U periodu 26-28. jula 2019. u mestu Sivac, na stacionarnom pčelinjaku Tatjane Mrdak, izvršena je krađa od strane NN izvršioca. Ukradeno je:

Dve desetoramne košnice
Jedan desetoramni nukleus
Jedan petoramni nukleus

Obavešteni su članovi Operativnog tima SPOS-a za suzbijanje krađa pčela, data je kratka objava na forumu SPOS-a, oštećenoj pčelarki su data uputstva o daljim postupanjima, najbliži član Operativnog tima SPOS-a za suzbijanje krađa pčela zapadnobačkog okruga preuzeo je komunikaciju i stavio se na raspolaganje policijskim službenicima teritorijalne policijske stanice. Sa lokalnim timom je svakodnevno prikupljao podatke i prosleđivao policijskim službenicima koji su zadužili krivičnu prijavu. U više navrata ukazano je na lokacije koje izazivaju sumnju i gde se pretpostavlja da bi mogle da se nalaze košnice, ukazano je i na nekoliko vozila koja su prevozila košnice i delove košnica.

Veliku i nesebičnu pomoć pružili su savesni građani koji su na samom kraju potrage (koja je imala za cilj pronalaženje ukradenih košnica sa teritorije Sombora, Sivca, Apatina, Karavukova itd) dali veoma bitne informacije i ukazali na skrovito mesto na imanju gde živi izvršilac.

Veliku zahvalnost dugujemo i požrtvovanim inspektorima koji su vršili pretres imanja i objekata u trenucima kada je grabež bila u većem obimu zbog razbacanih ramova, starih, neuglednih i raspadnutih košnica.

Upornost svih napred navedenih sa jasnim ciljem, dovela je do odličnog rezultata za početak istrage. U prvom danu istrage već ima dosta krucijalnih tragova koji daju šansu državnim organima (tužilaštvu i policiji ) da nastave dalji rad i rasvetle i druga krivična dela koja možda i nisu u vezi sa pčelarstvom.

Kod otkrivenog izvršioca pronađeno je:

1.Dva (2) nukleusa (telo sa podnjačom), zelene boje , izgrebanog- unuštenog žiga i brojčane oznake,

2.Dva (2) drvena krova košnice obloženi limom,

3.Tri (3) zbega košnice (dva plave boje i jedan zeleni sa crvenom trakom.

A P E L  P Č E L A R I M A

 – prijavite krađu teritorijalnoj policijskoj stanici (gde su košnice ukradene) makar bila i jedna ukradena,

– obavestite Operativni tim SPOS-a za suzbijanje krađa pčela, bilo kog člana,

-postupite po uputstvu (objavljeno više puta), dajte precizan opis (period u kom se desila krađa od poslednjeg obilaska pčelinjaka do momenta kada ste uočili krađu, tačnu lokaciju, detaljan opis košnica, sa svim posebnim karakteristikama, oznakama, bojama…)

-budite u kontaktu sa najbližim članom Operativnog tima, verujte u uspeh, jer kao što vidite združenom akcijom postižu se rezultati i nalaze se ukradene košnice.

 

Izvor:http://spos.info/razotkrivena-jos-jedna-kradja/

Angažovanje sezonskih radnika kao novi oblik radnog angažovanja u poljoprivredi uveden od ove godine već daje rezultate, a u NALED-u smatraju da bi taj sistem mogao da se proširi i na građevinu, turizam, ugostiteljstvo i kućne poslove. Objašnjavaju da je sama digitalizacija procesa prijave radnika koja je sada sprovedena u sezonskim poslovima nešto što bi moglo da se primeni i na druge oblasti koje danas predstavljaju generator sive ekonomije.

Primenom Zakona o pojednostavljenom angažovanju na sezonskim poslovima znatno je smanjena administracija za angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi u odnosu na prethodni sistem gde su sezonski radnici bili angažovani po ugovori o privremenim i povremenim poslovima jer, kažu u NALED-u, više nema ugovora na papiru i postoji fiksni iznos poreza koji se plaća po danu.Više od 95 odsto sezonsko zaposlenih radnika u poljoprivredi je 2017. godine bilo potpuno neprijavljeno i nije imalo bilo kakav formalan status u svom radu, a Marko Milanković iz NALED-a kaže za Tanjug da ono što se pokazalo kao sjajno je da je danas pet puta više prijavljenih ljudi u seozonskim poslovima.

To je, navodi, direktno doprinelo sa nekih 30 miliona dinara poreskih i skoro 80 miliona dinara u drugim obavezama koje poslodavci plaćaju državi.

"Možda još važnija stvar jeste da su sezonski radnici na ovaj način prijavljivanjem i ostvarivanjem svojih prava stekli i nekakvu sigurnost, stekli mogućnost da imaju osiguranje kao i svaki drugi zaposleni danas u Srbiji, na taj način mogu i ostvarivaće svoja osnovna prava", kaže Milanković.

Suština celog ovog procesa je, naglašava, digitalizacija, a sistem koji je uspostavljen i koji bi trebalo da smanji neformalnu zaposlenost u Srbiju mogao bi vrlo jednostavno da se primeni i na druge poslovne sisteme."To su pre svega građevinarstvo, zatim ugostiteljstvo i turizam i svi poslovni ekosistemi kojima bi danas digitalizacija zapravo donela bolje formulisanje radnih odnosa i omogućila da se na pravi način prilagode i tehnološkim i drugim naprecima koji se danas dešavaju u poslovnom svetu", smatra Milanković.

Moderno vreme donosi i nove oblike zapošljavanja, a Milanković kaže da je ono što je NALED identifikovao kao najakutnije su situacije u kojima je tehnologija dovela do nekih novih radnih mesta i načina poslovanja koja država nije uspela da na pravi način isprati.

"Pre svega, mislim tu na IT tehnologije i činjenicu da danas imate puno ljudi koji rade kao takozvani frilenseri i koji rade za neke strane firme. Međutim, njihovi statusi i njihove pozicije danas nisu takve, jer ne mogu na pravi način da odgovore aktuelnom poreskom sistemu", kaže Milanković.

Postoje, dodaje, i dalje neke stvari koje bi država mogla da uradi kako bi olakšala i pojednostavila neke procese koji nisu u direktnoj vezi samo sa prijavama, već se odnose na visinu poreza koji se plaća po zaposlenom. To je, dodaje, zapošljavanje na nepuno radno vreme.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/digitalizacija-olaksala-prijavu-radnika-angazovanje-sezonaca-moguce-i-u-gradevini/l01x6r9

Svake godine, posebno u proleće i jesen, kad su aktuelni radovi u poljoprivredi, na njivama širom zemlje mogu se videti sezonski radnici. I dok su na njivama, u voćnjacima, vinogradima... sezonski radnici vidljivi, za državu su bili, praktično, nevidljivi – do sada.

Na pitanje koliko ljudi svake godine sezonski rade u poljoprivredi teško da iko može dati precizan odgovor. Procenjuje se da ih ima i više od 80.000, a zvanična statistika od pre dve godine izbrojala je oko 3.500 sezonskih radnika.

Sada se, zahvaljujući portalu za elektronsku prijavu sezonaca, slika značajno promenila. Taj portal u funkciji je od početka godine – a rezultat je da je evidentirano gotovo pet puta više sezonskih radnika nego pre dve godine.Po rečima Ivana Radaka iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, u maju je bilo evidentirano oko 5.000 sezonskih radnika u poljoporivredi, a sada ih je više od 17.000. Sezonske radnike angažovale su i prijavile i velike poljoprivredne kompanije, ali i manji proizvođači i poljoprivedna gazdinstva, a među više od 200 poslodavaca, 60 je poljoprivrednih gazdinstava. Radak naglašava da se za sada evidentiraju samo sezonski radnici u poljoprivredi.

Od početka godine do sada, odnosno za sedam meseci, evidentirano je ukupno 17.085 sezonskih radnika, a do kraja godine će broj sezonaca biti svakako daleko veći jer tek slede jesenji radovi, kaže Radak.Kako dodaje, reč je o velikom broju u ljudi koji su sada uvedeni u legalne tokove, pošto se za prijavljene sezonske radnike plaćaju porezi i doprinosi.

U budžet se ove godine od njihovog rada slilo oko 26,7 miliona dinara na ime poreza, dok je na ime doprinosa uplaćeno 74,9 miliona, navodi Radak.

Po njegovim rečima, korist od evidentiranja sezonskih radnika imaju svi – i poslodavci i sezonci, a, naravno, i država. Sezonci su ranije radili bez prijave, nisu ostvarivali nikakvo radno pravo, što su poslodavci nekad znali da iskoriste. Poslodavci često nisu znali koga angažuju i koje veštine sezonski radnik poseduje i ima li ih uopšte, a država nije imala prihode.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/elektronskim-prijavama-iz-sive-zone-izvuceno-17000-sezonaca/t3lywc4

Od početka primene online aplikacije za pojednostavljenu registraciju sezonskih radnika više od 100 poslodavaca uplatilo je poreze i doprinose u vrednosti od oko 30 miliona dinara za oko 5.000 radnika, kažu u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj.
Poslodavci pored svih oblika zapošljavanja radnika shodno Zakonu o radu, od januara ove godine imaju mogućnost i pojednostavljenog radnog angažovanja za sezonske poslove.

Naime, u cilju suzbijanja sive ekonomije i zaštite prava velikog broja neformalno angažovanih radnika u sektoru poljoprivrede, Vlada Srbije je u saradnji sa NALED-om i uz podršku Nemačke razvojne saradnje (GIZ) 2017. pokrenula reformu sistema radnog angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi kroz donošenje novog sistemskog zakona, čija je primena otpočela u januaru 2019, i izradu on-line platforme za pojednostavljenu registraciju radnika www.sezonskiradnici.gov.rs.Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju radnika na sezonskim poslovima u određenim delatnostima koji se odnosi na poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu usvojen je polovinom prošle godine.

Dragana Ilić, koordinatorka Stručne grupe za suzbijanje sive ekonomije u NALED-u kaže da su zadovoljni realizacijom te mere i da se nadaju da će ona biti proširena i na nove delatnosti.

O tome će biti reči sutra četvrtoj po redu godišnjoj konferenciji Vlade Srbije i privrede, gde će biti predstavljen novi Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije sa akcionim planom za 2019/2020.

O rezultatima u smanjenju obima sive ekonomije i novinama koje donosi 36 novih sistemskih mera i 153 aktivnosti govoriće predstavnici NALED-a i članovi Koordinacionog tela Vlade RS za suzbijanje sive ekonomije.

Taj plan predviđa pet posebnih ciljeva- efikasnije suzbijanje svih oblika sive ekonomije, transformacija Poreske uprave, sprovođenje mera koje će podstaći legalno zapošljavanje, smanjenje administrativnog i parafiskalnog opterećenja, podizanje svesti građana i privrede o značaju suzbijanja sive ekonomije, istakla je Ilić.

Što se tiče sezonskog rada, Ilić je Tanjugu rekla da je osnovna prednost ovakvog načina prijavljivanja što sada angažovanje radnika na sezonskim poslovima u poljoprivredi ne utiče na socijalna prava i primanja radnika na koja su prethodno stekli pravo, odnosno radnici mogu ostati na evidenciji NSZ.

Svi radnici prijavljeni preko portala imaju pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i osiguranje u slučaju povrede na radu.

Donošenjem zakona omogućeno je da radnici ne gube povlastice koje imaju kao nezaposlena lica, a ujedno poslodavci imaju manje troškove.

Poslodavci sada praktično mogu sezonce da prijave i odjave jednim klikom što podrazumeva znatno manje administrativnih i fiskalnih resursa, objašnjava sagovornica Tanjuga.

„Cilj je da osim za poljoprivredu ovaj način prijave proširimo i na druge oblasti, poput pomoć u kući, sektor građevinarstva, ugostiteljstva", rekla je Ilić.

Prema Popisu poljoprivrede iz 2012. godine procenjen broj sezonski angažovanih radnika u poljoprivredi kretao se od 65.000 do skoro 80.000.

Prema podacima Poreske uprave, u 2017. godini po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima (PP) bilo je angažovano svega 3.585 sezonskih radnika u poljoprivredi.

Gotovo 95 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi radi „na crno" bez ikakvog ugovora, što znaci da ne ostvaruju prava koja proističu iz radnog odnosa poput prava na socijalno i penzijsko osiguranje, i osiguranje od povrede na radu.

Za proceduru prijave i odjave radnika potrebno je manje od 10 minuta, nezavisno od toga da li se radnik prijavljuje na jedan dan ili cak mesec dana.

Portal je u nadležnosti Poreske uprave, a povezan je sa CROSO i NSZ.

Poslodavac ima na raspolaganju 180 dana u kalendarskoj godini za angažovanje sezonskih radnika preko portala, a dodatno može angažovati radnike preko ugovora o PP poslovima.

Radnici imaju mogućnost da preko portala u realnom vremenu imaju uvid u to da li su prijavljeni, koji poslodavac ih je prijavio i na koji vremenski period.

Na osnovu metoda standardnog troška i uz pretpostavku da ce ukupno 50 odsto sezonskih radnika preći iz neformalnog u formalni sektor zahvaljujući pojednostavljenoj proceduri i nižim troškovima, procenjuje se da ce efekti uvođenja elektronskog sistema prijavljivanja sezonskih radnika u poljoprivredi u narednih pet godina doneti 15 miliona evra dodatnih prihoda u budžet.

Takođe će uticati na porast formalne zaposlenosti za 33.000 radnika koji ce imati pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu, navode u NALED-u.

Očekuje se da će novi sistem smanjiti troškove poslodavaca za trećinu (porezi, doprinosi i troškovi administracije).

Izvor:http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/naled-cilj-ukljuciti-i-druge-delatnosti-u-online-platformu_1018995.html

NALED i Poreska uprava razvili su aplikaciju za angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi putem "pametnih" telefona. Prvi put u Srbiji omogućeno je radno angažovanje preko mobilne aplikacije i to je ujedno i prva potpuno operativna mobilna aplikacija za jedan servis javne upraveKreirana je u okviru projekta "Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika" koji NALED realizuje uz podršku Nemačke razvojne saradnje - GIZ Otvorenog regionalnog fonda za modernizaciju opštinskih usluga. Pored portala www.sezonskiradnici.gov.rs poslodavci će sada imati još jedan efikasan alat za registraciju sezonaca, a radnici mogućnost da na telefonu provere da li su prijavljeni.

- Mobilna aplikacija učiniće pojednostavljenu proceduru angažovanja još pristupačnijom jer su istraživanja pokazala da dve trećine korisnika prednost daje aplikacijama u odnosu na web portale kao ugodnijim za korišćenje, a tri od četiri internetu najčešće pristupa preko telefona. Od aplikacije „Sezonski radnici“ zato očekujemo da poveća broj poslodavaca koji u svega par klikova, unosom JMBG-a, datuma kada će radnik raditi i odabirom vrste posla, na legalan način mogu da obezbede pomoć u poljoprivrednim radovima. Za prva tri meseca primene pojednostavljenu proceduru već je koristilo 70 poslodavaca – kaže predsednik Saveza za hranu i poljoprivredu NALED-a i direktor predstavništva Atlantic grupe za Srbiju Vladimir Čupić.Podaci sistema za elektronsku prijavu pokazuju da je od januara ove godine na poslovima u poljoprivredi bilo angažovano 2.987 sezonskih radnika koji su prijavom ostvarili pravo na penzijski staž i osiguranje u slučaju povrede na radu. Za njih je plaćen porez u iznosu od 4,2 miliona dinara, kao i gotovo 12 miliona dinara doprinosa.

Sezonci su dosad angažovani u 95 gradova i opština širom Srbije, najviše u Vojvodini. Zbog sezonskog karaktera posla, najčešće su bili angažovani na orezivanju, kao i na poslovima koji su vezani za čišćenje, sortiranje, pakovanje i skladištenje poljoprivrednih proizvoda. Interesantno je da je među 70 poslodavaca, sezonce angažovalo i 17 fizičkih lica.Aplikacija Sezonci pruža mogućnost jednostavnog, lakog i brzog prijavljivanja i odjavljivanja sezonskih radnika od strane pravnog ili fizičkog lica koji su se prethodno registrovali na portalu www.sezonskiradnici.gov.rs.

Putem aplikacije Sezonci može se izvršiti uvid u mesečnu evidenciju angažovanja sezonskih radnika, dodeliti ovlašćenja za prijavu i odjavu sezonskih radnika, prijaviti i odjaviti sezonske radnike, izvršiti uvid u podnete poreske prijave.

Pristup elektronskim servisima Poreske uprave putem aplikacije Sezonci vrši se uz pomoć QR koda, koji je potrebno očitati sa portala. Putem aplikacije Sezonci nije moguće elektronsko plaćanje poreskih obaveza.

Pomoć u korišćenju aplikacije i portala, poslodavci i sezonski radnici mogu da potraže u servisnim centrima koji su dosad formirane u 83 lokalne samouprave. Njihovo uspostavljanje i obuku zaposlenih sprovodi NALED u okviru istog projekta. Samo u martu organizovano je 30 obuka na kojima je učestvovalo 604 zaposlena u lokalnim samoupravama i poslodavaca i nove obuke su planirane do uspostavljanja svih predviđenih servisnih centara.

Mobilna aplikacija „Sezonski radnici“ od 1. aprila dostupna je za preuzimanje na Google play store-u na linku, a uskoro će biti na raspolaganju i vlasnicima telefona sa IOS operativnim sistemom.Dnevnica sezonaca na poljoprivrednim poslovima ide i do 4.000 dinara, a manje dnevne zarade od 2.000 dinara nema. Iako se poslodavcima plaćanje sezonskih radnika nekada ne isplati, dnevnice nikada nisu bile više upravo zbog manjka radnika.

Za kopanje zemlje dnevnica se kreće od 2.500 do 3.000 dinara, što je ove sezone jedan od plaćenijih poljoprivrednih poslova. Još više se plaćaju rezači voća i vinove loze, čiji dan rada košta od 3.000 do 4.000 dinara. Na najučestalijim poljoprivrednim poslovima u ovom delu Srbije, a to su sređivanja malinjaka ili kupinjaka, dnevno se zaradi najmanje 2.000 dinara, a kada počne berba vlasnici gazdinstava će sezoncima obezbeđivati obrok i prevoz, što visinu dnevnice podiže na 3.000 dinara. Za poslove kupljenja šljiva ili berbu grožđa sezonski radnici takođe će moći da zarade 2.000 dinara na dan.Ako neko uspe da nađe posao sa najvećom dnevnicom od 4.000 dinara, za mesec dana mogao bi da zaradi 80.000 dinara, a za tri letnja meseca i više od 240.000.

Izvor:https://www.telegraf.rs/vesti/ekonomija/3054563-od-1-aprila-sezonski-radnici-mogu-da-se-zaposle-i-preko-ove-aplikacije-a-za-leto-mogu-da-zarade-i-vise-od-200000-dinara

Grad Novi Sad u saradnji sa NALED-om organizuje obuku poslodavaca iz oblasti poljoprivrede na temu „Angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi: novi zakonski okvir i on-line sistem za prijavu radnika”.Obuka za poslodavce biće održana u ponedeljak, 8. aprila od 10.00 do 12.30 časova u Skupštini Grada Novog Sada, plava sala, Ulica Žarka Zrenjanina br. 2.

Tom prilikom biće predstavljen elektronski sistem za prijavljivanje sezonskih radnika u poljoprivredi odnosno portal www.sezonskiradnici.gov.rs

Svi sezonski radnici prijavljeni preko tog portala imaju pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i osiguranje u slučaju povrede na radu.

Učešće na obuci je besplatno, a svoj dolazak poslodavci mogu da potvrde putem elektronske pošte na adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., najkasnije do 5. aprila 2019. godine.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/novi-sad/poziv-poslodavcima-za-obuku-u-angazovanu-sezonskih-radnika-u-poloprivredi-01-04-2019

Na Skupštini Srbije je polovinom prošle godine usvojen Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju radnika na sezonskim poslovima u određenim delatnostima koji se odnosi na poljoprviredu, šumarstvo i vodoprivredu čija je primena počela u januaru 2019. godine.

Zakon donosi i određenje novine. S tim u vezi uvodi se portal www.sezonskiradnici.gov.rs koji poslodavci iz sektora poljoprivrede od januara 2019. godine koriste za prijavu sezonskih radnika i koji je u nadležnosti Poreske uprave. Povezan je sa Centralnom evidencijom obaveznog socijalnog osiguranja i Nacionalnom službom za zapošljavanje.

U okviru Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Grada Pirota funkcionisaće servisni centar čiji će zadatak biti da pružaju informacije o novom e-sistemu angažovanja sezonskih radnika, informacije o postojanju registra sezonskih radnika poslodavcima i radnicima kao i da analiziraju statističke podatke o broju sezonskih radnika i broju poslodavaca na nivou JLS.

Tim povodom je u prostorijama Ugovorne okružne privredne komore u Pirotu organizovana obuka za korišćenje portala namenjena poslodavcima u poljoprivredi. Obuku sprovodi NALED uz podršku Grada Pirota i Ugovorne okružne privredne komore Pirot. Predavači su predstavnici Poreske uprave.
Jedan od predavača Dragan Agatunovic iz Poreske uprave kaže da ovaj zakon jednostavno reguliše angažovanje sezonskih radnika u poljoprivredi.

"Veoma lako se obavlja prijava i odjava radnika", ističe Agatunović i to radnicima donosi uplaćivanje doprinosa za penzijsko, invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje za slučaj povrede na radu. Do sada je preko 2.300 radnika prijavljeno na ovaj sistem i podneto je 38.000 evidencionih prijava za te radnike.

Goran Popović, pomoćnik gradonačelnika za poljoprivredu, rekao je ovom prilikom da ovakav sistem najviše znači poslodavcima koji će angažovati povremeno radnike za sezonske poslove. Popović dodaje da je nažalost veliki broj sezonskih radnika koji nisu osigurani i očekuje da ovom novinom u zakonodavstvu sve dobro funkcioniše.

Rajča Ivanov, direktor Hladnjače u Pirotu, firma „Mondorama“ Beograd, kaže da angažuju veliki broj radnika na zasadima jagoda i da im pomenute izmene puno znače.

Izvor:http://www.plusonline.rs/obuka-za-poslodavce-u-poljoprivredi-o-novom-e-sistemu-angazovanja-sezonskih-radnika/

Sa novom godinom praksa je da na snagu stupaju određene zakonske odredbe. Tako je ove godine započela registracija od strane poslodavaca koji su dužni da prijave i odjave sezonske radnike. Ovo će
ujedno biti i osnov za formiranje poreske prijave za angažovane radnike. Agrobiznis magazin istražuje šta će ovo zapravo značiti, kako za firme tako i za poljoprivredna gazdinstva. Prijava treba da sadrži jedinstveni matični broj građana(JMBG), ime i prezime, a sistem je napravljen tako da se automatski pravi poreska prijava. Kako saznajemo, jedina obaveza poslodavca je da navede kada će radnik biti angažovan dok radnici neće imati nikakve obaveze. Na ovaj način zaboravićemo na klasične ugovore u pisanoj formi, a radnik će moći da zahteva od poslodavca da mu se izda potvrda o radu. Na ovom poslu pored državnih organa radili su i predstavnici NALED-a koji su realizovali projekat „Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika“. Za Agrobiznis magazin govorila je Tisa Čaušević, savetnica za regulatornu reformu u NALED-u.

Koliko će koštati porezi i doprinosi po jednom danu angažovanja?
- Analize pokazuju da trenutno 95% sezonskih radnika u poljoprivredi radi „na crno“ bez ikakvog ugovora, što znači da ne ostvaruju prava koja proističu iz radnog odnosa poput prava na socijalno i penziono osiguranje i osiguranje od povrede na radu. Pre uvođenja elektronskog sistema prijave sezonskih radnika, za proceduru prijave i odjave jednog sezonskog radnika poslodavac je trošio 5 sati mesečno. Takođe, mesečni izdaci poslodavaca na ime poreza i doprinosa po sezonskom radniku su u proseku iznosili 10.200 RSD. Novim zakonskim rešenjem ukupna cena poreza i doprinosa po radniku po danu računase u odnosu na minimalnu zaradu koja se određuje svake godine. To trenutno iznosi nešto manje od 300 dinara, odnosno oko 6.000 dinara mesečno za jednog radnika.
Ko će i kako kontrolisati primenu ovog propisa?
- Za nadzor nad primenom Zakona o pojednostavljenom angažovanju sezonski radnika nadležne su Poreska uprava, inspekcija rada i poljoprivredna inspekcija.

Ko je finansirao i koliko je koštala izrada ovog softvera?

- U cilju suzbijanja sive ekonomije i neformalnog zapošljavanja koje je posebno izraženo u sektoru poljoprivrede, Vlada Srbije je u saradnji sa NALED pokrenula reformu sistema zapošljavanja sezonskih
radnika u poljoprivredi i donošenje novog sistemskog zakona kojim se uređuje ova oblast. Uz podršku Nemačke razvojne saradnje (GIZ) kroz Otvoreni regionalni fond za jugoistočnu Evropu - Modernizacija opštinskih usluga, realizovan je projekat Povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika. Ukupna vrednost softvera iznosi 148.000 evra i predstavlja donaciju nemačke vlade.
Da li se očekuju da će primena propisa uticati na cenu poljoprivrednih proizvoda?
- Svrha projekta bila je izrada efikasnijeg sistema prijave sezonskih radnika u poljoprivredi i nije obuhvatao izradu analize mogućeg uticaja na cenu poljoprivrednih proizvoda čije formiranje zavisi od velikog broja faktora.
Da li se pod obavezom prijavljivanja podrazumeva i volonterski rad odnosno pomoć komšije –komšiji i kako se to tretira?
- Zakon se primenjuje samo na sezonske poslove za koje se naplaćuje novčana naknada u sektoru poljoprivrede, ribarstva i šumarstva. Komšijska ispomoć, narodneseoske mobe i ostale vrste pomoći koje ne podrazumevaju novčanu naknadu, ne podležu ovom zakonu.
Da li su ovim propisom obuhvaćeni članovi porodice i familije?
- Svi članovi porodice ili familije, koji obavljaju sezonske poslove koji ne podrazumevaju novčanu naknadu, nisu obuhvaćeni ovim propisom.
Da li može osoba po ovom osnovu biti angažovana više meseci bez prekida i koliko?
- Svaki poslodavac će u jednoj kalendarskoj godini na raspolaganju imati 180 dana za angažovanje sezonskih radnika, s tim što jedan radnik godišnje može biti angažovan maksimalno 120 radnih dana kod jednog poslodavca. Ne postoje ograničenja koliko dana sezonski radnik može raditi na ovaj način, kod više poslodavaca.
Kome će podaci biti dostupni?
- Pristup portalu će imati svi korisnici bilo da je reč o poslodavcima ili institucijama kao što su Poreska uprava, CROSO ili Nacionalna služba za zapošljavanje, ali će moći da koriste samo određeni deo podataka u okviru svojih zakonskih nadležnosti. Na portalu www.sezonoskiradnici.gov.rs prijavljuju se radnici.

Kako to zapravo izgleda?
- Pravna lica koja budu želela da prijavljuju sezonske radnike preko portala, moći će da pristupe preko svog PIB-a, a ostali će moći da se registruju preko matičnog broja građana. Tokom narednog perioda, u lokalnim samoupravama je predviđeno uspostavljanje servisnih centara koje će biti na usluzi svim poljoprivrednim proizvođačima i sezonskim radnicima, kako za inicijalnu registraciju poslodavaca i fizičkih lica, tako i za ostale vrste informacija. Takođe, planirano je i otvaranje call centra za podršku sprovođenju zakona, kao i organizovanje obuka za poslodavce i institucije
na lokalu u periodu od januara do aprila.

Izvor:Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31