Mnogi biljni patogeni mogu da prežive zimu u vrtovima, u zaraženom lišću, cveću, granama i voću. Međutim, lepa vest je da baštovani sami mogu da smanje rizik od biljnih bolesti za narednu godinu prateći ove korake temeljnog čišćenja vrta. U nastavku sledi nekoliko saveta Univerziteta u Minesoti kao sprečiti biljne bolesti: 
Drveće i grmlje

1) Osmotrite lišće dok je još na biljkama da biste primetili bolesti, poput pegavosti lista. Pege se javljaju u različitim bojama, nasumično raspoređene po površini lista, ali su više izražene na donjim i unutrašnjim listovima. Tu ćete ih najlakše prepoznati.

2) Ukoliko ste utvrdili da postoji bolest pegavost lista, lišće bi trebalo pograbiti kada opadne, ukloniti sa tog mesta i staviti u kantu.

3) Pogledajte grane sa uvenulim ili mrtvim lišćem. Prebojena, ispucala kora na ovim granama mogla bi da ukaže na prisustvo infekcije. Velike izrasline ukazuju na prisustvo raka. Označite granu trakom kako biste znali gde je prisutan problem. Međutim, nemojte da uklanjate tu granu da biste uklonili rak. Ukoliko drvo orežete pre nego što uđe u stanje mirovanja može da pusti mlade klice koje neće imati vremena da otvrdnu pre zime, te niske temperature mogu da ih ubiju. Najbolje vreme za orezivanje bolesnih grana je u januaru ili februaru, kada je temperatura stalno ispod nule.

Cvetne bašte

1) Pregledajte jednogodišnje i višegodišnje cvetnice da li imaju pege, trulež ili uvenule delove.

2) Označite biljke koje sada pokazuju simptome bolesti.

3) Nakon jakog mraza potpuno uklonite bolesne biljke koje pate od truljenja korena ili nadzemnog dela.

4) Višegodišnje biljke koje imaju bolesnu lisnu masu mogu da se orežu malo iznad nivoa tla.

5) Zaraženo lišće, stabljike i cveće treba ukloniti iz vrta.

Povrtnjaci

1) U bašti gde se uzgaja povrće najbolje je da se uklone sve biljke koje su imale simptome bolesti tokom vegetacije i da se bace u kantu ili spale.

2) Kod velikih bašta mnogi baštovani zaražene biljke zakopavaju u baštensku zemlju. U tom slučaju, baštovan koristi plodored i izbegava sadnju bilo koje biljke iz iste biljne porodice kao što je i bolesna kultura i to narednih 3-4 godine.

3) Zdravo lišće listopadnog drveća može da se postavi na zemlju povrtnjaka kako bi se sprečila erozija tla tokom zime i pružilo utočište domaćim oprašivačima.

Šta raditi sa bolesnim biljnim materijalom?

Sugestija je da se bolesni materijal ne kompostira.

Međutim, on zapravo može da se kompostira ukoliko ste zaista ovladali tehnikom kompostiranja, jer se kompostna gomila zagreva do 65 stepeni, što rezultira potpunim raspadom biljnog materijala. Ovo, takođe, ubija većinu patogena.

Ali, ako se vaš kompost ne zagreje dovoljno napraviće više štete nego koristi, te ako niste potpuno ovladali tehnikom kompostiranja, ipak je bolje da se ne eskperimentiše.

 

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/agro-biz.php?yyyy=2020&mm=11&dd=05&nav_id=1758270

Jesen je vreme kada se pčele pripremaju za predstojeću zimu, ali i vreme za jesenji pregled košnica kako bi pčelar utvrdio zdravstveno stanje društva. Stručnjaci kažu da svaki pčelar najbolje poznaje svoje pčele, pa svaka čak i na prvi pogled bezazlena sitnica može biti važna u otkrivanju bolesti. A, pravovremeno otkrivanje problema daje mogućnost pčelaru da pomogne društvu i tako spreči ozbiljnije posledice i veće uginuće pčela.

Kako izgleda pregled?
Svaki pregled košnica od strane pčelara znači da se posebno obrati pažnja ne samo na ponašanje pčela, već i na izgled saća a posebno poklopčića koji mogu ukazati na moguće zaraze. Kako u Praktikumu za pčelarstvo objašnjavaju prof. dr Nada Plavša sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i prof. Dr Ivan Pavlović naučni savetnik Instituta za veterinarstvo Srbije, nepravilnosti u rasporedu, razbacano ili raštrkano leglo najčešće su znaci koju ukazuju na
bolest. Na probleme ukazuje i izgled larve. Naime, zdrava pčelinja larva je bele boje sedefastog sjaja i izražene kolutićave građe. Svaka promena u boji, izgledu tela i mlohavom opuštanju ukazuje na postojanje neke bolesti. Kod zdravog društva poklopci su blago izbočeni, bez nabora, suvi, porozni, bez rupica, osim u zadnjem stadiju poklapanja kada su na vrhu izbočenja i relativno su ravnih rubova. Boja poklopaca može biti od svetlosmeđe do tamnosmeđe bez mrlja. Odstupanje u izgledu je moguće samo kod poklopaca nad radiličkim i trutovskim ćelijama saća, čiji su poklopci nešto izbočeniji. Samom promenom
izgleda, boje i oblika poklopca već ukazuju na neku bolest. Takođe, nepravilno raspoređeno poklopljeno ili ne poklopljeno leglo, tamne mrlje posebno u donjem delu poklopca, naboranost ili uvučenost ćelija, pojava jedne ili više rupica na poklopcima čiji je raspored nepravilan, a rubovi rupica su nepravilno izgriženih rubova ukazuju zdravstvene probleme u leglu. U slučaju bilo kakve sumnje na bolest treba uzeti uzorke i odneti ih u laboratoriju. Na analizu se
nose uzorci saća (dimenzija 10x10 cm) najmanje 30 uginuli i isto toliko živih pčela, sastrugani uzorci sa površine ramova i zidova košnice. Sve to, po savetu
stručnjaka treba upakovati u papir, novinsku hartiju, kartonsku ili eventualno drvenu ambalažu, dok se žive pčele pakuju u staklene ili plastične tegle. Treba
izbegavati plastične kese, aluminijumsku foliju i limene posude jer mogu da kontaminiraju biološki materijal za analizu.

Virusi – širenje i preventiva
Pčelinje društvo često napadaju različiti virusi, međutim problem je što zbog nedostatka klinički vidljivih znakova ne pridaje im se dovoljno pažnje. Jedan od najčešćih virusnih bolesti je mešinasto leglo koje je zastupljeno na svim kontinentima i pogađa legla bez obzira na klimatske uslove. Bolest izaziva virus
iflaviridae/ flavirus koji je šestougaonog oblika i prečnika 30 nmm. Najčešće napada larve stare dva dana, ali se može naći u saću, medi u među odraslim jedinkama. Patogenost gubi u vodi pri temperaturi od 59 stepeni, kao i u medu koji se zagreje na 70 stepeni. U medu koji se drži na sobnoj temperaturi može da opstane i bude virulentan do tri meseca. U tečnosti koja se stvara u uginulim larvama ostaje virulentan do nedelju dana. Virus se brzo razmnožava i širi unutar društava, lako se prenosi sa jedne na drugu jedinku, pa može da izazove i epidemiju ove bolesti među pčelama.
Kako u Praktikumu za pčelarstvo objašnjavaju prof. dr Nada Plavša sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i prof. Dr Ivan Pavlović naučni savetnik Instituta za veterinarstvo Srbije, širenje ove bolesti se najčešće vrši preko kontaminiranog meda, zaletanjem pčela iz drugih košnica, grabežom, rojenjem ili kada pčelar prebacuje ramove iz jedne košnice u drugu ili zaraženim priborom. U samoj košnici prenosi se preko pčela koje čiste košnicu, odnosno izvlače uginule i obolele larve i izbacuju ih napolje, pri čemu usisavaju tečnost uginulih jedinki. Simptomi bolesti javljaju se već posle 24 sata i u slučaju
zaraze pčele gube želju za uzimanjem polena i vrlo brzo umiru.

Simptomi bolesti
Simptomi bolesti mešinasto leglo najpre se primećuju na poklopljenom leglu u vidu nepravilno raspoređenim ili oštećenim poklopcima koji po sebi imaju tamne mrlje ili su blago ulegli. Unutar samih ćelija nalaze mrtve larve mešinastog oblika, po čemu je ova bolest i dobila ime. Telo lutke menja boju od glave i postaje prvo žućkasto, zatim smeđe ili sivo-smeđe. Ukoliko bolest zahvati veći deo košnica preporučuje se potpuno uništavanje društva.
U slučaju da je zaraza primećena na vreme ramovi sa inficiranim leglom se potapaju u vrelu vodu a ostatak društva se premešta u čistu i dezinfikovanu košnicu. Košnice i pribor se dezinfikuju sa 4% rastvorom formalina 30 minuta. Kada su u pitanju preventivne mere savet je da se vodi računa o higijeni, da se redovno dezinfikuje alat i da se saće ne premešta iz jedne košnice u drugu. Preporučuje se, takođe, prihranjivanje pčela sa šećernim sirupom, posebno u maju mesecu kako bi se sprečila pojava ove zaraze.

Izvor: Agrobiznis magazin

U Srbiji za sada nema aktivnih žarišta afričke kuge svinja, ali je zbog blizine područja u kojima je registrovana pojava tog neukrotivog virusa, naša zemlja od Evropske agencije za bezbednost hrane identifikovana kao rizičan region. Zbog toga se sprovodi aktivni monitoring, kako bi se svaka mogućnost za pojavu zaraze predupredila.Virus afričke kuge svinja nije opasan po čoveka, ali je smrtonosan za domaće i divlje svinje i može izazvati dramatične ekonomske posledice. U Naučnom institutu za veterinu Novi Sad, čiji eksperti učestvuju u sprovođenju monitoringa, kažu da u poslednje vreme kod nas nije uočeno prisustvo ove bolesti.

Ako znamo da virus afričke kuge svinja preživljava čak šest godina na temperaturi od 5°C, da je u sirovom mesu životinje aktivan do 105 , u smrznutom do 1.000 dana te da je za njegovo uništenje potrebna temperatura od 60 stepeni Celzijusa i to u trajanju od 30 minuta, jasno je koliku otpornost ovaj virus ima, a vakcina za njega ne postoji. Čovek ne može da se zarazi, ali zato može da prenese virus, zato je poštovanje biosigurnosnih mera izuzetno važno

Naučni Institut za veterinarstvo Novi Sad je u saradnji sa Privrednom Komorom Srbije pripremio korisne publikacije za domaće uzgajivače sa svim preporukama za pravilnu prevenciju i brzo uočavanje simptoma afričke kuge svinja.

Izvor:https://www.rtv.rs/sr_lat/ekonomija/svinjska-kuga-iz-okruzenja-i-dalje-preti_1169820.html

Koronavirusi se ne pojavljuju samo kod nas vlasnika, već ih nalazimo i kod naših ljubimaca, i domaćih životinja. Koronavirus se može javiti kod stoke i živine, a
najčešći simptomi su respiratorne i gastrointerstinalne poteškoće. Koronavirus je čest kod stoke i živine koji se rutinski viđa u sveta. Zna se da slepi miševi nose preko 100 različitih vrsta koronavirusa, a divlje cibetke su izvor virusa koji uzrokuje SARS (teški akutni respiratorni sindrom), koji je prvi put prijavljen u Kini 2002. godine. Iako je naše razumevanje još uvek ograničeno, divlji ljuskari ili pangolini koji se prodaju na pijacama mogu biti povezani s pojavom epidemijom u Kini. Poznato je da se koronavirus svake godine pojavljuju u celom svetu, a najčešće se javlja kod nosilja sa simptomom smanjene nosivosti, kod teladi i mlečni krava uzrokuje zimsku dizenteriju (proliv), kod svinja uzrokuje respiratorne smetnje, a kod živine i ptica bronhitis. Svetska zdravstvena organizacija(WHO) obavestila je da se zna da se druga vrsta korona virusa MERS-CoV prenosi s kamila na ljude.
Virusi koji izazivaju gastroenteritise, ili enteritise replikuju se u epitelnim ćelijama sluzokože creva i u njima uzrokuju oštećenja i disfunkcije različitog nivoa.
Skoro sve virusne infekcije digestivnog trakta nastaju ingestijom kontaminirane hrane i vode. Period inkubacije je veoma kratak, najčešće traje oko 12 časova,
odnosno oboljenje se manifestuje brzo, bez pojavljivanja prethodnih simptoma. Nastanak i razvoj virusne infekcije creva uslovljen je, pre svega, količinom i virulencijom unetog virusa, ali i uzrastom životinje. U digestivnom traktu mladih, tek rodjenih životinja, pH vrednost je neutralna, mnogi proteolitički enzimi su
još neaktivni, lučenje žučnih kiselina nije još uspostavljeno, a prisustvo specifičnih ili nespecifičnih antivirusnih činilaca je isključivo uslovljeno kvalitetom i količinom uzetog kolostruma.
Brzina kolonizacije zavisi od količine i virulencije virusa, ali i imunog statusa životinje. Kako infekcija napreduje, epitelne ćelije propadaju i zamenjuju se
mladim ćelijama kod kojih je sposobnost resorpcije i produkcije enzima znatno redukovana. Posledično ovakvom stanju u crevima se ne odvijaju potpuna digestija i resorpcija, ostaje dosta nesvarenih ili delimično svarenih hranljivih materija, što povećava osmotski pritisak i omogućava povlačenje ekstracelularne tečnosti i elektrolita u lumen creva. Posledica ovakvog stanja je pojavljivanje dijareje, kada je koncentracija suve materije u fecesu manja od 10 % i dehidracije.
Oboljenja teladi, posebno digestivnog trakta još uvek predstavljaju značajan uzrok gubitaka u odgoju podmlatka. Ekonomski gubici ne nastaju samo uginućem
životinje, nego se odražavaju I smanjenimprirastom. Ne postoji staja u kojoj nema bakterija, virusa ili gljivica. Koronavirus prvi put izolovan kod teladi
kod kojih je nastao proliv posle vakcinacije antirotavirus vakcinom. Patogeneza korona virusa je slična kao i kod rotavirusa. Najčešće oboleva telad u prvoj nedelji života. Bolest traje 4 do 5 dana, ispoljava se izrazito žutom bojom fecesa, koji je tečan i dehidracijom. Koronavirusi replikuju se celom dužinom
tankog creva a u poodmaklom stadijumu infekcije i u debelom crevu. Za razliku od infekcije rotavirusima, koji napadaju samo ćelije na vrhovima crevnih resica, koronavirus napada ćelije koje pokrivaju celu resicu, kao i one koje pokrivaju debelo crevo. Korona virus prouzrokuje prskanje epitelnih ćelija. Izražena je atrofija resica i proliv koji može biti fatalan i bez bakteriskih komplikacija.
Posledica invazije virusa su i ovde poremećaji digestije, apsorbcije, hiper sekrecije i poremećeni odnos elektrolita. Utvrđeno je da je kod koronavirusne infekcije poremećen metabolizam glukoze i laktoze, pa se javlja hipoglikemija, laktatna acidoza i hipovolemija što može da uzrokuje akutni šok i naprasno uginuće zbog prestanka rada srca. Govedi koronavirusi mogu da budu uzročnici dijareje i kod ljudi. Dijagnostikovanje gastrointestinalnog sindroma nije teško, međutim za postavljanje etiološke dijagnoze neophodna su laboratorijska ispitivanja. Laboratorijska ispitivanja se uglavnom svode na dokazivanje virusa u fecesu obolele teladi. Danas je primenom raznih imunohromatografskih i imunoenzimskih testova, kao i primenom elektronske mikroskopije omogućeno brzo postavljanje dijagnoze virusne etiologije. Neophodno je uzeti uzorak fecesa ili bris sluzokože rektuma i što pre dostaviti u laboratoriju.
Uzorci izmeta za analizu moraju se uzeti u toku nekoliko sati posle nastanka proliva, kada se u njemu nalazi veliki broj virusnih partikula(čestica). U cilju efikasnog izlečenja neophodno je da se sa terapijom otpočne što pre i to pre svega upotrebom preparata koji će ublažiti efekat dehidracije, nadoknaditi izgubljene elektrolite i antibioticima, kako bi se sprečio razvoj patogenih bakterija. Antivirusna terapija usmerena protiv virusa gastrointestinalnog sindroma ne postoji, pa ako se i dijagnostikuje neki od virusa, ona je isključivo simptomatskog karaktera. U teškim slučajevima nadoknadu tečnosti i elektrolita je neophodno sprovoditi u vidu infuzija ili intraperitonealne aplikacije. Često se dešava da se zbog hipovolemije ne može da ustanovi lokacija v. jugularis, pa je tada neophodna intraperitonealna aplikacija tečnosti sa glukozom i elektrolitima. Terapija obolelih teladi sastoji se u intezivnom davanju elektrolita (2-4 l) glukoze I preparata dekstrana (2 l) i antibiotika. Prognoza je povoljna kod gubitka do 5% tečnosti iz organizma. Kod većih gubitaka vode iz organizma izgledi za izlečenje su lošiji i prognoza postaje nepovoljna.
Nasuprot novom ljudskom koronavirusu, mačji koronavirusi (FCoV) poznati su već dugi niz godina. Tu spadaju Feline coronavirus (FECV) i mnogo poznatiji virus mačjeg infektivnog peritonitisa (FIPV), koji uzrokuje smrtonosni mačji infektivni peritonitis (FIP) koji dovodi do upale peritoneuma i pojave edema. S druge strane, ljudi, pogotovo stariji i bolesni, pate od simptoma sličnim gripu. Održavanje higijene, provetrenosti prostorija, a zatim upotreba i svih drugih biosigurnosnih mera ko što su dezinfekcione barijere i na ulazima i izlazima iz objekata gde se drže životinje, zatim onemogućavanje ulaska i kretanja stranim licima koji nisu deo tima koji opslužuje životinje u objektima gde se drže životinje, upotreba stočne hrane od proverenih proizvođača, zabranjen ili smanjen ulazak vozila za dostavu hrane i odnošenje proizvoda i nusprodukata sa područja farmi, neškodljivo uništavanje leševa i mnoge druge mere su opšte mere koje su uvek dobro došle i po pravilu služe da zaštite uzgoje životinja od patogena koji se nalaze u okruženju, a istovremeno sprečavaju i postojeće patogene u pojedinim zapatima da se rašire na druge zapate životinja i područja.
Unos novonabavljenih životinja u gazdinstvo mora biti kontrolisan u smislu jasne identifikacije, porekla i uz svu propratnu dokumentaciju koju izdaje ovlašćeni veterinar.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Čuveni naučnik Albert Ajnštajn je upozoravao da bi u slučaju izumiranja pčela, čovečanstvu ostalo još samo četiri godine života. Naime, pčele su glavni oprašivači voća i povrća, a njihovim nestankom bila bi dovedena u pitanje proizvodnja hrane, pa samim tim i opstanak civilizacije.

Poslednjih godina svedoci smo kako u Srbiji, tako i u svetu masovnog pomora pčela zbog raznih bolesti i prekomerne upotrebe pesticida kojima se prska voće što dovodi do smrti ovih životinja. Čini se da nema dana da se neko od srpskih pčelara ne požali kako su mu uginule pčele što je velika šteta ne samo za njega već i za ceo ekosistem u kome obitavaju pčele. Da biste lakše i bolje zaštitili svoje košnice potrebno je da prepoznate i razne bolesti i štetočine koje napadaju pčele.

Američka kuga pčelinjeg legla

Pčele žive u biološki veoma složenoj zajednici zbog čega se bolesti koje ih pogađaju u mnogo čemu razlikuju od bolesti ljudi i domaćih životinja, pišu u Praktikumu iz pčelarstva dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profespri sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Kao jedinka pčela ne može živeti sama, već je za njen opstanak neophodan kompletan pčelinjeg društva odnosno jedna matica, nekoliko desetina hiljada radilica i nekoliko stotina trutova.

Savremeni način pčelarenja pogoduje širenju bolesti, jer često pčelar ni ne znaju tokom prenosa saća može preneti uzročnike bolesti iz jedne košnice u drugu. Osim toga postoji veliki broj parazita, bakterija, gljivica i virusa, koji napadaju pčelinje zajednice i nanose ogromne gubitke pčelarstvu. Da bi se sačuvalo zdravlje pčelinje zajednice neophodna je redovna kontrola društva od strane pčelara koji mora da prepozna moguće bolesti i primeni adekvatne mere kako bi se bolest zaustavila, a pčele ozdravile. Poznavanje osnovnih simptoma bolesti koje ugrožavaju pčelarstvo omogućava pčelaru da u što ranijoj fazi uoči bolest i preduzme mere sanacije. Prilikom kontrole košnica treba razlikovati bolesti pčela i bolesti pčelinjeg legla koje se relativno lako uočavaju jer dovode do nepravilnosti u leglu.

Američka kuga pčelinjeg legla poznata i pod imenom Američka trulež legla je bakteriska bolest koja  predstavlja jedan od najvećih zdravstvenih problema pčelinjih zajednica. Bolest karakterišu promene na poklopljenom leglu dok odrasle pčele ne obolevaju. Uzrok ove bolesti je bakterija iz familije Bacillaceus – Penibacillus larvae štapićastog oblika i veličine 2,5 do 5milimetara. Ali, neka vas ne zavara njihova veličina jer mogu da naprave ogromnu štetu u pčelinjaku. Bakterija ima vegetativni oblik i spore koje su veoma otporne u spoljnoj sredini i u sasušenoj masi na dnu starog saća mogu da prežive, verovali ili ne 30-40 godina. Spore su otporne i na većinu dezificionih sredstava koje se koriste u pčelarstvu. Za razliku od spora vegetativni oblici su osetljivi na toplotu, isušivanje, dezificijense, sulfanamide i antibiotike. Međutim, u slučaju tretiranja košnice lekovima antibioticima vegetativni oblici bakterije prelazi u svoj mnogo otporniji oblik – spore.

Simptomi i prenošenje

Američka kuga pčelinjeg legla je prisutna u celom svetu. Kako upozoravaju dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta ova bolest se brzo i lako se širi i drugo zadržava u pčelinjacima. Glavni izvor infekcije su zaražene, bolesne i uginule larve, med, polen, saće i unutrašnje površine košnice i oprema u samoj kosnici. Infekciju šire i pčelari kada spajaju ramove slabijih sa jačim društvima bez

prethodne zdravstvene kontrole društva. Do infekcije može doći tokom seobe pčelinjeg društva, preko zaraženog meda koji se koristi za prehranu pčela, ali i mehaničkim putem i preko insekata parazita kao što je voštani moljac, ose, muve…

U slučaju inficiranih lavi u košnici bolest mogu prenositi i same

pčele radilice, negovateljica i čistačice koje čiste ćelije i pripremaju ih za polaganje jaja. Spore dospevaju na njihovo telo i šire se u nove ćelije.

Prvi simptom koji ukazuje da nešto nije u redu je raštrkanost samog pčelinjeg društva koje nije jako i kompaktno kako bi trebalo da bude. Promene su vidljive i na poklopcima ćelija i to treće nedelje nakon inficiranja. Poklopci postaju tamniji, čak tamno mrke boje, pokvašeni su i lako se skidaju, javljaju se rupice na ivicama koje su posledica pokušaja pčela čistačica da očiste leglo. Nakon toga dolazi do isušivanja larvi što dovodi do uvlačenja poklopca ka unutrašnjosti ćelija, a larve se pretvaraju u žitku lepljivu masu braon boje i nakiselog mirisa. Vremenom ova masa se suši i lepi za dno ćelije pa je lako uočljiva u košnici,  upozoravaju dr Nada Plavša i dr Nebojša Nedić, profesori sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.

Da bi se uspostavila tačna dijagnoza najbolje je odneti na pregled uzorak saća sa poklopljenim leglom veličine 10 x10 santimetara.

Uzorak se pakuje u papir i zatim stavlja u kartonsku kutiju koja se nosi u veterinarsku dijagnostičku ustanovu. Uzročnik se može naći u medu tako da se i on po potrebi dostavlja na pregled.

Na žalost za ovu bolest ne postoji lek. Kada se ustanovi oboljenje, moraju se poštovati mere koje propisuju Pravilnici, odnosno da se pčele prvo „uguše”, a zatim se vrši spaljivanje pčela zajedno sa ramovima i voskom i svim otpacima iz košnice. Oprema i košnice se dobro mehanički očiste i rigorozno dezinfikuju. Afrička kuga pčela mora obavezno da se prijavi nadležnim institucijama. Pčelar dobija nadoknadu za sanirana društva, ali samo ukoliko se oboljenje prijavi na vreme, odnosno u roku od dva meseca nakon pojavljivanja zaraze što se utvrđuje pri postavljanju konačne dijagnoze u laboratoriji.

Izvor: Agrobiznis magazin 

Biljke koje se tradicionalno koriste u tretmanu dijabetesa a čija je efikasnost potvrđena jesu preparati na bazi hmelja, borovnice, koprive, maslačka praziluka i cimeta.
Najveću efikasnost uz najmanje neželjenih dejstava, pokazali su preparati na bazi lista borovnice i koprive.
Ovo je saopšteno nedavno na 25. Savetovanju o biotehnologiji na Agronomskom fakultetu u Čačku. Autori rada jesu akademski stručnjaci i njihovi mlađi istraživači sa Škole strukovnih studija „Visan”, „Biounik”, Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.Dijabetes je među najčešćim bolestima endokrinog tima i u stalnom je porastu. U lečenju šećerne bolesti koriste se nekoliko pristupa: insulin u kombinaciji sa djetom, lekovi i medicinska sredstva, promene životnih navika. Važnu ulogu u prevenciji i lečenju drže i brojne i biljne vrste za koje je potvrđeno da poseduju hipoglikemijsko dejstvo.
U rad ovih istraživača bili su uključeni pacijenti koji boluju od dijabetesa 2. Anketa je trajala tri nedelje, a uzorkom je bilo obuhvaćeno 100 pacijenata koji su, pored redovne terapije, propisane od lekara specijaliste, koristili preparate na biljnoj osnovi, uz save doktora i farmaceuta. Prilikom anketiranja pacijenata ispoštovana su etička načela. Uzorak na kojem je sprovedeno istraživanje činilu su pacijenti oba pola, sgarasni grupa 35-60 godina, koji su dobrovoljno prihvatili da popune anketni upitnik. Listić je, pored pitanju o kvalitetu života obolelih od šećerne bolesti, sadržao i druga koja su se odnosila na učinak primene biljnih aparata, uz redovnu terapiju: koji biljne preparate koristite, koji preparat smatrate najdelotvorniji, koje su vrednosti glukoze u krvi pre i posle primene preparata.
Ispitanici su, pored redovne terapije koju je prepisao specijalista, koristili biljne preparate na osnovu hmelja, borovnice, koprive, maslačka, zelenog praziluka i cimeta. Najveći korisnici bili su ubedljivo ispitanici u dobi 55-65. Ishrana pacijenata obuhvatala je namirnice sa smanjenim procentnom ugljenih hidrata i skroba. Gojaznost je bila prateći progran. Pojedini pacijenti imali su genetskih predispozicija za dijabetes dok je kod ostalih uzrok bio nepoznat.
Pacijenti su najviše koristili preparat sa listom borovnice (90%) a najmanje sa prazilukom (10%) i hmeljom (15%) jer su pokazali izvesna neželjena dejstva. Pre svega izazvali su slabost i umor, povećanje krvnog pritiska. Preparat od lista borovnice se pokazao kao efikasan i nisu zabeležene nikakve kontraindikacije, a isto važi i za koprivu.
Istraživači u svom radu navode:
„U sprovedenoj anketi preparati na bazi lista borovnice pokazali su značajne efekte na smanjenje nivoa šećera u krvi i opšte zdravstveno stanje ispitivanih pacijenata. Ekstrakti lista borovnice tradicionalno se koriste u narodnoj medicini kao sredstvo za lečenje šećerne bolesti.”
Poznato je više od 400 biljnih vrsta koje se tradicionalno koriste u tretmanu dijabetesa, ali samo mali broj dobio je naučnu i medicinsku overu o delotvornosti. Tradicionlni tretmani biljem nisu zaustupljeni u razvijenim zapadnim društvima, ali neki od njih se sprovode od strane praktičara alternativne medicine, ili ih pacijenti uzimaju kao dodatak uobičajenoj terapiji. Međutim, primena biljaka je i danas glavni način lečenja u nerazvijenim zemljama.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/932638/Naucni-rad-iz-Cacka:-Borovnica-i-kopriva-najznacajnije-u-prevenciji-i-lecenju-secerne-bolesti/

Nehigijenski način držanja životinja je jedan od značajnijih faktora za nastajanje zaraznih mastitisa. Većina faktora, kao što su mračne i nedovoljno provetrene štale, prljava prostirka i nečista koža životinja, kao i prljave ruke muzača su čest povod za nastajanje mastitisa. Iste posledice za nastajanje mastitisa može imati i neredovna muža, a naročito nepotpuno izmuzivanje.
Pre početka muže vime se pere čistom mlakom vodom i suši čistom krpom ili papirnim ubrusom, uradi se predmužna proba na crnoj podlozi u posudi sa duplim dnom, a po završenoj muži sise se dezinfikuju sredstvom za sprečavanje prodiranja mikroorganizama kroz sisni kanal u četvrt vimena.
Sam postupak muže ( gruba muža ), odnosno tehnika muže može prouzrokovati povrede na koži vimena i time omogućiti prodor mikroorganizama u vime.
Ako je, i pored primene preventivnih mera pri muži, došlo do pojave mastitisa, tada je potrebno po mogućnosti bolesnu životinju ukloniti od drugih krava i
obaviti čišćenje i dezinfekciju ležišta gde je boravila bolesna životinja. Ako se u jednoj štali nalaze zdrave i bolesne životinje, trebalo bi prvo da se muzu najpre zdrava grla, a zatim bolesna. Kod obolelih grla prisutna je tromost, gubitak apetita, edem vimena-uvecano celo vime ili delovi, tvrdo i na dodir toplo vime, pojava najcešce crvenila, mleko je promenjene boje(tamnije), gustine, cesto se javlja u mleku gnoj i krv. Mnogo je opasniji subklinicki oblik mastitisa gde simptomi nisu jasno izraženi, jedino se može utvrditi laboratoriskim putam prisustvo somatskih celija (mastitis test).
Edem (otok) vimena javlja se nekoliko nedelja ili dana pre telenja ili u toku telenja. Uzrok edema je prekomerno nakupljanje tkivne tečnosti u vimenu. Vime postaje tvrdo, krava se oseća neprijatno, sise se skraćuju, pa nastaju problemi sa mužom. Posebno je teško da se obavi potpuna muža U većini slučajeva edem
se povuče za 2 do 4 dana, a potpuno nestane za 2 do 3 nedelje posle telenja. Otok vimena sprečava se držanjem krava na paši ili držanjem u ispustu (2 sata dnevno šetnje), zatim izbalansiranim obrokom, i preko njega pravilnim odnosom minerala i elektrolita u krvi.Posle muže treba ruke dobro oprati i dezinfikovati.
Mastitis je kriv za 70% svih gubitaka u proizvodnji mleka. Šteta se primećuje kroz:
-smanjenu proizvodnju mleka u vimenu,
-propadanje pojedinih četvrti ili celog vimena pa se krave prevremeno isključuju iz proizvodnje,
-uginuće bolesnih krava,
-velike troškove lečenja upala vimena, a time se poskupljuje prozvodnja mleka,
-neupotrebljivost mleka za ishranu i industrijsku preradu za vreme upala (štetno je za zdravlje ljudi jer sadrži različite mikroorganizme i njihove toksine).

Izvor: Agrobiznis magazin

Dosad su ubijene životinje u Velikoj Krsni i selu Rabrovac, a rezultati analiza očekuju se do kraja nedelje. Tačnije, kad budu stigli rezultati analiza tkiva prošlog četvrtka ubijenih životinja, a koja su poslata u inostranu laboratoriju, saznaje Kurir u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.Da je vrag odneo šalu, govori podatak da su veterinari već eutanazirali svinje u tom području za koje se posumnjalo da su obolele od te smrtonosne, vrlo zarazne bolesti domaćih i divljih svinja, za koju nema leka niti vakcine, a ostavlja nesagledivu ekonomsku štetu u svakoj državi gde se pojavi. Srećom, nije opasna po ljude.Mada domaćinima čije su svinje preventivno pobijene, kako kažu za Kurir, ništa nije jasno i očajni su jer su ostali bez životinja, ipak priznaju da su im veterinarski inspektori rekli da će im država nadoknaditi štetu, što piše u dokumentaciji koju su dobili.


Jedan od meštana Velike Krsne, koji je želeo da ostane anoniman, prepričava za Kurir da mu je veterinarski tehničar prošlog četvrtka "ubio tri svinje, jednog vepra i 15 prasića".

- Rekli su mi da postoji sumnja da su životinje zaražene afričkom kugom svinja i da moraju da se ubiju jer je to jedini način da se bolest spreči. A sve je počelo kad je jedan seljak iz Rabrovca, sela 25 kilometara udaljenog od nas, prijavio da su mu svinje bolesne, te su veterinari otišli tamo i ubili ih. Potom su došli i kod nas u Veliku Krsnu jer je komšija prijavio da su mu svinje bolesne, pa su pobili i njih. Morali su, kako kažu, to da učine i kod mene, iako nijedna moja životinja nije bila bolesna - prepričava sagovornik Kurira i dodaje da u dokumentaciji piše da mu je pričinjena šteta 250.000 dinara.

U resornom ministarstvu dodaju da u ovom času zvanično afričke kuge svinja nema. Ali, bez obzira na to, kako kažu, već dve godine otkako se pojavila prva pretnja po naš svinjski fond iz Rumunije, neprekidno je u pripravnosti Nacionalni krizni centar i tim za praćenje kretanja i sprečavanje pojave afričke svinjske kuge u Srbiji.Istovremeno, u Službenom glasniku još je u februaru objavljena naredba, koju je potpisao resorni ministar Branislav Nedimović, o preduzimanju mera za sprečavanje unošenja, pojave i širenja te bolesti, za njeno otkrivanje, suzbijanje i iskorenjivanje, koje moraju da se pridržavaju svi u zemlji. Jer, kako veterinari kažu, kad je afrička svinjska kuga u pitanju, preventiva je najbitnija, da se ne bi desila ista situacija kao trenutno u Bugarskoj i Rumuniji, gde je proglašena epidemija svinjske kuge, a eutanazirano je stotine hiljada svinja.

Prema informacijama nadležnih, Srbija već dve godine ne uvozi svinjetinu iz Mađarske, Rumunije i Bugarske kako bi izbegla zarazu svinjskom kugom, a graničari strogo kontrolišu unos hrane iz Bugarske, gde je proteklih dana ubijeno 130.000 svinja, kao i iz Rumunije, u kojoj je eutanazirano 50.000 grla. Situaciju dodatno otežava to što bolest prenose ptice i divlje svinje. Prema poslednjim statistikama, u Srbiji svinjski stočni fond broji četiri miliona svinja.U poslednjih nekoliko godina afrička kuga svinja proširila se gotovo u celoj istočnoj Evropi - od Rusije, Mađarske, Poljske, Estonije, Letonije, Litvanije, Češke, do Slovačke, u kojoj je juče ubijeno 68 svinja. Situaciju je komentarisao bugarski premijer Bojko Borisov.
- Uveren sam da su rumunski turisti odgovorni za kugu. Oni jedu na putu, bacaju smeće, ptice i divlje svinje to raznose, a mi to raščišćavamo. Auto-putem Trakija dnevno prođe 57.000 kola, a 700 vozila je izašlo iz Bugarske u petak uveče. Mi tu ništa ne možemo da uradimo, jer ljudi sve više putuju - kaže bugarski premijer.

UPOZORENJE ZA ODGAJIVAČE

Kako se navodi u uputstvu za sve odgajivače svinja, farmere, lovce i ostale građane, a koje je napravljeno pre dve godine, kad se prvi put nad Srbijom nadvila opasnost od te bolesti, sumnju na afričku kugu svinja trebalo bi da izazove svako iznenadno uginuće, gubitak apetita, potištenost, temperatura, krvarenje po koži, krvav proliv, otežano disanje, nesiguran hod, kašljanje i povraćanje. To bi odmah moralo da se prijavi veterinaru. Bolest se širi kontaktom zaražene svinje sa zdravima. Smrtnost je apsolutna. Leka nema, a ni vakcine. Takođe, svinje mogu da se zaraze kontaminiranom hranom i vodom, inficiranim krpeljima, glodarima i drugim insektima. Najveću pažnju trebalo bi obratiti na higijenu ljudi koji se bave životinjama, kako se virus ne bi uneo preko obuće ili drugih predmeta.

PREVENCIJA BOLESTI
KAKO OBJAŠNJAVAJU VETERINARI, NAJBOLJE JE:
- ne hraniti svinje pomijama
- izbegavati izvođenje svinja van obora
- sprečiti direktan kontakt s divljim svinjama
- lovci koji imaju svoje svinje da po dolasku iz lovišta dezinfikuju obuću i odeću
- postavljanje takozvanih dezobarijera

 

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/drustvo/3298661/opasna-kuga-svinja-u-srbiji-u-komsiluku-besni-epidemija-zarazne-bolesti

Smeštaj i udobnost za krave najznačajniji su tokom procesa teljenja smatra dr Reuben Nevsome vodeći veterinar i klinički istraživač iz Sinergi Farm-a. Prema istraživanjima i iskustvu koje je ovaj stručnjak predstavio od vitalnog značaja za smanjenje pojave čireva i krvarenja je hormone relaksni – prirodni hormoni
koji olakšavaju prolaz teleta tokom porođaja krave. Međutim, ovi hormoni utiču takođe na to da „omekšavaju“ noge krava u periodu teljenja. Ovo se dešava zbog toga što hormon relaksin razbija kolagen u telu krave. Iako ovo olakšava teljenje, znači da je životinja više sklona povredama.
Čirevi na papcima su takođe česta pojava kod krava. Da bi ste predupredili ovu pojavu stručnjaci predlažu nekoliko zanimljivih saveta:Pre svega treba znati da čir postaje vidljiv posle dva do tri meseca od početka njegovog formiranja. Ako je junica ili krava prebačena iz staje sa slamom i stavljena u grupu za mužu na betonu njena noga je slaba i postoji velika šansa da dođe do povrede. Bilo da je reč o čirevima ili prevenciji povrede nogu kravama je potrebno obezbediti mogućnost kretanja – šetnje.
Kako prenosi Farmers Veekli u periodu pre teljenja treba smanjiti vreme stajanja krave odnosno prvotelke. Porodilji treba obezbediti odgovarajući prostor za postizanje vremena ležanja od najmanje 12 sati dnevno jer će smanjiti pritisak nogama. Kada je u pitanju muža ovakvih grla ukoliko imate veću farmu
proverite da li se krave mogu musti u grupama kako bi se smanjilo vreme stajanja.Junice su posebno ranjive i mogu ih gurnuti što može izazvati
povređivanja. Zato je potrebno da širina prolaza ka izmuzištu bude 4,5-5 m, a prolazi u kabinama širine 3-4,5 m.Za prevenciju povređivanja značajan je i lak pristup hrani junicama i kravama. Stručnjaci preporučuju prostor oko 66-70cm.Ako prelaze životinje iz slame u staju gde je beton, stvorite posebnu grupu rizičnih krava da biste smanjili konkurenciju i rizik od dominantnih krava mesec dana nakon teljenja, kako biste smanjili mogućnost za uvijanje i traumu na papcima.
Stručnjaci preporučuju za pod vulkanizirani gumeni sloj naročito u velikim farmama. Posebno je pogodno ovakav materijal koristiti u delovima farme gde su korita za vodu, područja za hranjenje ili češalice i sl. Veoma ekonomične za upotrebu su uske trake od gume (70cm) posebno u zonama kuda se krave najčešće
kreću kao što su ispusti, putanja ka izmuzištu i slično. Pratite kretanje krava i simptome koji mogu ukazati na povredu ili pojavu čira:
- neravnomerno opterećenje na udovima koji se mogu odmah prepoznati
- očigledno skraćeni koraci i često sa lukom do centra leđa

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30