Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik o izmenama pravilnika o kvalitetu jaja. One se, između ostalog, odnose na označavanje.

Pravilnik predviđa da se rok trajanja jaja u trenutku pakovanja stavlja na pakovanje jaja.

Kada se jaja dostavljaju objektu za pakovanje jaja u kontejnerima, sva jaja iz istog kontejnera, klasiraju se i pakuju bez prekida.

Datum roka trajanja jaja otiskuje se na pakovanje jaja za vreme postupka klasiranja ili odmah posle klasiranja.

U slučaju kada se jaja ne dostavljaju objektu za pakovanje jaja u kontejnerima i nisu sa sopstvenog gazdinstva koje je smešteno na istoj lokaciji, pakovanja jaja označavaju se datumom nošenja jaja na sam dan nošenja, odnosno na prvi radni dan koji sledi, ako su snesena na neradni dan, zajedno sa jajima koja su snesena na taj dan.

Pakovanja jaja koja se uvoze treba da ispunjavaju zahteve ovog pravilnika, naročito da vidljivo i čitljivo sadrže označene sledeće podatke: državu porekla; naziv uvoznika; naziv distributera; naziv proizvođača, odnosno objekta za pakovanje jaja; klasu jaja i težinsku grupu; datum pakovanja i rok trajanja; naziv i adresu pošiljaoca ako se radi o velikom pakovanju.

Jaja iz uvoza treba da budu označena proizvođačkim kodom.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2686576/izmenjen-pravilnik-o-kvalitetu-jaja-kako-oznacavati-pakovanja

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je Pravilnik o registraciji, odnosno odobravanju objekata za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla.

Pravilnikom se bliže propisuju objekti za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla koji se registruju, odnosno odobravaju, način i postupak registracije, odnosno odobravanja objekata, izgled obrazaca zahteva za upis objekata u Registar objekata, odnosno Registar odobrenih objekata, kao i sadržina i način vođenja Registra objekata i Registra odobrenih objekata.

Pravno lice ili preduzetnik, upisano u Registar privrednih subjekata podnose ministarstvu nadležnom za poslove veterinarstva zahtev za upis objekta u Registar objekata.

Posle prijema zahteva, Ministarstvo proverava da li je zahtev pravilno popunjen i na osnovu uredno podnetog zahteva vrši upis objekta u Registar objekata i određuje registarski broj, koji je jedinstven za taj objekat.

U objektima se obavlja kontrola u roku od tri meseca od dana upisa u Registar registrovanih objekata.

Slična je i procedura sa objektima koji se odobravaju.

Izvor:https://www.ekapija.com/news/2616131/ministarstvo-poljoprivrede-donelo-pravilnik-o-registraciji-odnosno-odobravanju-objekata-za-proizvodnju-i

Ministarstvo poljoprivrede donelo je Pravilnik kojim se utvrđuju uslovi za dobijanje podsticaja za razvoj ruralnog turizma i starih umetničkih zanata.Podsticaji, vredni do tri miliona dinara, će biti dodeljivani preko Uprave za agrarna plaćanja na osnovu godišnjeg konkursa, a ruralna područja u Srbiji su sva naseljena mesta čija je naseljenost manja od 150 stanovnika po kvadratnom kilometru, navodi se u Pravilniku.

Kao investicije u razvoj ruralnog turizma navode se izgradnja, dogradnja, adaptacija, investiciono i tekuće održavanje objekata, kao i nabavka opreme, a radi pružanja ugostiteljskih usluga u autentičnim ugostiteljskim objektima u domaćoj radinosti ili seoskom turističkom domaćinstvu.U sektoru starih i umetničkih zanata prihvatljive su, kako se navodi, investicije i ulaganja u nabavku opreme i alata za zanate. Pravo na podsticaje imaju fizička lica, nosioci registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, kao i preduzetnici, privredna društva i zemljoradničke zadruge.

Sve detalje možete preuzeti na sledećem linku: http://uap.gov.rs/pravilnici/mere-ruralnog-razvoja/pravilnik-o-podsticajima-za-unapredjenje-ekonomskih-aktivnosti-na-selu/

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=07&dd=29&nav_id=1571524

Prema novom pravilniku o kvalitetu mesa, proizvođači će morati da označe kategoriju mesa koju su koristili, da li je proizvod od mehanički separisanog mesa i od koje vrste životinje, a uspostavljeni su i jasni kriterijumi za pljeskavice i ćevape. Kupac će morati da dobije informaciju ako je proizvod od mesa treće kategorije, a ne od više kategorije u koju spadaju but i plećka.

Proizvođači će uz naziv proizvoda morati da navedu i izraz "od mehanički separisanog mesa", ukoliko proizvod sadrži više od polovine mesa dobijenog odvajanjem mesa sa kostiju, trupa ili delova trupa. Pravilnikom je uvedena kategorija proizvoda "zaštićenog kvaliteta", kao što je srpska kobasica, koja predstavlja visokokvalitetan proizvod od svinjskog mesa, ali i nova pravila šta se sme nazvati ćevapom i pljeskavicom.Kako je rekla direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara, uspostavljanjem jasnih kriterijuma čuva se tradicija Srbije, kako bi ti proizvodi pod zaštićenim nazivom imali određeni kvalitet.Neće biti dozvoljeno dodavanje belančevina, soje, aditiva i drugih dodataka, osim soli i začina.pročitajte još.S druge strane postoje i kriterijumi za roštilj meso, gde je dozvoljeno dodavanje belančevina, ali onda to znači i niži kvalitet usitnjenog mesa", rekla je direktorka Uprave za veterinu.Novim pravilnikom ustanovljen je i novi standard za proizvodnju viršle – sa procentom zastupljenosti proteina mesa i ograničenjima u dodavanju soli, boja i aditiva.Nova pravila stupaju na snagu prvog marta sledeće godine, kako bi proizvođači imali vremena da usklade proizvodnju sa novim standardima.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/novi-pravilnik-o-kvalitetu-mesa-evo-sta-ce-ubuduce-smeti-da-se-nazove-cevapom-i/z4knb72

Agencija za bezbednost saobraćaja podseća sve vozače da prema Pravilniku o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima, u periodu od 1. novembra do 1. aprila, vozila moraju biti opremljena zimskom opremom ako se zbog vremenskih uslova na kolovozu nalaze sneg, led ili poledica. Van navedenog perioda vozila mogu biti opremljena zimskom opremom.

Zimska oprema motornih vozila, osim za vozila vrsta L, K, T i C, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva:

1) pneumatike za zimsku upotrebu (npr. M+S, Snow Winter i dr.) na svim točkovima vozila vrste M1 i N1;

2) lance odnosno druge uređaje za povećanje trakcije na najmanje dva pogonska točka (postavljaju se na točkove na delu puta koji nije označen znakom „lanci za sneg“ samo kad je kolovoz prekriven snegom);

3) za vozila vrsta M2, M3, N2 i N3 obavezni deo zimske opreme je i lopata, osim za vozila koja učestvuju u javnom gradskom prevozu.

Dubina gazećeg sloja na pneumaticima za zimsku upotrebu, kada se koriste kao zimska oprema, ne sme biti manja od 4 mm.

Na vozilima se ne smeju postavljati pneumatici sa klinovima.

U naselju vozila ne moraju biti opremljena lancima, odnosno drugim uređajima za povećanje trakcije.

Agencija za bezbednost saobraćaja apeluje na vozače da koriste zimske gume u periodu od 1. novembra do 1. aprila čak i kada na kolovozu nema snega, leda i poledice, jer na niskim temperaturama letnje gume gube svoja svojstva, znatno lakše proklizavaju i imaju duži zaustavni put. Korišćenje zimskih guma u ovom periodu značajno doprinosi bezbednosti saobraćaja.

 

Agencija za bezbednost saobraćaja

 

Šta donosi pravilnik o registraciji pčelarskih vozila

http://www.agropress.org.rs/lat/rubrike/stocarstvo/pcelarstvo/item/3227-sta-donosi-pravilnik-o-registraciji-pcelarskih-vozila

 

Uredbom Evropske komisije (EK), br. 607/2009 i Uredbom (EU), br. 1308/2013 u zemljama članicama Evropske unije je promenjen način deklarisanja i predstavljanja vina. Na osnovu Zakona o vinu („Sl. glasnik RS“, br. 41/09 i 93/12), Republika Srbija je Pravilnikom o načinu pakovanja, deklarisanja i obeležavanja mirnog vina, nekih specijalnih vina i drugih proizvoda u proizvodnji i prometu („Sl. glasnik RS“, br. 31/12 i 50/15) uskladila deklarisanje i predstavljanje vina, uključujući i označavanje i obeležavanje vina, sa zahtevima Evropske unije.

Način deklarisanja i predstavljanja vina i drugih vinskih proizvoda po osnovu nove gore pomenute EU i domaće zakonske regulative se u velikoj meri razlikuje od ranijeg načina deklarisanja, pa je u cilju pravilnog deklarisanja vina i pomoći proizvođačima i uvoznicima vina u tom procesu bilo neophodno uvesti mehanizam odobravanja deklaracija kroz dodelu kontrolnih brojeva domaćim i uvoznim vinima.

S obzirom da su nakon više od tri godine proizvođači i uvoznici stekli određena znanja vezana za deklarisanje vina i drugih vinskih proizvoda po osnovu nove EU i domaće zakonske regulative, kao i iskustva u njihovom deklarisanju i predstavljanju na način koji ne dovodi potrošače u zabludu, ne postoji više potreba za postojanjem ovakvog sistema provere deklaracija, odnosno dodele kontrolnih brojeva. Na osnovu navedenog, a u cilju smanjenja procedura prilikom puštanja vina u promet, Pravilnikom o izmenama pravilnika o načinu pakovanja, deklarisanja i obeležavanja mirnog vina, nekih specijalnih vina i drugih proizvoda u proizvodnji i prometu („Sl. glasnik RS“, br. 62/16) koji stupa na snagu 21.07.2016. godine, odobravanje deklaracija se više neće vršiti kroz proceduru dodele kontrolnih brojeva (http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/4827016.0142.5-1.pdf).

Deklarisanje i predstavljanje vina je u potpunosti na odgovornosti proizvođača i uvoznika, a isti su i dalje u obavezi da primenjuju odredbe gore navedenog zakona i pravilnika po pitanju deklarisanja i predstavljanja vina, odnosno vin. proizvoda, a pre svega da poštuju zabrane deklarisanja određenih podataka kako se potrošači ne bi dovodili u zabludu (zabrana neovlašćenog korišćenja oznaka geografskog porekla, zabrana deklarisanja geografskih odrednica na vinima bez geografskog porekla, zabrana deklarisanja izraza kojima se ističe kvalitet, izraza od istorijskog nacionalnog i lokalnog značaja kod vina koja nisu kvalitetna vina sa geografskim poreklom i drugo). Prilikom deklarisanja uvoznih vina na srpskom jeziku, uvoznici imaju obavezu da ne prevode oznake geografskog porekla i tradicionalne izraze (deklarišu se na jeziku zemlje gde je vino proizvedeno).

Kontrolu deklarisanja i predstavljanja vina vrše nadležne inspekcijske službe, a u cilju dobijanja informacija oko usklađenosti predloga deklaracija (etiketa) sa važećom zakonskom regulativom, proizvođači i uvoznici vina (pre svega oni koji prvi put vrše deklarisanje i predstavljanje vina) mogu poslati elektronske krajnje verzije predloga deklaracija (etiketa) na, za tu svrhu posebno otverenu e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. (u CC Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.) i informisati se preko WEB stranice Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine (http://www.mpzzs.gov.rs/),  baneri: Ministarstvo, Sektori, Sektor za poljoprivrednu politiku, Grupa za vinogradarstvo i vinarstvo, Deklarisanje vina. Takođe, stručnu pomoć proizvođačima / uvoznicima može biti pružena od strane zaposlenih Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u Grupi za vinogradarstvo i vinarstvo i u Odeljenju poljoprivrede inspekcije za vino, rakiju, alkoholna i bezalkoholna pića i u drugim nadležnim inspekcijskim službama, a planirano je osnivanje stručne Radne grupe za deklarisanje vina čiji bi članovi analizirali podatke i prikaze na deklaracijama i pakovanjima vina, kao i na reklamnim materijalima i davali sugestije, preporuke i savete proizvođačima i uvoznicima, a sve u cilju pravilnog deklarisanja i predstavljanja vina / vin. proizvoda.

Propisi kojima se uređuje deklarisanje, predstavljanje i oglašavanje

Propisi kojima se uređuje oblast deklarisanja i predstavljanja vina / vin. proizvoda se mogu preuzeti na sledećim WEB linkovima:

– Zakon o vinu:

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Zakoni/vino1.pdf i http://www.mpzzs.gov.rs/download/Zakoni/Zakon%20o%20vinu.pdf; 

– Pravilnik o načinu pakovanja, deklarisanja i obeležavanja mirnog vina, nekih specijalnih vina i drugih proizvoda u proizvodnji i prometu:

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/4827012.0065.11-1.pdf, 

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/PRAVILNIK%20O%20NA%C4%8CINU%20DEKLARISANJA%20doc%2029.%20%D0%BC%D0%B0%D1%98%20%D0%B7%D0%B0%20%D0%BE%D0%B1%D1%98%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5.pdf  i 

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/4827016.0142.5-1.pdf 

Ostali propisi vezani za deklarisanje, predstavljanje i oglašavanje proizvoda (uključujući i vino i druge vin. proizvode) i drugi bitni propisi se mogu preuzeti na sledećim WEB linkovima:

– Zakon o bezbednosti hrane:

http://www.mpzzs.gov.rs/download/Pravilnici/4827012.0065.11-1.pdf, 

– Pravilnik o deklariranju označavanju i reklamiranju hrane:

http://www.kombeg.org.rs/Slike/UdrTrgovina/2014/april/PRAVILNIK.pdf 

– Zakon o zaštiti potrošača:

http://mtt.gov.rs/download/1(2)/ZZP.pdf; 

– Zakon o trgovini:

http://mtt.gov.rs/download/1(2)/zakon_o_trgovini.pdf, http://mtt.gov.rs/download/1(2)/Zakon%20o%20izmenama%20i%20dopunama%20Zakona%20o%20trgovini.pdf; 

– Zakon o oglašavanju:

http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_oglasavanju.html

Dostavljanje podataka putem elektronske pošte

Počevši od 21.07.2016. godine, u cilju informisanja Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, u roku od 10 dana od dana deklarisanja vina/vinskih proizvoda proizvođači / uvoznici šalju podatke o deklarisanim vinima / vinskim proizvodima na e-mail adresu: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

 

- Član 1. Ovim pravilnikom bliže se propisuju uslovi i način ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu za kvalitetne priplodne mlečne krave, kvalitetne priplodne tovne krave i bikove, kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarčeve, kvalitetne priplodne krmače i nerastove, roditeljske kokoške teškog tipa, roditeljske kokoške lakog tipa, roditeljske ćurke, kvalitetne priplodne matice riba šarana i kvalitetne priplodne matice riba pastrmke (u daljem tekstu: kvalitetna priplodna grla), kao i obrazac zahteva za ostvarivanje tih podsticaja.

Član 2. Pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju, može da ostvari pravo na podsticaje za najmanje: 1) dve kvalitetne priplodne mlečne krave, a najviše za 300 kvalitetnih priplodnih mlečnih krava; 2) dve kvalitetne priplodne tovne krave ili bika; 3) deset kvalitetnih priplodnih ovaca ili ovnova; 4) pet kvalitetnih priplodnih koza ili jarčeva; 5) tri kvalitetne priplodne krmače ili nerastova. Na broj kvalitetnih priplodnih grla u okviru svake vrste iz stava 1. tač. 2)-5) ovog člana ne utiče međusobna polna pripadnost grla. Lice iz stava 1. ovog člana pravo na podsticaje u stočarstvu za roditeljske kokoške teškog tipa, roditeljske kokoške lakog tipa, roditeljske ćurke, kvalitetne priplodne matice riba šarana i kvalitetne priplodne matice riba pastrmke ostvaruje bez obzira na broj kvalitetnih priplodnih grla.

Član 3. Zahtev za ostvarivanje prava na podsticaje za kvalitetna priplodna grla podnosi se za svaku kalendarsku godinu Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine - Upravi za agrarna plaćanja (u daljem tekstu: Uprava), i to: 1) od 21. marta do 31. jula tekuće godine; 2) od 1. do 31. januara naredne godine - za grla uključena u proizvodnju do 31. decembra prethodne kalendarske godine. 2 Zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se posebno za svaku vrstu kvalitetnih priplodnih grla, s tim da se za istu vrstu kvalitetnih priplodnih grla podnosi samo jedan zahtev u periodu iz stava 1. tačka 1) ovog člana, odnosno u periodu iz stava 1. tačka 2) ovog člana, a za isto grlo zahtev može da se podnese jednom za jednu kalendarsku godinu. Podnosilac zahteva koji uslov u pogledu najmanjeg broja grla iz člana 2. stav 1. ovog pravilnika ispuni pri podnošenju zahteva u periodu iz stava 1. tačka 1) ovog člana može za istu vrstu kvalitetnih priplodnih grla da podnese zahtev u periodu iz stava 1. tačka 2) ovog člana, bez obzira na najmanji broj kvalitetnih priplodnih grla za koji u tom periodu podnosi zahtev. Zahtev stava 1. ovog člana podnosi se posebno za svaku vrstu kvalitetnih priplodnih grla na Obrascu - Zahtev za podsticaje za kvalitetna priplodna grla za ______ godinu, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo. Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se izvod iz glavne matične evidencije za kvalitetna priplodna grla za koja se podnosi zahtev, overen od strane osnovne, regionalne i glavne odgajivačke organizacije. 

Član 4. Uprava utvrđuje ispunjenost propisanih uslova za ostvarivanje prava na podsticaje, odobrava isplatu i daje nalog za prenos sredstava na namenski račun poljoprivrednog gazdinstva kod poslovne banke, u skladu sa zakonom kojim se uređuju podsticaji u poljoprivredni i ruralnom razvoju. Ispunjenost propisanih uslova za ostvarivanje prava na podsticaje utvrđuje se na osnovu podataka na dan podnošenja zahteva iz člana 3. ovog pravilnika.

Član 5. Izuzetno u 2017. godini lice iz člana 2. stav 1. ovog pravilnika može da ostvari pravo na podsticaj i za više od 300 kvalitetnih priplodnih mlečnih krava.

Član 6. Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u ,,Službenom glasniku Republike Srbije”.

Zahtev se nalazi na sajtu ministarstva poljoprivredne i zaštite životne sredine.

 

Srbija će na putu ka EU, uz sve druge standarde, morati da donese i pravilnik o takozvanoj "novoj hrani" poput čia semenki, godži bobica, ulju korijandera, spriruline, i mnogim drugim dadacima hrani koji se uveliko koriste i često su deo raznih dijeta.
 
 

Srbija će morati da donese pravilnik o

Sve te namirnice su se bez propisa odomaćile na našem tržištu, dok se potrošači istih proizvoda u Evropskoj uniji štite strogim standardima za deklarisanje i način upotrebe.
 
U EU "nova hrana" se definiše kao hrana koja se nije konzumirala u velikoj meri pre 1997. godine, kada su usvojeni prvi propisi o njoj. U tu grupu namirnica, osim nove, spada i inovativna hrana u čijoj se proizvodnji koriste nove tehnologije i proizvodni procesi.
 
Nedavno su, kao nova hrana, odobrene belančevine semenki uljane repice i ulje dobijeno iz semena korijandera, navodi "Politika". Odobrenje EU imaju i sve popularnije čia semenke i salatrim (mast smanjene energetske vrednosti).
 
U Srbiji, pravilnik o "novoj hrani" mogao bi da olakša upotrebu te hrane potrošačima, ali i kontrolu inspekcijama, kaže dr Danica Zarić, direktorka IHIS Nutricionizma.
 
"Ta hrana mora da bude bezbedna za potrošače, ali i adekvatno označena. Srbija bi tim pravilnikom prihvatila i EU Registar nove hrane i to bi znatno doprinelo uvođenju reda među proizvode upravo u prodavnicama zdrave hrane", kaže Zarićeva.
 
S obzirom na to da su prvi propisi u oblasti "nove hrane" stari već dve decenije, na nivou EU je postignut dogovor da se oni ažuriraju, ne samo zbog sve većeg broja zahteva, nego i zbog skraćivanja postupka dobijanja dozvole koje su do sada trajale oko tri i po godine.
 
U javnosti se postavilo i pitanje da li bi svaka država ponaosob mogla da odobri ove namirnice, ali je stav EU da to nije moguće.
 
Autor: Politika, 021
  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Новембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30