. Po pitanju plasmana nema nikakvih problema, hladnjače ih vrlo rado uzimaju. Ovogodišnja cena "polke" je u rangu sa "vilametom", od 210 do 220 dinara za kilogram, što je sasvim zadovoljavajuće - kaže Darko Andrić, koji je student završne godine Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu na smeru voćarstvo i vinogradarstvo.

Njegovo mišljenje dele i drugi proizvođači dvorode maline, a Milan Antonić kaže da je ova godina bila pogodna za gajenje "polke" jer nisu bile preterano visoke temperature.

- Potražnja za ovom sortom sada je očekivana, jer letnje maline nisu ispunile očekivane količine. S druge strane, "polka" ima i solidan prinos i zadovoljavajuću cenu koja, ako je gajena organski, dostiže i 250 dinara za kilogram - navodi Antonić.Ekspanzija gajenja remontantnih sorti u Srbiji, inače, bila je aktuelna pre nekoliko godina, ali su se u međuvremenu, po procenama, površine pod njima smanjile za trećinu. Razlog za to, kako tumači Nikola Spasojević, master inženjer voćarstva i vinogradarstva, bili su nepovoljni vremenski uslovi i cena ove vrste maline koja ipak nije uspela da nadmaši cenu standardnih sorti.

- Remontantne sorte nikada ne mogu u srpskom malinogorju zameniti jednorodne. One samo mogu biti dopuna jednorodnim u pogledu produžetka berbe, iskorišćavanja određenih parcela za gajenje maline i uglavnom bi ih trebalo iskoristiti za prodaju u svežem stanju. Otkupna cena je visoka jer se veliki broj otkupljivača opredelio da plodove na domaćem i inostranom tržištu prodaje sveže, jer se time postiže viša cena. Zbog toga je i cena ranijih godina bila za određeni procenat viša u odnosu na jednorode sorte, ali taj trend nije nastavio uzlaznom putanjom - objašnjava Spasojević.Dvorode sorte maline, što je i dalje njihova prednost, zahtevaju manja početna ulaganja, po hektaru im je potreban manji broj sadnica, jako se brzo razmnožavaju i nije im potreban naslon. Na pojedinim parcelama čak i u prvoj godini davale su bolji rod u prvoj godini, za razliku od jednorodih sorti koje u plodonošenje ulaze u drugoj vegetaciji.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/nova-sorta-spas-za-mnoge-malinare-zove-se-dvoroda-a-dobru-cenu-i-prinos-drzi-zbog/yksvqxe

Crvena mlevena paprika sa severa Pokrajine sinonim je za ovaj nadaleko poznati začin, koji je nezamenjiv u gotovo svakoj kuhinji, ne samo kod nas, već slobodno možemo reći od Vardara, pa do Triglava. Koliko će biti slatka, a koliko ljuta ove godine zavisi od toga koliko su poljoprivrednici iz Horgoša i okoline uložili napora, jer bez toga nema isplativosti.
Prinosi crvene začinske paprike su ove godine podbacili za trideset do četrdeset procenata zbog nepovoljnih klimatskih uslova – tople zime, dugog, suvog i hladnog proleća, te kišnog leta. Poseban problem za proizvođače jeste radna snaga, pošto proizvodnja podrazumeva dosta ručnog rada: po dva okopavanja i branja tokom jednog proizvodnog ciklusa, što iziskuje i velike troškove, za koje je potrebno ostvariti veliki prinos kako bi došli i do zarade."Ova godina nije bila prvorazredna, ali je paprika ipak prihvatljivog kvaliteta. Kada je to bilo potrebno, bilo je dovoljno padavina, a mogli smo i da je zalivamo", smatra proizvođač iz Malog Peska kod Horgoša Robert Konc.

Crvene su piste u krugu fabrika za sušenje i mlevenje začinske paprike. Da bi bila jarko crvena potrebno je dosta sunca tokom leta, a što više sunčevih zraka, to više i vitamina. Kvalitet ovogodišnjeg roda ocenjuju kao solidan, a na osnovu toga očekuju dobro proizvodnju, kako za domaće potrebe, tako i za izvoz.

"Centri proizvodnje na njivi su uglavnom Podunavlje – zapadna Bačka, južna Bačka, okolina Bečeja, tako da su to zemlje prve klase gde se ostvaruju veliki prinosi, a što se kvaliteta tiče najbolja je – horgoška sa peska. Ona tu postiže svoju pravu boju, međutim, prinosi su manji nego na zemljama prve klase", opisuje rukovodilac u preduzeću Vitamin Horgoš, Niko Oparnica.Crvena horgoška paprika je sinonim za začin koji po ovom graničnom mestu nosi i ime, nezamenjiv je deo dobrog gulaša i krstitelj svih paprikaša. Pre svega, vekovna tradicija poljoprivrede Horgoša i okoline.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/vojvodina/backa/prinosi-crvene-paprike-podbacili-kvalitet-zadovoljavajuci_1161291.html

Direktor Uprave za duvan, Slobodan Erdeljan i direktor Uprave za zaštitu bilja, Nebojša Milosavljević, zajedno sa svojim saradnicima obišli su njive i sušare proizvođača duvana u selu Hrtkovci, koji već dugi niz godina uspešno sarađuju sa kompanijom Japan Tobacco International (JTI), jedinom inostranom kompanijom koja uzgaja i otkupljuje domaći duvan.

Tokom obilaska, posetioci su imali prilike da saznaju više o savremenim agrotehničkim merama, zahvaljujući kojima kompanija ostvaruje visoke prinose i na taj način doprinosi spoljotrgovinskom bilansu zemlje. Od celokupnog duvana koji JTI proizvede i otkupi u Srbiji, čak 97% izvozi se u zemlje Evropske unije.

„Naša porodica uspešno sarađuje sa fabrikom iz Sente i kompanijom Japan Tobacco International više od 20 godina. Uz njihovu pomoć i konstantnu podršku, godinama uspevamo da obezbedimo prinose više od 2000 kilograma po hektaru. Uvek su tu za nas, u svim fazama proizvodnje, i na tome smo im veoma zahvalni“, ističe Željka Stevanović, čija se porodica bavi uzgojem duvana.
„Ponosni smo na rezultate koje ostvarujemo čak i u uslovima neizvesnosti koje nam je donela kriza sa korona virusom, a veliku ulogu u tome igra podrška države i relevantnih institucija, naročito Ministarstva finansija i Ministarstva poljoprivrede. Zahvaljujući odgovornom poslovanju i kontinuiranom ulaganju u poljoprivrednike, uspeli smo da održimo proizvodnju duvana u Srbiji koja iz godine u godinu sve više raste’’, izjavio je Goran Pekez, direktor korporativnih poslova i komunikacija za Zapadni Balkan.
’’Naša kompanija izuzetnu pažnju pridaje izgradnji odnosa poverenja sa proizvođačima duvana, što predstavlja još jedan važan činilac uspeha zahvaljujući kome ostvarujemo visok kvalitet i prinos duvana. Naša služba agronomije im kontinuirano pruža podršku u vidu savetovanja, nabavke neophodnih materijala i obezbeđivanje novčanih avansa, sve sa ciljem da najbolju svetsku praksu prenesemo domaćem tržištu“, izjavio je Željko Ananić, menadžer proizvodnje i obrade sirovog duvana u kompaniji JTI.
Obilasku zasada duvana u Hrtkovcima u Sremu, prisustvovali su Slobodan Erdeljan, direktor Uprave za duvan sa saradnicima: Snežanom Kneževic, Sanjom Babić i Isidorom Živanović, i direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević, sa saradnicima Nenadom Milojevićem i Vladom Đokovićem.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Berba visokožbunaste borovnice se privodi kraju, a tamo gde je završena, već se obavljaju pripreme za narednu godinu. Diplomirani inženjer agronomije Zoran Maričić iz Užica, u ovom kraju poznati uzgajivač borovnice, koji ima i ogledno polje sa metereološkom stanicom u obližnjem selu, kaže da je sada veoma važno biljke pripremiti za sledeću godinu.

- Nakon završene berbe bitne su dve stvari da se urade, a to su zelena rezidba i ishrana vodotopivim đubrivom. Kod zelene rezidbe obavlja se proreda izrođenih i rodnih grančica, kao i samih žbunova koji su gosti. Ishranu vodotopovim đubrivom je potrebno sprovesti do 1. septembra. To je u stvari kalijumovo đubrivo koje je potrebno rodnim granama - kaže Maričić.

Nakon toga se preprska fungicidom i čeka se kraj oktobra.

- Kada opadne 70% listova ili dve trećine, negde od kraja oktobra do kraja novembra se prska bakarnim preparatom da bi se biljka umila, očistila, odnosno uradila dezinfekcija. Na taj način se sprečava napad bolesti. I pred prve mrazeve biljkama se dodaje cink i mangan, da bi se zaštitili pupoljci. Cink deluje kao antifriz, da spusti temperaturu i da se biljka pripremi za latenciju, odnosno period kada biljka miruje - navodi Maričić.Na kraju svega toga sledi, kako kaže Maričić, najbitnija stvar, a to je zimska rezidba.

- U periodu od decembra do početka marta biljka miruje. Dok biljka ne krene tada se obavlja rezidba. To je u stvari korektivna rezidba koja podrazumeva vegetaivnu i regerativnu potenciju biljke. To znači da se tada određuje prinos i veličina ploda. Ako se ne uradi, tada bi borovnica dala mnogo sitnog ploda, a to sigurno proizvođačima borovnice nije cilj - rekao je naš sagovornik.Što se tiče ovogodišnjeg roda i cene borovnice, uprkos svim prošlogodišnjim nedaćama, proizvođači su manje-više zadovoljni. Kvalitet je dobar uz prosečnu otkupnu cenu od 3,8 EUR do 4 EUR po kilogramu.

- Kako je godina počela, očekivao se lošiji kvalitet. Međutim, vreme se samo par dana pred početak berbe popravilo i mogu slobodno da kažem da je kvalitet borovnice ovogodišnjeg roda odličan. Kako je berba odmicala kvalitet šećera je bio sve veći i veći. Bitno je bilo pogoditi momenat kada zaštiti borovnicu - kaže Maričić i dodaje da je kritičan period bio od 20. aprila do juna kada je bilo dosta kiše i pojave botritisa i nekih drugih bolesti, ali je ipak ove godine sve dobro prošlo i stvoren je potencijal za sledeću sezonu.

Zbog korone povećana je potražnja za borovnicama i ove godine za razliku od prethodne dve-tri, cena je na srednjem nivou. Potražnja je bila velika i isplata od strane otkupljivača redovnija. Maričić kaže da je prošle godine cena takođe na početku berbe bila oko 5 EUR, ali je zbog poremećaja na tržištu i špekulantskih radnji sve krenulo nizbrdo.

- U situaciji kada postoji dosta otkupljivača, i dosta ponude i potražnje, cena je pala na 200 dinara, a polovinom jula prošle godine čak i stao otkup. Dosta proizvođača je u toj situaciji slalo borovnicu na podhladu čak i na duboko zamrzavanje. Ova godina je značajno bolja tako da su proizvođači manje-više zadovoljni, jer je očekivana lošija sezona nego lane. Potražnja je bila velika, a stiče se utisak da se borovnica više tražila - kaže Zoran Maričić.
U Zlatiborskom okrugu zasadi su na višim nadmorskim visinama i berba kreće istovremeno kada i u Nemačkoj i Poljskoj, a ove zemlje su najveći konkurenti Srbije na tržištu borovnice i tada cena drastično pada.

- Međutim, ko je imao zasade borovnica u nižim predelima "uhvatio" je cenu od 5,2 EUR do 5,5 EUR na početku berbe. Kasnije je ta prva cena padala i dolazila do 3 EUR do 4 EUR, ali kao srednju otkupnu cenu možemo računati od 3,8 do 4 EUR po kilogramu. Sigurno je da ova godina daje veliki stimulans i volju za proizvodnju borovnice i proširenje zasada. Prinos ove godine u punoj rodnosti se kretao od osam do 11 tona po hektaru, za prvu godinu kilogram je po žbunu, a druga godina od dva do četiri kilograma - kaže Maričić i dodaje da užički kraj ima 60 do 70 hektara pod zasadima borovnice, a pre samo pet godina u ovom kraju pod borovnicom bilo je maksimalno 10 do 12 hektara i mnogi su u ovom voću videli isplativiju proizvodnju nego u malini.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2990357/korektivnom-rezidbom-borovnice-do-boljih-prinosa

Isplati li se proizvodnja paprika?. Mnogi o tome debatuju na društvenim mrežama a mladi inženjer poljoprivrede Perica Milićev daje konkretne odgovore. U ovom izdanju predstavljamo vam rezultate do kojih je došao analizirajući proizvodnju paprika. Inače do sada smo predstavili rezultate proizvodnje krompira i lubenice i sve to ovaj mladi stručnjak uradio je zajedno sa njegov mentorm doc.dr. Draganom Milićem koji predaje na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Kako paprika iznosi iz zemljišta velike količine azota, fosfora i kalijuma, potrebna je i pojačano đubrenje zemljišta pre sadnje. Osnovna đubrenje zemljišta obavlja se u jesenje-zimskoj brazdi, gde se pre oranja razbacuje stajsko đubrivo u količini 40-50 t/ha i NPK 6:18:36 u količini 200-300 kg/ ha, ili NPK 7:14:26. U pripremi zemljišta za sadnju paprike, kao dopunska đubrenje dodaje se NPK 15:15:15 ili NPK 20:10:10 u količini 150-200 kg/ha.
Paprika je cenjena zbog visokog sadržaja vitamina (posebno C), zatim šećera, belančevina, mineralnih soli i dr. Koristi se tokom cele godine, u svežem stanju, i u prerađenom stanju (konzervirana i smrznuta).Jednogodišnja je biljka iz porodice Solanaceae. Koren je vretenast, razgranat, ali ne ide duboko u zemljište i prilično je slabe usisne moći. Dužina korena zavisi od sorte, ali uglavnom dug je od 50-70 cm.
Nadzemni deo je drvenast u donjem delu, visine od 50-200 cm. Cvet paprike može biti pojedinačan ili u grupi, uglavnom je bele boje.Paprika traži više toplote nego paradajz. Na temperaturi ispod 15 ºC prestaje s razvojem, kao i iznad 36 ºC. Seme počinje nicati na temperaturama iznad 13 ºC, a optimalna je temperatura za rast i razvoj 22-25 ºC. Temperature od –0,3 do –2,5 ºC dovode do uginuća biljke. Veliki je potrošač vode, što se osigurava padavinama i navodnjavanjem po turnusu 30-40 mm ili 30-40 l/m2. Zbog slabe usisne moći korena, traži češće navodnjavanje. Najbolje rezultate daje na dubokim,
rastresitim i bogatim humusnim zemljištima, a pH zemljišta treba biti 6,0-6,8. Diplomski rad: Ekonomski pokazatelji proizvodnje povrća na otvorenom prostoru
Najbolji su predusevi kulture iz porodice mahunarki (grašak, pasulj i dr.). Posle paradajza i krompira, ne bi trebalo uzgajati papriku, zbog mogućnosti prenošenja bolesti. Posle paprike mogu se uzgajati korenaste kulture i kupusnjače. Monokultura (ponavljanje sadnje paprike) znatno smanjuje prinose.
Priprema zemljišta za papriku počinje u jesen, dubokim oranjem na 30-35 cm.
Mesec dana pre rasađivanja zemljište za gajenje se kultivira (usitnjava i poravnava, a neposredno pre rasađivanja površina se uređuje već prema odabiru tehnologije (primena folije, agrila, sistem navodnjavanja i dr.) Kako paprika iznosi iz zemljišta velike količine azota, fosfora i kalijuma, potrebna je
i pojačano đubrenje zemljišta pre sadnje. Osnovna đubrenje zemljišta obavlja se u jesenje-zimskoj brazdi, gde se pre oranja razbacuje stajsko đubrivo u količini 40-50 t/ha i NPK 6:18:36 u količini 200-300 kg/ ha, ili NPK 7:14:26. U pripremi zemljišta za sadnju paprike, kao dopunska đubrenje dodaje se NPK 15:15:15 ili NPK 20:10:10 u količini 150-200 kg/ha. Za dobijanje visokih prinosa potrebna je intenzivna prihrana kristalon đubrivom, a smatra se da je normalna količina hraniva potrebna za 40-50 t/ha ploda sledeća:
1. 250-300 kg/ha N (100 kg pre presađivanja)
2. 100- 150 kg/ha P2O5
3. 200-300 kg/ha K2O
4. 110-160 kg/ha CaO (posebno je značajan da bi se izbegla pojava tamnih pjega na plodu, što može znatno smanjiti prinos)
Najbolje je analizom zemljišta ustanoviti zalihe hraniva kao i na osnovu tih podataka odrediti potrebu za đubrenjem. Moguća je i folijarna prihrana, ali to poskupljuje proizvodnju i treba biti oprezan da se ne spali list i cvet biljke prilikom primene. Za ranu proizvodnju rasad se proizvodi uoplim lejama i plastenicima, za srednje ranu u polutoplim lejama kao i za kasnu proizvodnju na otvorenim gredicama. U kontinentalnim krajevima setva rasada je za srednje ranu proizvodnju krajem februara, a sadnja se obavlja tokom aprila. Kod rane proizvodnje rasad se seje sa nešto više semena, 8-10 g/m2, a za kasniju proizvodnju setva je ređa, sa 6-8 g/m2 semena.  Seme se seje u gotove hranjive supstrate i nije potrebno prihranjivanje rasada. Kaljenje rasada obavezno se izvodi 10-15 dana pred sadnju, poznatom metodom (smanjeno zalivanje i pojačano provetravanje i otkrivanje rasada). Sadi se rasad star 50-65 dana.
U kontinentalnim područjima paprika se gaji iz rasada. Po m2 potrebno je od 7-8 biljaka. Rasađivanje na otvorenom počinje onda kada je zemljište dovoljno toplo i kad prestane opasnost od kasnih mrazeva. U polju se rasađuju u redove, razmak između redova je 70 cm, a biljke od biljke 30 cm. Nega zasada direktno zavisi od načina gajenja, što znači ako je gajenje na foliji nema kultiviranja zasada. Ako je gajenje bez folije, tada je potrebno 2-3 puta plitko
kultivirati zasad i to posle navodnjavanja. Prihranjuje se u gajenju na otvorenom 2-3 puta, prvi put 10 dana posle presađivanja, drugi put pre stvaranja prvih plodova i treći put mesec dana posle drugog prihranjivanja.
Pikiranje rasada započinje 20-25 dana nakon setve, kad se na biljkama razviju dva stalna listića (ovo vreme zavisi od temperature i osvetljenja).
Nakon pikiranja, mlade se biljke zasene (stavlja se zelena mreža, krečena plastika ili staklo), da bi se sprečilo neželjenoisparavanje vode iz biljaka (ovo se sme
primeniti samo u onim danima kada je izrazito sunce jako jer u suprotnom biljke se mogu izdužiti-etiolirati).
U prvo vreme plodovi se beru svakih 5-6 dana, a u vreme glavne berbe svaka 2-3 dana. Obranu papriku treba u što kraćem vremenu sortirati i pripremiti za tržište. Pakujenje se vrši u duboke otvorene letvarice, u kartonske kutije ili u mrežaste plastične vrećice. S obzirom na to da je paprika lako kvarljiva roba, ne podnosi duže uskladištenje u običnim skladištima. Pri čuvanju u hladnjačama, u ambalaži koja je štiti i omogućuje provetravanje, na temperaturi između
2-4 ºC, može se uskladištiti 4-6 nedelja. Tabela 7. Po kalkulaciji proizvodnje paprike po hektaru u 2016. godine prinos je bio zadovoljavajuć za analiziranu godinu obzirom da je godina bila veoma kišovita, pa simim tim nismo imali velike potrebe za navodnjavanjem. Cena realizacije proizvoda na tržište iznosila je u proseku oko 33,00. Koeficijent ekonomičnosti smo dobili iz količnika ukupne vrednosti proizvodnje i ukupno ostvarenih troškova. Taj koeficijent nam pokazuje koliko smo ostvarili zarade u dinarima na 1 uložen dinar. U ovoj analizi koeficijent ekonomičnosti je iznosio 2,44, što znači da je na uložen
1 dinar ostvareno 2,44 dinara dobiti.Što se tiče troškova, ukupne troškove smo dobili sabiranjem svih pojedinačnih grupa troškova i oni iznose 365.395,00 po
1 ha. Možemo zaključiti da troškovi materijala predstavljaju ubedljivo najveću stavku i čine 59 % od ukupnih troškova, dok na otvorenom prostoru troškovi agrotehničkih operacija učestvuju u ukupnim troškovima sa 17% i troškovi radne snage 24%. Troškove materijala čine: sadni materijal, đubriva, sredstva za
zaštitu i ambalaža. Sadni materijal predstavlja najveći trošak(izuzev stajnjaka koji sse ne rasipa svake godine) u okviru materijalnih troškova što je i opravdano, jer kvalitet sadnog materijala snažno utiče na visinu prinosa. U posmatranom korišćeno je nekoliko sorti: Dukat i Moravska kapija. Na početku pripreme zemljišta za setvu na zemljište je bačen stajnjak, a od mineralnih đubriva korišćeni su NPK 8:16:24, NPK 15:15:15 i KAN. Troškovi sredstava za zaštitu su iznosili 31.450.
Troškovi mašinskih usluga su iznosili 62.020,00, dok su troškovi radne snage iznosili 90.000,00. Ostvaren je dobitak od 525.605,00 po hektaru proizvodnje.
Iz tabele 8. možemo da zaključimo da je 2017. godine vrednost proizvodnje paprike bila 450.000,00 na 1 ha, što je manje nego prethodne godine, jedan od
osnovnih razloga smanjenog prinosa je velika suša tokom godine, iako je tokom čitavog perioda primenjivano intenzivno navodnjavanje. Prinos je bio manji u
odnosu na prošlu godinu oko 9 t/ha, što je približno 79% od prošlogodišnjeg prinosa. Cena je ove godine bila malo manja nego prošle i iznosila je prosečno oko 25,00 po kilogramu.. Koeficijent ekonomičnosti je iznosio 1,43, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 1,43 dinara dobiti. Na gazdinstvu je i ove godine ostvaren manji dobitak u iznosu od 136.255,00. Ipak je na kraju ostvaren dobitak, ali to nije zadovoljavajuć rezultat ni u pogledu iznosa
dobitka ni u pogledu cena, a naročito ne u pogledu prinosa.
Troškovi su se smanjili ove godine za oko 52.000,00 i oni iznose 313.745,00 po 1 ha. 2017. godine učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio 47%, troškovi agrotehničkih operacija su učestvovali u ukupnim troškovima sa 21%, troškovi radne su snage učestvovali sa 31%, dok su troškoviosiguranja učestvovali sa 1% u ukupnim troškovima. Dukat i Moravska kapija su bile sorte koje su primenjivane i ove godine. Takođe su korišćena i ista mineralna
djubriva kao i prethodne godine. Značajno je napomenuti da je gazdinstvo osiguralo 2017. godine sve useve i zbog suše i štete koje je pretrpela paprika, osiguravajuća kuća je nadoknadila štetu i isplatila 20% od vredosti ukupne proizvodnje kao nadoknadu za gubitak prinosa. Nadoknada štete je iznosila 90.000,00 dinara.
Možemo da zaključimo da je 2018. godine vrednost proizvodnje paprike bila 702.000,00 na 1 ha, što je više nego prethodne godine, jedan od osnovnih razloga povećanog prinosa jesu povoljni agroekološki uslovi, kao i poštovanje agrotehničkih rokova. Prinos je bio veći u odnosu na prošlu godinu i iznosio je
27 t/ha Cena je ove godine bila slična kao i prošle i iznosila je prosečno oko 26,00 po kilogramu. Koeficijent ekonomičnosti je iznosio 2,22, što znači da je na uložen 1 dinar ostvareno 2,22 dinara dobiti. Na gazdinstvu je 2018. godine ostvaren najveći dobitak u analiziranom periodu i iznosio je 385.755,00.
Troškovi su se smanjili ove godine su slični kao i prošle godine i oni iznose 313.745,00 po 1 ha. 2018. godine učešće materijalnih troškova u ukupnim je bio
47%, troškovi agrotehničkih operacija su učestvovali u ukupnim troškovima sa 21%, troškovi radne su snage učestvovali sa 31%, dok su troškovi osiguranja učestvovali sa 1% u ukupnim troškovima. Dukat i Moravska kapija su bile sorte koje su primenjivane i ove godine. Takođe su korišćena i ista mineralna djubriva kao i prethodne godine.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Brdovito Dragačevo nekad je u celom svetu bilo prepoznatljivo po dobrom i kvalitetnom semenskog krompiru. Staru slavu ovom kraju danas vraćaju domaći naučnici i sada se na imanjima nekadašnjeg Centra za krompir podno planine Jelice po sistemu aeroponike uzgajaju bezvirusne sadnice.

- U mrežarniku u Guči rastu prve generacije ovakvog semenskog krompira. Aeroponika podrazumeva da se biljka hrani iz vazduha, a ne iz zemlje. Na taj način postiže se optimalan odnos hraniva i kiseonika. Produžava se vegetacioni period, na kraju stolona formira se krtola i kad dostigne određenu veličinu, krompir se bere. Svaka biljka koja se hrani na ovaj način formira oko 20 mini-krtola koje se posle sade u polju - rekao je za Rinu Zoran Broćić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu.

U specijalnoj laboratoriji radi se na proizvodnji pet sorti krompira, ali i na ponovnoj popularizaciji zaboravljene sorte dragačevski mesečar, koji sada doživljava svoju renesansu. Za jedan hektar potrebno je 60.000 mini-krtola, od kojih može da nastane do 20 tona semena. Kada se radi po sistemu aeroponike, nema sumnje da će takav krompir uspeti na bilo kom prostoru. Prinosi su veći i do šest puta, a to je ono što raduje sve proizvođače.

- Ona daje jednu jaku biljku koja je aklimatizovana, jedino što ne raste u zemlji. Proverili smo na dosta ogleda u Srbiji i u inostranstvu i potpunosti je identična drugim sortama krompira - kaže Broćić.

Ovom inovativnom metodom dosad je u Guči napravljeno hiljade biljaka. Na ovaj način dragačevskom krompiru vratiće se nekadašnji značaj i ono što trenutno uvozimo biće nam na dohvat ruke i to na planini Jelici.

- Mislim da bi trebalo da se vratimo domaćim semenskim autohtonim sortama krompira koje su dosta otpornije na štetočine i koje su aklimatizovane. Treba da se oslanjamo na naše domaće proizvode, a ne na uvoz iz Evropske unije, jer posle pandemije više ništa nije sigurno. Ovde imamo domaći, izuzetan proizvod - rekao je Milić Domanović, v.d. direktora Centra za krompir u Guči.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2984592/sistemom-aeroponike-prinosi-krompira-veci-i-do-sest-puta-u-guci-ovu

Berba malina je pri kraju, a sezonu je obeležila visoka otkupna cena, ali i pad prinosa. Uzgajivači kupina u ovu sezonu ponovo ulaze sa niskom otkupnom cenom, ali za organsku je izvesno da će biti dvostruko skuplja, jer je potražnja veća od ponude.U ražanjskom kraju počela je berba kupina. Proizvođači su zadovoljni rodom i kvalitetom, ali ne i niskom otkupnom cenom, kojom ne mogu da pokriju troškove proizvodnje i uloženi trud."Posle branja ide rezarnje, prskanje, iznošenje. Ponovo prskanje, prehranjivanje, okopavanje", objašnjava Nataša Užarević, proizvođač kupina iz sela Grabovo.

"Borićemo se da bude veća cena, ako je ikako moguće. A ako ne, verovatno će berba i sve ostalo oko kupine stati", navodi Nevena Jocić, proizvođač kupina iz Ražnja.

Srbija je po proizvodnji kupina među liderima u svetu. U ražanjskom kraju nakon šest godina niske otkupne cene uticale su da mnogi odustanu, pa je kupinjaka četiri puta manje.

"S obzirom da je velika potražnja u svetu za kupinom bila i prošle godine, da je rod koji je nama plaćan 40 dinara izvezen po ceni od 190 do 250 dinara, a ove godine je još veća tražnja – tako da smo očekivali mnogo veću cenu od 100 do 120 dinara po kilogramu", ističe Zoran Stojanović iz Udruženja voćara Ražanj.

Viša otkupna cena zavisi i od sorte, ali najviše se plaća organska kupina. U Srbiji ima oko dva procenta takvih parcela.

"Pa biće ovo 'lohnes' i 'čester', to su do šezdeset, sedamdeset dinara u konvencionalnoj proizvodnji. Međutim, u organskoj je nešto drugo, puta dva je to otprilike", kaže Miro Rajković iz Prilika.

Velika ulaganja potrebna su za uzgoj borovnica, ali ovom sezonom su zadovoljni proizvođači.

"Zadovoljan sam i sa kvalitetom i sa otkupnom cenom koja će biti u proseku četiri i malo jače evra", naglašava Mladen Nikolić iz Požege.

I dok mnogi voćari beru brigu zbog otkupnih cena, sezonci sa osmehom beru crnu ribizlu u ivanjičkom kraju.

"Možda zato što se sedi, nisi savijen, a berba dosta brže ide i lakše je", objašnjava Radoje Dovijanić iz Ivanjice.

A potrebno je mnogo manje truda i ulaganja oko uzgoja crne ribizle, kažu proizvođači.

"Ribizla se kosi tri do četiri puta. Prska se tri do četiri puta. Znači, nema freziranja, nema vezivanja, nema kopanja, što sve košta", poručuje Miro Rajković iz Prilika.

Za malinu kažu da je crveno zlato, ali i sa površine od jednog hektara crnih ribizli može se ubrati 18.000 evra.

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/4027685/bibacasto-voce-maline-kupine-borovnice-ribizle-cena-.html

Žetva pšenice je pri kraju, kvalitet je dobar, a prinosi su bolji od očekivanja slažu se poljoprivrednici i dodaju kako bi za bolju cenu trebalo malo sačekati sa prodajom. Poljoprivrednik iz Banatskog Novog Sela kod Pančeva Zoran Sefkerinac kaže da je ostvario prinos od 3,5 tona po jutru što ocenjuje dobrim posle sušnog marta i aprila.

"Izgledalo je da će biti ništa, medjutim ima pšenice, a prinosi variraju od agrotehnike, od dve do 3,5 tona po jutru", rekao je on u izjavi za Tanjug.

Dodaje da on pšenicu nikad ne prodajemo u žetvi jer je tada cena niska.

"Cena je već krenula gore, tako da ćemo mi pšenicu prodavati u narednim mesecima", kaže on.U žetvi cena je bila oko 17,5 dinara sa PDV-om a on kaže da cena posle samo mesec dana zna da bude već i za 30 odsto.

"Cena na berzi je već 18,5 – 19 dinara plus PDV, a jedan otkupljivač kod nas u okolnim selima je već platio 19,5 dinara", kaže Sefkerinac i dodaje da generalno očekujemo rast cena pšenice.

Ističe da je hlebni kvalitet pšenice odličan, jer su proteini su bili 14 a bio je visok i gluten.

"Medjutim, nemamo razvrstavanje pšenice po kvalitetu što bi bilo veoma dobro da se to uvede", zaključuje on.

Poljoprivrednik Vladan Martić iz Kukujevaca koji je pod pšenicom imao 20 hektara kaže da je prosečan prinos po jutru oko 45 metara."Zadovoljni smo rodom, cena je trenutno nekih 18 dinara, a nadamo se da bi mogla ići malo nešto gore", kaže on.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/prinos-bolji-od-ocekivanog-zetva-psenice-je-pri-kraju-poljoprivrednici-zadovoljni/1q42b1b

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30