Stočari u Erdeviku za prihranu junadi na otvorenom polju uzgajaju stočni sirak. Koriste ga za proizvodnju stočne krme u vidu silaže.

Ovim poslom se bave i mladi poljoprivrednici braća Čikeš, kako bi imali hranu za 60 junadi, koliko ih je u tovu.

- Radimo sa naših parcela. Posao je težak i 24 sata smo u obavezi. Proizvodnja je skupa, počevši od repromaterijala - kaže Vladimir Čikeš.

Ipak, nadaju se da će tržište odreagovati višom cenom.

Stočni sirak je jednogodišnja biljka, koja nema rizom, i u našim uslovima nema mogućnosti prezimljenja. Na lošim zemljištima može se staviti na prvo mesto u plodoredu, jer će, u odnosu prema drugim kulturama, na njima stočni sirak dati najbolje rezultate.

Može se sejati i nakon strnih žitarica, okopavina, zrnenih mahunarki, pa i nakon drugih manje povoljnih useva.

Nakon stočnog sirka nije dobro sejati ozime kulture, jer on u jesen kasno sazreva, ostavlja veću masu nadzemnih organa i korena, koje je teško kvalitetno zaorati. Zato je najbolje plodored isplanirati tako da posle stočnog sirka dođu jare kulture.

Obrada zemljišta izvodi se prema istim načelima i na isti način kao i za kukuruz. Stočni sirak ima sitnije seme i usporeni početni razvoj, pa zemljište za setvu treba fino prirediti da bi se setva mogla kvalitetno obaviti. Ova bijka dobro reaguje na đubrenje organskim i mineralnim đubrivom, a potrebno je prksanje protiv širokolisnih korova.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2608234/stocni-sirak-za-ishranu-junadi-sejati-pre-jarih-kultura

Poslednje sumnje na slučajeve afričke kuge svinja bile su pre sedam dana u okolini Mladenovca i čekaju se rezultati, a u međuvremenu farmeri bi trebalo da preduzmu sve mere koje je naložila Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede, rekao je Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije (PKS).Afrička kuga svinja nije opasna za ljude, ali spada u jaku ekonomsku bolest kod životinja i zbog ekonomskih šteta vrlo je bitno da se preduzmu sve mere za sprečavanje i nastanak ove bolesti", kaže Budimović.

Ova bolest do sada nije nikada ustanovljena u Srbiji, a velike štete već nanosi susednim zemljama - Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj. Od ove bolesti svinje se ne mogu zaštititi vakcinacijom, a vektori njenog širenja među životinjama su ptice i glodari koji učestvuju u prenošenju i na njih se ne može uticati.

"Mere se svode na higijenu, što manje kontakata među životinjama i ljudi sa drugih farmi", kaže Budimović i dodaje da se mora voditi borba protiv divljih glodara, kao i kontrolisati zapat divljih svinja.

U Srbiji je trenutno u proizvodnji oko tri miliona svinja, a godišnje ih se zakolje oko pet miliona.

"Šteta od ove bolesti može da bude i stopostotna u žarištima gde se otkrije, zato što je jedini način iskorenjivanja i lečenja eutanaziranje životinja i neškodljivo uklanjanje i zato je to vrlo opasna bolest", navodi Budimović.

U osmatranju i prijavljivanju bolesnih životinja ulogu imaju i lovci, ali oni ukoliko ne poštuju mere, smatra on, mogu biti i prenosioci jer su u kontaktu sa životinjama. Tokom proleća upravo zbog afričke kuge svinja populacija divljih svinja u Srbiji je izlovljavana, a Budimović kaže da je to jedna od metoda, ali ne može da bude trajna.

"To je dobro jer je smanjena populacija do granice koju predviđaju regulative, međutim, treba spustiti na najmanji mogući nivo kontakte i ljudi i životinja, i životinja međusobno", kaže Budimović.

U Srbiji se godišnje proizvede od 250.000 do 300.000 tona svinjskog mesa. Meso se proizvodi dovoljno za sopstvene potrebe, a prosečno po stanovniku se potroši 16 kilograma mesa, dok s prerađevinama potrošnja dostiže 40 kilograma. Za izvoz viškova svinjskog mesa postoje ugovori s Kinom i Hongkongom, dok se u Rusiju izvoze i prerađevine.

Izvor:https://www.021.rs/story/Info/Srbija/220772/Africka-kuga-svinja-je-opasna-ekonomska-bolest.html

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Септембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30