Porodica Lazarević voćarstvom se bavi od 2004. godine. Voćnjaci jabuka površine trideset hektara i tri hektara trešanja dostigli su pun rod. U toku je rezidba.

Lazarevići svake godine zasade po pet hektara voća, jabuka kažu ima dovoljno, pa podižu trešnje, kojih nema dovoljno na tržištu. Sve rade sami, od proizvodnje voća, navodnjavanja, zaštite protivgradnim mrežama i skladištenja u modernoj hladnjači, do prerade.

"Sav rod preradimo u sokove koje radimo bez šećera i aditiva, zdrave kombinacije - jabuka, cvekla, šargarepa - i sedamdeset odsto proizvodnje izvozimo", kaže Gavra Lazarević, vlasnik kompanije "Grini" koja se bavi i proizvodnjom delova za protivgradne sisteme.

U Orašcu je stotinak hektara pod voćem, ostali meštani bave se stočarstvom. Mika Jakovljević ima šezdeset goveda, najveći je proizvođač mleka u tom kraju.

"Lokalna samouprava već pet godina dodatno pomaže poljoprivrednicima. U našoj opštini ima na stotine hektara neobradjene, zaparložene zemlje i to polako podsticajnom merama menjamo", kaže Bojan Radović predsednik Opštine Aranđelovac. "Za pet godina iz opštinskog budžeta izdvojeno je 120 miliona dinara, naše poljoprivrednike oslobodili smo plaćanja poreza na poljoprivredno zemljište i uštedeli im još 300 miliona dinara."

Država ulaže u primarnu poljoprivrednu proizvodnju ali, po rečima ministra Branislava Nedimovića, insistira na razvoju prerađivačkih kapaciteta, jer se tu ostvaruje najveća dobit u poljoprivredi.

"Vlada i ministarstvo daju finansijsku podršku za takve preduzetničke poduhvate, važnije je da prodajemo finanlni proizvod nego sirovinu", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Poljoprivreda je 2016. godine, sa ostvarenih 4 milijarde dinara učestvovala u bruto društvenom proizvodu sa 10 odsto, uz prerađivačke kapacitete, moglo bi i više.

 

izvor : http://www.rts.rs 

 

 

Poznato je da biljke oprašuju insekti, neke druge životinje i vetar. Oko 80 odsto biljaka, oprašuju razne vrste  insekata. Među njima, najefikasniji oprašivač,  je dobro poznata  medonosna pčela - Apis mellifera. Takođe, postoje i brojne druge vrste tzv. solitarnih divljih pčela, zatim bumbari, mnogi leptiri, muve i druge vrste,  koje posećuju cvetove biljaka i vrše oprašivanje. Poslednjih nekoliko decenija,  sve je manje društava medonosne pčele, posebno posle unošenja iz Azije u Evropu  grinje - pčelinjeg krpelja,  (Varroa jacobsoni, ) koji je ubrzo potom praktično desetkovao broj pčelinjih društava. Pored toga,  ubrzana industrijalizacija što povećava aerozagađenje životne sredine, povećanje broja stanovnika i urbanih površina, intenzivna poljoprivreda, posebno zaštita poljoprovrednih useva,  od štetočina i bolesti primenom pesticida,  smanjenje prirodnih šumskih i stepskih površina,  uticali su,  a i danas utiču na smanjenje brojnosti insekata oprašivača biljaka.  Zbog smanjene brojnosti oprašivača, prinosi mnogih poljoprivrednih kultura, posebno voćaka su ispod očekivanih.

Rešenje ovog sadašnjeg problema je, pored  državne pomoći pčelarstvu u cilju povećanja broja društava medonosne pčele,  pronalaženje i  uključivanje nekih drugih insekata oprašivača, kao pomoć medonosnoj pčeli u njenoj korisnoj aktivnosti u oprašivanja biljaka. Jedno od uspešnih rešenja  je domestifikacija solitarnih pčela i njihovo unošenje u poljoprivredne useve,  u cilju povećanja broja oprašenih cvetova. U Srbiji je krajem prošlog veka intenzivno rađeno na domestifikaciji solitarnih pčela, a istraživanjima je rukovodio prof.dr Miloje Krunić,  sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Rezultati ovih istraživanja su bili prvi u Evropi, naravno i na našim prostorima. Član istraživačkog tima je bio i autor ovog teksta. Jedan od   značajanijih rezultata ovih  istraživanja  je uspešna domestifikacija solitarne pčele   Osmia cornuta  za oprašivanje voćaka, te smo joj dali domaći naziv solitarna pčela voćnjaka. Napominjemo,  da ovu pčelu još nazivaju mason pčela ili pčela zidar jer od blata „zida“, gradi ćelije u gnezdu.

Levo ženka, desno je mužjak

Za razliku od medonosne pčele, koja je socijalni insekt i živi u društvima u kojima postoje:  matica (polno sposobna ženka), radilice (polno nesposobne ženke) i trutovi (polno sposobni mužjaci), pčela voćnjaka je solitana, odnosno matica je ujedno i radilica, a mužjaci, kao kod medonosne pčele, služe za oplodnju ženke.  Pčela voćnjaka se u našim uslovima javlja pred kraj zime i ranog proleća. Prvi topliji dani tokom marta, a nekada i krajem februara utiču na pojavu prvih pčela istovremeno sa pojavom prvih cvetova rano cvetajućih biljaka. To su od zeljastih biljaka jagorčevina, ljubičica, maslačak i sl, a od drvenastih vrba, badem, trnjina i dr. Najpre se pojavljuju mužjaci, a nekoliko dana i ženke.

Odmah po pojavi ženki dolazi do kopulacije, posle koje mužjaci žive još nekoliko dana i uginu. Oplođene ženke potom počinju sa osnivanjem potomstva. Svaka ženka se ponaša kao matica i kao radilica i svaka brine sama o svom potomstvu.  U tom cilju ona traži pogodno mesto, a to je neka šupljina u zidu nekog objekta, stabljika trske, napušten  hodnik u drvetu od nekog  drugog insekta,  rupa u drvetu od izvađenog većeg eksera i sl. U takvu šupljinu, na dubini  10 – 15 cm,  od ulaznog otvora ženka najpre donosi grudvice blata i od njih pravi  pregradu. Potom odlazi na obližnje cvetove biljaka sa kojih sakuplja polen i odnosi ga u šupljinu. Posle nekoliko „tovara polena“  ona na njega položi jedno jaje i ponovo od blata pravi pregradu i ceo postupak ponavlja,  sve dok ne ispuni celu šupljinu. Konačno na ulazu u hodnik pravi deblju pregradu od blata čime bolje štiti potomstvo od prirodnih neprijatelja i negativnih  vremenskih uslova. U zavisnosti od dužine tunela  ženka izgradi 6 – 10, a nekada i do 15 ćelija. 

Ćelije legla sa polenom  

U toku života jedna ženka  ispuni 3 – 4 šupljine, odnosno ostavi 20 – 30 potomaka i potom ugine. Iz jajeta se posle nekoliko dana (što zavisi od temperature) pili larva i odmah počinje da se hrani polenom. Kad potroši količinu polena koju joj je spremila ženka „majka“, larva gradi oko sebe čvrst kokon i u njemu prelazi u lutku , a posle 2 – 3 nedelje u kokonima su formirane nove jedinke pčele (ženke i mužjaci). Potomstvo ostaje u kokonima sve do pred kraj naredne zime ili ranog proleća.

Pčela voćnjaka je znatno efikasniji oprašivač voćaka od medonosne pčele.  Medonosna pčela posećuje cvetove prvenstveno radi sakupljanja nektara, a polen prikuplja povremeno i selektivno. Pčela voćnjaka takođe posećuje cvetove ali  prikuplja samo polen. Izračunato je da od  posećenih cvetova pčela voćnjaka opraši 95%, dok medonosna pčela svega 5 – 10%. Drugi vrlo značajan momenat je donji prag aktivnosti  pčela. Pčela voćnjaka je aktivna  već na +9˚C , a medonosna pčela na +13˚C.  Dakle, ako su voćke u cvetu, a temperatura je ispod +13˚C, medonosna pčela neće biti aktivna, odnosno neće oprašiti voćke. Za razliku od nje, pčela voćnjaka će u takvim uslovima biti aktivna i oprašiti voće.  Naime, često se događa da se danima u periodu cvetanja nekih voćaka održava temperatura ispod  +13˚C i tada voćari imaju znatno smanjen prinos voća. Dalje, izračunato je da je za kvalitetno oprašivanje 1 ha voćnjaka pod jabukama potrebno 3 – 5 košnica sa oko 60.000 do 100.000 radilica medonosne pčele. Istu tu površinu kvalitetno će oprašiti 300 ženki pčele voćnjaka. Naime, učinak jedne pčele voćnjaka jednak je učinku 120 medonosnih pčela. Još jedan momenat daje veliku prednost pčeli voćnjaka u odnosu na medonosnu pčelu. Aktivnost pčele voćnjaka  se poklapa sa cvetanjem voćaka. Posle prestanka cvetanja dunje (druga polovina maja) prestaje i njena aktivnost, odnosno ženke uginjavaju, a potomstvo je zaštićeno od negativnih uticaja sredine. Dakle, posle prestanka aktivnosti ženki, voćnjak je moguće prskati pesticidima, bez opasnosti po potomstvo pčele voćnjaka. Sa druge strane, medonosna pčela je aktivna tokom celog perioda vegetacije, te bi posle prestanka cvetanja voćaka košnice morale biti izmeštene iz voćnjaka.  Naravno, u poređenju sa pčelom voćnjaka, medonosna pčela ima i veliku prednost, a to je da ona pored oprašivanja,  čoveku daje dragocene druge produkte (med, mleč,  propolis, vosak, pčelinji otrov i dr).

Zaklon u voćnjaku 

Danas smo svedoci da se podižu sve veće površine pod  zasadima voćaka, a  da  je sve manje insekata oprašivača tih voćnjaka.  Zato voćari povremeno imaju znatno umanjene prinose voćnih plodova, što je najčešće posledica  ne oprašenih cvetova koji neće dati plod.  Da bi rešili ovaj problem, voćari angažuju pčelare da unesu svoje košnice u voćnjake, što pčelari ne čine uvek rado. Naime, medonosna pčela je jako osetljiva na primenu pesticida  koji se koriste za zaštitu voćaka od štetočina i bolesti. Takođe, unošenje košnica u voćnjak  i njihovo iznošenje posle precvetavanja voćaka skopčano je sa materijalnim troškovima, što se pčelarima ne isplati, a posebno što često postoji rizik od trovanja pčela i propadanja pčelinjih društava.  Zato je, po našem mišljenju, za voćare idealan oprašivač  voćaka solitarna pčela Osmia cornuta – pčela voćnjaka.  Između medonosne pčele i pčele voćnjaka nema  nikakve kompeticije. Praktično, svaka od njih obavlja svoj posao. Medonosna pčela prvenstveno posećuje cvetove u cilju sakupljanja nektara, dok pčela voćnjaka to čini zbog prikupljanja cvetnog praha (polena). Pčela voćaka prikuplja polen sa donje strane trbuha,  tako što ga zakači na fine guste čekinje, dok medonosna pčela tovar polena nosi u specijalnim udubljenjima na zadnjim nogama.

Dakle, kad pčela voćnjaka sleti na cvet,  trbuhom sa polenom, obavezno mora da dodirne tučak i opraši cvet, dok se polen kod medonosne pčele nalazi na dlačicama njenog tela i češće ne opraši nego što opraši cvet (ona cvet uglavnom posećuje zbog nektara).

        U cilju primene pčele voćnjaka za oprašivanje potrebno je uraditi sledeće:

  1. Formirati početnu, što brojniju populaciju pčele voćnjaka;
  2. Kokone sa formiranim pčelama čuvati u laboratorijskim uslovima do njihovog iznošenja u prirodu;
  3. U voćnjaku postaviti nastrešnice za niše (specijalne košnice ili snopove trske) u kojima će pčela voćnjaka osnivati potomstvo;
  4. U blizini nastrešnica napraviti površinu sa stalnim blatom, kako bi pčele mogle doći do  materijala za izgradnju gnezda (dovoljna je površina blata 1m h 1m);
  5. Sa pojavom prvih cvetova na voćkama, kokone sa pčelama treba izneti u voćnjak i ostaviti ih ispod nastrešnica u posebnim posudama;
  6. Početkom avgusta treba uneti niše sa gnezdima pčela u laboratoriju, izvaditi kokone i izvršiti njihovu dezinfekciju i dezinsekciju, odnosno odstranjivanje prirodnih neprijatelja koji su nekada dosta brojni. Kokone čuvati do sledeće sezone cvetanja voćaka.

      Kada pčela voćnjaka odabere pogodnu šupljinu za izgradnju gnezda, a to je šupljina okruglog preseka optimalnih dimenzija 6 – 10 mm, odmah počinje sa osnivanjem potomstva.  U potrazi za nektarom medonosna pčela leti od košnice na udaljenost od 3 km, a nekada i dalje. Pčela voćnjaka  odlazi od gnezda znatno kraće, svega  do 250 m. Zato se preporučuje za voćnjake na većim površinama postavljanje nastrešnica sa specijalnim košnicama ili snopovima trske na svakih 200 m udanjenosti jedna od druge.  Ispod svake nastrešnice treba postaviti 3 – 5 specijalnih košnica ili 10 snopova sa po 50 trski i uneti oko 500 kokona pčele voćnjaka iz kojih će sigurno izaći oko 300 ženki.  Za male voćnjake do 10 a u vikend naseljima dovoljna je jedna specijalna košnica ili jedan snop od 50 komada trski i oko 50 kokona pčele voćnjaka iz kojih će se razviti oko 30 ženki. U godinama kada su uslovi za aktivnost medonosne pčele nepovoljni, uz pomoć pčele voćnjaka prinosi mogu biti dvostruko, nekad i trostruko uvećani.

Okvir:

      Firma VISAN iz Beograda, Jerneja Kopitara 11080 Zemun,  raspolaže velikom količinom kokona pčele voćnjaka, kao i dovoljnim brojem specijalnih košnica ili snopova trski. Zainteresovani proizvođači voća, koji žele kvalitetno oprašivanje svojih voćnih  zasada korišćenjem pčele voćnjaka, a u cilju povećanja prinosa,  mogu se za sve dodatne informacije obratiti telefonom na broj:  011 316-11-55 i 319-24-94.

Prof. dr Ljubodrag Mihajlović

stručni konsultant DOO „ VISAN“

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže za RTS da će Ministarstvo poljoprivrede izdvojiti dodatnih 200 do 300 miliona dinara direktne podrške poljoprivrednicima na Kosovu i Metohiji za nabavku mehanizacije, sadnog materijala, za stočni fond.

 

Dodaje da će specijalni timovi za voćarstvo, povrtarstvo i poljoprivredu otići u Orahovac i Štrpce da izvrše procenu kako bi se napravio paket pomoći.

 

Branislav Nedimović rekao je gostujući u Dnevniku RTS-a da je na sednici Vlade donet poseban program za poljoprivredu na Kosmetu.

„Taj program obuhvata nabavku materijala, a zajedno sa Kancelarijom za KiM, na osnovu aktivnosti koje je predsednik imao tokom vikenda, napravićemo dodatni paket podrške gde će se Ministarstvo uključiti sa finansijskim sredstvima“, kaže Nedimović.

 

Dodaje da će Ministarstvo poljoprivrede, preko Kancelarije za KiM, pomoći sa sumom između 200 i 300 miliona dinara.

 

„Specijalni timovi za voćarstvo, povrtarstvo i poljoprivredu, otići će u Orahovac, u Štrpce da izvrše procenu, a poslaćemo i tim za plasman robe kako bismo napravili paket“, dodaje ministar.

 

Kaže da postoje dve vrste podrške Srbima na KiM.

 

„Imamo konkretne zahteve iz prethodnih dana, a timovi će videti koje zahteve možemo da ispoštujemo s obzirom na regulativu, a imamo i donacije – stočni fond, traktori, mehanizacija i to je posebna vrsta podrške koja ne ulazi u finansijsku pomoć Ministarstva“, objašnjava Nedimović.

 

Napominje da ljudi na Kosmetu žele da ostanu i da se bave poljoprivredom.

 

„Naš posao je da im pomognemo. Nema pitanja kako ćemo mi taj zadatak da realizujemo, jer ako im ne pomognemo, biće prepušteni sami sebi“, dodaje ministar.

 

Kaže da postoji potreba da se pomoć višestruko uveća.

 

„Pokazala se snaga i želja tih ljudi da rade i ostanu tamo, a sredstva su postojala i plasirala se preko Kancelarije za KiM i 2016. i 2017. godine“, napominje Nedimović.

 

Objašnjava da zbog formiranja novog paketa pomoći za KiM neće biti umanjena sredstva za neke druge projekte, jer je država konsolidovala svoje finansije i ima dovoljno sredstava za sve.

 

Ističe da ima dosta mladih koji žele da se bave poljoprivredom osnivanjem startapova.

 

„Imali smo više od 750 zahteva, 667 zahteva je odobreno. Jedan projekat država pomogne sa 75 odsto, a poljoprivrednik sa 25. Država daje maksimalni grant od 10.000 evra, a sa tim novcem mogu da se podignu voćnjaci višanja, plastenici, nabave grla stoke, zasadi lešnik“, kaže ministar.

 

izvor : studiob.rs

Ako volite selo i poljoprivredu onda pravo do kioska gde ćete pronaci novi broj Agrobiznis magazine koji kao i uvek donosi nove price o tome kako da postanete uspešan poljoprivrednik. Ovog puta preporucujemo tekstove o zaštiti dunje od bolesti i štetočina. Za Agrobiznis magazin govore stručnjaci za proizvodnju maline i lešnika. Pored ostalog čitajte savete iz veterinarske struke kako da sprečite neplodnost goveda ali čitajte i o novostima  iz sveta. Tu su i male cake, kako da budete uspešni u proizvodnji tikvica i zelene salate. Agrobiznis je istraživao i čime mladi poljoprivrednici žele da se bave, kao i u šta su poznati pevači i sportisti uložili novac i zašto baš u poljoprivredu.

Svakog 15. u mesecu na kioscima je Agrobiznis magazin. Godisnja pretplata samo 1800 dinara. Informacije i narudžbine putem telfona 011/4052-117.

U ovom izdanju Agrobizni kalendar za 2018. godinu. Nema dobrog domaćina beza Agrobiznis magazina!

Video priliog: https://youtu.be/6jjK_HpvxBU

 

Poljoprivredno gazdinstvo „Fišćag“, iz sela Dolovo kod Pančeva, na svom poljoprivrednom gazdinstvu gaji ren na površini od 40 ari. Dragan Fišćag, nosilac poljoprivrednog gazdinstva,  2010. godine želeo je da promeni posao koji mu je dosta oduzimao vremena, pa je počeo da istražuje čime bi mogao da se bavi, i gde da uloži novac. U potrazi za nečim novim i profitabilnim, došao je na ideju da zasadi ren, pošto, kako nam kaže Dragan, ovo povrće dobro podnosi klimatske promene i može da se prerađuje. Tokom 2013. godine, poljoprivredno gazdinstvo je počelo sa proizvodnjom.

Dragan je u početku proizvodio samo marinirani ljuti ren. Proizvode je plasirao na Zelenoj pijaci u Pančevu, pa je kasnije proširio plasman proizvoda na celoj teritoriji naše zemlje. Od samog početka proizvodnje, Dragan je radio na proizvodnji finalnog proizvoda, pa je tako pre dve godine, napravio poseban namaz od rena, koji tada nije postojao na tržištu. Dosta vremena i novca uložio je u marketing, i plasman novog proizvoda na tržište. Danas, namaz od rena razmišlja i da plasira na inostrana tržišta, i kako nam navodi, zadovoljan je prodajom i cenom proizvoda.

Dragan na svom posedu uzgaja domaću sortu rena. Kako nam navodi, ova sorta se sama reprodukuje. Dosta je ukusnija i bolja od industrijskog rena. Za finalni proizvod ne koristi veštačke dodatke i aditive. Proizvodi su isključivo napravljeni na prirodnoj bazi. Ljudi su zainteresovani za domaće proizvode. Tradicija u spremanju hrane treba da se vrati, da jedemo domaću i zdravu hranu, dodaje Dragan.

Poljoprivredno gazdinstvo „Fišćag“ je u februaru mesecu dobilo sertifikat „Firma od poverenja“. Kako nam navodi Dragan, to je jedan od napopularnijih izdavanih sertifikata u nekoliko zemalja EU, koji pokazuje odličnu reputaciju i doslednost u radu poljoprivrednog gazdinstva ili preduzeća, kao i korektnu saradnju sa klijentima i poslovnim saradnicima. Sertifikat „Firma od poverenja“ podrazumeva da poljoprivredno gazdinstvo poseduje kvalitetan proizvod ili uslugu. Postao je vrlo popularan i poštovan među preduzetnicima i njihovim klijentima u zemljama u kojima je projekat zaživeo. 


Detaljnije u Agrobiznis magazinu za avgust, koji izlazi 15.8.2017. godine. www.agrobiznis.rs 

Video prilog je na linku: https://www.youtube.com/watch?v=KHMyFDATNDc 

 

 

Jedinstven sistem uzgoja kornišona u dvoredu. Ostvaruje se veći prinos, ulaganja su manja jer nema rasade.

Nikola Džigurski je prvo pronašao sigurnog kupca za svoju proizvodnju pa onda krenuo sa njom. Iskustva koja stiče, kaže, biće dragocena u narednom periodu.

Nikola kaže da su iskustva i pozitivna i negativna, ali da sada počinje da se vidi učinak.

Kornišoni su sa ekomskog aspekta važna kultura. Proizvodnja povezana sa proizvođačkom industrijom koja je veoma nestailna.

Ova kultura u Srbiji veoma varira po površini. Nikola je odlučio da poseje 2 jutra.



Kaže da se dogovorio sa kupcem da preuzme sve što proizvede. Sav krastavac otkupljivač plasira na Nemačlko tržište, a cena je kako kaže unapred poznata.

Da nema sigurne cene, kupca i stručne pomoći bilo bi teško krenuti sa poslom, a Nikola objašnjava i koje su oscilacije koje se sreću u ovom poslu.

Izvor: www.b92.net

Povrtarske biljke intenzivno transpirišu, što je jedan od uzroka povećanih potreba ovih useva za vodom. Njihov korenov sistem se nalazi u površinskom sloju zemljišta, gde su rezerve vode male i nestabilne. Povrće osetljivo reaguje na pravovremenost navodnjavanja. Tako, na primer, duže trajanje nedostatka pristupačne vode u zemljištu, ograničava porast i razvitak biljaka i smanjuje prinose.

Ove štetne posledice ne mogu se korigovati nikakvim kasnijim obilnijim zalivanjima. Na nedostatak zemljišne vlage, povrće je najosetljivije posle rasađivanja, u fazi cvetanja i formiranja plodova. Navodnjavanjem se u aridnim, semiaridnim i semihumidnim rejonima, obezbeđuje celokupna ili veći deo vode od ukupnih potreba biljaka za vodom. Čak i u humidnim rejonima navodnjavanjem se koriguje loš raspored padavina. Visoke prinose dobrog kvaliteta povrće može postići samo u uslovima povoljnog vodnog režima zemljišta, te se njegova proizvodnja ne može zamisliti bez navodnjavanja.

Zalivni režim može se primenjivati prema vlažnosti zemljišta, gde je tehnički minimum za povrće dosta visoko i kreće se u intervalu od 70-85% od PVK u zavisnosti od vrste povrća. U našim uslovima taj broj zalivanja u značajnoj meri zavisi od meteoroloških uslova godine, količine i rasporeda padavina i kapaciteta
zemljišta za lako pristupačnu vodu, kao i faze razvoja biljke.

Može se proceniti, da su ukupne potrebe za vodom, povrtarskih useva od 150 do 200 mm kod vrsta sa kratkom vegetacijom, koje se gaje rano u proleće ili jesenje-zimskom periodu. Kada su evapotranspiracioni zahtevi sredine skromni, one mogu dostići 600-650 pa i 700 mm kod useva pune vegetacije, čija je setva rano u proleće, a skidanje kasno u jesen, ili kod vrsta koje se proizvode iz rasada.

U zaštićenom prostoru, celokupnu količinu vode, treba obezbediti navodnjavanjem. U zavisnosti od uslova i biljne vrste ukupne potrebe za vodom kod proizvodnje rasada su 80-160 mm u zaštićenom prostoru, a na otvorenom mogu da budu i veće (npr. kod proizvodnje rasada kasnog kupusa). Obavlja se veliki broj zalivanja sa malim normama, održava se optimalna vlažnost zemljišta u površinskom sloju od nekoliko santimetara do 15-30 cm, gde su rezerve vode nestabilne.

Više o pomenutoj temi možete pročitati u novom izdanju Agrobiznis magazina. 

Obiluju antioksidansima i folatima, koji štite od srčanog i moždanog udara, dok obilje magnezijuma i kalijuma snižava krvni pritisak.

 

Paradajz je jedna od najčešće korišćenih namirnica u kulinarstvu. Višegodišnja je biljka, ima slabu drvenastu stabljiku koja dostiže visinu do 3m.

Cvet paradajza je žute boje, dok su plodovi u početku zeleni a sazrevanjem dobijaju crvenu boju. U toku proizvodnje sadnica u plasteniku potrebna su kvalitetna mineralna đubriva. Ako se plod plasira na udaljena tržišta neophodna je ranija berba kada se pojavi ružičasta boja na vrhu ploda. Dozrevanje ploda može se vršiti u plitkim gajbama. Gajenje paradajza u našim uslovima moguće je na više načina. Orezivanjem biljke paradajza povećava se krupnoća i kvalitet ploda. Rana proizvodnja paradajza karakteristična je po tome što se najčešće gaji na jednom ili dva stabla, dok ostalo zakidamo odnosno pinciramo. Pinciranje se obavlja oštrim nožem ili makazama kada je dužina stabla od 3 do 6cm. Najbolje je pinciranje izvršiti pola centimetra od pazuha lista kako bi se sprečilo prodiranje bolesti u stablo biljke. Gajenjem na dva stabla često se koriste sorte niskog rasta. U tom slučaju glavno stablo zakidamo iznad treće ili četvrte, a bočno iznad druge ili treće cvasti. Sva bočna stabla u pazuhu lista treba ukloniti kako bi se tim povećala ranostasnost i prinos, dok bi plodovi bili nešto sitniji. Paradajz se koristi širom sveta, plodovi su bogati vitaminima i mineralima. U ishrani se koristi kao svež plod ili kao prerađen u sok, začin ili preliv.

Dr Ivo Đinović osnovao je Kompaniju Superior Seeds sada već davne 1993. godine, a kasnije su mu se u poslu priključili sinovi. Preko dvadeset godina ova vredna porodica i njihovi zaposleni rade proizvodnju semena, a postali su prepoznatljivi po čuvenoj paprici Slonovo uvo koja se i danas proizvodi kako u Srbiji tako i u regionu.

-Od samog početka smo se trudili da prepoznamo želje naših korisnika i da ispunimo njihova očekivanja. Naš uspeh dugujemo poverenju kupaca i zato smo kao prioritet postavili ispunjavanje njegovih  želja. Na primer kada je u pitanju ambalaža, nekada je naše seme išlo u istom pakovanju za profesionalce i baštovane. Danas je to  drugačije, drugači je dizajn, samo pakovanje se razlikuje i pored  toga da bude na oko lepa, da ima estetsku funkciju,   ima i onu važniju, a to je da očuva visok kvalitet semena.  Zahvaljujući našim kooperantima koji proizvode visoko kvalitetna semena u saradnji sa našom službom za podršku, Superior je u mogućnosti da osigura optimalnu proizvodnju ističe za Agrobiznis Nebojša Đinović,  direktor ove kompanije iz Velike Plane. Superior pored proizvodnje semena povrća, ima i sektore proizvodnje ratarskih semena ali i sadnica voćaka.

Kako ocenjujete trenutnu situaciju u vašem sektoru?

Očigledan je trend promene demografske strukture ljudi kako na selu tako i u gradu. Naime, značajan broj njih manje jedu povrće poput graška i boranije, među mladima malo ko jede  ovo povrće.  S druge strane pojavila se grupa mladih  ljudi koji žele da se bave poljoprivredom, i  nije više  sramota biti seljak ističe Đinović. Srbija ima dva izvozna potencijala to je IT sektor odnosno informacione tehnologije i poljoprivredu.

- Trebali bi da se držimo kako Holanđani, koji kažu, mi smo poljoprivredna zemlja, i  kada bi to kod naš rekao ministar, ili predsednik Vlade, a sve to pretočeno u mere, onda bi nama bilo bolje. Mi svuda pričamo o potencijalima Srbije, od potencijala se ne živi, živi se od proizvoda kao što su kukuruz, pšenica, paradajz, kupus i drugi. Dogovori treba da budu na višem nivou, firme ne mogu da nalaze kupce po svetu, to treba da  urade ljudi koji su na višem nivou, i da dogovore kvote. Naši proizvođači mogu da proizvedu, bitan je samo kupac, da znaju da će da prodaju svoje proizvodnje  Na nama, proizvođačima semena, đubriva, sadnog materijala je da doprinesemo da se seme proizvede, u traženom kvalitetu. Mi smo proizvođači, selekcionari i tu u smo da pratimo potrebe tržišta, ali prodaja treba takođe da bude razvijena kroz velike sisteme i izvozno orjentisana.

Šta je naša šansa?

U Srbiji možemo da radimo integralnu poljoprivredu, naše njive nisu zagađene enormnim količinama đubriva.  Mi imamo zdravu zemlju,  zdravu vodu, jeftinu radnu snagu.

 

Superior ima 56 zaposlenih, i tokom leta ovde radi još oko 40-50 sezonaca, koji pomažu da se okopaju usevi, uberu i očiste plodovi.  Radimo sa 30 kooperanata, koji rade za Superior, širom Srbije, zato što time izbegavaju  mogućnosti da na primer grad, ili neke elementarne nepogode ugroze proizvodnju, svaku sortu proizvodimo na dva do  tri mesta ne bi li sprečili negativni efekat klime. Superior ima svojih 130 ha, što u zakupu što u vlasništvu, sve mašine za proizvodnju, a takođe i deset traktora, mašinu za doradu i pakovanje.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Јун 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30