Novi pogon za preradu meda u kanjiškom preduzeću „Tisakoop“ d. o. o. simboličnim presecanjem vrpce predali su na upotrebu predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor i ministar poljoprivrede u Vladi Mađarske dr Ištvan Nađ u prisustvu domaćina iz te uspešne porodične firme i gostiju.Ulaganje je veće od tri miliona evra, uz podršku Fondacije „Prosperitati“ novcem obezbeđenim iz Mađarske i sopstvenim ulaganjima „Tisakoopa“. Direktor „Tisakoopa“ Karolj Kermeci kazao je da je kapacitet pogona prerada i pakovanje više od 1.000 tona meda godišnje, obezbeđenjem sirovina u saradnji s preko 200 pčelara iz Vojvodine.

Predsednik Skupštine AP Vojvodine Ištvan Pastor rekao je da je ta podrška za ekonomsko osnaživanje značajna iz više aspekata, o čemu najbolje govore brojke. On je to potkrepio podacima da je iz kanjiške opštine za tri godine za novac Fondacije „Prosperitati“ aplicirao 1.331 zainteresovani, a da su realizovani njihovi razvojni poduhvati vredni 4,2 milijarde dinara, od čega je 2,1 milijarde bespovratno, što je vrednost dvogodišnjeg buyeta opštine Kanjiža.

Mislim da su to ogromne cifre, veoma značajne, s jedne strane, samim korisnicima tih para, a s druge, i za razvoj opštine Kanjiža, rekao je Pastor.

Jer, dodao je, taj novac ostaje ovde, ovde doprinosi jačanju privredne delatnosti.

Posebno je značajno da podvučem da je od 23 velika projekta koje smo realizovali u Vojvodini, pet na teritoriji kanjiške opštine, koja je jedna od uspešnijih u korišćenju tih mogućnosti, kazao je Pastor.U preduzeću „Tisakoop“ je, zahvaljujući pomenutom ulaganju, otvoreno više od 20 novih radnih mesta, od integratorskih poslova u pripremi sirovinske baze, laboratorijskih analiza, do prerade i pakovanja gotovih proizvoda za isporuku na tržište.

Kvalitetan med je atraktivan za plasman na domaćem i inostranom tržištu pa ćemo s našim brendom „Tisamed” biti zastupljeni tamo gde smo inače već prisutni s poslovanjem, a takođe i u našim „HUngarikum centrima”, koja imamo u više gradova, najavio je direktor Kermeci.

Kako je dodao, za izvoz im je interesantno tržište Zapadne Evrope i Skandinavije, a već su dobili veoma pozitivne ocene u predstavljanju na tržištima Rusije i u Dubaiju u Arapskim emiratima.

Preduzeće „Tisakoop“ bavi se uvozom mađarskih prehrambenih proizvoda još od 1990. godine, a po rečima direktora Kermecija, na osnovu dobre logističke infrastrukture, iskustva i poslovnih odnosa uspostavljenih u proteklom periodu, u „Tisakoopu“ su 2017. godine odlučili da delatnost prošire na preradu i pakovanje meda. Podlogu za proširenje delatnosti predstavljala je podrška dobijena iz Fondacije „Prosperitati“, kao integratora u proizvodnji meda, pa je investicija završena prošle godine.

U „Tisakoopu“ žele da iskoriste sve prirodne resurse, u kombinaciji s najnovijom tehnologijom za preradu meda, odnosno da tržištu isporučuju visokokvalitetne proizvode sopstvene robne marke „Tisamed“. Direktor „Tisakoopa” objašnjava da su na osnovu ugoora s Fondacijom “Prosperitati” u obavezi da integrišu pčelarsku proizvodnju u Vojvodini, pa je taj deo posla uspešno započet sklapanjem ugovora s pčelarima. Osim plasmana na domaćem tržištu, kanjiška firma računa i na izvoz, čim dobije izvozni broj za proizvodni pogon.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/naslovi/u-kanizi-pogon-za-preradu-1000-tona-meda-13-03-2019

 

Nakon decenija sadnje, uspona i padova u proizvodnji poslednjih godina i posle nešto više od godinu dana kada je potpisan  Memorandum u Bimpešti nakon zajedničke sednice Vlada Srbije i Mađarske koji se odnosi na formiranje zajedničke kompanije mađarske i srpske privatne firme za proizvodnju i preradu voća u Arilju  udaren je i kamen temeljac dogvorene fabrike.  Kako je rečeno novinarima, u prvoj fazi u ariljskoj fabrici proizvodiće se kaše i voćni koncentrati, a u Mađarskoj će se raditi dorada, dok je plan da u kasnijim fazama u Arilju bude kompletna proizvodnja.

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović ovom prilikom je rekao da je tokom protekle godine vlada tražila partnere, kompanije sa mađarske i srpske strane, koje imaju dobre rezultate i snagu da iznesu projekat.

“Rezultat će biti izvoz koncentrata koji nastaje kao produkt prerade industrijske maline i drugog voća”, rekao je Nedimović.  On je podsetio da je Vlada Srbije u januaru odlučila da za razvoj prehrambene industrije izdvaja poseban novac. Kaže da je zahvalan mađarskim kolegama koji su prepoznali Srbiju kao dobrog političkog partnera, te dodao da je ta zemlja izdvojila 32 miliona evra za investicije na zapadnom Balkanu.

“Sledeće lokacije koje zajedno napadamo su Merošina, Bojnik, Koceljeva… videćemo gde ćemo završiti. Daću sve od sebe da sredstva iz Mađarske usmerimo prema Srbiji, neka se ne ljute naši susedi”, rekao je Nedimović. On je rekao da je prerada voća i izvoz u inostranstvo spas za poljoprivrednike u Srbiji. “Prerada je spas jer generiše kooperante, da imate siguran plasman i da se unapred znaju stvari. Kad nema prerade, vi prodajete sirovinu onoliko koliko može da primi neko tržište, što je neizvesno, a kad imate prerađivačke kapacitete, onda su ti ugovori mnogo sigurniji”, rekao je Nedimović. On kaže da dosta hladnjača unapred nudi kooperantima odgovarajuće uslove, ali da uvek ima 30 do 40 odsto proizvođača maline na tržištu “koji nisu nigde”. “Ja se nadam da će ovakve stvari biti spas, ne samo ovde, nego i u drugim prostorima Srbije”, rekao je Nedomivić i dodao da smatra da je njegov posao da se bavi prinosima na njivama, ali i prodajom onoga što je proizvedeno.

Zamenik ministra spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Levente Mađar podsetio je da je polaganje kamena temeljca za fabriku H&S Fruits u Arilju rezultat razgovora premijera Srbije i Mađarske i želje da se mađarska ulaganja prošire i van Vojvodine.

“Više se držimo Vojvodine kada je reč o ulaganju, jer Vojvodinu daleko bolje poznajemo od ostalih krajeva Srbije. Sada kada vidimo dorbrodišlicu u celoj Srbiji, stvari se menjaju”, rekao je Mađar. On je dodao da investitori prepoznaju podršku koju srpska vlada pruža investitorima. “Odabrali smo poljoprivredu kao primarni projekat za ulaganja”, rekao je Mađar i dodao da Budimpešta deli isti stav sa Srbijom da bez jake industrije i jake ekonomije ne postoji jaka nacionalna svest i napredak. Prema njegovim rečima, jačanju saradnje i prijateljstva dva naroda i dve vlade doprineće i zajednički poslovi, projekti i investicije poput otvaranja fabrike u Arilju.

Vlasnik H&S fruits Milan Stanić istakao je da je danas veliki dan za tu kompaniju, grad i proizvođače i da će nova fabrika doprineti da plasman maline bude bolji i lakši, kao i da će, kada krene proizvodnja gotovih proizvoda, i cena biti bolja. “Nadam se da ćemo se do kraja ove godine ponovo okupiti ovde, da kada bude krenula proizvodnja, probamo prve proizvode”, rekao je Stanić. Pojasnio je da će se u prvoj fazi, u ariljskoj fabrici proizvoditi kaše i voćni koncentrati, dok će se u Mađarskoj raditi dorada. U kasnijoj fazi plan je da u Arilju bude kompletna proizvodnja. Proizvodi će biti od svih vrsta voća, maline, kupine, višnje, šljive, breskeve, sve što rađa u ariljskom kraju, dodao je Stanić.

Predsednik opštine Miloš Nedeljković rekao je da Arilje početkom gradnje fabrike dobija mnogo i da se nada novim investicijama u tom kraju. Naveo je da je fabrika za preradu voća važna jer će se time rešiti deo problema vezan za preradu malina, te dodao da je prošla godina bila katastrofa za malinare, jer je kvalitet roda zbog kiše bio loš. Uz zahvalnost Vladi, ministru i predstavnicima Mađarske, najavio je da bi u tu opštinu uskoro trebalo da stigne delegacija iz Japana, radi mogućih ulaganja.

REPLIKA iz domaćeg filma "Manje vina..." u Vlasotincu ne važi jer ljudi iz ovog kraja znaju da uživaju ne samo u konzumiranju već i u proizvodnji grožđa i vrhunskih vina. To se posebno vidi tokom tradicionalnog "Vinskog bala" kada se u ovoj varošici na jugu Srbije bira najbolje božansko piće iz domaćeg vinogorja. Dvodnevna manifestacija je i ove godine okupila veliki broj vinogradara i proizvođača vina iz vlasotinačkog kraja, a organizatori su se pobrinuli da posetiocima, osim odličnog pića, priušte i mnogo dobre zabave.

Na 33. "Vinskom balu", prema odluci žirija, najbolje vrhunsko belo vino proizveo je Novica Petrović. U kategoriji autohtonih belih vina pobedio je Novica Đokić koji je osvojio i prvu nagradu za najbolje vrhunsko crveno vino, dok je u nadmetanju za najbolje autohtono crveno vino konkurenciju potukao Jovan Pečenković.

- Vlasotinačko vinogorje je jedno od retkih koje je ostalo verno tradicionalnom načinu proizvodnje, a vina mladih proizvođača iz ovog kraja postaju prepoznatljiva po kvalitetu koji je sve bolji i bolji. Oni se trude da što više nauče i da stalno napreduju u ovom poslu - ocenio je Dušan Janjić, tehnolog za vinarstvo i vinogradarstvo, koji je više od 20 godina član komisije za ocenu vina na "Vinskom balu".

U vlasotinačkoj opštini pod vinogradima je, prema zvaničnim podacima, oko 1.500 hektara, ali se tek trećina ovih zasada aktivno obrađuje.

NAGRADENA tradicionalnom konkursu za najbolju pesmu na temu vina i grožđa pobedila je Jelena Kujundžić iz Majura, dok je Bratislav Petrović iz Šljivovika, kod Bele Palanke, odneo prvu nagradu za pesmu na prizrensko-timočkom dijalektu. Na oba konkursa pristiglo je ukupno 149 pesama, a specijalnu nagradu dobio je Ivan Gaćin iz Zadra. Najbolju karikaturu sa ovom temom uradio je Goran Ćeličanin iz Varvarina.

- Svesni smo činjenice da danas nema vina i vinograda kao nekada, ali još uvek ima vinara i vinogradara koji za svoju i dušu svojih prijatelja prave odlična vina. Ova manifestacija je podrška njima i doprinos očuvanju bogate tradicije vinogradarstva u našem kraju - poručio je Zoran Stamenković, član Opštinskog veća zadužen za kulturu.

Tehnolog Dušan Janjić, ipak, ističe da su postavljeni dobri temelji u sadnji vinograda, da rizlinga i prokupca ima najviše, ali i da je jedan od najboljih sovinjona baš u Vlasotincu.

- Sorta kaberne sovinjon se lepo aklimatizovala i daje izuzetne rezultate. Sovinjon blank, posađen u vlasotinačkom vinogorju, u krugovima vinara važi za jedan od najboljih u Srbiji, kao sirovina, ali nema njegove ozbiljnije prerade - dodaje Janjić.

 

Vlasotinčani su treći put organizovali i "Salon vina" na kojem su učestvovale neke od najrenomiranijih vinarija iz Srbije i neke od najvećih na Balkanu, a održana su i stručna predavanja na temu proizvodnje vina i uzgajanja vinove loze.

 

VINSKO BURENCE I KIK-BOKS

U UVEK atraktivnom takmičenju u plivanju za vinsko burence, pobedio je Miloš Mitrović, student i spasilac na plaži kod brane u centru Vlasotinca, a nagrađen je i desetogodišnji Sergej Kostić iz Beograda kao najmlađi među 20 takmičara. Ovogodišnjeg "Vinskog bala" uvek će se sećati i Vlasotinčanin Sokol Arsić koji je u kik-boks meču pobedio Grka Nikolaosa Papanikolaua i postao evropski šampion u kategoriji do 75 kilograma.

http://www.novosti.rs 

 

Zajedničkim ulaganjem Srbije i Mađarske, u Arilju će za 60 dana početi izgradnja fabrike za preradu voća. Ovo je rečeno na sastanku ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića sa ambasadorom Mađarske u Beogradu Atilom Pinterom.Fabrika za preradu voća, kako je saopšteno, imaće projektovani minimalni kapacitet od 4.000 do 5.000 tona godišnje.

Ambasador Pinter je saopštio i da će Ambasada Mađarske u Beogradu ubuduće imati službenika koji će biti posebno zadužen za oblast agrara.

Memorandum koji se odnosi na formiranje zajedničke kompanije mađarske i srpske privatne firme za proizvodnju i preradu voća, potpisan je u februaru ove godine u Budimpešti, posle četvrte zajedničke sednice vlada Srbije i Mađarske.

Izvor:https://www.dnevnik.rs/ekonomija/srpsko-madarska-fabrika-za-preradu-voca-u-arilu-25-07-2018

Šipurak, poznatiji kao šipak ili divlja ruža, jedna je od biljaka koje su u našoj zemlji poslednjih godina sve popularnije, i to ne slučajno. Naime, ova kultura se veoma lako gaji, ulaganja u zasad nisu velika, a njeni plodovi su na tržištu više nego traženi. Da je tako, uverili smo se na imanju mladog bračnog para Marković, iz Kuršumlije.

„Posmatrajući šipurak kako raste i potpuno samostalno opstaje u prirodi, odoleva najstrašnijim mrazevima, sušama i uz to daje dobar rod, došli smo na ideju da počnemo da se bavimo plantažnim gajenjem kultivisanog, odnosno industriskog šipurka”, navodi Marijana Radosavljević Marković. Mladi par je u ovom poslu tek dve godine, a već su potpuno sigurni da su doneli ispravnu odluku. Iako u njihovom kraju nije postojala slična plantaža, na kojoj su mogli da se nauče osnovnim veštinama gajenja širupka, posao im je od samog početka išao sasvim dobro i bez ikakvih poteškoća. Danas imaju zasad od 3,2 hektara i to im je, kažu, za sada sasvim dovoljno.

Šipurak u vreme berbe

„Gajenje šipurka nije teško, ali naravno, kao i svaki posao u poljoprivredi, traži veliki trud i naporan rad. Biljka kao i svaka druga zahteva negu i pažnju, to se podrazumeva. Nema hleba bez motike. Međutim, mi još nismo naišli ni na kakve probleme, a nadamo se da nećemo ni ubuduće”, ističe kroz osmeh naša sagovornica. Šipurak je vrlo otporna biljka i najbolje je posaditi ga u kasnu jesen, jer je tada veća šansa da će se sadnica bolje primiti i dobro napredovati. Kod prolećne sadnje prijem i porast sadnica su znatno lošiji. Sadnja se obavlja klasično, kao i kod bilo kog drugog voća. Naravno, potrebno je voditi računa da spojno mesto, odnosno kalem, bude iznad ili u nivou zemlje. Osim toga, trebalo bi kontrolisati i mogućnost pojave ružine vaši. Naravno, za najbolje rezultate potrebno je redovno obavljati sve agrotehničke mere, đubrenje, okopavanje, zalivanje i prihranjivanje.

Šipurak u vreme cvetanja

„Mi smo krenuli od nule. To za početnike u bilo kom poslu može biti teško. Ipak, zahvaljujući Ministarstvu poljoprivrede i subvencijama za mlade, uzeli smo nov traktor, podrivač i prskalicu i to nam je mnogo pomoglo. Ni sadnice nisu bile skupe, a ima i rasadnika u kojima su one veoma kvalitetne”, objašnjava Marijana.

Šipurak se može zamrzavati

Ostatak možete čitati u novom izdanju Agrobiznis magazina (april 2018.) 

www.agrobiznis.rs 

Prvi Javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje projekta za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva u nabavku nove opreme, raspisan je juče, a rok za podnošenje zahteva je od 27. marta do 28. maja 2018. godine.

Predmet Javnog poziva su investicije u fizičku imovinu i prihvatljivi troškovi u nabavku nove opreme i mehanizacije dati u Listi prihvatljivih investicija i troškova za Prvi Javni poziv za Meru 3, koja je objavljena uz ovaj Javni poziv.

Više informacija pogledajte na sledećim linkovima :

file:///D:/Downloads/%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8-%D0%88%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D0%9F%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2-%D0%98%D0%9F%D0%90%D0%A0%D0%94-%D0%9C3-fin.pdf 

file:///D:/Downloads/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D0%B3-1-%D0%9B%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%85%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%85-%D0%B8%D0%BD%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8-%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%9F%D1%80%D0%B2%D0%B8-%D0%88%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D0%B2-%D0%B7%D0%B0-%D0%9C%D0%B5%D1%80%D1%83-3.pdf 

 

izvor : http://uap.gov.rs 

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30