Preduzeće Vule-Komerc iz Šišinca kod Leskovca proširilo je kapacitete za preradu voća i izgradilo malu solarnu elektranu. Vrednost investicije je 79 miliona dinara, a kako je za eKapiju rekao vlasnik ovog preduzeća Vukašin Đorđević, u planu su i dodatna ulaganja u obnovljive izvore energije.

- Dogradnjom postojeće hladnjače sa kompletnom opremom za 840 m2, kapacitet je povećan za 800 tona. Hladnjača je sada ukupne površine oko 2.200 m2 sa
kapacitetom od 1.800 tona - rekao je Đorđević. Uz proširenje kapaciteta za preradu jagode, malina, višnje i kupine, ova firma izradila je i mini solarnu elektranu, namenjenu sopstvenim potrebama kapaciteta 200 kilovata na sat. U obe investicije uloženo je oko 79 miliona dinara, a preko IPARD-a očekuju sufinansiranje od oko 33 miliona. U planu je da u narednom periodu proširimo kapacitete solarne elektrane - istakao je Đorđević. Vule-Komers ima 50 stalno zaposlenih i 100 radnika koji rade u sezoni, a prerađeno voće plasiraju na domaće, ali i tržišta Rusije i zapadne Evrope.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/3039125/preduzece-vule-komerc-kod-leskovca-siri-kapacitete-za-preradu-voca-investicija-u

ULAGANjE u prehrambenu industriju je važno za naš bruto društveni proizvod, za ekonomski rast, i država će dati podršku svakoj dobroj incijativi - istakla je u nedelju premijerka Ana Brnabić u razgovoru sa privrednicima iz Arilja.

Ona je obišla fabriku za preradu voća H&S Fruits, koja je nastala kao rezultat saradnje Srbije i Mađarske, a zajednička je investicija ariljske firme i preduzeća iz mađarskog Kečkemeta. Prema njenim račima, cilj je da se tu proizvode kvalitetni sokovi i džemovi, a da mađarski partner obezbeđuju tržište, i biće fokusirani na izvoz u Rusiju.

- Ova investicija je važna ne samo za Arilje i Zlatiborski okrug, već za celu Srbiju - istakla je Brnabićeva. - Za našu zemlju je značajno da ima takve pogone, gde se dobijaju poluproizvodi, a u ovom slučaju finalni proizvodi. To je mnogo veća dodata vrednosti, mnogo veći prihodi naših kompanija, što će uticati na BDP.

Predsednik Opštine Arilje Miloš Nedeljković rekao je da očekuje da će fabrika početi da radi do jeseni. On je ocenio da će tada problem s preradom malina biti rešen, kao i da će plasman "crvenog zlata" biti bolji. Kompanija će imati između 25 i 30 zaposlenih, a njen kapacitet je 12 tona na sat i oko 120.000 teglica džemova nedeljno.

Memorandum o saradnji potpisan je 2018. godine u Budimpešti, nakon zajedničke sednice srpske i mađarske vlade. Brnabićeva je istakla da će pokrenuti inicijativu da se ponovo sastanu predstavnici dveju zemalja. Ocenila je da to strateško partnerstvo treba da se nastavi i da je potrebno što više primera saradnje, kao što je to u ovoj opštini.

Ona je najavila i izgradnju regionalnog inovacionog startap centra u Arilju, kao i da će poziv za izvođača radova biti raspisan sledeće nedelje, što je, kako navodi, veoma dobar signal za sve mlade u toj opštini.

ARILjE će do kraja godine biti priključeno na gas, što će za privredu ovog kraja biti mnogo jeftinije, lakše i efikasnije - istakla je Ana Brnabić.

Ona je nakon razgovora sa ariljskim privrednicima i direktorom "Srbijagasa" Dušanom Bajatovićem kazala da je napravljen dogovor da se ova opština do kraja godine poveže na gas i ocenila da će zahvaljujući tome i zaštita životne sredine biti u znatno boljoj poziciji.

 

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:869162-U-izvoz-sa-Madjarima-Ana-Brnabic-u-Arilju-sa-privrednicima

Čini se da nijedna zemlja ne ulaže toliko u Srbiju kroz svoje državljane koji žive u našoj zemlji, kao što to čini Mađarska. To se, možda, najviše ogleda i kroz fondaciju "Prosperitati", jer je na teritoriji Srbije, u poslednje tri godine, kroz njihove projekte uloženo više od 250 miliona evra.

Među velikim investicijama svakako je i fabrika za preradu voća u Arilju, koja je zajednički projekat domaće kompanije iz ovog mesta i mađarske firme iz Kečkemeta, a trebalo bi da počne da radi već sledeće godine.Kako kaže Balint Pastor, potpredsednik Saveza vojvođanskih Mađara, ideja da se u Arilju sagradi fabrika za preradu voća nije nastala slučajno, već zbog dobrih odnosa i dobre saradnje dveju vlada.

"Predsednik Srbije zamolio je Vladu Mađarske da ne investiraju samo na području Vojvodine, već i u drugim delovima Srbije. Tako i nastaje fabrika u Arilju. Inače, Mađarska svoje dvojne državljane pomaže kroz fondaciju sa sedištem u Subotici. To se odnosi na poljoprivredne proizvođače, preduzetnike i privrednike. Daju se vrlo povoljni krediti i bespovratna sredstva, a samo je za poslednje tri godine u Srbiji investirano oko 250 miliona evra. Od toga, najveći deo je otišao na poljoprivredu, za nabavku mehanizacije ili kupovinu poljoprivrednog zemljišta", objašnjava Pastor.

I dok su se mnogi pitali otkud Mađarima ideja da se bave preradom voća u Arilju, odgovor je negde, sasvim logičan - taj segment je u našoj zemlji uništen, pa je tržište više nego slobodno. Prema rečima agroekonomiste Milana Prostrana, veliki i ozbiljni domaći poljoprivredni proizvođači očigledno nisu zainteresovani da se bave najvišim stepenom prerade."Pojedine domaće firme prepustile su te poslove strancima, a naši su više zainteresovani da što više izvuku iz zemlje, zato i nema mnogo onih koji bi da se bave najvišom fazom prerade. Tu ne mislim na hladnjače, već na proizvodnju koncentrata, vrhunskih sokova i džemova. Mađari su prepoznali Arilje kao dobro mesto za ulaganje, ali bi bilo dobro i da naši veliki poljoprivrednici nešto urade", ističe Prostran.U Arilju će biti sagrađeni kapaciteti za preradu svežeg voća, uglavnom druge ili treće klase, koje nije namenjeno maloprodaji. Planirana je prerada maline, kupine, borovnice, šljive i višnje. Predviđena investicija obuhvata izgradnju objekta od 3.000 metara kvadratnih. Ukupna vrednost projekta iznosi više od 7,5 miliona, dok će linija za preradu voća i proizvodnju voćne kaše koštati 4,9 miliona evra. Kompletan proces trebalo bi da bude realizovan u prvom kvartalu 2020. godine.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/madjarska-investicija-u-arilju-fabrika-za-preradu-voca-pocinje-da-radi-sledece-godine/0ql95hg

Država za preradu voća daje posebne podsticaje, ne samo preko Ministarstva poljoprivrede, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.On je tokom jučerašnje  posete Zaječarskom okrugu obišao i zasade jabuka Tera optima porodice Jokić i razgovarao s lokalnim poljoprivrednicima. Ukazao je na značaj prerađivačke industrije, koja, kaže, doprinosi da ne zavisimo samo od drugih tržišta, već da ono što se preradi može da "stoji" duže i da se izvozi.

"Tražite pomoć i dobićete, 50 odsto možete od države za to što vam treba. Spremni smo da damo, jer sa tim imamo problema", rekao je Vučić.okići, koji su inače iz Topole, preneli su mu da su prvih 10 hektara jabuke zasadili 2014. godine, u selu Žučkovac, jer je kraj pogodan za voćarstvo, zbog idealne nadmorske visine.

Vučić ime je poželeo da zarade mnogo više.

"Obišao sam celu Italiju, Pijemont i Toskanu, ali nešto ovako lepo nisam video. Ovo je divna Srbija, porodici Jokić hvala na ovome, i daj bože da zaradite još mnogo više i da nam Srbija izgleda ovako",rekao je Vučić.Miloš Jokić, jedan od mlađih članova porodice i vlasnik plantaže, studije je završio u Barseloni, ali se vratio u Srbiju i u svoju zemlju doneo znanje i iskustvo Španaca u voćarstvu.

U planu im je da grade hladnjaču u Topoli, od 2.500 tona, koja bi služila isključivo za preradu, jer dugoročno žele da budu izvoznici.

Jokići imaju 33 hektara pod jabukom, a plan je da do kraja godine zasade još 20 hektara.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=06&dd=15&nav_id=1555039

Eparhija valjevska započela je rekonstrukciju objekta u selu Poćuta, u kome će biti smeštena sušara i hladnjača, kao i pogon za preradu voća i povrća. Sušiće se šljiva, lekovito bilje, povrće. Planirana je proizvodnja domaće rakije iz planinskih krajeva, sokova, džemova, slatkog. Objekat za preradu voća i povrća imaće 2.000 m2, dok će hladnjača biti kapaciteta 2.700 tona.

Na ideju da se ovaj objekat privede nameni došao je sam episkop Milutin, u vreme kada je postavljen za vladiku u obnovljenoj valjevskoj eparhiji.

- Ovde sam kao učenik dolazio i jeo suve šljive u tadašnjoj sušari, koje su bile mirisne i lepe. To je bila 1956. godina. Kada sam došao decenijama kasnije, i video u kakvom je stanju, rekao sam sebi da se moram potruditi da pomognem da se sve to obnovi, da se pomogne ljudima koji žive na ovom području - rekao je episkop.

U planu je i zadruga, koja bi poslovala takođe u ovom prostoru, i koja bi sarađivala sa poljoprivrednicima ovog kraja.

Episkom Milutin u goste je pozvao i ambasadora Belorusije u Srbiji Valerija Briljova, ali i predstavnike Vlade i institucija da zajedno obiđu pogon. Tom prilikom, Briljov je rekao da je Belorusija potencijalno tržište za srpske proizvode.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2534421/eparhija-valjevska-obnavlja-susaru-hladnjacu-i-pogon-za-preradu-voca-i-povrca

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo raspisao je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za preradu voća, povrća (uključujući i pečurke), grožđa, proizvodnju vina i jakih alkoholnih pića na teritoriji Vojvodine u 2017. godini, piše portal eKapija. Kako navode, na konkursu će biti dodeljeno ukupno 50 miliona dinara, a maksimalan iznos bespovratnih sredstava iznosi dva miliona dinara, odnosno 2,2 miliona ukoliko je podnosilac prijave žena ili lice mlađe od 40 godina, odnosno, ukoliko se investicija realizuje na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Predmet konkursa je, piše portal, dodela bespovratnih sredstava za novu opremu za sušenje, zamrzavanje, blanširanje, pasterizaciju, sterilizaciju proizvoda od voća i povrća, opremu za proizvodnju vina i jakih alkoholnih pića i opremu za prijem, preradu, punjenje i pakovanje proizvoda od voća, povrća, grožđa, vina i jakih alkoholnih pića. Pravo na podsticaje ostvaruju fizička i pravna lica upisana u Registar poljoprivrednih gazdinstava. Privredno društvo može ostvariti pravo na podsticaje ako je razvrstano u mikro i malo pravno lice, a zemljoradnička zadruga ukoliko je razvrstana u mikro, malo ili srednje i veliko pravno lice u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo. Konkurs je otvoren do utroška sredstava, a zaključno sa 10. septembrom ove godine. Izvor: RTV

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Октобар 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31