Regionalna razvojna agencija Zlatibor počela je pre tri godine otvaranje degustacionih centara u zapadnoj Srbiji. Turisti posećuju proizvođače rakije, mlečnih i suhomesnatih proizvoda i probaju namirnice. Zdrava hrana je adut kojim ekonomski mogu da se ojačaju seoska domaćinstva, ali i pospeši turizam u Srbiji.U domaćinstvu Zarića u Mačkatu ni nedeljom nema odmora. Priprema se trpeza za goste koji će degustirati zlatiborske suhomesnate proizvode.

"Hranimo stoku nemodifikovanom hranom. Tako da je to jedna ispaša, na prirodnoj travi, hrani se kukuruzom, hrani se ječmom, hrani se da li pšenicom", rekao je Miloš Zarić iz Degustacionog centra suhomesnatih proizvoda Mačkat.

Miroslav Rađen, direktor Turističke organizacije zapadne Srbije, kaže da imaju dvadeset degustacionih centara na području te turističke regije, koje posećuju organizovane turističke grupe.

"Gastroturizam je i često osnovni motiv posete našoj destinaciji", kaže Rađen.

Prethodne godine je zabeleženo oko milion i pet stotina hiljada noćenja u zapadnoj Srbiji.

Sve je više turista i u degustacionim centrima, a time se ekonomski jača selo. Širom Evrope u takvim centrima dostupni su ukusi podneblja, a Srbija je jedinstvena jer mnogo toga nudi besplatno.

"Bili smo u Austriji, Italiji, tamo nisu ljudi tako ljubazni kao ovde i priroda i sve to nas fascinira", ispričao je Dušan Polšej iz Trbovlja.

Jurka Redenšek iz Trbovlja smatra da svi dolaze na Zlatibor da se malo razdišu.

"Najlepši smo. Znači, hrana je u pitanju", kaže Miloš Zarić.

Srpski proizvođači tradicionalnih proizvoda prilagođavaju se standardima u bezbednosti hrane koji važe u Evropskoj uniji i drugim zemljama zapadne Evrope.

Zlatiborci vole da kažu da i Srbija ima zapad, koji je jedinstven po gastronomiji ne samo u Evropi već i u svetu.

Izvor:http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/drustvo/3723573/zlatiborci-tvrde-imamo-jedinstvenu-hranu-u-svetu.html

Slovenija je prva država u regionu koja je usvojila preporuke Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) i drastično smanjila nivo štetnih transmasnih kiselina u prehrambenim proizvodima. Posle isteka jednogodišnjeg prelaznog roka na snagu je stupio pravilnik koji obavezuje sve proizvođače da taj udeo bude najviše dva grama ukupnog sadržaja masti.

Slovenački Nacionalni institut za nutricionistiku navodi da je reč o najstrožem propisu te vrste u svetu, s obzirom na to da se ograničenje odnosi ne samo na prehrambene proizvode koji se nalaze u prodaji nego i na pakovanu hranu, koja u originalnoj ambalaži završava na prodajnim policama, kao i na hranu u restoranima.

Za nadzor primene zadužena je uprava za bezbednost hrane slovenačkog Ministarstva poljoprivrede, a novi standardi važe i za izvoznike. Ističe se da je Slovenija time napravila važan korak u delimičnoj zameni hidrogenizovanih biljnih masti u hrani drugim sastojcima.

– Provera sadržaja transmasnoća u hrani važiće za uvoznike, distributere i prodavce hrane – objavila je uprava za bezbednost hrane.

Slovenački proizvođači prehrambenih proizvoda saopštili su da su se za novi pravilnik dobro pripremili i da već duže vreme ne koriste sirovine sa višim sadržajem transmasnih kiselina, dok proizvodi koji ne zadovoljavaju taj kriterijum ne smeju da se nađu na slovenačkom tržištu.

Nezvanično, ovakva ograničenja u Srbiji ne postoje. Profesor dr Ivan Stanković, predsednik Saveta za bezbednost hrane, rekao je za „Politiku” kako smatra da je potez Slovenije dobar, u smislu očuvanja zdravlja nacije.

– Verovatno ćemo ovu temu pokrenuti na jednom od sledećih sastanaka Saveta za bezbednost hrane – istakao je Stanković.

Agencija Hina podseća da transmasne kiseline nastaju kao nusproizvod delimične hidrogenizacije biljnih ulja, kao i kod dužeg zagrevanja biljnog ulja na višim temperaturama, a imaju brojne negativne uticaje na ljudski metabolizam, posebno u razvoju arteroskleroze i kardiovaskularnih oboljenja.

Zasićene masti povećavaju nivo holesterola u krvi, više nego drugi tipovi masti. Ova vrsta masti se, uglavnom, nalazi u crvenom mesu, sirevima, puteru, kolačima, čokoladi, pecivima, živini i mlečnim proizvodima.

Prema izveštaju Evropskog parlamenta, visok nivo unosa transmasnih kiselina povećava rizik od razvoja srčanih oboljenja (više od bilo kog drugog nutrijenta u odnosu na kalorijsku vrednost). Procenjuje se da u Evropskoj uniji uzrokuju oko 660.000 smrtnih slučajeva godišnje, što je otprilike 14 odsto svih smrtnih slučajeva. Preporuka Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) jeste da iznos transmasnih kiselina bude što je moguće niži i da bi države morale da kroz medijske kampanje pokrenu ovo pitanje. I to što pre, jer samo trećina potrošača u EU nešto zna o transmasnim kiselinama, što ukazuje da mere označivanja nisu delotvorne.

U istom izveštaju EP iz 2016. navodi se da je analizom javno dostupnih podataka potvrđeno da, uprkos tome što je zabeleženo smanjenje nivoa transmasnih kiselina u pojedinim vrstama hrane, na nekim tržištima u Uniji još postoji niz prehrambenih proizvoda s visokim sadržajem ovih masnoća – odnosno iznad dva grama transmasnih kiselina na 100 grama masti. Recimo, keks ili kokice sa 40 do 50 grama na 100 grama masti kao i mnogi pekarski proizvodi.

U zakonodavstvu EU nije propisan udeo transmasnih kiselina u prehrambenim proizvodima niti se zahteva njihovo označivanje. U Austriji, Danskoj, Litvaniji i Mađarskoj postoji zakonodavstvo kojim je ograničen njihov udeo, dok se većina drugih država članica odlučila na dobrovoljne mere poput samoregulacije, prehrambenih preporuka i kriterijumima o sastavu nekih tradicionalnih proizvoda.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/427111/Ekonomija/Slovenija-uvela-rigorozan-pravilnik-o-hrani

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Децембар 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
            1
2 3 4 5 6 7 8
9 10 11 12 13 14 15
16 17 18 19 20 21 22
23 24 25 26 27 28 29
30 31