Sa starošću zasada od 12 do 15 godina prinos malina u Srbiji, ali i drugim državama u regionu, znatno opada, pa tako i ekonomska računica za dalje bavljenje ovim poslom, izjavio je Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku.

U Sarajevu, na nedavno održanoj konferenciji Regionalnog saveta za jagodasto voće, čiji je Leposavić predsednik skupštine, on je rekao da su rezultati ispitivanja o prisustvu različitih virusa u komercijalnim zasadima malina, koje je obavio ovaj institut iz Čačka – poražavajući. Ispitivanja obavljena u Srbiji, ali i u nekoliko zemalja u okruženju, pokazuju da je više od 95% ispitivanih zasada zaraženo virusima.

U praksi, kako kaže, to je dovelo do smanjenja prinosa i pada kvaliteta maline – plodovi su sve sitniji i gube slast…

– Zbog toga smo došli u situaciju da opada i interesovanje proizvođača za gajenje ovog voća. Kupci se takođe osećaju prevarenim, pa su u nekim zemljama počeli da traže alternative za naše proizvode – ističe Leposavić za Politiku i dodaje da sve ukazuje na to da ubrzo moramo da uradimo više stvari kako bismo poboljšali stanje u ovom sektoru.

Skupa radna snaga i niski prinosi po hektaru opterećuju proizvodnju maline kod najvećeg broja zemalja proizvođača. Globalno tržište malina menja se u poslednjih deset godina, pa tako i pozicije država koje su se smenjivale na lestvici vodećih proizvođača. Leposavić ističe da neke države gube na značaju istom brzinom kojom su ranije dolazile na vrh. Prema podacima Svetske organizacije proizvođača i prerađivača maline, proizvodnja u svetu se u prethodnih deset godina gotovo udvostručila – sa 310.000 tona u 2008. na 590.000 u 2017. godini. Srbija je u 2016. godini proizvela 83.000 tona, a samo dve godine kasnije 56.000 tona.

– I ta proizvodnja ima tendenciju pada – upozorava Leposavić.

I Čile, jedan od naših najvećih konkurenata, beleži pad proizvodnje, pa je za samo sedam godina učešće ove države u svetskoj proizvodnji palo sa 16 na 6,4%. Nasuprot tome, ima i država koje su u jednom trenutku iskoristile svoju priliku. Recimo, Bosna i Hercegovina je od proizvedenih 3.000 tona s početka ovog veka poslednjih godina dostigla 22.000 tona, prema nekim podacima i 25.000. Međutim, ove godine imaju znatan pad i realna proizvodnja im ne prelazi 8.000 tona.

Podaci ukazuju da je u 2019. usled poremećaja na tržištu došlo do pada proizvodnje malina i na drugim tržištima. Najveće smanjenje površina pod malinjacima imali su Srbija, Poljska, Čile, BiH, Bugarska, Crna Gora…

– Glavni igrači gube konkurentnost na svetskom tržištu, dok su novi, kao što su Meksiko, Bugarska, Bosna i Hercegovina i Ukrajina, ušli u konkurenciju. Posebno na tržištima gde je do sada bio dominantan uvoz maline iz Srbije, Poljske, Čilea… – ističe Leposavić.

On kaže da je kod tih zemalja presudna bila snažna pomoć države kod zasnivanja zasada i podizanja skladišnih kapaciteta. Napominje da je činjenica i da su te zemlje u prošlosti imale jeftinu radnu snagu.

– To je velika razlika u odnosu na Srbiju i Čile, gde već godinama imamo male subvencije u poljoprivredi – kaže on.

Leposavić napominje da sve nekada najveće svetske proizvođače najviše ugrožava Meksiko, koji je u poslednjoj deceniji uvećao proizvodnju sa 11.500 tona na 112.700 i utrostručio prodaju uglavnom sveže maline u Americi.

Prema njegovim rečima, sadašnje tržište malina zasniva se na smrznutom programu, sa tendencijom rasta ponude, zbog čega su i cene trenutno relativno niske. Ali, bez obzira na sve ovo, malina je veoma traženo voće.

– Problemi, kako god to neko shvatio, ne potiču od prodaje. Činjenica je da 60 do 70% troškova proizvodnje i berbe maline odlazi na troškove radne snage. U Srbiji je dnevnica za berače porasla sa 20 na 25 do 30 EUR. Poskupeo je i repromaterijal, veći su zahtevi u oblasti bezbednosti radnika, što direktno utiče na ukupne troškove proizvodnje, pa malinarima ostaje znatno manja zarada – smatra Leposavić.

Naglašava da izvoznici imaju velikih problema zbog gubljenja sortne identičnosti, jer "vilamet" više nema karakteristike na koje su proizvođači navikli. Kako kaže, i prerađivači imaju manji procenat viših kategorija od takvog voća, a strani kupci imaju sve više primedbi na kvalitet isporučene robe.

– Ista situacija je i kod sorte "miker", koja je sve traženija na svetskom tržištu. Sadni materijal je najveći problem u Srbiji i okolnim državama. Novi zasadi se uglavnom zasnivaju sadnicama iz Švajcarske, delom Francuske, Holandije i Italije. Ni "vilamet" ni "miker" iz tih zemalja nemaju karakteristike koje se očekuju – smatra on i napominje da zbog značaja i ekonomske dobiti od izvoza postoji potreba da se na državnom nivou reguliše proces sertifikacije, kao i da odgovarajuće institucije taj posao sprovedu u delo, počevši od klonske selekcije do stvaranja viših kategorija sadnog materijala.

Prema njegovom mišljenju, na taj način bilo bi rešeno ovo izuzetno važno pitanje. U Srbiji se sertifikacija sprovodi od 2005. godine i u nekoliko ciklusa je stvarana određena količina izuzetno kvalitetnog sadnog materijala, ali nedovoljnog za stvarne potrebe, čak i lokalnog tržišta.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2691485/prinos-i-kvalitet-malina-u-srbiji-opada

Prinosi kukuruza i pšenice pokazuju jasan trend porasta u Srbiji. Prosečni prinosi ovih žitarica porasli su za 26 i 18 odsto i dostigli 4,4 tone po hektaru za pšenicu i 5,6 tona za kukuruz. Ukoliko se ti prinosi uporede sa onima u EU, istraživanje Organizacije za hranu i poljoprivredu FAO je pokazalo da bi oni mogli biti veći za 20 odsto.Ovako, za "Novosti", trenutno stanje u ratarstvu ocenjuje Dmitrij Prihotko, ekonomista FAO. Kako ističe, ne predviđa se da će se domaća potražnja znatno povećati u nekom narednom periodu, pa bi to moglo predstavljati višak za izvoz od milion tona kukuruza i 500.000 tona pšenice. To bi bio prihod od više od 200 miliona dolara, po trenutnim cenama na svetskom tržištu. A da bi se to ostvarilo, situacija nesumnjivo zahteva ulaganja u skladištenje žitarica i logistiku.- Naša procena je da su potrebe za skladištenjem oko 8,4 miliona tona, u godinama sa maksimalnim prinosima, što je, recimo, bila 2016. - ističe Prihotko.

- Proširenje kapaciteta od 400.000 tona, u savremenim silosima, zahteva ulaganja od 60 do 70 miliona dolara. Uz potencijalno dugoročno povećanje produktivnosti, međutim, možda će biti potrebna dodatna ulaganja i u lučku i železničku infrastrukturu, ali i u modernizaciju rečne flote. Tako bi srpski poljoprivrednici mogli da iskoriste svoj proizvodni i trgovinski potencijal.

Svakako, ni Srbija nije pošteđena uticaja klimatskih promena. One se, kako ističe naš sagovornik, već uveliko dešavaju. Doći će do daljeg povećanja temperature i promeni u količini i obliku padavina.

- Prosečna količina padavina u Vojvodini, u periodu od 1981. do 2019. godine, bila je 637 mililitara godišnje - objašnjava Dmitrij Prihotko. - Procena je da će se smanjiti na 593 mililitra 2041-2060. godine. Prosečna godišnja temperatura će se povećati sa 12,3 na 15 celzijusa. Zimski i letnji usevi, u svim regionima, biće dodatno pogođeni promenom vrsta štetočina koje ih napadaju. Pojaviće se i nove biljne bolesti, usled zagrevanja.Očekuje se da će klimatske promene produžiti vegetacijski period i pomeriti sezonu sazrevanja unapred, smatra Dmitrij Prihotko. Suva razdoblja uzrokovaće smanjenje prinosa prolećnih kultura. A to se upravo Srbiji dogodilo 2012. i 2017. godine, kada je kukuruz bio najviše pogođen u poređenju sa ozimom pšenicom.

- Intenzivna i češća pojava toplotnih talasa povećaće proizvodni rizik i smanjiti sveukupnu poljoprivrednu proizvodnju - govori Dmitrij Prihotko. - Uz to, očekuje se da će se i deficit vode dodatno povećati, što zahteva pojačana ulaganja u navodnjavanje i promene u poljoprivrednoj praksi.

Najbolja sezona za izvoz pšenice u Srbiji bila je 2018-2019. Naša zemlja je izvezla 860.000 tona pšenice. Od toga, 100.000 tona je otišlo u Italiju, što je rekord u novijoj istoriji Srbije, kaže Prihotko.

- Srbija je trenutno na 18. mestu u svetu i na trećem mestu u jugoistočnoj Evropi, po izvozu pšenice - naglašava Dmitrij Prihotko. - Ovo je bila dobra godina i za izvoz kukuruza, sa 2,4 miliona tona izvezene robe. Izvoz žitarica i uljarica je bio 800 miliona dolara, što je oko 25 odsto celokupnog poljoprivrednog izvoza u Srbiji. Ekvivalentno je 1,5 odsto PDP Srbije za 2019. godinu.

Poslednje dve godine FAO i EBRD podržavaju Vladu Srbije i Udruženje "Žita Srbije" u njihovim naporima da ekonomski ojačaju položaj naše zemlje, kao velikog proizvođača i izvoznika žitarica i uljarica na globalnoj sceni. Prema rečima Prihotka, oni su sarađivali na pitanjima domaće infrastrukture i luka, kvaliteta zrna, trgovine i izvoza, uključujući fitosanitarne zahteve za izvoz pšenice u Egipat.

Izvor:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:829421-Rastu-prinosi-zitarica-ali-ne-koristimo-pun-potencijal-Strucnjak-otkriva-kako-mogu-biti-20-odsto-veci

Cena kukuruza pala na najniži nivo od 2016., cena soje je na najnižem nivou od 2011. godine a prva registrovana cena suncokreta najniža je u vreme žetve od 2014. godine, navodi se u najnovijem izveštaju Produktne berze. Kako se ocenjuje ovako znacajnom padu cena je doprineo rast ponude u odnosu na tražnju. Preko berze je tokom ove nedelje prometovano 1.780 tona robe što je za 37 posto manje nego prethodne nedelje a finansijska vrednost prometa bila je niža za 13,3 odsto u odnosu na isti period 2018. godine i iznosila je 47,4 miliona dinara. Kukuruzu i dalje pada cena pa se stari rod po kilogramu prodaje za 16‚17 dinara sa PDV-om što je pad od dva posto u odnosu na prethodnu nedelju, dok se ugovori za kukuruz roda 2019. zakljucuju po ceni od 15,18 dinara sa PDV-om. Pšenica se ove nedelje nudila po cenama od 17,50 do 17,70 dinara po kilogramu, ali kupaca nije bilo. Zrno soje je na najnižem nivou u poslednjih skoro osam godina a cena mu je ove nedelje bila od 34 do 35 dinara za kilogram, dok je soja, rod 2019., sa isporukom do oktobra prometovana po 38,4 dinara po kilogramu sa PDV-om. Na berzi je registrovana i prva cena suncokreta 33,55 dinara po kilogramu sa PDV-om.

Izvor: TANJUG

Ratare iz Banatske Topole obradovala je vest da će dobiti novac za saniranje štete, koja je nastala tokom majskog nevremena, kada je useve "potukao" grad.

Imre Kabok, član Gradskog veća za poljoprivredu i ruralni razvoj Kikinde, najavio je da će sledeće nedelje početi izdavanje rešenja.

"Za 49 proizvođača izdvojeno je više od tri miliona dinara. Od leda je najviše stradala pšenica, a oštećenja su registrovana i na suncokretu i kukuruzu", kaže Kabok.Podsetio je i da je lokalna samouprava raspisala javne pozive za 17 mera podrške, u vrednosti od 20 miliona dinara. Najavio je i Poljoprivredni sajam u Kikindi 13. i 14. septembra.

Očekuje se i žetva suncokreta sledeće nedelje, a pod ovom uljaricom je u ovom kraju oko 15.000 hektara. Zoran Simić, savetodavac Poljoprivredne stručne službe Kikinda, tvrdi da se očekuje prinos nešto iznad proseka, posebno na parcelama koje su ispoštovale agrotehničke mere.Kada je reč o kukuruzu, zasejan je na 30.000 hektara.

"Kukuruz je trenutno u najboljoj kondiciji i najviše mu je prijao višak vode. Očekuju se rekordni prinosi, a berba će početi prvih dana septembra", naveo je Simić.

Ono što brine poljoprivrednike je cena, kaže Ilija Brkić iz Novih Kozaraca.

"Cena je ono što nas najviše brine. Prinos suncokreta biće bolji nego prošle godine, a cena ne bi smela da bude manja od 300 evra za tonu. Sa tom cenom postoji ekonomska isplativost uzgoja suncokreta".

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/najmanje-300-evra-za-tonu-suncokreta-dobra-cena-pokriva-gubitke-koje-je-napravilo/85yzm77

Moderni trešnjari sve se brže šire u Srbiji. Od prošle do ove godine podignuto je na desetine novih hektara. Voćari su prepoznali dobru isplativost i veliki potencijal novih sorti trešanja.

- Volimo da jedemo trešnju, pre svega, a smatarmo da je na tržištu dobro plaćena i rentabilna. Takođe, naše podneblje i uslovi su idelani za gajenje ovog voća - rekao je Zoran Šafarik iz Šida za sajt kompanije Agro Ferticrop.

Ova proizvodna godina poljoprivrednicima nije išla na ruku. Obilne padavine i niske temperature umanjile su projektovanje prinose.

- Očekivali smo da imamo ozbiljniji rod, jer je ovo druga godina. Mraz nam je sve "pokupio". Te noći je trajao satima, a i kasnije konstantne niske temperature i vlažno vreme nisu pogodovali - kaže Milorad Jakšić iz Bačke Topole.

Pomenuta kompanija krenula je sa primenom Bibaum sistema, koji podrazumeva dve biljke na jednom korenu

- Krenuli smo sa ovim sistemom da bi u narednom periodu imali sve njegove benefite, a to je bolji procenat prve klase plodova, ujednačenost i bolja obojenost, uštedu u radnoj snazi, odnosno ceni koštanja prouzvoda - dipl.inž. Milutin Karas.

Savremene tehnologije, između ostalog, karakteriše i veći broj biljaka po jedinici površine.

- Imam zasad od četiri hektara, a po hektaru smo zasadili 1.880 sadnica - kaže Nikola Suša iz Gakova, a Nenad Vrećo iz Šajkaša dodaje da se njegov voćnjak prostire na hektar i po, sa 2.650 biljaka, u pet sorti.

Adekvatan odabir sadnog materijala jedan je od glavnih preduslova visokog roda, a posebno je važno da sadnice budu sertifikovane. Svojevrsnost trešanja iz novih tehnologija ogleda se u brzom stupanju na rod, što je nezamislivo kod starih tehnologija.

- Ove biljke dostižu pun rod u četvrtoj godini i očekuje se od 15 do 20 tona po hektaru, a mi bi bili zadovoljni i sa 12 tona vrhunskog kvaliteta. Plan nam je proširenje, možda već sledeće godine - kaže Šafarik.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2597814/savremene-tehnologije-u-proizvodnji-tresanja-daju-od-15-do-20-tona-ploda

Pčelari u kraljevačkom kraju umesto da cede bagremov med, počeli su da prehranjuju pčele. Zbog dugotrajnih kiša u maju i junu, pčelinja društva nisu ni radila. Ono malo unosa meda sa cveta bagrema i voća, a to je tek oko dva ili tri kilograma po košnici, umesto ranije prosečnih oko 15, pčele su pojele i sada im preti glad.

- Ne pamti se ovako loša godina. To će se svakako odraziti i na cene meda na tržištu. Već je sa 800 dinara po kilogramu med ovih dana poskupeo na 1.000 dinara. Strahujemo da se ne pojavi veća ponuda jeftinog meda, koji uistinu i nije med - kaže za današnju Politiku Dragan Rakićević, predsednik Društva pčelara u Kraljevu.

Društvo ima 200 pčelara, ali se procenjuje da ih ukupno ima 500 na ovom području. U sezonama kada je paša normalna, ovde oko 10.000 košnica ubere oko 100 kilograma bagremovog, cvetnog, livadskog i šumskog meda, visokog kvaliteta.

Sve više meda odavde se i izvozi, a cena je oko 4 EUR, 5 EUR po kilogramu.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2592649/kise-sprecile-pcelinju-pasu-ocekuje-se-poskupljenje-meda

Soji je vreme u proteklom periodu pogodovalo kada je u pitanju razvoju biljke. Kiša bi sada donela neophodne zalihe vlage koje su neophodne u fazi razvića u koju je ušla ova kultura. To bi doprinelo tome da se poljoprivrednici mogu nadati solidnom prinosu ističu i stručnjaci.
Soja se nalazi u kritičnoj fazi razvoja. Cvetanje i formiranje mahuna sada je na snazi i najvažnije je da bude kiše u dovoljnim količinama koje će pomoći razvoju biljke.U Berksaovu su oni koji imaju na većim površinama zasnovanu proizvodnju zadovoljni trenutnim stanjem. Ipak ističu da je kiša neophodna kako bi se očuvao dobar potencijal biljaka.

Stručnjaci potvrđuju da je kiša neophodna pogotovo u onim delovima srema gde nije bilo padavina i gde je zbog toga zemljište dodatno suvo. Ukoliko izostanu u narednim danima može se očekivati značajno umanjenje prinosa.

Tropske temperature znaju da pogoduju i razvoju grinja koje mogu da nanesu ozbiljne štete prinosu. Prosečni prinosi soje pokazuju variranje jer zavise od količine i rasporeda padavina tokom vegetacije.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/srem/ocekuje-se-solidan-prinos-soje_1035356.html

Da bi postigli bolje prinose i kvalitetnije plodove, mnogi proizvođači se poslednjih godina radije odlučuju za gajenje novih sorti jagoda koje su veoma cenjene na evropskom tržištu.

Rezultati domaćih i stranih ispitivanja pokazuju da neke od tih sorti imaju skromnije zahteve prema ekološkim uslovima i primenjenoj agrotehnici, što ih čini potencijalno interesantnim za gajenje u našim uslovima, čak i uz poštovanje tradicionalnog načina proizvodnje.

Zadržavanje sorte zenga zengane u strukturi sortimenta jagode smatra se obaveznom, jer je u pitanju sorta koja je po pitanju kvaliteta postala standard za industrijsku preradu. Ipak, polazeći od toga da je jagoda sezonsko voće, koje se pretežno koristi sveže, važno je pomenuti i novije sorte i njihove najvažnije osobine.

Kleri (Clery) je italijanska sorta, veoma popularna u našoj zemlji zbog vrlo ranog sazrevanja i atraktivnosti ploda. Prinos može da varira od 600 do 900 grama po bokoru. U zaštićenom prostoru prinos je za oko 20% manji nego na otvorenom polju. Sklona je dvorodnosti i dobro se prilagođava različitim sistemima gajenja. To pruža mogućnost uspešnog gajenja i van sezone.

Razvija srednje krupan do krupan plod, izduženo konusnog i pravilnog oblika. Pokožica je sjajna, crvena, delimično otporna pri berbi i transportu. Meso ploda je kvalitetno, izražene arome.

Alba je druga italijanska sorta koja postaje sve popularnija. Uspešno se gaji u svim regionima. Rano sazreva (dva dana posle kleri), što je, uz visok prinos, izdvaja od drugih sorti iste epohe zrenja. Dobro se prilagođava različitim sistemima gajenja i otporna je na manipulaciju.

Plod je krupan, atraktivnog izduženo konusnog oblika, ujednačen i čvrst. Pokožica ploda je svetlocrvena, s izraženim sjajem. Ukus je prijatan i aromatičan.

Kvin ELiza (Queen Elisa) je takođe italijanskog porekla. Sazreva rano, krajem prve dekade maja. Dobre je rodnosti. Na otvorenom polju, prosečan prinos po bokoru iznosi kilogram, odnosno 800 grama u plasteniku. Plod je krupan, pravilnog konusnog oblika, svetlo do jako crven, čvrste pokožice i mesa. Odličnog je, pretežno slatkog ukusa i izražene arome.

U odnosu na druge sorte, prednosti su joj rana epoha zrenja, izražena čvrstoća i atraktivnost ploda, prijatan ukus i aroma.

Izvor:https://www.ekapija.com/where-to-invest/2576244/sorte-jagoda-koje-daju-vece-prinose-i-kvalitetnije-plodove

Prinos trešanja biće smanjen u celoj Srbiji za 30 odsto zbog niskih temperatura i mraza krajem marta u periodu cvetanja ranih sorti trešanja, procenjuju stručnjaci. Proizvođači očekuju da će otkupna cena biti viša od prošlogodišnjih 220 do 250 dinara, dok cenu na pijacama teško mogu da prognoziraju.

Miloš Pavlović, poljoprivrednik i inženjer voćarstva, pod trešnjom ima 12 hektara u Gornjoj Vranjskoj i Lojanicama, nedaleko od Šapca, a ima i rasadnik sa sadnim materijalom ovog voća. Kaže da su zbog niskih temperatura i mraza u periodu cvetanja rane sorte trešnje pretrpele štetu između 20 i 30 odsto.

- Za rane sorte, koje stižu između 10. i 25. maja, već sada možemo da konstatujemo da su oštećenja u procentima između 25 i 35 odsto, a one koje stižu u junu preživele su mraz. Iako je bilo hladnih dana, to nije smetalo kasnijim sortama, ali osetljivije voće kao što su rane sorte teško podnosi temperature od -4 i -5 stepeni, a moji profesori sa fakulteta kažu da je u okolini Šapca tih dana bilo i do -6 stepeni, pa je to uticalo da trećina roda propadne - kaže Miloš Pavlović.Slična situacija je i u Smederevu, Kruševcu, Loznici, Čačku i drugim delovima Srbije gde se gaji ovo voće, pa je procena stručnjaka da je zbog mraza uništeno od 20 do 30 odsto trešnje.

- Trešnjari koji su u kotlinama pretrpeli su i stopostotnu štetu, ali sve ono što je preko 150 metara nadmorske visine, nije bila prevelika šteta. Tako da može da se kaže da je na nivou cele Srbije oštećenje oko 30 odsto - kaže inženjer poljoprivrede Milorad Jocković iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac.Teško je prognozirati kako će to uticati na cenu, jer kako ističe mladi poljoprivrednik i inženjer voćarstva Miloš Pavlović, trešnje se u Srbiji i dalje smatraju deficitarnim voćem i nema ih u velikim količinama za izvoz. To važi i za Evropu.- Cena trešnje i izvoz zavise od izvoza jagode. Tako je bilo i prošle godine. Ako ide izvoz jagode, izvozi se i trešnja, jer veliki izvoznici ne mogu da izvoze samo jagode, već moraju da dodaju i određene količine drugog voća koje stiže u to vreme. Rane sorte zavise od izvoza jagoda i to diktira cenu. Prošle godine je u početku bila niska otkupna cena, ali su pozne junske sorte kasnije dostigle cenu od 220 do 230 dinara, što je na kraju bilo dobro za proizvođače - objašnjava Miloš Pavlović.

Milorad Jocković dodaje da je upravo zbog zajedničkog izvoza cena trešnje dobra kada je i cena jagode.

- Prošle godine, iako nije bilo dovoljno trešanja na tržištu, prodaja nije išla očekivano. Jednostavno, nije bilo kupaca. Mislim da će cena biti bolja nego prošle godine, ali je teško sada prognozirati koliko će to biti. Realna otkupna cena je 1,5 do 2 evra - kaže Jocković.Stručnjaci kažu da su veliku štetu pretrpele i kajsije, naročito u kotlinama.

- Na poziciji gde sam ja nije bilo velike štete. Međutim, tamo gde su kajsije na nižoj nadmorskoj visini, velika je šteta. Recimo, moj rođak je kajsije posadio na 127 metara nadmorske visine i tu je otišlo sve. Na nižim prostorima je drugačija situacija. To je rizična voćka i malo ko se odluči da podigne plantažu. Ja sam to odlučio, uz sav rizik koji postoji. Verujem da će to uticati na cenu, jer smo mi malo tržište i ona se veoma traži i nema rizika da će ostati neprodata, pod uslovom da je ne ošteti mraz kao ove godine - kaže voćar Milenko Vujković iz Culjkovića.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-novcanik/cena-tresanja-bice-paprena-prinos-desetkovan-zbog-mraza/xr7ljzp

Većina proizvođača i pre nego okopni sneg počne sa debatom o ceni maline u berbi i ako za to nema dovoljno argumenata. Niti se zna koliki je rod kod nas, niti kako se završila sezona na ostalim tržištima, a pre svega se ne zna kakva će biti tražnja za malinom na svetskom tržištu. Umesto da se smanji zavisnost od izvoza i poradi na promociji konzumiranja maline na domaćem tržištu, naši proizvođači očekuju da će dobra cena da se formira sama od sebe. Dobra vest je da neće ma kako vam se to činilo loše. Morate uraditi nešto pre svega na imidžu proizvodnje na domaćem tržištu jer svi sada malinu doživljavaju kao neku tužnu priču, a ko voli tužne priče???
Druga strana medalje je sortiment. Kod nas zastareo, koristi se sadni materijal bez porekla, prepun zaraznih bolesti. Rezultat su loši prinosi, kvalitet maline koji je nestabilan i nekonkurentan. Prema podacima do kojih je došao Agrobiznis magazin u nekim hladnjačama čak 80% roda iz 2018. je iskuljučivo za blokove i griz. Jedno od rešenja jeste primena zdravog sadnog materijala i profesionalizacija proizvodnje. To znači moderan zasad, pravilan izbor sortimenta od proverenog dobavljača i primena pune agrotehnike. Ko se ovoga ne pridržava ne može računati na neki prosperitet u proizvodnji. Zahtevi tržišta su sve strožiji, proizvođača sve je više tako da trka postaje sve ozbiljnija ne samo kod nas već i u Poljskoj, Čileu, SAD...
Nedavno smo bili u Florivi u Prilikama kod Ivanjice i razgovarali o sortimentu maline. Ovom prilikom želimo da vam prenesemo iskustva sa jednom novom sortom. Enrosadira® je remotantna sorta maline, veoma prinosna, krupnih svetlocrvenih plodova, odličnog ukusa i veoma dugog veka trajanja u svežem stanju. Sezona branja: Enrosadira® pristiže na branje u nižim predelima zapadne Srbije oko 15. jula, a u višim oko 25. jula. Ubiranje plodova traje duže u odnosu na druge sorte, i to do kasne jeseni, odnosno, do prvih mrazeva.
Kvalitet ploda: Enrosadira® ima veoma krupne plodove prosečne težine 7 gr, kompaktnog oblika, sjajne svetlocrvene boje i odličnih skladišnih osobina u
svežem stanju kao i za zamrzavanje. Ukus ploda je izrazito prijatan odnosno sladak i kao takav je pogodan za prodaju u svežem stanju. Upotreba ploda u svežem stanju: Enrosadira® je tražena sorta maline u celom svetu za svežu konzumnu upotrebu, u malim pakovanjima (125 i 250 gr). Plodovi mogu biti sveži do 12 dana na temperaturi od +2 do +4°C i pri tom odlično podnose transport na udaljena tržišta, kao što su EU i Rusija. Za svežu prodaju, plodovi se beru
u 60% fiziološke faze zrelosti (roze boje) direktno u male posude ili gajbe i što pre idu u pothladu i na tržište. Veoma je laka za branje i brzo se bere čak za 20-30% brže od drugih sorti, jer se plodovi nalaze izbačeni iz mase lista odnosno, veoma su dostupni za ubiranje. Na proleće se skrate vrhovi i plodonosi na donjem delu stabla krajem maja i početkom juna, odnosno, može se brati dvokratno. Otpornost: Enrosadira® ima odličnu tolerantnost na bolesti I do sada nema dokaza o osetljivosti na bolesti korena. Preporučuje se sadnja do 1.000 m nadmorske visine jer na većim visinama kasno pristiže na branje i smanjuju se prinosi.

Karakteristike na polju: Enrosadira® je bujna sorta maline sa podignutim izdancima kojima se lako manipuliše. Sadnja se obavlja u jesen ili proleće u razmaku od 0,3 x 2 m (15.000 kom/ha). Preporuka je da se vezuje u špalir sa dve do tri žice i sa 3-5 žica za naslon lastara jer ima veliku količinu roda koji je potrebno održati što dostupnijim za ubiranje. Na jesen, po završetku branja, izdanci se prekrate do zemlje i sklone sa parcele ili se ostave za proleće i vežu u špalir 6-8 kom/m i pristižu na branje u maju mesecu. Nakon završenog branja se prekrate stari, a u međuvremenu, izbijaju novi izdanci koji daju plodove od kraja jula pa do kasne jeseni. Preporučuje se i natkrivka od najlona u vidu plastenika ili pojedinačnih natkrivki jer se produžuje vremenski period branja do kasne jeseni.
Sadnice: Najbolje je koristiti sertifikovane sadnice iz ovlašćenih matičnjaka. Tokom jeseni ili proleća se sade na dobro pripremljenom zemljištu, na dubinu od
10-15 cm. Standardne (čupane) sadnice zatrpati sitnom zemljom, dobro pritisnuti rukama da se izbaci sav vazduh oko žila. Kontejnerske sadnice zasaditi u rupu na dubinu od oko 2-3 cm dublje od postojećeg supstrata, kako bi se ostvario bolji kontakt sa zemljom. Sadnice je najbolje pre sadnje potopiti u rastvor za bolje ukorenjavanje i zaštitu korenovog sistema od bolesti. Najbolje je koristiti preparat TIFI ili TRIFENDER u količini od 100 gr/100 L vode. Ako se sadi kasno u proleće ili je parcela osušita i nije dobro isfrezirana, u rastvor ubaciti i 500 gr sredstva HIDROGEL koji će upiti rastvor i biljci obezbediti više vlage za ukorenjavanje i izbijanje novih izdanaka, ali i tokom cele godine radi većih prinosa.
Zemljište: Nakon izbora parcele, prvo se vrši pravilno uzorkovanje zemljišta na više mesta na dubini od 0-30 cm i analiza, na osnovu koje se daju detaljne preporuke za pripremu zemljišta. Najbolje je blago kiselo (pH 5,5-6,5), rastresito, humusno zemljište, bogato hranljivim materijama. Nakon oranja parcele, po celoj površini parcele razbacati kreč, a ako je potrebno, i neki od zemljišnih insekticida (Galition Forte 20 kg/ha ili Radar Versus 30 kg/ ha). Nakon freziranja celokupne parcele, obeležiti redove kuda će biti sadnja i u trake širine 1 m rasturiti dobro zgoreo stajnjak, 40 t/ha i đubrivo po preporuci (ITALPOLLINA i GUANITO) i sve još jednom zafrezirati. Otvoriti brazde za sadnju na dubini od 15-20 cm, ubaciti insekticid (GALITION FORTE 10 kg/ha) i đubrivo po preporuci i blago zatrpati u brazdama grabuljicama, motikom ili metlom da se đubrivo prekrije zemljom 1-2 cm. Sadnicu postaviti u brazdu na dubini od 10 do 15 cm maksimalno, u uspravnom položaju i zagrnuti je sitnom zemljom i nagaziti blago nogama oko sadnice, dodatno nagrnuti grabuljama ili motikom zemlju oko sadnice. Ako je jesenja sadnja, oko sadnice napraviti uzdignuće 3-5 cm visine i nikako ne ostavljati dolinu. Ako je prolećna sadnja, ostaviti zemljište ravno
oko sadnice, a nikako ne ostavljati veliko uzdignuće, a ako je kasna prolećna sadnja, ostaviti blago udubljenje oko sadnice da bi se, u slučaju duže suše, prva kišnica sakupljala oko biljke i time više zalila sadnicu. Navodnjavanje: Kao obaveznu agrotehničku meru treba obezbediti navodnjavanje sistemom „kap po kap“ koji se koristi i za prihranjivanje vodotopivim đubrivima, a u slučaju velikih suša preporuka je da se obezbedi i sistem orošivača (rasprskivača za zalivanje), koji se koriste isključivo preko noći kada se biljke ohlade.
Rasprskivačima će se obezbediti ravnomerno navodnjavanje cele površine zemljišta, jer Enrosadira® ima veoma jak i veliki korenov sistem. Primena sistema za navodnjavanje je neophodna, jer se radi o sorti koja obilno plodonosi. Od početka zrenja do kraja ubiranja plodova, redovno prihranjivati sa povećanim sadržajem kalijuma i kalcijuma, a umereno prihranjivati azotom i fosforom. U oktobru, u nekoliko navrata koristiti Kalijum sulfatna đubriva radi postizanja višeg procenta suve materije, kako u plodu, tako i u korenu. Na taj način biljke će obilnije plodonositi, imati krupnije plodove, bolje obojenosti i biti pripremljene bolje za narednu godinu.
Zasena: Za Enrosadira® se preporučuje zasena od minimalno 30% zasene kako bi se umanjilo sunčevo zračenje za 30%, smanjila temperatura za 5-6°C i izbegle ožegotine ploda koje mogu nastati tokom leta, povećala cirkulacija vazduha, zasad zaštitio od eventualnog leda (grada) i radnicima obezbedio lakši i efikasniji rad tokom celog dana,a time povećao učinak rada. Sa mrežom se prinosi povećavaju i do 30%, a kvalitet ploda je neuporedivo bolji.
Prinos: Sadnja sortno čistog (sertifikovanog) i zdravstveno ispravnog sadnog materijala, i primena svih agrotehničkih mera u prosečnoj godini, u punom rodu,
može obezbediti prinos od 25 - 30 t/ha. U intenzivnoj proizvodnji na jesen i na proleće postižu se prinosi i preko 40 t/ha.
Cena: Plod maline Enrosadira® za sveže tržište postiže cenu od 2,5-3,5 €/kg, a što se tiče otkupa za zamrzavanje, cena je uvek u rangu sa ostalim sortama maline koje se otkupljuju za industriju.
Licenca: Malina Enrosadira® je licencirana i zaštićena sorta od strane italijanske firme Vivai Molari sa kojom svaki kupac sadnica potpisuje ugovor po kome ne može vršiti umnožavanje sadnica za svoje potrebe, a ni dalju prodaju, bez njihove saglasnosti.

Izvor: Agroboznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31