Porodica Milutinović iz Tečića jedna je od samo dvadesetak koje se aktivno bave poljoprivredom od oko 200 njih u ovom rekovačkom selu. Prvi su i jedini u Pomoravlju koji imaju svoj brend - vakumirani kiseli kupus. Pod povrćem imaju dva i po hektara u potesu Rotiće, udaljenom dva kilometra od sela. Najbrojnija su porodica u selu u kojoj svi rade na imanju, a angažuju i sezonske radnike. Glava porodice je Zoran, a pomažu mu majka Živadinka, otac Dragan, supruga Snežana, sin Lazar i ćerka Milica.

- Povrtarstvom smo počeli da se bavimo silom prilika pre 10 godina, kada me je drvo, koje je palo na mene, povredilo u šumi. Najpre smo uzgajali kornišone, ali smo ubrzo prešli na papriku, paradajz, plavi paradajz, kupus i karfiol, ali sadimo i lubenice i dinje - kaže Zoran.Milutinovići imaju najveći zasad kupusa. Ove godine zasadili su 50.000 stabljika. Prvi su i još uvek jedini u Pomoravlju koji ga kisele i vakumiraju i prodaju na veliko.MILUTNOVIĆI složno uređuju i svoje dvorište, koje je puno raznobojnog cveća. Ove godine je proglašeno za najlepše dvorište u opštini, a lane je bilo treće u regionu.

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:812442-Od-kiselog-kupusa-napravili-brend

Da bi jedna četvoročlana porodica mogla da živi pristojno i školuje decu, neophodno je da obezbede minimum dva, a češće tri do pet hektara raznovrsnog povrća."Kada je reč o manjim površinama, najbolje je da se gaji 10 do 20 različitih vrsta povrća, kako bi bila pokrivena cela sezona, odnosno kako bi povrtari tokom sezone imali raznovrsnost i odgovarajuću količinu za isporuku“, tvrdi profesor dr Žarko Ilin sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

"Poznato je već da je povrtarska proizvodnja izuzetno intenzivna i da angažuje radnu snagu čitave godine. Ovo je jedan ozbiljan, dugoročan, komercijalan porodični posao. U ekstenzivnoj povrtarskoj proizvodnji na otvorenom polju, na primer, bez sistema za navodnjavanje, trebalo bi da računate na dva radnika po hektaru tokom cele godine. U intenzivnoj proizvodnji, sa dodatnim navodnjavanjem, trebalo bi da tokom godine planirate čak četiri radno sposobne osobe po hektaru", kaže profesor Ilin.
Dodao je da proizvodnja u zatvorenom prostoru podrazumeva još veća ulaganja po jedinici površine."Na 800 m2 do 1.000 m2 trebalo bi da računate da tokom cele godine jedna osoba radi po osam sati dnevno. Jednostavniji oblici zaštićenog prostora, poput plastenika tunelskog tipa, visine od 3,60 m do 4,20m, širine osam metara i dužine pet do sedam, otprilike mogu iz sopstvene proizvodnje vratiti sve uloženo za dve do tri godine u ekstenzivnoj proizvodnji, a u intenzivnoj za dve", kaže Ilin.

Izvor:https://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2019&mm=08&dd=15&nav_id=1578018

Potrošači zaključuju da su cene više nego prošle godine, stručnjaci kažu da povrće uopšte nije skupo ako se uzmu u obzir troškovi koje imaju proizvođači. Cene povrća na prestoničkim pijacama u odnosu na prošlu godinu su znatno više. „Tezge pune, ali malo kupaca”, rečenica je kojom bi se moglo opisati stanje na beogradskim pijacama. Kilogram paradajza u proseku staje 120 dinara, dok je prošle godine prosečna cena iznosila 100 dinara. Van pijaca, ulični prodavci prodaju paradajz po istoj ceni kao na pijaci. Mnogi od kupaca pitaju zašto paradajz toliko košta, ali prodavci samo odmahuju glavom i odgovaraju: „Pa toliko košta, takve su cene.”

Kako se neke domaćice već pripremaju za pravljenje zimnice, oko tezgi s paprikama baburama, takođe je gužva. Babure staju po kilogramu 150 i 130 dinara, za razliku od prošle godine, kada je u ovo vreme kilogram ovog povrća mogao da se kupi za 120 dinara. Paprika šilja staje takođe 150 dinara po jednom kilogramu, što je za 50 dinara više nego prošle godine. Dok biraju tikvice, kojih na pojedinim prestoničkim pijacama i nema mnogo, kupci nervozno odmahuju glavom, jer kilogram tikvica iznosi 100 dinara, za razliku od prošle godine, kada je jedan kilogram u proseku koštao 70 dinara. Veliko i ne baš prijatno iznenađenje jeste i cena plavog patlidžana, koji se ove godine kreće od 100 do 150 dinara, dok je prošle mogao da se pazari za 100 dinara po kilogramu. Kupus je, za pravo čudo, na nekim prestoničkim pijacama jeftiniji nego što je bio prošle godine – umesto prošlogodišnjih 80 i 100 dinara, za jedan kilogram potrebno je izdvojiti 60 ili 70 dinara. Krastavci, primera radi, prošle godine u julu su koštali 70 i 80 dinara po kilogramu, dok su ove godine od 70 do 100 dinara. Cvekla se takođe može videti na tezgama i teško da se može naći po ceni nižoj od 100 dinara, dok je prošlog leta mogla da se pazari i za 80 dinara po kilogramu. I dok potrošači zaključuju da su cene drugačije, to jest više nego prošle godine, stručnjaci kažu da povrće uopšte nije skupo. Porast cena, prema njihovim rečima, može se objasniti razumnim razlozima. Na tezge, kako objašnjavaju, dolazi finalni proizvod, a sve ono što je potrebno da bi se posadilo povrće nije nimalo jeftino.

– Za porast cena postoji više razloga, ali jedan od njih je i cena repromaterijala, to jest svega što se potroši da bi se posadile i odnegovale sadnice. U tu cenu, recimo paradajza, ulazi grejanje i dogrevanje, pošto su april i mart bili hladni. Supstrati, semenke i sve drugo što je neophodno za zaštitu od korova, štetočina, sve to košta – kaže Žarko Ilin, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Da nam se nije učinilo da na tezgama ima nešto manje nekih namernica nego inače, što takođe utiče na cene, svedoči i sagovornik „Politike”. Došlo je do povećanja izvoza, prema rečima Ilina, a kada se to desi, opada ponuda, a cene rastu. Treći i možda glavni razlog, kako objašnjava on, jeste platežna moć stanovništva. Da su plate i penzije veće, voće i povrće ne bi bilo skupo jer, prema rečima Ilina, ono nije skupo, posebno kada se uzme u obzir to koliko je potrebno energije i materijala da bi ono bilo posađeno.

Izvor:http://www.politika.rs/sr/clanak/434137/Cene-povrca-nikako-da-padnu

Hladni i kišoviti dani, koji su se u kontinuitetu zaređali od 10. aprila, značajno su uticali na veliki broj poljoprivrednih vrsta, pre svega na prolazak pojedinih faza njihovog rasta i razvića, kao i na pojave prouzrokovača bolesti.

Za samo 24 sata na području Vojvodine palo je onoliko kiše koliko bi inače palo u toku tri četvrtine meseca. Zbog vremenskih uslova, posledice ove godine osetiće paprika, paradajz, krastavac, dinje, lubenice, maline... Ipak, određenim povrtarskim vrstama odgovaraju obilne padavine i relativno niska temperatura u jutarnjim časovima, te njihovi proizvođači neće imati problema, istakao je profesor Poljoprivrednog fakulteta Žarko Ilin.Količina od oko 200.000 tona ukupnog voća u našoj zemlji biće smanjena zbog grada i kiše, kaže profesor Poljoprivrednog fakulteta Zoran Keserović.

Stručnjaci ističu da do značajnijih nestašica voća i povrća neće doći, ali će smanjenje njihovog broja svakako uticati na njihovu cenu, a samim tim i na džepove kupaca. Takođe, troškovi finansijskih ulaganja će se povećati, posebno kada se radi o zaštiti bilja.Pored određenih vrsta voća i povrća, padavine i niska temperatura ne odgovaraju ni poljoprivrednim usevima, posebno pšenici, kukuruzu i uljanoj repici, dok mnogo vlage odgovara soji, suncokretu i šećernoj repi. Otkako postoje merenja pa do danas, u našoj zemlji najveća dnevna količina padavina registrovana je 10. oktobra 1955. godine u Negotinu - 211,1 milimetara po kvadratnom metru, dok je nakišovitija godina bila 1937. kada je izmereno čak 1.324,5 milimetara padavina u Loznici.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/vesti/slabiji-rod-zbog-kise-i-hladnog-vremena-skacu-cene-voca-i-povrca/ws01hr4

Urbana poljoprivreda koja je u Srbiji u povoju sve više će dobijati na značaju. Stalna migracija stanovništva iz seoskih u gradske sredine prisutna je i kod nas,čime se povećava potreba za svežom hranom proizvedenom u gradskoj sredini. Pored povrća i rasada u gradu se mogu gajiti i druge vrste, jagodičasto i bobičasto voće, od životinja zečevi, moguća je proizvodnja jaja, pečurki, cveća, začinskog i lekovitog bilja.

Ovo je zaključak naučnog rada, čiji je autor, sa grupom saradnika, dr Vera Rašković iz Visoke poljoprivredne škole strukovnih studija u Šapcu, predstavljenog nedavno tokom savetovanja na Agronomskom fakultetu u Čačku. Oni ističu da je Srednja poljoprivredna škola, sa Domom učenika u Šapcu, primer poljoprivredne delatnosti u gradu.

Tu đaci, sa nastavnicima, proizvedu približno 15.000 biljaka paradajza i 10.000 paprike i ta proizvodnja ostvaruje skoro dva puta veću finansijsku dobit od uloženih sredstava.Škola smeštena u gradskoj sredini poseduje plastenik (30h20 metara) i staklenik (10h6) u kojima gaji rasad povrća, različitog sortimenta. Kod paradajza to su big bif, maraton i balkan, kod paprike palanačka babura i slonovo uvo. U praksu su uključeni đaci sve četiri godine srednje škole, različitih smerova kao što su poljoprivredni tehničar, cvećar, vrtlar, tehničar hortikulture. Kroz zatvoreni prostor za proizvodnju rasada prođe oko 200 učenika u toku tri meseca, koliko traje proizvodnja.
Početkom februara pune se supstratom sanduci za setvu, pa sledi polaganje semena, pri čemu se supstrat dobija iz sopstvenih sredstava. Početkom aprila na rasporedu je pikiranje rasada i punjenje čašica u koje će da budu prenete samo zdrave i dovoljno odrasle biljke. Kraj proizvodnje je početkom maja, kada meštani počinju da dolaze u velikom broju i kupuju kvalitetan rasad za sopstvene bašte. Do 20. maja sve količine su rasprodate, a đaci obučeni za pokretanje sopstvene proizvodnje.

Autori rada ističu da su za uzgajanje ove vrste hrane pogodni krugovi napuštenih fabrika, navodeći slučaj američkog industrijskog centra Detroita koji je bankrotirao, čemu je sledila visoka stopa nezaposlenosti.

U svetu su danas popularne kolektivne bašte, zajedničko gajenje biljaka različitih ljudi na istoj površini. Postoje i takozvani „jestivi gradovi” u čijim baštama svako može da ubere sveže povrće. Te bašte osnovane su u Velikoj Britaniji (Jorkšir), Nemačkoj i Belgiji.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest292156.html

Cene povrća u aprilu bile su za 37,5 odsto veće u odnosu na isti mesec prošle godine, što je najveće poskupljenje ne samo kada se radi o hrani, već uopšte. S druge strane, za tih godinu dana voće je zabeležilo najveće pojeftinjenje od nekih sedam odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Neznatno jeftiniji ovog proleća su i kafa, čaj, ulje, mast, mleko, sir i jaja.

Predsednik Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić kaže za Danas da je više razloga zbog kog je povrće sve skuplje.

– Sve manje se poljoprivrednici odlučuju na proizvodnju povrća jer nema ko da radi. Veliki je nedostatak radne snage samim tim se i manje seje. Konkretno, najviše se to oseća na crnom luku i krompiru. Na primer, ja sam sejao crni luk i cena mu je prošle godine bila duplo manja nego pretprošle – kaže Jakšić i naglašava da nije zanemarljiv ni uticaj uvozno-izvozničkih lobija.

Cena za kilogram belog krompira je u prodavnicama u Srbiji od 70 do 80 dinara, crveni krompir košta od 80 do 180 dinara, dok je kilogram crnog luka od 115 do 140 dinara.

Agrarni analitičar Žarko Galetin kaže da je povrće jedna od poljoprivrednih kultura koja ima najkraći tržišni lanac i da se tu može pronaći razlog ovakvom poskupljenju.

– Naše povrće najčešće završi na pijaci, tek manji deo u hipermarketima, koji su uglavnom rezervisani za povrće koje uzgajaju veliki proizvođači i za ono koje dolazi iz inostranstva. S obzirom na to da ima kratak vek, odnosno kratko se zadržava na tržištu, svaki podbačaj prinosa najviše se oseti upravo na ceni – napominje Galetin.

On kaže da veruje da je poljoprivednicima postalo nerentabilno da uzgajaju pojedine vrste povrća jer, pogotovo oni koji rade na manjim parcelama, nemaju dovoljno radne snage.

Veliki troškovi proizvodnje su i za predsednika Republičke unije potrošača Denisa Perinčića jedan od glavnih razloga zbog kog je povrće poskupelo.

– Troškovi proizvodnje su porasli, cena goriva takođe, pesticidi za održavanje, onda i nedostatak regresa za poljoprivrednike, sve to utiče. Osim toga, ne smemo zaboraviti i na konkurenciju, a to su proizvodi koji dolaze iz inostranstva, koji su skuplji – ističe Perinčić.

Prema podacima RZS, hrana i bezalkoholna pića poskupela su za godinu dana 5,5 odsto, a osim povrća za nijansu skuplji nego prošlog aprila su hleb, meso i bezalkoholna pića, voda i sokovi. U zdravstvu, ali i kategoriji nameštaja, kao i telefonskih i poštanskih usluga nije bilo većih oscilacija cena. Zato su, na primer, novine i časopisi kao i turistički paket aranžmani od aprila prošle do aprila ove godine poskupeli za 12,5 odsto.Potrošačke cene su u aprilu 2019. bile za 3,1 odsto veće nego u aprilu 2018, dok je povećanje u aprilu u odnosu na prethodni mesec 0,7 odsto. Republički zavod za statistiku objavio je i podatke o cenama ugostiteljskih usluga, hrana i piće su u restoranima i kafićima u Srbiji za godinu dana poskupeli za dva, najviše tri odsto, a jedino što je pojeftinilo i to za nekih šest odsto su prenoćišta.

Izvor:https://www.danas.rs/ekonomija/hrana-poskupela-55-procenata-povrce-cak-za-37-odsto/

Veruje se da Srbija zahvaljujući svom geografskom položaju i povoljnoj klimi, ima izuzetne mogućnosti za razvoj poljoprivrede i da bi mogla da hrani pola Evrope, međutim na pijacama i u trgovinama sve više je povrća iz uvoza.

Količine zeleniša koje uvozimo iz godine u godinu sve su veće i nadmašuju isporuke koje šaljemo u svet. U 2018. godini Srbija je izvezla 87, 5 hiljada tona povrća a u istom periodu uvoz svežeg povrća premašio je 100 hiljada tona. Građani Srbije sve više jedu uvozno povrće i pored značajnih količina koje se ovde proizvode. Proizvođači kažu da su se navike potrošača promenile i da oni sada očekuju sveže povrće tokom cele godine a to jednostavno nije moguće.
“Nemoguće je da stigne krompir u decembru, to može da bude krompir samo iz uvoza iz Turske, Holandije ili bilo koje druge države, jednostavno je objašnjenje, ljudi misle da jedu sveže povrće čitave godine a zna se kad stiže povrće na našem podneblju”, rekao je za RINU povrtar iz Gornje Gorevnice Miroslav Milojević.

Međutim, potrošače očigledno ne zanima u koje doba godine stiže naše povrće, jer žele svežu salatu i u januaru i u julu a trebalo bi paziti na to.

“Naša zemlja Srbija ima najkvalitetniju zemlju i vodu i kada bi o tome krajnji kupac malo bolje razmislio, ne bi mnogo jurio za proizvodima iz uvoza, nego bi sačekao domaće”, ističe Milojević.

On ističe da se nekada znalo da se zimi jeo kiseli kupus i turšija a tek u junu i julu stizao je prvi paradajz i krastavac.

“Sada se kupuje uvozno povrće, skupo, neukusno i verovatno prilično tretirano pesticidima, a onda kada domaće stigne na rod, potrošači su već prezasićeni uvoznim”, kaže Milojević koji u svojim plastenicima proizvodi mladi krompir, papriku i spanać.

U naše trgovine stiže povrće sa svih kontinenata. Velike količine krastavaca i paradajza stižu iz Albanije a krompir iz Rusije, Belorusije i Litvanije.

“U ovo doba godine jedemo dosta hrane iz uvoza i to je normalno. Paradajz, mladi kupus, krastavci, tikvice, to je povrće koje još uvek nije stiglo na našim terenima. Naš geografski položaj i broj sunčanih dana određuju vreme zrenja, a kod nas je to polovina maja, odnosnosno početak juna i to ako govorimo o plasteničkoj proizvodnji”, ističe Snežana Marković Đurović iz Centra za razvoj sela u Zablaću.

Činjenica je da su zasadi krompira u Srbiji zauzimali i do 90 hiljada hektara a danas se on gaji na oko 45 hiljada hektara, dakle upola manje. Uz krompir najviše uvozimo paradajz, pasulj, kupus i kelerabu. Međutim, u narednim godinama ovaj trend mogao bi da se promeni, jer su domaći proizvođači uložili dosta novca da bi bili konkurentni strancima.

“Naši poljoprivrednici uložili su dosta sredstava za podizanje plastenika i staklenika, uvoza će sigurno biti i narednih godina, ali možda nešto manje s obzirom na uvećane domaće kapacitete”, kaže agroekonomski analitičar Milan Prostran.

Činjenica da pojedine vrste povrća proizvodimo znatno više nego što su potrebe Srbije velike količine šargarepe, crnog luka i paprike idu u izvoz a eksperti savetuju da bi bilo korisno da se proizvođači udružuju jer se na taj način stiže i do boljeg plasmana i do više cene.

Izvor:http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest474400.html

Nestašica vode i suše sve češće pogađaju Srbiju, te to ostavlja velike posledice po poljoprivredu, tako je trenutno luk skuplji od banana, a ovo leto očekuje se slabiji prinos žitarica i uljarica.

Suše u Dunavskom regionu, kojem pripada Srbija bile su 2012, 2015, 2017. i 2018. godine, a isto se očekuje i ove, treći put zaredom, što nikada nije zabeleženo. Monitoring suše Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije kaže da su ove godine sušom najviše pogođena istočna i južna Srbija, kao i Vojvodina, stručnjaci smatraju da su poslednji kišni dani popravili situaciju sa deficitom padavina, ali ne i otklonili postojeći problem. Minule zime i ove godine kupce je tako dočekala nikad viđena situacija do sada da kilogram luka plaćaju koliko i banane, više od 150 dinara, dok i za krompir moraju da izdvoje više od 100 dinara.

- Uništena nam je skoro polovina zasađenih useva, što je znatno uticalo na cenu. Luk je prošle godine jednostavno istrulio u zemlji jer nije bilo padavina. Znam da je ljudima muka kada moraju da kupuju lošiji luk nego prošle godine, a da za to plate i četiri puta veću cenu, ali prosto ga nema. Slično je i sa krompirom, koji je barem duplo skuplji. Sada je pala kiša taman kada je krenula setva, što je dobro, samo da tako nastavi, ali dugoročne prognoze nisu obećavajuće - rekao je Dušan Leskovac povrtlar iz Bačkog Petrovca.

Deficit padavina, od oktobra prošle godine do marta ove godine bio je najizraženiji u Vojvodini. Tokom februara i marta palo je između 15 i 25 litara po metru kvadratnom i pšenica je ostala gladna. Ekspert za strna žita prof. dr Miroslav Malešević napominje da je ključni problem u tome što je suša umanjila efekte prehranjivanja azotom, tako da "poboljšanje vremenskih prilika ne može nadoknaditi nastalu štetu".Informacije RHMZ i podaci o zasejanim površinama govore da je jako ugrožena pšenica na oko 190.000 hektara, od čega je oko 127.000 hektara u Vojvodini. Srednje ugrožena pšenica je na oko 140.000 hektara, a manje je ugrožena na površinama od oko 190.000 hektara.Po istraživanjima Udruženja "Žita Srbije", u zavisnosti od parcele, potencijal prinosa u odnosu na prethodnu godinu manji je za nekih pet do 35 odsto. Prosečan rod pšenice mogao bi biti manji za 20 odsto nego prošle godine.

- Treba biti objektivan i reći da je prošla godina po prinosima pšenice bila rekordna, pa i ako ova bude za 20 odsto manja, to će biti na nekom petogodišnjem proseku. Do pre pet dana suša je bila osnovni problem, čitava Srbija je bila pod jakom ili srednjom sušom. No, kiša je padala nekoliko dana i to je još uvek brojka ispod prosečnih padavina, ali je dobro došla pšenici, ječmu i uljanoj repici. Da li će se projekcije tih 20 odsto manjih prinosa povećavati ili smanjivati, zavisi od padavina narednih meseci - rekao je Vukosav Saković, direktor udruženja, dodajući da je do 2012. bilo uobičajeno da svake pete godine imamo sušu. No od te godine, ona nas pogađa svake dve godine.Ekstremna suša zabeležena je 2012. godine na većem delu teritorije Srbije, a zatim tri godine posle ponovo smo imali intenzivnu sušu, umerena do ekstremna registrovana je u julu i avgustu. Leto 2017. godine bilo je jedno od najsušnijih i drugo najtoplije ikada do sada u Srbiji. Ekstremna suša pokrivala je veći deo zemlje. Slične vremenske neprilike nastavljene su prošle i ove godine.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/drustvo/cene-povrca-skacu-zbog-suse-luk-je-skuplji-od-banana-a-najgore-tek-sledi/4j4z7ch

Ministarstvo poljoprivrede produžilo je konkurs na još 40 dana u kojem zemljoradnici od 18 do 40 godina dobijaju podsticaje od skoro 10.000 evra, koje obično ulažu u novu mehanizaciju, biljnu i stočarsku proizvodnju, te unapređenje prerade mleka, voća i povrća.

Mladi paori s ovim novcem od države najčešće ulaze u poslove sadnje lešnika, što im je dovoljno za pokrivanje osnovnih troškova na početku ili za sadnju povrća i dizanje plastenika. Kako kaže povrtlar iz Srbobrana Borislav Kovač (31), na hektaru krompira može da se zaradi 2.000 evra, na paradajzu i više oko 5.000, ali ozbiljan posao dolazi tek s plastenicima.

- Podigao sam jedan plastenik gde uzgajam čeri paradajz i paprike. Uskoro planiram da napravim još jedan plastenik sa jagodama i zato sam konkurisao za subvencije Ministarstva. Želja mi je da na kraju zaokružim proizvodnju i pravim svoje umake, slatke i ljute, kao i pekmez - kaže Borislav Kovač, mladi povrtlar iz Srbobrana.

Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede ukupan broj podnetih zahteva u ovoj godini do sada je 1.275, što je znatno više u odnosu na prošlogodišnjih 767. Dodaju da je najveće interesovanje, kao i prošle godine, pokazano za nabavku atomizera, prskalica, sejalica, drljača, sistema za navodnjavanje, opreme za plastenike, rasturivače stajnjaka, cisterne za osoku, plugove i setvospremače, ali i za nabavku kvalitetnih priplodnih grla. Država poljoprivrednike podstiče sa maksimalno 1,5 miliona dinara (12.600 evra). Uslov je da mladi zemljoradnik obezbedi petinu planiranog novca za buduća ulaganja. Država će mu unapred dati ostatak (9.450 evra). Ministarstvo će pratiti investiciju, a troškove kontrolisati preko računa.

Vojislav Stanković, agrarni analitičar, smatra da život u ruralnim područjima najviše komplikuju loša infrastruktura i zapuštenost sela.

- Nekoliko kultura prolazi, pšenica i kukuruz i nešto stoke. Poslednjih godina razvija se ovčarstvo jer je tražnja nešto veća. Popularna je i jabuka, ali nemamo organizovan nastup na tržištu. Tako da bih ovaj novac uložio u ovčarstvo ili kozarstvo, te u malu mini-mlekaru za sir i mleko. Ipak, mladima na selu je danas teže da prežive nego Robinzonu na pustom ostrvu – izjavio je Stanković.

Branislav Nedimović ministar poljoprivrede najavio je da će država nastaviti da deli podsticaje mladima na selu.

- Sve više mladih u poljoprivredi nam treba zbog povrtarstva. To je teška grana, jer zahteva fizički radi, to nije posao od 30 dana godišnje, već ovde moraš ozbiljno da radiš - rekao je Nedimović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/produzena-akcija-podrske-od-drzave-skoro-10000-evra-za-mlade-poljoprivrednike/y1eq9v6

Cvekla (Beta vulgaris ssp.vulgaris var.vulgaris) je korenasto povrće, koje bi s obzirom na njene nutritivne vrednosti i značaj za poboljšanje zdravstvenog stanja trebalo da ima značajan udeo u ishrani ljudske populacije. Skoro da nema dijete ili recepta za popravljanje zdrastvenog stanja, a da u njoj nema cvekle, ili njenih prerađevina. Najčešće je to sok. Iskustva govore da je sok od cvekle, pored lekova, bio česta preporuka i lekara. Iako može da ima ukus zemlje, to je samo privremeno i kratkotrajno. Korist cvekla je mnogo veća. Sada dolazimo do proizvodnje cvekle. Trend je u svetu, da se traži kvalitet, da se jasno zna na koji način se proizvodi i ko je proizveo, kao i kako se čuva i prerađuje određeni proizvod.

Prošlo je vreme da se poljoprivredni proizvodi, naročito oni koji se dosta koriste u raznim vrstama dijeta i za zdravu ishranu, proizvode i prerađuju na način, koji ne daje bezbedno ispravnu hranu. Pristalica sam proizvodnje povrća za svoje potrebe i na način, koji izbegava korišćenje pesticida i mineralnih (veštačkih) đubriva u većoj meri. Ta proizvodnja zahteva više ljudskog rada i svakodnevno prisustvo u povrtnjaku, ali se na kraju isplati, dobije se zdrav i ukusan proizvod. Pesticide koristiti samo po savetu stručnih lica za zaštitu bilja, a primenu đubriva prilagoditi savetima i preporukama dobijenim nakon urađene agrohemijske analize zemljišta.

Cvekla je biljka koja traži plodna, duboka zemljišta, koja su dobro obezbeđena humusom. Kada se ovo napiše tada se misli
na černozem i aluvijalna zemljišta. Na zemljištima koja su teška, zbijena možemo proizvoditi cveklu, koja neće biti tog kvaliteta, kao na odgovarajućem (neujednačen, deformisan koren) i smanjenog
prinos, ali takva zemljišta se koriste uglavnom za sopstvenu proizvodnju i mogu se koliko toliko popraviti. Cvekla reaguje i na vrednost pH zemljišta i najviše joj odgovaraju ona čija je vrednost od 6,5
do 7,0. Kod nas ispod Save i Dunava, u Šumadiji, zemljišta su većinom kisela sa smanjenim sadržajem humusa, tako da u proizvodnju cvekle, treba ući tek posle urađene agrohemijske analize zemljišta i
preporuke stručnog lica, za ratarstvo i povrtarstvo. Osnovna obrada se obavlja u jesen do početka zime, na dubinu od 25 do 30 cm.

U proleće se zemljište priprema i vrši se predsetvena priprema zemljišta. Pre setve treba primeti mineralno đubrivo i to NPK i deo azotnog (najbolje UREA, ako to dozvoljava pH) i pri međurednoj obradi 200 kg/ha KAN-a. Kada se dovoljno razvije lisna masa, primeniti i folijarnu prihranu, u razmaku od 10 do 14 dana, 2 do 3 puta. Prolećna setva se obavlja od polovine marta do kraja maja (najčešće u prvoj polovini aprila) sa sejalicama, koje su prilagođene za seme i način setve cvekle. Preporuka, je da se setva obavlja u zemljište sa mrvičastom strukturom na dubinu 2 do 3 cm. Razmak između redova je za bašte od 20 do 30 cm, a u njivskoj proizvodnji od 50 do 60 cm. Praktikuje se i setva u trake.

Za setvu koriste se kako sorte, tako i hibridi, a zbog toga treba za količinu semena i broj biljaka po jedinici površine, obavezno konsultovati proizvođača ili zastupnika semenske kuće. Posle nicanja obavezno proređivati biljke na razmak od 5 do 6 cm u redu, zatim se vrši međuredna obrada, po potrebi navodnjavanje i po savetu stručnog lica sprovodi se zaštita biljaka od korova i štetočina.
Kao drugi usev u praksi se seje posle kultura, koje se ranije skidaju, ali kod nas je uobičajeno da to bude posle strnih žita. Obrada i priprema zemljišta se izvodi, odmah posle ubiranja prerthodnog useva.

Nikako ne ulaziti u postrnu setvu cvekle bez mogućnosti da se navodnjava. Mnogo je rizično i skupo započinjati postrnu setvu, bez navodnjavanja.

Vađenje cvekle izvodi se u vreme kada dostigne veličinu pomorandže, ili u prečniku 4 - 5 cm. Koren, ako se ne proda za industrijsku preradu, može se čuvati duži vremenski period, u podrumima ili posebnim prostorijama.

Prinosi cvekle su do 20t/ha u našim uslovima, dok retko kada dostigne 30t/ha. Cveklu naročito treba proizvoditi u organskoj proizvodnji, nije lako, ima bolesti i štetočina, ali uz savet stručnjaka može da
se postignu dobri rezultatu i tada nema problema sa plasmanom.

Sok i koncentrat od cvekle
Sok od povrća je proizvod dobijen preradom svežeg ili smrznutog povrća, doradom kaše od povrća ili bistrog matičnog soka od povrća, kao i razređivanjem koncentrisanog soka od povrća koji je prethodno konzervisan fizičkim postupkom. Prema sadržaju nerastvorljivih sastojaka povrća, sok od povrća može biti: bistar, mutan ili kašast. Koncentrisani sok je proizvod dobijen koncentrisanjem soka dobijenog iz svežeg ili smrznutog povrća ili koncentrisanjem sirovog ili matičnog soka koji je prethodno konzervisan fizičkim postupkom.

Pasterizovana cvekla
Prema sadržaju sirćetne kiseline razlikuju se slabe i jake marinade. Slabe marinade sadrže sirćetnu kiselinu do 1,5% , a jake su sa sadržajem iznad ove granice. Cvekla se kod nas gotovo isključivo konzerviše kao slaba marinada i predstavlja veoma traženi proizvod na našem, kao i na stranom tržištu.

Sušena cvekla
Cvekla se suši kao ostalo korenastokrtolasto povrće, sečena na kocke, listiće ili rezance. Biraju se sorte sa što intenzivnijom bojom jer se ovako sušena i u prah pretvorena cvekla može koristiti kao bojena materija za popravke boje kod mnogih proizvoda.

Ovaj tekst je još jedan poziv, da cilj naših proizvođača bude proizvodnja zdrastveno bezbednog ispravnog proizvoda koji imamaksimalno moguć pravilan oblik, boju i ukus i za taj proizvod uvek će se naći kupac po odličnoj ceni.

Iz Instituta za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci preporučuju sorte Bikor, Detroit, Palanačku crvenu.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Август 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
      1 2 3 4
5 6 7 8 9 10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30 31