Ministarstvo poljoprivrede planira da napravi bazu organske proizvodnje kako bi se zaštitila ova rastuća proizvodnja i pomoglo potrošačima da roba koja im se prodaje kao organska stvarno takva i bude, najavio je rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane Ministarstva poljoprivrede Branislav Raketić.

U Srbiji se na manje od jedan odsto poljoprivrednog zemljišta gaje organski proizvodi, što je veoma malo, budući da se u nekim razvijenim zemljama, kao što je, recimo, Austrija, taj procenat kreće oko 20, rekao je on nedavno učestvujući na onlajn radionici projekta „Budućnost srpske industrije hrane” u organizaciji Asocijacije za promociju srpske hrane. Dodao je da se u našoj zemlji ovom vrstom proizvodnje bavi oko 7.000 uglavnom malih proizvođača.

– Organska proizvodnja biće sve značajnija. Takvi proizvodi najviše se izvoze u zemlje Evropske unije i izvoz je vredan oko 25 miliona evra. Uvažavajući to, Ministarstvo poljoprivrede je povećalo subvencije i gledaćemo da se one još povećaju, da napravimo diversifikaciju, to jest da podsticaji po hektaru ne budu isti za proizvodnju svih vrsta organskih proizvoda – rekao je Raketić.

Naveo je i da se na tržištu dešava da se proizvodi koji ne zadovoljavaju uslove organske proizvodnje prodaju kao organski. Ocenio je to kao ozbiljan prekršaj, koji se naročito dešava na zelenim pijacama. Raketić je najavio i da će sa jednom IT kućom biti napravljena baza za organsku proizvodnju kako bi se ona zaštitila i potrošačima pomoglo da roba koja im se prodaje kao organska stvarno takva i bude.

Pandemija je značajno promenila navike potrošača koji se okreću zdravijoj hrani. Ovo otvara mogućnost i za malverzacije, budući da na domaćem tržištu ostaje svega oko jedan odsto organskih proizvoda.

U udruženju „Serbija organika”, koje okuplja veliki broj proizvođača, kažu da organske proizvode nije moguće vizuelno razlikovati od konvencionalno uzgajanih. Crvljive jabuke ili kvrgavo voće nisu organski proizvodi. To je česta zabluda kupaca koju pothranjuju i pojedini poljoprivredni proizvođači, ističe udruženje na svom zvaničnom sajtu, odgovarajući na neka od najčešćih pitanja potrošača.

Takvi proizvodi uglavnom nemaju veze s organskim, pre se može reći da su to zapušteni, u najgorem slučaju – pogrešno tretirani proizvodi.

Kako objašnjavaju, organski proizvodi uglavnom izgledaju reprezentativno, mada to zavisi i od sortimenta, klimatskih uslova. Miris i ukus su im često intenzivniji zbog povećanih sadržaja nekih materija, kao i zbog korišćenja lokalnih, autohtonih sorti koje imaju takve karakteristike.

Ipak, jedini dokaz da kupujete domaću organsku hranu jeste to da ona poseduje sertifikat. Ovo je garancija da je ona proizvedena prema zakonskim standardima, a regulativa nalaže proizvođačima da proizvode jasno obeleže nacionalnom oznakom za organsku hranu.

Ako takvog znaka nema, već se navodi samo „bio”, „eko” ili „organsko”, to znači da nije u pitanju kontrolisan i sertifikovan proizvod.

Od 2010. do 2018. površine na kojima se uzgajaju organski proizvodi povećane su sa 5.800 hektara na 19.200. Smatra se da su i veće jer ne postoje zvanični podaci o površinama sa kojih se sakupljaju šumski plodovi – divlje jagodasto voće, pečurke i lekovito bilje.

Proizvođači organske hrane u Srbiji sredinom ove godine imali su priliku da konkurišu za subvencije koje su uvećane 400 odsto u odnosu na 2019. i iznose 26.000 dinara po hektaru. Tako oni sada dobijaju oko pet puta veće iznose od onih koji pripadaju ratarima i ostalim proizvođačima biljne hrane u konvencionalnoj proizvodnji.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/465190/Lazni-organski-proizvodi-najvise-se-prodaju-na-pijaci

U januaru 2017. godine čileanski carinski inspektori reagovali su na dojavu uzbunjivača.Naime, jeftine smrznute maline iz Kine prodavane su u Kanadi kao vrhunski organski proizvod iz Čilea.

Inspektori su upali u prostorije firme Fruti di Bosko, malo poznate trgovinske kompanije u predgrađu Santjaga.Dokumenta, podaci o kompaniji i prodaji otkrila su reket trgovine hranom koji je bio organizovan na tri kontinenta.

U srcu ovog slučaja nalazila se prevara koja se vrtela oko malina.

Jeftine smrznute maline uzgajane u Kini slate su u pogon za pakovanje u centralnom Čileu.

Stotine tona ovog voća prepakivano je i rebrendirano od strane firme Fruti di Bosko, kao organsko čileansko voće, a zatim slato potrošačima u kanadskim gradovima Vankuveru i Montrealu, na šta ukazuju podaci carine.

Carina je procenila da je najmanje 12 miliona dolara vrednih malina sa obmanjujućim etiketama bilo poslato u Kanadu između 2014. i 2016. godine.

Dobar deo tih proizvoda došao je od kineskog dobavljača, kompanije Harbin Gaotai fud.

Kanadske službe nadležne za javno zdravlje povezale su maline koje su dolazile od ove kompanije sa epidemijom norovirusa u Kvebeku 2017. godine, od koga su se razbolele stotine ljudi. Kanadske vlasti izdale su opoziv na voće kompanije Harbin gaotai koje su iz Kine dolazile direktno u Kanadu još od jula 2016. godine.

Ono čega nisu bili svesni je to da su maline u Kanadu ulazile i "na zadnja vrata", u periodu kada se lažno označeno voće uvozilo iz Čilea u Kanadu.

Kockice je sklopio Rojters i razotkrio poslovnu šemu, te pokazao lakoću prevare lažnim oznakama i kako potencijalno rizični proizvodi mogu da se "promuvaju" između svetskih zravstvenih i carinskih agencija, čak i kada su vlasti širom sveta u još većem stepenu pripravnosti kako bi sprečili širenje kovida 19.

Harbin Gaotai nije dao komentar Rojtersu na ovaj izveštaj, kao ni vlasnik firme "Fruti di Bosko", koji je prošle godine osuđen u Čileu zbog lažiranja dokumenata o izvozu.

Trgovinski sporazum između Kanade i Čilea, koji je stupio na snagu 1997. godine, dozvoljava izvoznicima da sami sertifikuju poreklo svoje robe. Sporazumom je omogućeno da voće iz Kine, posredstvom čileanske kompanije, uđe u Kanadu bez carine, izbegavajući tako namet od šest odsto koji važi za iste bobice uvezene direktno iz Kine.

Posao postaje još unosniji kada se najobičnije smrznute bobice predstave kao organski proizvod koji "jaše na leđima" dobrog kvaliteta, bezbednosti i reputacije koju imaju prehrambeni proizvodi iz Čilea.

Analizom poslovnih knjiga kompanije "Fruti di Bosko", carinski inspektori su ustanovili da je između 2014. i 2016. godine kompanija izvezla više od 3.600 tona voća i povrća. Poreklo polovine proizvoda nije jasno.

Kanada je bila daleko najzastupljenija izvozna destinacija, ali je ista kompanija hranu izvozila i u Sjedinjene Američke Države, Kuvajt, Tursku i Ujedinjene Arapske Emirate.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2020&mm=10&dd=08&nav_id=1744560

Nagradna igra "Pažljivo ližite" je čista prevara *U zamrzivačima se prodaju prošlogodišnji sladoledi * Kompanija lažira datume roka trajanja Kompanija "Frikom" i ovog leta, kao i prethodnih godina, izmanipulisala je građanima Srbije, i to na više načina! Da je prevara na pomolu, bilo je jasno već kada su na početku sezone postavljeni zamrzivači sa, trebalo bi, novom turom sladoleda. Da se nešto opasno mulja, bilo je jasno jer su se prodavali sladoledi sa štapićima na kojima su ugravirani nagradni piktogrami, iako o nagradnoj igri nije bilo ni reči. Potrošači su nas zvali i zbunjeno pitali da li je reč o bajatim prošlogodišnjim sladoledima ili je u toku nova nagradna igra "Frikoma". Odgovor na to pitanje nismo imali. Mesec dana kasnije krenula je agresivna reklamna kampanja o novoj nagradnoj igi "Pažljivo ližite", koja je počela 15. juna i traje do 14. jula. Ali ni sa bilborda, a ni iz reklamnih spotova i oglasa nikome i dalje nije bilo jasno šta je sa izgraviranim štapićima koji su se skoro dva meseca ranije našli u prodaji. (prevara broj 1) Darko Cvetanović Naša novinarska ekipa, istražujući ovaj skandal, ubrzo je naišla na novu "Frikomovu" prevaru, daleko opasniju od ove prve jer utiče na zdravlje kupaca. Zapravo, u frižiderima su nam na izvol'te sladoledi koji su proizvedeni još prošle godine. Iako su zvanično u roku trajanja, stručnjaci kažu da kada je proizvođač kao rok trajanja naveo čak 18 meseci, taj sladoled ima svakakve aditive. Jer bi se bez njih sladoled posle skoro godinu dana pokvario i izdeformisao. (prevara broj 2). No, ni tu nije kraj. Ubrzo smo shvatili da smo otvorili "Frikomovu" pandorinu kutiju jer je na videlo isplivala još jedna prevara. Proučavajući rokove trajanja proizvoda, novinari Zaštitnika potrošača došli su do dokaza da "Frikom" na svoje sladolede stavlja lažne datume roka trajanja. (prevara broj 3) PREVARA 1 "Frikom" nagradna igra je čista navlakuša "Frikom" već više od mesec dana reklamira nagradnu igru "Pažljivo ližite", koja je počela tek pre dva dana - 15. juna, i traje do 14. jula, i u kojoj nagradu osvaja onaj ko izvuče na štapiću ili omotu korneta dva istovetna utisnuta koda. Međutim, "Frikom" u isto vreme ne prodaje i sladolede sa štapićima koji su bili validni u prošlogodišnjoj nagradnoj igri pod istim nazivom, a koji uopšte ne važe ove godine.  Na taj način, smatraju stručnjaci, "Frikom" dovodi potrošače u zabludu. Što je najgore, u ovoj kompaniji praktično priznaju svoju obmanu jer u Pravilniku o nagradnoj igri najavljuju da će se u prodaji naći neograničen broj sladoleda koji na štapićima i omotima nemaju elemente akcije "Pažljivo ližite". - Priređivač zadržava pravo da se u prodaji na tržištu nađe neograničen broj sladoleda koji na štapićima i omotima korneta nemaju elemente nagradne igre "Pažljivo ližite". U proizvodnji i prometu sladoleda mogu se eventualno pronaći štapići i omoti korneta sa oznakama iz prethodnih nagradnih igara, i oni nemaju pravo na nagradu. Oni mogu biti poslati samo za završno izvlačenje zakazano za 14. jul - piše u članu 14. ovog pravilnika. Informer Stručnjaci smatraju da je ovo ozbiljno kršenje svih pravila i da je jasno da je cilj "Frikoma" da umesto učestvovanja u nagradnoj igri navede građane Srbije da što više kupuju njihove sladolede. Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da je ova nagradna igra "klasična podvala". - Ko to nama garantuje da su nagradni štapići uopšte pušteni u prodaju i da su na tržištu? Ko tačno kontroliše tu nagradnu igru? Potrošači moraju da znaju da "Frikom" apsolutno sam propisuje pravila igre, sam određuje nagrade, sam sebe kontroliše i ovakva igra nije ništa drugo nego organizovana prevara! Naše udruženje im je više puta skrenulo pažnju da ne mogu tako da rade i ponudilo da neko od naših članova bude u komisiji koja će da propiše pravila te igre, ali iz "Frikoma" za to nisu hteli ni da čuju - kaže Papović. Predsednik udruženja "Zaštita potrošača" Nenad Bumbić naglašava da je ovo ozbiljno kršenje zakona! - Kompanija "Frikom" nema pravo da se na ovakav način služi trikovima i da potrošače dovodi pred svršen čin. Najlakše je ograditi se pravilnicima na sajtovima i time misliti da ste sve završili. Ali ko će još svaki dan da traži po sajtovima ta pravila i da analizira da li je njegov štapić ispravan - ističe Bumbić. PREVARA 2 Uvaljuju nam bajate sladolede Kompanija "Frikom" u svojim frižiderima trenutno prodaje "Frikoma" nalaze stari sladoledi, jer prodaja nije išla dobro, pa je samim tim ostalo i dosta zaliha. Najverovatnije je ovaj "kapri" prošle godine bio u prodaji u frižiderima, pa kako nije prodat, vraćen je nazad u skladište, na drugu temperaturu, gde se topio i deformisao. Onda je početkom ovog leta ponovo vraćen u prodaju. Možete onda misliti na šta liči takav proizvod i kakvog je kvaliteta - objašnjava Nikolić i apeluje na potrošače da pažljivo čitaju godinu isteka roka i da svaki "sumnjiv" sladoled imaju pravo da vrate prodavcu. Da tu debelo nešto smrdi, osim bajatog sladoleda, jasno je bilo kada od kompanije "Frikom" nismo dobili konkretan odgovor na naše pitanje da li ove godine prodaju sladolede proizvedene 2017. Umesto toga, poslali su nam objašnjenje o nagradnoj igri u kojoj indirektno priznaju da prodaju bajate sladolede. PREVARA 3 Lažiraju datum roka trajanja Kompanija "Frikom" pustila je u prodaju sladolede sa lažnim, izmišljenim rokom trajanja. Novinari našeg lista kupili su nedavno sladoled "King baćo dolče" na čijem omotu piše da je upotrebljiv do 1. juna 2020. godine. Međutim, na zvaničnom sajtu "Frikoma" jasno je pisalo da je rok trajanja ovog sladoleda 20 meseci, što znači da bi tek trebalo da bude proizveden, i to za četiri meseca, u oktobru ove godine. "king bacio dolce" * datum proizvodnje: oktobar 2018. * datum isteka roka: 1. 6. 2020. * rok trajanja: 20 meseci Kada smo "Frikomu" ukazali na ovaj propust, umesto da nam odgovore, oni su brže-bolje na svom sajtu promenili rok trajanja ovog sladoleda sa 20 na 24 meseca.  U Ministarstvu poljoprivrede ističu da je za bezbednost i rok upotrebe ovog sladoleda odgovorana jedino kompanija "Frikom".  - Na osnovu Zakona, za bezbednost hrane odgovoran je isključivo proizvođač. Veterinarska inspekcija će izvršiti vanredni inspekcijski nadzor po ovom pitanju i ustanoviti da li je posredi greška u objavljivanju informacija na sajtu proizvodača. Propisane kazne za prekršaje pravnih lica, se kreću u iznosu od 150.000 do 1.000.000 dinara - kažu u resornom ministarstvu. Informer/Branko Pantelić Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) Goran Papović upozorava da ovo nije samo zabluda, već ozbiljna obmana i prevara koju nadležni organi moraju da ispitaju i kazne odgovorne iz "Frikoma"! - Pa, ovo je bruka i sramota! Ovo je ozbiljna prevara kompanije "Frikom", čak mislim jedna od ozbiljnijih, jer osim što imaju nepostojeće datume roka trajanja, tim mogu i da dovedu u pitanje zdravlje potrošača. Jer, kada imate takav proizvod, vi onda ne znate ni da kada je on zaista napravljen, ni da li on do tog juna zaista važi. Nemate pojma ni da li mu je možda već prošao rok upotrebe. Zamislite da neko ovaj sladoled kupi u maju 2020? U tom trenutku, prema sajtu, tom sladoledu je rok istekao, a na omotu piše da nije. Pa, posle kada dođe do trovanja ili tegoba, kompanija se ograđuje - naglašava Papović i dodaje: - Ovo je očigledna obmana i propust, što potvrđuje i saznanje da su na zvaničnom sajtu prepravili rok trajanja sladoleda. Ovaj slučaj moraju što pre da ispitaju i sanitarna i veterinarska inspekcija i da se ozbiljno pozabave daljom kontrolom ovih poslastica - apeluje naš sagovornik. Predsednik Udruženja "Zaštita potrošača" Nenad Bumbić šokiran je potezom kompanije Frikom da na svom zvaničnom sajtu prepravi rok trajanja sladoleda.  - Ozbiljno zabrinjava to što je tako velika kompanija poput "Frikoma" spremna da se igra sa zdravljem svojih kupaca! Kada sam video da su promenili rok trajanja na zvaničnom sajtu, blago rečeno, doživeo sam šok! Originalan rok trajanja bio je 20, a pre dva dana je promenjen na 24 meseca. To ne može biti slučajnost. Kako su odjednom, nakon vaših pitanja, zaključili da taj sladoled ipak može da traje četiri meseca duže?! - naglašava Bumbić. U "Frikomu" su odlučili da ćute o ovom slučaju i da nam ne odgovore na postavljena pitanja. "FRIKOMU" NIJE PRVI PUT DA VARA * Darko R. (29), asistent marketinga u "Frikomu", uhapšen je jer je odavao tajne gde se prodaju sladoledi koji donose nagradu, te je tako prisvojio džip i nekoliko stotina hiljada evra * "Frikom" je odbio da isplati roditelje devojčica iz Ribara kod Kruševca i Aleksandrovca koje su u nagradnoj igri dobile po 10.000 evra i optužio njihove roditelje da su falsifikatori. Te dve devojčice izvukle su na oba kraja štapića sladoleda iste znakove, na osnovu kojih je, prema pravilima nagradne igre, trebalo da dobiju po 10.000 evra. Kada su otišli u "Frikom", tamo su im rekli da je reč o falsifikatu štapića! Objasnili su da je lažni štapić mogao da nastane brisanjem nule na jednom kraju kako bi umesto 100.000 ispalo 10.000 evra. * "Frikom" je potresla afera kada je Nacionalna organizacija potrošača Srbije pozvala na bojkot njegovog sladoleda zbog "prevarne i obmanjujuće marketinške kampanje u kojoj se potrošači pozivaju da kupuju te sladolede da bi učestvovali u nagradnoj igri koja zapravo nije ni počela". NOPS je tada tvrdio da "Frikom" nije obavestio javnost da su u prodaji prošlogodišnji štapići, kao ni kako izgledaju novi. Potrošači koji su zvali "Frikom" da bi podigli nagradu dobili su odgovor da su to nevažeći štapići jer je nagradna igra završena.

www.informer.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јануар 2021 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31