Porodica Jovanović iz Baljevca na svom imanju gaji više od 100 koza, izgradili su mlekaru, a posao je započeo najmlađi član, Aleksandar, koji se vratio u rodni kraj. Tridesetak hektara mešovitog terena. Livade, nisko rastinje i šuma. Idealni uslovi za uzgoj koza.

- Ovi tereni ovde i jesu za stočarstvo. Ovčarstvo, kozarstvo, to je nešto što se izgubilo sa ovih prostora. Eto, lagano krećemo nekoliko nas ovde sa tom pričom. Zadovoljan sam poslednjih nekoliko godina koliko smo uradili i šta smo uradili - kaže Aleksandar.

I njegova deca, njih troje, aktivno učestvuju u uzgajanju koza.

- To je došlo nekako iz lične potrebe. Prvo zbog dece, kasnije se to malo širilo - govori Aleksandar.

Koze su počeli da uzgajaju pre sedam godina. Ideja o mlekari nastala je pre tri. Jovanovići su uložili u izgradnju moderne mlekare kapaciteta 2.000 kilograma proizvoda dnevno. Pomogle su i subvencije. Tržište je znatno zahtevnije nego u drugim granama stočarstva.

- Došli smo u situaciju da sada čekamo samo rešenje iz ministarstva i da možemo da krenemo. Nadamo se da će biti zarade, da nam se vrati ovo što smo uložili - ispričao je Nebojša Jovanović iz Baljevca.

Koza je probirljiva životinja u ispaši, pa otuda i kvalitet mleka. Međutim, proizvodi od kozjeg mleka nisu toliko zastupljeni u ishrani u odnosu na kravlje, iako su puni vitamina, aminokiselina i proteina.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2866394/u-okolini-raske-uskoro-bi-trebalo-da-proradi-moderna-mlekara-za-proizvodnju

Kada je reč o aktuelnostima iz agrara i dalje je zanimljiva vest o pravilniku koji poljoprivrednicima omogućava takozvanu prodaju proizvoda biljnog porekla sa kućnog praga. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović objašnjava kako će izgledati uvođenje gazdinstava u legalne tokove proizvodnje kada govorimo o prodaji namirnica biljnog porekla sa kućnog praga. Reporter Silvija Gvozdenac: Poljoprivrednici odnosno povrtari i voćari koji prerađuju hranu biljnog porekla a žele da prodaju sa kućnog praga neće imati nove namete što se tiče registracije jer su prema pravilniku subjekti u poslovanju hranom, pravna ili fizička lica odnosno preduzetnici koji svoju delatnost obavljaju preko privrednog društva ili poljoprivrednog gazdinstva.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović gostujući u našoj emisiji “Brazde”objašnjava kako će izgledati u praksi uvođenje poljoprivrednog gazdinstva u legalne tokove proizvodnje kada govorimo o prodaji namirnica biljnog porekla sa kućnog praga. Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede: Ko god pravi pekmez, džem, ajvar, kompot šta god što je biljnog porekla moći će da prodaje to sve na svom kućnom pragu i postoje određene količine koje će neko moći da odradi tokom godine i da jednostavno plasira hranu, da zadovolji bezbednosne uslove, ali da pri tome ne mora da pravi fabrike ili ne znam ni ja slično. Ko bude hteo da radim prijavi se poljoprivrednoj inspekciji, izađe na lice mesta, tu ne treba neka velika nauka, doovljna je jedna prostorija tri sa tri, jedan šporet, jedan frižider i jedan sto na kome će se sve te operacije obavljati, to je minimalna, da tako kažem, investicijai od države dobijate da je to sve u redu.

Reporter: Sabolč Tružinski iz Bačke Topole bavi se organskom proizvodnjom i ima čitav niz proizvoda od spelte a na tradicionalan način uzgaja podolsku rasu goveda od kojih proizvodi mesne prerađevine. Sve te proizvode plasira kao poljoprivredno gazdinstvo s tim da uslužno plaća preradu brašna i mesa, izrazio je i zadovoljstvo što je pravilnik o prodaji namirnica biljnog porekla donet.

Sabolč Tružinski, Bačka Topola: Ja smatram da svi ovi pravilnici koji su izašli za preradu mleka, za preradu mesa, za biljnu proizvodnju i čak uključeno je i ovo za turizam da mogu da se bave seoskim turizmom, to sve jako dobro utiče i na proizvođače i na krajnje potrošače, sve lepo funkcioniše i smatram da će to mnogo doprineti, biće uzajmano svima u korist. Reporter: Penzionisani profesor matematike iz Ruskog Krstura Mihajlo Fejdi sa suprugom bavi proizvodnjom paprike za ajvar, kako kaže godišnje preradi 3 tone paprike i sav ajvar koji napravi proda sa kućnog praga.

Mihajlo Fejdi, Ruski Krstur: Pravo da vam kažem ja za taj pravilnik čuo sam na televiziji ali jako malo i ne znam suštinu tog pravilnika ali svemu se moramo prilagođavati kao i prirodi što treba da se prilagođavamo tako idržavi. Videćemo kako, na koji način sve to treba izvesti.

Reporter: Pravilnikom su određene i najveće količine proizvoda koje se mogu proizvoditi i stavljati u promet. Proizvodnja brašna je limitirana na 32 hiljade kilograma godišnje, testenina i biološki konzervisano povrće na 20 hiljada kilograma, proizvodi od termički obrađenog voća, sušenog i kandiranoog voća 16 hiljada kilograma, voćnih sokova na 16 hiljada litara, sušenog povrća, aromatičnog i začinskog bilja na 4 hiljade kilograma, hladnoceđenih biljnih ulja na 8 hiljada litara godišnje. Kvote za preduzetnike koje rade u objektima malih kapaciteta su duplo

Izvor: RTV

Statistika kaže da se godišnje površine umanjuju od dva do osam odsto, premda se potrošnja ne menja: godišnje se po glavi stanovnika pojede oko 100 kilograma krompira. Lane smo ga imali na oko 28.000 hektara i dobili oko pola miliona tona, dok je pre dve i po decenije u našoj zemlji pod krompirom bilo čak 110.000 hektara. U proseku se na hektaru može dobiti od 20 pa do čak 80 tona, u zavisnosti od toga kakvi su godina, kvalitet semena i agrotehnika, s tim što to povrće zahteva navodnjavanje, pa se u setvu ne vredi upuštati ukoliko površine nisu pod zalivnim sistemima.

Povrtari ove zime očekuju solidnu zaradu, lanjska godina bila je dobra, i trenutna cena na veliko im odgovara – kreće se od 34 do 38 dinara kilogram – dok je na pijacama kilogram krompira od 65 do 70 dinara, a u velikim marketima deset do 15 dinara jeftiniji.

Međutim, prilike na tržištu nisu svake godine iste, kao što i prinosi variraju od godine do godine, što povrtari znaju pa to nije razlog zašto se ne seje više krompira.

Predsednik Udruženja povrtara Vojvodine prof. dr Žarko Ilin kaže da povrtare od krompira odvraćaju skupa proizvodnja i nedostatak državnih podsticaja.

Naš i evropski krompir isti
Proizvođač iz Siriga Zelenović kaže da domaći krompir ide u korak s evropskim kvalitetom.

– Ne postoje razlike koje bi naš krompir izdvajale od onoga iz EU pa ga zato bez problema ovde prodajemo stranim trgovinskim lancima i ujedno uspevamo da ispunimo njihove visoke zahteve u pogledu setve, čuvanja i transporta povrća – objašnjava Zelenović.

– Za hektar krompira potrebno je između 4.000 i 5.500 evra pa bi podsticaji bili prava mera da se krompir vrati na naše njive – naglašava prof. dr Žarko Ilin. – U tom pogledu naša država bi trebala samo da se ugleda na razvijene zemlje EU, gde za krompir povrtari dobijaju između 270 i 370 evra po hektaru. U odnosu na to koliko je setva skupa, ti podsticaji nisu veliki, ali su opet nešto u odnosu na 4.000 dinara, koliko država daje domaćim poljoprivrednicima kao podsticaj za biljnu proizvodnju.

Jedan od većih proizvođača Vladimir Zelenović iz Siriga navodi da su potrebni podsticaji za izgradnju hladnjača kakve su dobili voćari.

– Trenutno malo toplije vreme za ovo doba godine ne godi krompiru jer oni koji nemaju odgovarajuće skladište strepe da će proklijati – navodi Zelenović. – Zato bi nam dobrodošli podsticaji za hladnjače namenjene porodičnim gazdinstvima zapremine između 1.500 do 2.000 tona.

On kaže da malobrojni proizvođači uspevaju da pokriju potrebe domaćeg tržišta sve do pred kraj zime, kada nastupaju domaći uvoznici, koji krompirom trguju mesec-dva, dok ne stigne mladi rod.

Nekoliko proizvođača na području Despotova i Pivnica, okuljenih oko Zemljoradničke zadruge „Despotvo–Pivnice”, krompir izvozi kad god se za to ukaže prilika i ujedno pokriva i potrebe ovdašnjeg tršišta.

– Već godinama krompir se seje na 75 hektara – kaže direktor Zemljoradničke zadruge Duško Mijić. – Krompir nije biljka za dve-tri godine, već onaj ko krene da se bavi setvom, zbog skupe proizvodnje mora da planira na duže, desetak i više godina unapred. Proizvodnja je izuzetno skupa, pogotovo uvozno seme i specijalne priključne mašine. Trebaju nam podsticaji za kombajn za sakupljanje krompira, precizne sejalice, jaki traktori, prikolice... Pojedini proizvođači dobijali su subvencije na republičkim i pokrajinskim konkursima za kupovine boks-paleta, ali to nije dovoljno. Potrebni su konkursi namenjeni isključivo povrtarima koji seju krompir, da bi se površine pod tim povrćem uvećale i proizvođači motivisali jer imamo podneblje pogodno da i krompir bude jedan od izvoznih proizvoda.

Z. Delić

www.dnevnik.rs 

Prema receptu dobijenom od prababe, uz egzotične začine iz daleke dedovine, Mirjam Ljubojević u Surduku pravi slatke čarolije. Ona i suprug Dejan pre šest godina napustili su Beograd i programiranje. Odlučili su da se presele na Dejanovo porodično imanje i zasade dunje.

- Za dunju smo se opredelili raspitujući se za tuđa iskustva i u literaturi, jer smo morali da budemo realni - dodaje Dejan.

Ispostavilo se da je izbor voćke bio pravi. Posle šest godina, godišnje im rodi pet tona, a oko dunja, kako kažu, nema previše posla.

- Malo je problematičnije kada su kišne godine, pa krene trava. Onda tu ima košenja na svake dve nedelje. Berba nije problem. Napravimo, što bi rekli Sremci, mobu, pa dođu i deca, i prijatelji, i drugari da provedu vikend u prirodi - objašnjava Dejan.

Poreklo Mirjam je i razlog zašto su džem, kompot i slatko koje ona pravi drugačiji.

- Kada me pitaju otkud karanfilić u kompotu, odgovorim da sam pomešala Šumadiju i Egipat. Ja sam po ocu Egipćanka, a po majci sam iz Lunjevice, odnosno po pradedi, tako da mi najmanje prija Srem i Vojvodina koja je ravna. Kada smo prvi put išli kolima i obilazili, pitala sam se ima li neko brdo - priseća se Mirjam.

Dejan dodaje da je više posla oko prerade voća, ali je i dobit mnogo veća:

- Iskreno, zarada je puta deset ako bilo šta napravite.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2726796/umesto-programiranja-odabrali-da-budu-vocari-umesto-beograda-odabrali-uzgoj-dunja-u

"Za protekle tri godine izvršili smo konsolidaciju pokrajinskih javnih finansija, iz kojih iz godine u godinu izdvajamo sve više sredstava za razvoj poljoprivrede i za konkretne subvencije", istakao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović danas prilikom dodele ugovora za sufinansiranje ovih investicija.

Reč je o ugovorima za 142 poljoprivredna gazdinstva čija je ukupna vrednost veća od 227 miliona dinara, od čega je učešće pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo 127 miliona dinara.

"Zajedno sa vama, nosiocima poljoprivrednih gazdinstava ulažemo u nove tehnološke linije, novu opremu i nove mašine za preradu voća, povrća i cveća. Očekuje nas i nabavka opreme za berbu, sortiranje i kalibriranje proizvoda, mašine za ubiranje useva, solarnog panel sistema sa pratećom opremom za pokretanje pumpi za navodnjavanje, opreme za čišćenje i pranje proizvoda kao i nove linije za pakovanje i obeležavanje proizvoda“, kazao je Mirović.

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević rekao je da je ova Pokrajinska vlada opredelila tri puta više sredstava nego prethodna.

"To jasno govori da je neophodno dodatno subvencionisati ulaganje u ovu vrstu opreme jer je ova konkursna linija od izuzetnog značaja“, kazao je Radojević.

Od 1. jula 2016. godine do danas Pokrajinska vlada uložila je ukupno više od 19, 5 milijardi dinara u mere agrara, vodoprivrede i u oblast šumarstva i razvoja lovstva.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/vojvodina/novi-sad/pokrajina-izdvojila-227-miliona-dinara-za-preradu-voca-i-povrca_1036736.html

Svake godine nezadovoljni poljoprivrednici u Srbiji unište deo svojih proizvoda, jer su nezadovoljni otkupnom cenom. Prosipanje mleka, bacanje višanja, malina, šljiva ili vune, samo su deo onoga što srpski poljoprivrednici urade, a to su, smatraju stručnjaci, preslikali i preuzeli od svojih kolega iz EU.

Za razliku od evropskih farmera, domaći i nemaju neku korist od toga, osim što mogu još dodatno da navuku gnev građana, zbog prosipanja i uništavanja hrane. A, da bi se bacanje zaustavilo, ključ svih problema izgleda da leži u preradi, koja je u našoj zemlji na razočaravajućem nivou, pišu "Večernje Novosti".Prosipanje i uništavanje je jedan od načina protesta poljoprivrednika u Evropi, ali oni imaju više mogućnosti, jer je i budžet tamo veći - objašnjava agroekonomista Milan Prostran. - Tako da im se nešto od tih protesta i oplodi, jer mogu da dobiju neki novac. Kod nas je to prisutno poslednjih dvadesetak godina, od kada su se ugasili veliki kapaciteti za preradu voća. Time su praktično proizvođači višanja, malina, kupina ili jabuka izgubili poslovne partnere u prerađivačkoj industriji.

Prema rečima Prostrana, u centralnoj Srbiji, koja je voćarska regija, postojale su firme za preradu voća - "Srbijanka" Valjevo, "Šapčanka" iz Šapca, "Crvena zvezda" Kragujevac, "Budimka" Požega, "Borac" Petrovac na Mlavi...

Poljoprivrednici su veliki deo svojih proizvoda preko njih plasirali, a ostalo je išlo na pijace ili u izvoz, kada je reč o svežem voću. Nekada je bilo i više potrošača, fabrike su imale svoje menze, gde su se hranili radnici, a nisu zanemarljive ni kasarne i broj vojnika u nekadašnjoj SFRJ.Privatizacijom su uništeni prerađivački sistemi, pa su zbog toga domaći proizvođači na velikim mukama - govori Prostran. - Često se dešava i da dobar deo tih proizvoda ne može da se plasira u svežem stanju, kao prva klasa, već kao četvrta ili peta, koja je ranije završavala u preradi, u velikim sistemima. Sada to gotovo i da ne postoji. Zato i postoji ta vrsta nezadovoljstva. Država je promovisala kapitalistički sistem, slobodno tržište, sporazume o slobodnoj trgovini sa velikim brojem zemalja. Imamo jedan neuređen prostor u tom lancu između primarnog proizvođača, otkupivača-hladnjačara, prerađivača i izvoznika. Taj lanac ne funkcioniše i nikako da se uspostavi odnos poslovnog poverenja.

Kako objašnjava, to je jedna "turbulentna situacija, gde caruje nerešen prostor već godinama. Sve dok naša država taj sektor ne podigne na viši nivo, biće ovih problema".- Ne bi me čudilo da prorade i motorne testere, pa da poseku voćnjake - kaže Prostran. - Ljudi se iznerviraju. Imaju problem veliki i sa radnom snagom. Nemamo više takozvane migracije sa juga zemlje, kada krene berba voća, pa ide ka Vojvodini na kukuruz. Od 2000. godine imamo neuređeno tržište plasmana voća i povrća. Ugašeni su veliki prerađivački kapaciteti, lošim privatizacijama. Država niti može, niti zna kako da se u neoliberalnom kapitalizmu ponaša. Neuređeno je tržište. Odnosi su monopolski i ucenjivački. Ulazak u trgovinski lanac debelo se plaća.Poljoprivredne zadruge, koje su nestale u Srbiji, jesu jedno od rešenja. Kako objašnjava Prostran, to je sad počelo malo da se "budi", projekat oživljavanja zadruga je interesantan i može dosta da pomogne.

- Zadrugama se mora dati zemlja, kako bi mogli da ožive mali i srednji poljoprivredni proizvođači - govori Prostran. - One bi trebalo da nabave hladnjače i kasnije da se usredsrede apsolutno na prerađivačke kapacitete.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/zasto-srpski-poljoprivrednici-bacaju-svoje-proizvode-evo-gde-je-kljuc-problema/3c43vh9

Prošlog meseca prihvaćene su izmene IPARD programa pa bi predstojeći javni pozivi trebalo da uključe i vino i grožđe kao dozvoljene proizvode i investicije. U toku je izrada pravilnika koji će osim sektora voće, povrće, meso, mleko, ostali usevi (žitarice, uljarice, industrijsko bilje), obuhvatiti i sektore vina, to jest grožđe, kao i jaja.

To bi moglo da znači da će u prvom sledećem javnom pozivu iz Mere 1 (investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava) koji se očekuje u julu, biti dodat sektor vina i grožđa.

Investicije su:

- podizanje novih, restruktuiranje i konverzija postojećih zasada vinove loze,
- kupovina traktora do 100kw, mašina za zaštitu bilja, rezidbu, berbu…,
- protivgradna zaštita (uključujući računarsku opremu)…

Pravo da konkurišu imaju gazdinstva upisana u Vinogradarski registar, sa minimum 2 hektara i maksimum 100 hektara vinograda na kraju investicije.

Na javnom pozivu u okviru Mere 1 minimalni iznos IPARD podrške za vinogradarstvo je 5.000 EUR, a maksimalnii 700.000 EUR.

Takođe, prerada grožđa biće moguća u Meri 3, a to se očekuje u avgustu ili septembru. Mogu da konkurišu preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća.

Uslov je da je gazdinstvo koje je u sklopu preduzeća upisano u Vinogradarski registar, da su maksimalni kapaciteti godišnje proizvodnje vina 20.000 do 1.000.000 litara na kraju investicije.

Prihvatljive investicije su:

- izgradnja i opremanje pogona za preradu grožđa, skladištenje vina,
- izgradnja i opremanje prostorija za degustaciju,
- nabavka opreme, uređaja, sudova za proizvodnju…

Na javnom pozivu iz Mere 3 minimalni iznos za preradu grožđa biće 10.000 EUR, a maksimalni 1.000.000 EUR.

U maju je Ministarstvo poljoprivrede donelo izmene pravilnika kojim se definišu subvencije za podizanje višegodišnjih zasada voća, vinove loze i hmelja.

Podsticaji za podizanje proizvodnih zasada obuhvataju podršku programima, koji se odnose na:

- podršku podizanja novih proizvodnih zasada sa savremenom tehnologijom gajenja voćaka, vinove loze i hmelja, bez naslona i sa naslonom;
- pripremu zemljišta za podizanje proizvodnih zasada.

Izvor:https://www.ekapija.com/financing/2548389/subvencije-za-vinogradare-za-preradu-grozdja-do-milion-evra-za-podizanje-vinograda

 

U blačkom selu Grguru počela je da radi fabrika za toplu preradu voća, kapaciteta 10 hiljada tona. Reč je o organskim proizvodima koji se izvoze na veoma zahtevno zapadno tržište, rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović i dodao da Vlada Republike Srbije daje 50 odsto podrške za prerađivačku industriju."Sa ovom fabrikom je zaokružen čitav ciklus, imamo džem kao finalni proizvod, koji je najfiniji, najbolji finalni proizvod", izjavio je ministar Nedimović.Pogon je u sklopu kompanije "Midi organik" i zaposliće još 30 radnika. Istakao je i da su ovakvi pogoni recept kako treba da bude zasnovana proizvodnja u Srbiji.

Sa time se slažu i čelnici kompanije, ali i da to utiče na zadržavanje stanovništva u selu.

"Ovo je investicija koja će doneti dobro. Zbog većeg zapošljavanja većeg i većeg dohotka, jer samo ako imamo veće prihode, onda će se i ljudi odavde manje iseljavati", rekao je vlasnik "Midi organika" u Donjem Grguru Živorad Janićijević.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3559223/dzem-iz-srbije-za-zahtevno-zapadno-trziste.html

Na parceli od blizu 3,5 hektara, na samom ulazu u Erdevik, uskoro će biti izgrađena fabrika za proizvodnju testenina i začina. Dobar položaj pored puta i laka povezanost na svu neophodnu komunalnu infrastrukturu opredelili su investitore da pokrenu dodatnu proizvodnju u ovom delu Srema.

Za ovaj pogon koji će biti u sastavu kompanije "Dali trade" u startu, prema prvim informacijama, biće neophodno više od 60 kvalifikovanih i nekvalifikovanih radnika od 30 do 60 godina. Na ovu vest meštani Erdevika pozitivno reaguju smatrajući da će to sprečiti odliv mladih ljudi iz seoske sredine.

Lokalna samouprava dala je saglasnost za otuđenje nepokretnosti iz javne svojine Opštine Šid. Takođe, opština je i na raspolaganju investitoru za sve neophodne dozvole koje će morati da dobije u narednom periodu, kako bi se pristupilo izgradnji proizvodnog objekta od oko 3.000 kvadrata.

Očekuje se da bi prvi radovi na izgradnji hale proizvodnog objekta mogli da počnu krajem leta ili početkom jeseni. U prvoj fazi u fabrici će biti zaposleno oko 60 ljudi, dok se kao krajnji broj spominje cifra od oko 150 radnika.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/nova-fabrika-za-proizvodnju-testenine-u-erdeviku-posao-za-150-ljudi/f6pqywk

Nakon decenija sadnje, uspona i padova u proizvodnji, poslednjih godina i posle nešto više od godinu dana, kada je potpisan Memorandum u Budimpešti,
nakon zajedničke sednice Vlada Srbije i Mađarske, koji se odnosi na formiranje zajedničke kompanije mađarske i srpske privatne firme za proizvodnju i preradu voća, u Arilju je položen kamen temeljac dogovorene fabrike. Kako je rečeno novinarima, u prvoj fazi u ariljskoj fabrici proizvodiće se kaše i voćni koncentrati, a u Mađarskoj će se raditi dorada, dok je plan da u kasnijim fazama u Arilju bude kompletna proizvodnja.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, ovom prilikom je rekao da je, tokom protekle godine vlada tražila partnere, kompanije sa mađarske i srpske strane, koje imaju dobre rezultate i snagu da iznesu projekat.
„Rezultat će biti izvoz koncentrata koji nastaje kao produkt prerade industrijske maline i drugog voća”, rekao je Nedimović. On je podsetio da je Vlada Srbije u januaru odlučila da za razvoj prehrambene industrije izdvaja poseban novac. Kaže da je zahvalan mađarskim kolegama, koji su prepoznali Srbiju kao dobrog političkog partnera, te dodao da je ta zemlja izdvojila 32 miliona evra za investicije na zapadnom Balkanu.
„Sledeće lokacije koje zajedno napadamo su Merošina, Bojnik, Koceljeva… videćemo gde ćemo završiti. Daću sve od sebe da sredstva iz Mađarske usmerimo prema Srbiji, neka se ne ljute naši susedi”, rekao je Nedimović. On je ovom prilikom istakao, da je prerada voća i izvoz u inostranstvo 16 spas za poljoprivrednike u Srbiji.

„Prerada je spas jer generiše kooperante, da imate siguran plasman i da se unapred znaju stvari. Kad nema prerade, vi prodajete sirovinu onoliko koliko može da primi neko tržište, što je neizvesno, a kad imate prerađivačke kapacitete, onda su ti ugovori mnogo sigurniji”, rekao je Nedimović.
On kaže da dosta hladnjača unapred nudi kooperantima odgovarajuće uslove, ali da uvek ima 30 do 40 odsto proizvođača maline na tržištu „koji nisu nigde”.
„Ja se nadam da će ovakve stvari biti spas, ne samo ovde, nego i u drugim prostorima Srbije”, rekao je Nedomivić i dodao, da smatra da je njegov posao da se bavi prinosima na njivama, ali i prodajom onoga što je proizvedeno.
Zamenik ministra spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske, Levente Mađar, podsetio je da je polaganje kamena temeljca za fabriku H&S Fruits u Arilju rezultat razgovora premijera Srbije i Mađarske i želje da se mađarska ulaganja prošire i van Vojvodine.
„Više se držimo Vojvodine kada je reč o ulaganju, jer Vojvodinu daleko bolje poznajemo od ostalih krajeva Srbije. Sada kada vidimo dobrodošlicu u celoj Srbiji,
stvari se menjaju”, rekao je Mađar. On je dodao da investitori prepoznaju podršku koju srpska vlada pruža investitorima.
„Odabrali smo poljoprivredu kao primarni projekat za ulaganja”, rekao je Mađar i dodao da Budimpešta deli isti stav sa Srbijom, da bez jake industrije i jake ekonomije ne postoji jaka nacionalna svest i napredak. Prema njegovim rečima, jačanju saradnje i prijateljstva dva naroda i dve vlade doprineće i zajednički poslovi, projekti i investicije poput otvaranja fabrike u Arilju.
Vlasnik H&S fruits Milan Stanić, istakao je da je to veliki dan za tu kompaniju, grad i proizvođače i da će nova fabrika doprineti da plasman maline bude bolji i lakši, kao i da će, kada krene proizvodnja gotovih proizvoda, i cena biti bolja.
„Nadam se da ćemo se do kraja ove godine ponovo okupiti ovde, kada bude krenula proizvodnja, probamo prve proizvode”, rekao je Stanić. Pojasnio je da će se u prvoj fazi, u ariljskoj fabrici proizvoditi kaše i voćni koncentrati, dok će se u Mađarskoj raditi dorada. U kasnijoj fazi, plan je da u Arilju bude kompletna proizvodnja. Proizvodi će biti od svih vrsta voća, maline, kupine, višnje, šljive, breskeve, sve što rađa u ariljskom kraju, dodao je Stanić.
Predsednik opštine Miloš Nedeljković, rekao je da Arilje početkom gradnje fabrike dobija mnogo i da se nada novim investicijama u tom kraju. Naveo je da je
fabrika za preradu voća važna, jer će se time rešiti deo problema vezan za preradu malina, te dodao da je prošla godina bila katastrofa za malinare, jer je kvalitet roda zbog kiše bio loš. Uz zahvalnost Vladi, ministru i predstavnicima Mađarske, najavio je da bi u tu opštinu uskoro trebalo da stigne delegacija iz Japana, radi mogućih ulaganja.

Izvor: Agrobiznis magazin

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30