Papriku, nakon rasađivanja na stalno mesto, u toku ukorenjavanja treba prihraniti vodotopivim đubrivima koja imaju odnos NPK 1:4:1. Kada se biljke prime, pa sve do cvetanja i formiranja prvih plodova koristi se đubriva u kojima je odnos NPK 1:1:3, kada je potrebno dodati i bor, navodi Radojka Nikolić, stručnjak za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivredno stručne službe Kruševac.

Paprika dobro reaguje na đubrenje posle svake berbe, a tada treba koristiti đubriva u kojima je odnos NPK 2:1:4, a biljke imaju potrebu i za kalcijumom u vreme plodonošenja. Pred kraj berbe treba smanjiti upotrebu fosfora i kalijuma.Paradajz je potrebno u prvih 15 dana posle rasađivanja, dok traje faza ukorenjavanja, prihraniti vodotopivim đubrivima u kojima je odnos azota, fosfora, i kalijuma 1:4:1, odnosno upotrebiti formulacije NPK 10:40:10. Od cvetanja, pa do formiranja prvih plodova treba upotrebiti đubriva NPK sa odnosom 20:20:20, kada je neophodno uneti i bor, ističe kruševački stručnjak.Kako smo ranije pisali, na primer, nedostatak fosfora manifestuje se ljubičastom bojom listova. Ovo je veoma česta pojava kada je mladim usevima hladno i zbog toga nisu u mogućnosti da ga usvajaju. Međutim, postoje sorte paradajza koje prirodno imaju jače izraženu ljubičastu nijansu listova i na to treba obratiti pažnju.Kada plodovi počnu intenzivno da rastu i da se otvara peta cvetna grana, formulacija se menja. Tada treba koristiti đubriva koja imaju jednak odnos azota i kalijuma, i upola manji sadržaj fosfora (20:10:20). U ovoj fazi razvoja paradajzu je neophodan i kalcijum. Čim plodovi počnu da menjaju boju, pa sve do početka berbe, trebalo bi koristiti đubriva u kojima je odnos azota, fosfora i kalijuma 2:1:4. Tokom intenzivnijeg sazrevanja i svakodnevnih berbi azot treba smanjiti i koristiti đubriva sa visokim sadržajem fosfora i kalijuma.Podsetimo, svaka povrtarska vrsta tokom svog rasta i razvoja, u zavisnosti od fenofaze u kojoj se nalazi, ima određene potrebe za hranjivim makro (N, P, K, Ca, Mg) i mikro (Fe, B, Cu, Mn) elementima. Ove količine ne mogu da se obezbede prilikom osnovnog đubrenja zemljišta, pa se iz tog razloga moraju dodavati tokom vegetacionog perioda, fertigacijom i folijarnom ishranom.

Izvor:https://www.agroklub.rs/povrtarstvo/koji-su-elementi-vazni-za-prihranu-paprike-a-koji-za-paradajz/59869/

Procena raspoloživosti azota pre N – prihrane najtačnije se obavlja uz pomoć N – min metode kojom se neposredno pre kretanja vegetacije utvrdi raspoloživa količina u zoni do koje je dospeo koren.

Saveti za N – priharnu ozime pšenice

Prihrama fosforom i kalijumom se ne preporučuje zbog njihovog neznatnog premeštanja u dubinu, pa koren ostaje na površini, što smanjuje otpornost na poleganje i sposobnost korišćenja vode iz dubljih slojeva.

Ureu ne treba primenjivati u prvoj N – prihrani (najbolje ni u drugoj) zbog zakišeljavanja zemljišta. Potrebnu koncentraciju raspoloživog azota zimi u zemljištu treba postići primenom nitratnih đubriva.

Suvišna količina azota snažno utiče na porast nadzemnog dela, a vrlo malo korena, pa se proširuje odnos korena prema izdanku i biljke su plitko ukorenjene. U hladnim, posebno glinovitim, humoznim i slabo aeriranim zemljištima, nitrati umanjuju štetne redukcijske procese, što je važno za aktivnost mikroorganizama i snabdevanje biljaka azotom i drugim elementima.

Opširnije u Agrobiznis magazinu za mesec januar. 

 

Gaje zaboravljena žita za celu Srbiju 

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/biljna-proizvodnja/ratarstvo-i-povrtarstvo/item/3466-gaje-zaboravljena-zita-za-celu-srbiju

 

Najvažniji poslovi u oktobru su: 1. Preduzimanje završnih mera za uspešno prezimljavanje 2. Obezbeđivanje mira na pčelinjaku. 1. Preduzimanje završnih mera za uspešno prezimljavanje Do sredine oktobra još uvek je moguće ponegde naći leglo i to u nekim košnicama više (one koje nisu obezbedile dovoljan broj zimskih pčela), u nekim manje dok u večini legla uopšte nema. Ovo matica instinktivno najbolje oseća i tako se ponaša. I pored toga ne znači da se do kraja oktobra, pa čak i u novembru u nekim košnicama ne može naći leglo. Kao što je već rečeno u septembru zbog prisutnosti varoe produžavanje legla može više da donese štete nego koristi. Pored toga, ako je vreme toplo a nektara u prirodi nema, podržavanja produžetka legla može da ide samo u štetu zimskim zalihama hrane. Inače potrošnja zimskih zaliha u oktobru se kreće 0-2,5 kg meda što potvrđuje i tabela broj 1. (Vidi radovi u Septembru) Ova tabela nam pokazuje da prihranjivanje mora da se završi zaključno sa septembrom. Prihranjivanje u oktobru podstiće maticu na proširenje legla kao i povečanu potrošnju zimnice, a ujedno skraćuje život zimskim pčelama koje se aktiviraju u ishrani legla. Ipak ako je nekim pčelinjim društvima potrebno dodati šećerni sirup, zato što bi u suprotnom moglo doći u pitanje uspešno prezimljavanje, onda to možemo učiniti, s tim što je zadnji rok za ovo prehranjivanje sredina oktobra. Ukoliko je vreme toplo sve to će proći dobro, ali to ne sme preći u praksu, već samo kao rešenje za izuzetne slučajeve, zato što vreme se ponekad neće odnositi tako da bi spašavalo posledice nemarnog odnosa ili zaboravnosti. Bolje rešenje u ovakvim slučajevima je dodavanje šećerno-mednih pogača od 2-3 kg da ne bi pčelinje društvo trošilo zimske zalihe. Pogače možemo davati samo kad pčele ne izleću jer bi u suprotnom delovale stimulativno na matice kao što deluje dodavanje hrane krajem zime. Pogače ne smemo dodavati kao rezervu hrane za kasni jesenji period. Oktobar je mesec u kome moraju biti završeni svi radovi oko uzimljavanja pčelinjih društava i nukleusa, a takođe i da budu ispunjeni svi uslovi od kojih zavisi uspešno prezimljavanje a to je: - jaka pčelinja društva i nukleusi - dobra starosna struktura pčela - potrebna količina i kvalitet hrane - mlada matica. Najveći procenat gubitaka matica odnosi se na stare matice. Mlade matice su sposobnije za prezimljavanje i u težim uslovima, a poseban je njihov značaj za proletnji razvoj pčelinjeg društva. To znači da držanje starih matica nema nikakvo opravdanje. Samo matice izuzetnih karakteristika se mogu držati duže od dve godine, a pitanje je koliko mogu izdržati u trečoj godini i dalje. Opravdano je takve matice držati u nukleusima za reprodukciju i proizvodnju mladih matica. U velikm LR košnicama sa tri do pet nastavaka matice se brže iscrpljuju, tako da za dve godine u takvoj košnici snese više jaja, nego npr. u vrškari ili LR košnici sa jednim do dva nastavka, za četri do pet godina. Jaka pčelinja društva sa dovoljnim brojem zimskih pčela moraju se osigurati tokom avgusta i septembra. Ako se to tada propusti u oktobru se ne može nadoknaditi. Slaba pčelinja društva se jedino mogu spajati i na takav način bi dobili društva sposobna za preživljavanje. Prvi dani oktobra su krajnje vreme da se to učini i sa nukleusima. Oni nukleusi koji su smešteni po dva u jedan LR nastavak sa po pet ramova i šest do osam kilograma hrane, stavljaju se iznad normalnog društva koja imaju provizornu lesonitnu podnjaću koja omogučava potpunu odvojenost. Jaći nukleusi sa šest ramova mogu da prezime samostalno ako imaju dovoljnu količinu hrane a to je deset do dvanaest kilograma. Ukoliko nemaju dovoljno hrane stavljaju se iznad nekog slabog pčelinjeg društva, takodje preko lesonitne provizorne podnjače, odnosno snelgrove ili žičane pregrade. Posle nekoliko dana se donosi odluka da li će se spojiti ili će ostati tako da prezime kao dvojna društva. Nukleusi se ne premeštaju dok traju veći izleti pčela zato što će usled preranog premeštanja ostati bez pčela izletnica a time bi nepotrebno doveli do njihovog slabljenja. To znači da se ova operacija radi nekad i u drugoj polovini oktobra. Obezbeđivanje mira na pčelinjaku. U oktobru se mora obezbediti mir na pčelinjaku u smislu prestanka svih manipulacija sa kojima bi se poremetilo pčelinje klube a posebno od trenutka kada se formiralo. Ako to ne možemo da odredimo na drugi način onda možemo zaključiti da je klube kompaktno kada temperature padnu ispod 10OC. Dalji pad temperature sve više i više smanjuje promer klubeta zato što samo na taj način pčele osiguravaju bolje i ekonomičnije grejanje. Pčelinjak ionako mora biti zaštićen od domaćih i divljih životinja a naročito od onih koje tuda često prolaze. Ovo je posebno važno u zimskom periodu kako se ne bi dozvolio kontakt tih životinja sa košnicama (da ih ne pomeraju, ne ćešu o njih i dr.) pošto bi se pčele u pčelinjem klubetu uznemirile pri čemu mogu dovesti do njegovog rasturanja sa težim posledicama ukoliko su temperature niže. Zbog ovoga pčelinjak je potrebno ograditi. Sve košnice treba da budu nagnute prema napred da bi voda koja se stvara kondenzacijom (zbog nepostojanja gornje ventilacije u zimskom periodu) mogla da se cedi i istiće kroz leto, kao i voda koja se cedi sa poklopca košnice (topljenje snega, kiša) ne bi padala na leto već ispred njega. Na taj način se štiti i unutrašnji i spoljašnji deo košnice od prevelike vlage a time produžavamo njen vek trajanja. Prevelika vlaga unutar košnice remeti mikroklimu, košnica postaje hladnija a time proletnji razvoj počinje kasnije i sporiji je. Jedan od glavnih poslova pčela u ovom mesecu je zatvaranje svih nepotrebnih otvora propolisom. Pčele intenzivnije skupljaju propolis u jesen zato što su potrebe za njim veće i koristi se za lepljenje ramova, medjuspratnih otvora, pokrovne daske i dr. Zbog ovoga nije opravdano skidati poklopac, pomerati ramove i nastavke posle oktobra jer se remeti propolisni sloj. Posle eventualnog pomeranja ovih delova ne dolazi do pravilnog naleganja pa zbog toga dolazi do promaje i nepotrebnog angažovanja pčela na zatvaranju nastalih otvora. Udruženje pčelara Maradik

Proces održavanja travnjaka potrebno je započeti već sa pojavom prvih prolećnih dana. Kvalitetan travnjak neophodno je STALNO ODRŽAVATI I NEGOVATI. Prvo prihranjivanje najbolje je uraditi u rano proleće pre kiše. Dosejavanje travnjaka se obavlja ukoliko je to potrebno. Zavisno od toga da li je travnjak u sunčanom ili zasenjenom delu koriste se smeše za sunce ili hlad.

Jedna od najbitnijih stavki jeste redovno košenje travnjaka. Preporučeno je izvršiti kosidbu kada trava dostigne visinu od 8-12 cm. Redovnim košenjem trava stvara čvršću stabljiku i podstiče stvaranje travnatog tepiha. Preporučeno je travnjak zalivati uveče zbog manjeg isparavanja vode. Obezbeđena neophodna količina vode omogućuje travnjaku da zadrži svežinu i zelenu boju.

Nakon setve suncokreta vreme je da se okrenemo njegovoj prihrani. Kao što je poznato, suncokret je biljka koja se intezivno gaji u poljoprivredi, a isto tako gaji se i kao ukrasna biljka. Kao ratarska kultura, uzgoj suncokreta je zasnovan na tome što je on pre svega veoma dobra uljarica (sadrži 50% ulja u semenkama),ali sve više se koristi i kao zdrava hrana zbog visokog sadržaja vitamina E i selena.

Prihrana odnosno đubrenje je smeša materijala koji se koriste u poljoprivredi kako bi se poboljšao rast biljki.

Da bi se očekivali dobar prinos, morate obratiti pažnju na pravilno đubrenje zemljišta. Suncokret je biljka koja razvija veliku nadzemnu masu i snažan korenov sistem, i zbog toga ima velike potrebe za hraniljivim elementima. Međutim, upravo zbog dobrog razvijenog korenovog sistema on iz zemljišta usvaja hranljive materije koje su npr. ostalim ratarskim kulturama nepristupačne. 

Opširnije ćete pročitati u novom broju Agrobiznis magazina.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30