Na teritoriji Pančeva nalaze se sela koja su poznata po velikom broju povrtara, a poslednjih godina sve je veći i broj mladih koji odlučuju da se bave poljoprivredom i povrtarstvom.Poljoprivreda je jedna od tri prioritetne oblasti u Strategiji za privlačenje investitora na teritoriji Pančeva, te ne čudi da se i sama lokalna samouprava bavi afirmacijom poljoprivredne proizvodnje i informisanjem građana o konkursima u oblasti poljoprivrede, studijskim putovanjima i obrazovanjem za konkurentniju poljoprivredu.Da bi se povećao broj mladih u poljoprivredi Ministarstvo poljoprivrede je obezbedilo sredstva namenjena isključivo mladim poljoprivrednicima za pokretanje svoje privredne aktivnosti.Jedan od mladića koji je odlučio da i dalje živi i radi na selu je i Nemanja Stanojković iz Banatskog Brestovca, koji se sa svojim roditeljima bavi povrtarstvom i iz godine u godinu proširuje broj plastenika u kojima uzgaja povrće.Kako kaže, odlučio se za ovaj poziv jer se i njegova porodica bavi povrtarstvom.

- Bavimo se proizvodnjom povrća. Trenutno u plasteniku gajimo krastavac i papriku, jer imamo dobro tržište za prodaju ovih proizvoda. Radimo tata, brat, mama i ja i imamo sezonske radnike, četiri, pet sezonskih radnika, sve zavisi od obima posla - kaže Nemanja Stanojković.Iz godine u godinu ova porodica uvećava broj plastenika. Tako i Nemanja planira da se proširi sledeće godine, da pokuša da na nekom od konkursa dobije još sredstava za kupovinu bar još desetak velikih plastenika.- Mladi ljudi mogu da žive od poljoprivrede, jer je poljoprivreda po meni unosan posao. Moji žive od poljoprivrede već 15 godina. Pre nekoliko godina i ja sam odlučio da krenem njihovim stopama. Dobio sam bespovratna sredstva od države od kojih sam kupio ove plastenike - kaže Stanojković.Kako kaže, to ga je stimulisalo da nastavi da se bavi povrtarstvom, jer je uvideo da je u pitanju dobar posao koji donosi zaradu. Ovaj mladić je već dobio i novac, jednokratnu novčanu podršku od države, kao pomoć u prevazilaženju trenutne krize usled Kovida-19 i kaže da im je taj novac pomogao da malo lakše počnu novu proizvodnu sezonu u plastenicima.

Izvor:https://www.kurir.rs/vesti/srbija/3463609/i-mladi-zele-da-zive-na-selu-uz-pomoc-drzave-kupio-plastenike-i-prosirio-povrtarsku-proizvodnju-video

POVRTARIMA u Srbiji na račun su legle pare od države, na ime jednokratne novčane pomoći poljoprivrednim gazdinstvima. Za njihovu pomoć ukupno je isplaćeno oko 410 miliona dinara. Bez ikakvih posebnih prijava, na osnovu podataka o registrovanim gazdinstvima, novac je uplaćen još pre desetak dana. Tokom sledeće nedelje, novčana sredstva dobiće male mlekare i pčelari stariji od 70 godina.

Kako je rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, uskoro će posebnom merom biti obuhvaćeni i cvećari. Pare su zasada uplaćene povrtarima, a ostalima bi trebalo tokom sledeće nedelje.

U resornom ministarstvu objasnili su nam da je novac uplaćen svima po automatizmu, svim gazdinstvima koja su ispunila uslove. Država je izdvojila 25 dinara po kvadratnom metru, upisane površine pod gajenjem povrća u plastenicima, a maksimalno do 90.000 dinara po gazdinstvu. Po grlu krave izdvojeno je 3.000, a najviše 30.000 dinara. Za ovce i koze po 500, a maksimalno 20.000 dinara, a pčelari, stariji od 70 godina, dobijaju 800 dinara po košnici, a najviše do 20.000. Pare su mi za plastenike, bez ikakve prijave, legle na račun još pre 10 dana - ispričao nam je Goran Daničić, povrtar iz sela Svoljak kod Uba. - To ću sigurno iskoristiti za nabavku nekog repromaterijala. Neke zaostatke ću nadoknaditi, ali teško sve. Gubitak je veliki. Evo i sad sa cenom mladog kupusa. Prodajemo ga na kvantašu od 10 do 20 dinara za kilogram, a prošle godine je cena bila oko 40 dinara. Ne znam zbog čega je tako niska cena. Teško se i prodaje. Najviše zbog velikih količina uvoznog, koji se prodavao po marketima, dok pijace još nisu radile.

Za realizaciju ove pomoći, država je izdvojila 1,15 miliona dinara. Zajedno sa usvojenom Uredbom o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima, kroz olakšan pristup korišćenja kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije, u vrednosti od 1,45 miliona dinara, poljoprivrednicima će ukupno biti na raspolaganju 2,6 miliona dinara.

Poljoprivrednici u Srbiji nisu morali da budu u sistemu PDV, da bi konkurisali za pomoć države. Bilo je dovoljno samo da su u Registru poljoprivrednih gazdinstava. Čak ni za meru uzimanja kredita.

KREDITI, po povlašćenim uslovima, sa jedan odsto kamate, na tri godine, može da se dobije za razvoj stočarstva, nabavku životinja, plaćanje premije osiguranja ili kupovinu hrane za stoku, mehanizacije, opreme ili razvoj ratarstva, vinogradarstva, cvećarstva i voćarstva. Kako se navodi u Uredbi, pojedinac ili preduzetnik može da uzme kredit do šest miliona dinara, a firma do 18 miliona dinara. Iznos kredita za likvidnost je do tri miliona dinara.

Izvor:https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ekonomija/aktuelno.239.html:863735-Drzava-isplatila-410-miliona-povrtlarskim-gazdinstvima-uskoro-pomoc-stocarima-i-pcelarima-Pare-na-racunu-i-bez-prijave

Za poljoprivrednike je tokom vanrednog stanja bio pravi izazov da se izbore sa zabranom kretanja kako bi obradili njive i zasade.
Najveću štetu pretrpeli su povrtari, jer i ono što su odgajili nisu mogli da plasiraju zbog zabrane kretanja, zatvaranja zelenih pijaca i prodavnica kojima isporučuju robu.Porodica Dragačevac iz Lunovog sela kod Užica godinama se bavi povrtarstvom. Pod plastenicima imaju 20 ari ranog povrća, najviše zelene salate, a tu su i jagode, paprika, krastavac, dok na otvorenom gaje kupus, krompir i jagodu.

Kažu da su dve trećine zelene salate bacili tokom vanrednog stanja, jer nisu mogli da isporuče ni prodavnicama, niti ponude na pijaci.

"Zelene salate smo bacili 10.000 glavica, a prodali smo 5.000. Plastenik, koji je stigao, čeka ista sudbina zbog zabrane kretanja. Vreli dani, salata će da sazri i da satrune“, žali se Radoljub Dragačevac.

Dosta bolje je prošao Dragan Cvijović koji svoje proizvode plasira za izvoz i u velike markete koji nisu zatvarani tokom vanrednog stanja. Glavna kultura jagode stiže ovih dana na berbu.

"Iz plastenika nemamo neke ozbiljnije količine i prodajemo po preporuci i prijateljima. Ove jagode na otvorenom stižu za branje za dvadesetak dana i po najavama neće biti problema sa izvozom", kaže Cvijović.

Za one poljoprivrednike koji su pretrpeli štetu u prethodnom periodu, ublažavanje mera i ponovno otvaranje zelene pijace u Užicu daje nadu da bar u narednom periodu neće biti tolike štete sa novim kulturama.

"Najviše smo tu plasirali robe, a sad ide nova kultura. Šteta je već učinjena sa ranim povrćem", navodi Dragačevac.

Ipak, pomoć će, kažu užički poljoprivrednici, stići.

Vlada Srbije je usvojila Uredbe o novčanoj pomoći i o finansijskoj podršci poljoprivrednim gazdinstvima kroz olakšan pristup korišćenju kredita u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije Kovid-19.

Preko Uprave za agrarna plaćanja poljoprivrednicima je na raspolaganju 2,6 milijardi dinara, a konkretno za povrtare opredeljeno je 25 dinara po kvadratnom metru upisane površine pod gajenjem povrća u zaštićenom prostoru, a najviše do 90.000 dinara.

Izvor:http://rtv.rs/sr_lat/ekonomija/aktuelno/vanredno-stanje-ostetilo-povrtare-pomoc-vlade-spas_1120204.html

Povodom nedavno upućenog poziva povratnicima iz inostranstva da ostanu u zemlji, zasnuju novo ili obnove poljoprivredno gazdinstvo na imanju svojih predaka, Nacionalni tim za preporod sela Srbije nastavlja da daje preporuke i odgovara na pitanja sunarodnika koji se ovog puta interesuju za ulaganje u povrtarstvo.Kopredsednici tima ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, posle konsultacije sa stručnjakom za povrtarstvo Žarkom Ilinom, redovnim profesorom Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i članom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, ističu da vredi ulagati u proizvodnju povrća, koja je ozbiljan, dugoročan i profitabilan porodični komercijalni posao.Nacionalni tim za preporod sela Srbije ističe da u povrtarstvu postoje veliki neiskorišćeni potencijali, o čemu svedoče sledeći podaci.

U Srbiji povrće proizvodi 14.000 specijalizovanih poljoprivrednih gazdinstava na oko 150.000 hektara.

Vrednost proizvedenog povrća prošle godine bila je 43,7 milijardi dinara, što je 8,7 odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje.

Beležimo suficit u spoljnotrgovinskom bilansu, prošlogodišnji izvoz povrtarskih kultura od 116 miliona evra veći je od uvoza iste godine za 18 miliona evra.

To je dokaz da Srbija može da bude još veći izvoznik povrća. U tome je i šansa budućih povrtara.

Neiskorišćene mogućnosti za veću proizvodnju i veći izvoz su velike, o čemu govore podaci da uvozimo: paradajz, crni i beli luk, pasulj, boraniju i krompir.

U Registru poljoprivrednog bilja je 41 vrsta povrća, s tim da veći ekonomski i privredni značaj ima oko 30 vrsta. Poštujući principe smene useva u vremenu i prostoru, uz održavanje plodnosti zemljišta i uvođenje novih tehnologija gajenja, povrće se proizvodi cele godine u bašti, na njivi i u različitim oblicima i tipovima privremenog i stalnog zaštićenog prostora.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije saopštava povratnicima iz inostranstva i drugim zainteresovanim građanima da četvoročlana porodica svoju egzistenciju može da obezbedi proizvodnjom povrća na otvorenom na površini 3-5 hektara zemljišta prve ili druge klase sa dostupnim izvorom vode za navodnjavanje prve do eventualno treće klase.

Takođe, četvoročlana porodica može pristojno da živi i od 3000-5000 kvadratnih metara (30-50 ari) plastenika gajeći prvenstveno: papriku, paradajz, krastavce i dinje sa dodatnim sistemom grejanja.

U predzimskom i zimskom periodu se gaji povrće sa malim zahtevima za uslovima uspevanja kao što su: salata, spanać, rukola, praziluk...

Tri povrtarska regiona
Sa 1.300 hektara plastenika leskovački kraj je najveći povrtarski centar u Srbiji. Uvažavajući različite geografske, klimatske i druge uslove u tri povrtarska regiona Srbije preporučuju se sledeće kulture.

U ravničarskom regionu između reka Dunava, Save i Tise uspevaju: paprika, paradajz, krastavac, dinje, lubenice, kupus, karfiol, brokoli, kineski i pekinški kupus, mrkva, peršun, paštrnak, celer, grašak, boranija, kukuruz šećerac.

U Moravskom regionu u oblasti reke Morava sa svim pritokama uspevaju: paprika, paradajz, kupusnjače - srpski melez, zatim mrkva, peršun, celer, crna i bela rotkva...

U brdskoplaninskom regionu gaje se povrtarske vrste sa manjim zahtevima za uslovima uspevanja: salate, spanać, peršun, paštrnak, beli i crni luk, praziluk. U planinskim predelima se gaji krompir, pogotovu semenski, čiji je kvalitet neuporedivo bolji u odnosu na krompir u ostalim regionima.

Obnova zadrugarstva značajna za razvoj poljoprivrede
Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučuje povratnicima da formiraju poljoprivredno povrtarsko gazdinstvo, zatim da se udruže u specijalizovane povrtarske, a kasnije i u složene zadruge, čime višestruko povećavaju šanse za uspešno poslovanje.

Obaveštavaju zainteresovane da će, u saradnji sa zadružnim savezima Srbije i Vojvodine, organizovati posetu najuspešnijim povrtarskim zadrugama, u kojima će prirediti stručna savetovanja i male praktične škole zadrugarstva.

Da su poljoprivredni proizvođači prepoznali značaj projekta obnove zadrugarstva „500 zadruga u 500 sela", potvrđuje i činjenica da je 2017. godine pre početka obnove zadrugarstva u Srbiji je bilo oko 1100 aktivnih zadruga.

Za poslednje tri godine taj broj je povećan za 701 novoosnovanu zadrugu, što je u istoriji zadrugarstva Srbije neviđeni procvat.

Za opširnije informacije zainteresovani građani se mogu javiti zadružnim savezima Srbije i Vojvodine i Nacionalnom timu za preporod sela Srbije.

 

Izvor:https://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/ekonomija/3934941/povrtarstvo-ulaganje-povratnici.html

Baš na Svetog Trifuna u Novom Sadu je održano 21. Savetovanje povrtara u organizaciji Vojvođanskog društva povrtara i Odbora za selo Srpske akademija nauka i umetnosti. Kao i svake godine teme predavanja stručnjaka iz raznih oblasti bile su vezana za probleme uočene u prethodnoj sezoni, kako bi se izbegle eventualne greške i predupredili potencijalni problemi. Jedna od tema ovogodišnjeg Savetovanja bila je posvećena preciznoj poljoprivredi. Inovativna rešenja koja su u 21. veku donele savremene tehnologije već se godinama unazad koriste u poljoprivrednoj proizvodnji najrazvijenijih zemalja, a u određenoj meri zastupljena su i kod nas.

Prof. dr. Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad: “Poznato je da većina agrotehničkih mera u povrtarstvu počev od pravljenja gredica, polaganje kapajućih traka, setve, sprovođenja redovnih mera nege je nemoguća bez precizne poljoprivrede. U novije vreme ako nisu sistemi kap po kap i đubrenje kao startno u tom slučaju takođe mora da se koristi precizna poljoprivreda kako bi uštede bile maksimalne, a kako bi smanjili broj radnika na kraju parcela da bi spajali praktično redove”.

Velika pažnja u izmenjenim klimatskim uslovima usmerava se ka zaštiti bilja. Ona je pak opterećena usaglašavanjima sa standardima EU zbog čega su neke aktivne materije skinute sa pozitivne liste, pa je sada neophodno da se proizvođačima približe neka nova rešenja u borbi sa bolestima i insektima.

Prof. dr. Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad: “Te aktivne materije su ukinute 30. aprila i čak 22 aktivne materije 26. decembra. Znači, veliki broj preparata, što znači da će umnogome otežati profesionalnim proizvođačima i kolegama agronomima na terenu, dakle na otvorenom polju i zaštićenom prostoru. Već ove godine je sprovođenje redovnih mera i nege pre svega zaštite od prouzrokovača bolesti, štetnih insekata i korova, jer će biti teško nadoknaditi gubitak čak 25 aktivnih materija, odnosno veliki broj preparata”.

Tema koja je u prvom planu u brojnim razvijenijim agrarnim zemljama su biostimulatori. Zašto se bez njih u SAD i EU više ne može zamisliti povrtarska proizvodnja?

Prof. dr. Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad: “Zato što su biostimulatori ti koji jačaju biljku. Dakle, utiču na formiranje moćnijeg korenog sistema, tolerantnijeg na prouzrokovače bolesti ,eventualno na Ph vrednost, eventualno nematode i formira se moćnija, bolje razvijena biljka sa većim brojem krupnih listova veće fotosintetičke aktivnosti, što onda znači da takve biljke su manje podložne stresu. A svedoci smo u poslednjih 30 godina koliko se uzima za jedan referentni period da su otprilike 30-40% godina ekstremno sušne sa ekstremno visokim temperaturama, 30-40% godina sa obilnim padavinama, niskim ili visokim temperaturama. Svega 20% samo onih idealnih godina. E, u ovim nepovoljnim godinama kojih je između 60-80% praktično dolazi do negativnih efekata abiotičkog stresa, a da bi ga biljke što bolje prebrodile, odnosno da bi imali što manje gubitke tu su biostimulatori koji onda ili preko zemljišta ili preko biljke mogu doprineti smanjenju pre svega kvaliteta, ali i prinosa po jedinici površine i to su naši rezultati u prethodnih nekoliko godina i pokazali”.

Uz biostimulatore neophodan je i pravilan odabir zemljišta gde će se zasnovati proizvodnja, a tek potom i njegova priprema.

Prof. dr. Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad: “Birati idealno ravne parcele sa ne većim padom od 0 do 3 stepena, kako usled onih kišnih godina i obilnih padavina da ne bi došlo do oticanja. Zatim birati terene sa nivoom podzemnih voda od minimum 80 do 100 cm nivoa podzemnih voda. Gde to nije slučaj obavezno koristiti meru ili razrivanja ili podrivanja kako bi razbili taj plužni đon i obezbedili u sušnim godinama kapilarno podizanje vode u zonu korenog sistema ili u kišnim godinama ubrzano spuštanje vode u dublje slojeve, kako ne bi došlo usled prevelike količine vode do gušenja korenog sistema, zaostajanja biljaka u porastu i smanjenja prinosa. Zatim je jako važno podizanje poljozaštitnih pojaseva. Svedoci smo sve jačih udara vetra, rušenja biljaka. Zatim dođu sunčani dani i javljaju se sunčane pege. Da se to ne bi desilo gde god može drvo posadi. Zatim posebno je važno prilikom izbora zemljišta da nema poljozaštitnih pojaseva. Otprilike na jedan ili maksimum dva prolaza platforme uraditi takozvane biljne kulise. Biljne kulise je dobro uraditi sa nekom visokom kulturom, ne više od 4 do 6 redova, recimo kukuruza šećerca, pa onda usev paprike, paradajza, krastavca, dinja, lubenica ili bilo koje druge vrste. Pa opet jedan ili dva prolaza platforme, pa ponovo 4 do 6 redova kukuruza šećerca ili neke druge biljne vrste, kako bi smanjili negativan efekat udara vetra”.

I na kraju par reči i o navodnjavanju, odnosno zadržavanju optimalnog procenta vlage u zemljištu za uspešnu proizvodnju. Tema vrlo značajna, jer je navodnjavanje po pravilu skupa mera, pa je neophodno obezbediti da ono što je u tom smislu urađeno ima što bolje efekte.

Prof. dr. Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad: “Optimalan sadržaj vlage u zemljištu je važno održavati na nivou od 25 volumnih procenata, jer je bitno da u zemljištu bude 25% vode, 25% vazduha, a preostalih 50% čini 5% organska materija i 40% različiti minerali. To je nekih 100% i važan je idealan odnos vode i vazduha, jer su oni antagonisti zato se mora održavati ovaj tehnički minimum, a tehnički minimum znači prilikom njegovog održavanja da neće doći do opadanja kvaliteta i prinosa, on će biti vrlo stabilan, a racionalno ćemo trošiti energiju, odnosno vodu. Poznato je da cena koštanja milimetra dodate vode kada se koristi električna energija 15 euro centi, a ako koristimo agregate najnovije čak evro i po dodatnom milimetru. Ako koristimo stare agregate ta cena dodatnog milimetra može da bude čak do 4 eura, a deficit padavina u ekstremno sušnoj godini može biti i preko 500 milimetara. Dakle, samonavodnjavanje može da nas košta preko 2.000 eura ako nismo racionalno ovom poslu pristupili, a u cilju ostvarenja vrhunskog kvaliteta i vrhunskog prinosa”.

Kao i svake godine u holu Master centra Novosadskog sajma organizovana je izložba gde suzadrugari, udruženja i profesionalni povrtari predstavili svoje proizvode, a firme iz ove branše ponudu za sezonu 2020. godine.

Vladimir Nikolić, TV MOST

 

Kompanija za seme koja se specijalizovala za istraživanje i marketing inovativnih hibrida povrća na sajmu Fruit Logistica u Berlinu predstavila je svoj novi proizvodni program Ikigai-a. Na fotografijama možete videti šta su sve stručnjaci ove kompanije pripremili za sajam i koliko daleko su zapravo otišli u selekciji i hibridizaciji.

Ovaj program svežih proizvoda zasnovan na japanskom konceptu zdravog i uravnoteženog načina života i usmeren ka Generaciji Y odnosno milenijalcima kako se zovu nove generacije. Da bolje pojasnimo-to su oni rođeni između ranih osamdesetih i kraja devedesetih, sa svojim snažnim fokusom na kvalitet života, zdravlja i blagostanja oni su glavna  ciljna grupa potrošača Ikigai, novog brenda koji je predstavio Top Seeds International na ovogodišnjem sajmu kada je u pitanju sektor voća i povrća.

 Top Seeds International je presretao kroz seriju testiranja proizvoda, sprovedenih ne samo na potencijalnim kupcima već i na grupi stručnjaka kao rezultat i ovog istraživanja, sprovedenog tokom 2019. godine, otkrio potrebu za brendom koji ne samo da obuhvata sveže proizvode već je sinonim za zdravlje, lepotu, ukus i inspiraciju. To je kulminiralo lansiranjem kompanije Ikigai koja je sada predstavljena. Pakovanje je takođe napravljeno od reciklirane čiste plastike, tako da udovoljava zahtevima koje su potrošači izneli tokom faze ispitivanja, zahtevajući ne samo jednostavnost, stil i transparentnost već i jasan pogled na proizvod iznutra, a sve uz maksimalno poštovanje osnovnih etičkih principa.

O ovoj i drugim temama čitajte više u Agrobiznis magazinu http://agrobiznis.rs/11-naslovna/144-agrobiznis-magazin-10

Pored ekskluzivnosti Ikigai Top Seeds International nastoji da se fokusira na inovacije uz dodatak - otprilike svake dve godine - proizvoda vrhunskog kvaliteta, uključujući paprike, krastavce, dinje, lubenice i luk. Mini paradajz – čeri sa elegantnim, ujednačenim grozdovima i jarko narančastim plodovima, težine u proseku 20-25 grama - prvi je proizvod iz Ikigai linije koji je predstavljen u Berlinu. Pružajući jedinstveno iskustvo ukusa, ima dobar rok trajanja sa čvrstim, blago hrskavim plodovima i visokim Brik nivoom. Hibrid se zove Yuka i odlikuje se odličnom otpornošću na bolesti, a biljke visokog stepena prinosa. Ankete sprovedene na oglednim grupama potrošača u Holandiji tokom 2019. godine konstatovale su oduševljenje. Svetla boja ploda  bila je još jedan aspekt koji je izvukao vrlo pozitivne kritike saopštavaju vlasnici ovog hibrida. I senzorni stručnjaci su takođe istakli dobar ukus objasnio je  za Agrobiznis magazin Gianni Bernardotto, izvršni direktor „Top Seeds International“,i dodao: “Cilj nam je da ponudimo sorte povrća sa ne samo genetskom otpornošću na širok spektar bolesti, već i sa sve poželjnijim karakteristikama za potrošače.

O ovoj i drugim temama čitajte više u Agrobiznis magazinu http://agrobiznis.rs/11-naslovna/144-agrobiznis-magazin-10

Godišnje se u Srbiji proizvede 1,5 milijardi litara mleka. Uz državne podsticaje nakon dve decenije više se ne smanjuje broj muznih grla, a stočarima je i dalje najveći
 problem niska otkupna cena sirovog mleka. U proizvodnji 
bez i jednog slobodnog dana opstali su uglavnom farmeri sa većim brojem grla. Razgovarali smo sa proizvođačima u zemlji i regionu kao i nadležnim ministrom o aktuelnim problemima i podsticajima za mlečno govedarstvo.


U ovom broju saznajte i kako da orežete višnju i koje su inovacije u prskanju voća. Dugo se smatralo da je tretman bakrom i uljem najbolje rešenje za zimski tretman voćaka, međutim, naučno-inženjerski krugovi su došli do drugačijeg zaključka. Sve veći izazovi u proizvodnji kvalitetnijeg, sa jedne, i jeftinijeg proizvoda, sa druge strane, su nametnuli novo rešenje u ovom pogledu zaštite voćarskih kultura. Šta savetuju stručnjaci donosimo u novom broju. 

Neposredno pred 
izlazak Velike Britanije iz Evropske Unije, posetili smo jednog domaćina koji se bavi uzgojem ovaca i to na jedan poseban način u okviru svoje farme gde ima 180 grla. Ono što je posebno interesantno je da na ovoj farmi retko primenjuju lekove iz klasične veterinarske medicine, već se ovce leče homeopatijom. Za one koji nisu upućeni, homeopatija je vid medicine koji za moto ima „slično se sličnim leči“. 

U proteklom periodu održan je niz manifestacija. Događaj svetskog nivoa, AGRO BELGRADE okupio je voćare iz celog regiona. Detaljan izveštaj možete pogledati na stranama koje slede. Izvor: TANJUG

Nema dobrog domaćina bez Agrobiznis magazina. 

Dipl. inž. Goran Đaković, glavni i odgovorni urednik

http://agrobiznis.rs/11-naslovna/144-agrobiznis-magazin-108 

 

Na tradicionalnom skupu savremena proizvodnja povrća predstavljene su aktuelne teme u oblasti povrtarske proizvodnje i podsticajne mere Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu kao i postignuti rezultati u izvozu povrća. Što se tiče izvoza povrća najveći deo čini prerađeno povrće.

Prof. dr Žarko Ilin, Poljoprivredni fakultet Novi Sad: Izvozimo povrća negde na nivou preko 150 miliona dolara, uvozimo negde na nivou oko 50 miliona dolara a najveći deo izvoza je prerađeno povrće, preko 52.000 tona sa stalnim godišnjim rastom od 2 do 3% godišnje zavisno od godine do godine. Dobro bi bilo da ovi trendovi nastave. Moćiće da nastave samo uz ozbiljne i kvalitetne mere agrarne politike u budućnosti. Reporter: Na naučno-stručnom skupu predstavljene su i mere Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu koje su namenjene povrtarima. Konkursi su otvoreni do 21.februara. Mladen Petković, pomoćnik pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu: Za povrtare je za konkursnu liniju proiozvodnje u zaštićenom prostoru 80 miliona dinara za konkurs za navodnjavanje, za konkurs za navodnjavanje gde je neophodno u povrtarstvu navodnjavanje, naročito kap po kap je 340 miliona dinara. Dakle, to su dve konkursne linije koje su njima najinteresantnije. Naravno, i konkursna linija za mlade poljoprivrednike, startap gde mladi poljoprivrednici koji se odluče za povrtarsku proizvodnju, njihovi projekti će sigurno biti podržani, to su radno intenzivne, finansijski intenzivna poljoprivredna proizvodnja tako da imaju veliku šansu da ostvare velika sredstva koja su na raspolaganju. Reporter: Proizvođači krompira kažu da je proizvodnja tog povrća bila dobra, napominjući da su imali problema sa radnom snagom koja je deficitarna. Pavel Valent, povrtar iz Palića: Proizvodnja je bila dobra, ali možete neko drugo pitanje da postavite. Kako smo došli do njega? Reporter: Kako ste došli do njega? Pavel Valent, povrtar iz Palića: Vrlo teško i mučno. Zbog čega mučno? Zato što je to posao koji zahteva radnu snagu, a koliko znate da je zadnje vreme aktuelna vesti udarne da nemamo radnike, tako da je to strefilo i nas i bilo je povuci-potegni gde moramo se edukovati na taj način da kupimo mehanizaciju a tu mehanizaciju da bi kupili treba izdvojiti 110.000 evra a ja to nemam da bi celu proizvodnju ništa da ne stavljam u stranu za repromaterijal ili moju zaradu nemam. 

Cilj naučno-stručnog skupa „Savremena proizvodnja povrća“ jeste edukacija proizvođača o novim tehnologijama u proizvodnji povrtarskih kultura i informisanje o problematici uzgoja povrća.

Reporter: Silvija Gvozdena

Izvor: RTV 

U vremenu kada je opstanak sela doveden u pitanje, možemo slobodno da kažemo da deluje kao prava uteha kada znamo da postoji ovakvo poljoprivredno gazdinstvo u kome radi i živi četiri generacije!
Mukotrpan je to posao, iziskuje velika odricanja, rad i trud, ali da se isplati i da se od toga zaradi – itekako! Porodica Stojković iz sela Bošnjace, u opštini Lebane, važi za jedno od najuspešnijih poljoprivrednih gazdinstava koja već decenijama unazad ima samo najbolje rezultate u povrtarstvu, ratarstvu i stočarstvu!
Raznovrsna proizvodnja na veliko, tako možemo to nazvati, jer svako ozbiljno gazdinstvo ne sme sebi dopustiti da zavisi samo od jedne grane poljoprivrede, jer kako kaže naš domaćin, nikad ne znate kada će se desiti krah na tržištu i da uvek morate imati alternativu. Čime se bavi ova porodica, koliko hektara zemlje obrađuje, koje su kulture primarne, a koje sekundarne, rekao nam je Predrag Stojković, mladi poljoprivrednik i domaćin, za koga rad ne predstavlja obavezu, već uživanje.
„Obrađujemo ukupno 20 hektara zemljišta, većim delom su to površine na kojima se gaje ratarske kulture, jednim delom se bavimo povrtarstvo, tačnije plasteničkom proizvodnjom, a pored toga se bavimo stočarstvom, tačnije mlečnim govedarstvom.“ – rekao je Predrag Stojković.
Koje kulture pretežno gajite u plastenicima i koji su radovi trenutno aktuelni?
„U plodoredu svoje mesto zauzimaju paprika, paradajz, krastavac i zelena salata. Radovi koji su trenutno aktuelni su osnovna obrada zemljišta u plasteniku,
oranje i priprema za sadnju zelene salate“ – dodao je Predrag.

U poređenju sa povrtartvom, da li se isplati baviti se stočarstvom i kakvi su prihodi u poređenju jedno sa drugim?
„Napomenuo sam da se bavimo mlečnim govedarstvom, imamo 20 muznih krava, koje daju veliku količinu mleka. Prihodi su slični, sve zavisi od obima proizvodnje u obe grane, od uslova godine i proizvodne sezone. U poređenju sa povrtastvom, koje daje periodične prihode, stočarstvo daje konstantne prilive, tako da jedna proizvodnja dopunjuje drugu, i kada se kojim slučajem desi da neka povrtarska kultura zataji sa cenom, tu je stočarstvo na koje
možemo da se oslonimo.“ – naglasio je Predrag Stojković.

Da li od svega ostane sredstava za dalje ulaganje i usavršavanje proizvodnje?
„Naravno, sa velikom porodicom, radnom snagom, pametnim ulaganjem i visokim prihodima, sve se može postići. Trenutno smo izgradili novu halu, koja će nam služiti za odlaganje brojne mehanizacije, a pored toga i za odlaganje stočne hrane.“
Da li si zadovoljan situacijom i kako gledaš na problem odlaska mladih iz sela?
„Zadovoljan jesam, ali to što veliki broj mladih ljudi odlazi, tu bi država trebala da se pozabavi tim problemom, moje selo je veliko i razvijeno, uglavnom postoje svi mogući uslovi, tako da je nama dobro za život. Ali postoje sela u kojima ljudi nemaju osnovne uslove za život, i takva sela će se kroz niz godina ugasiti. Država treba da obradi pažnju kako na ta sela koja se gase, da taj odlazak spreči, tako i na sela poput ovog u kojem mi živimo, da podsticajima i stimulisanjem osnaži proizvodnju i motiviše ljude za dalji rad i napredovanje.“

Izvor: Agrobiznis magazin 

Španija je prevazišla svoja klimatska ograničenja u poljoprivredi i postala najveći proizvođač voća i povrća u EU a transfer znanja u oblasti poljoprivredne tehnologije, iskustva oko zadrugarstva i upravljanja veletržnicama mogla bi da iskoristi Srbija rečeno je danas na „Danu španske poljoprivredne tehnike“ koji je održan u u Beogradu.

Ovaj edukativni seminar na temu dostignuća i inovacija u oblasti poljoprivredne tehnike organizovalo je trgovinsko-ekonomsko odelenje Ambasade Španije u saradnji sa španskom agencijom za izvoz i investicije, a otvorio ga je njegova ekselencija ambasador Kraljevine Španije u Republici Srbiji, Raul Bartolome Molina.

Seminar „Dan španske poljoprivredne tehnike“ bio je koncipiran kao susret poljoprivrednih proizvođača i stručnjaka iz oblasti poljoprivredne mehanizacije koji su omogućili srpskim poljoprivrednicima da se edukuju, razmene iskustva sa španskim predavačima i upoznaju se sa uspešnim rešenjima u ovoj oblasti koja se već koriste u Španiji.

– Španija je zainteresovana za srpsku poljoprivredu jer je to sektor koji je veoma značajan za obe države. Mi smo morali da prevaziđemo klimatska ograničenja, pogotovo na sušnom jugu i danas smo najveći proizvođači svežeg voća i povrća u EU. To je bilo moguće zahvaljujući naprednoj tehnologiji koju su razvili španski proizvođači u oblasti navodnjavanja, izgradnje plastenika, ishrane i zaštite biljaka. Veujem da naše znanje i iskustvo može biti korisno srpskim poljoprivrednicima, rekao je Raul Bartolome Molina.

Srpski poljoprivrednici imali su priliku da razmene iskustva sa predstavnicima španskih kompanija koje se bave različitim delatnostima u oblasti poljoprivrede Iz oblasti proizvodnje plastenika tu su bili Inverca i Novagric, kada je u pitanju prihrana i đubrenje biljaka predstavio se Tradecrop, a sisteme zaštite useva od mraza predstavila je kompanija Control de heladas. Iz oblasti proizvodnje semena i sadnog materijala predstavila se kompanija Semillas Fito, a najnoviju tehnologiju u oblasti zalivnih sistema prikazali su RKD Novagric.

 

Izvor: https://agrosmart.net/ 

Porodica Milutinović iz Tečića jedna je od samo dvadesetak koje se aktivno bave poljoprivredom od oko 200 njih u ovom rekovačkom selu. Prvi su i jedini u Pomoravlju koji imaju svoj brend - vakumirani kiseli kupus. Pod povrćem imaju dva i po hektara u potesu Rotiće, udaljenom dva kilometra od sela. Najbrojnija su porodica u selu u kojoj svi rade na imanju, a angažuju i sezonske radnike. Glava porodice je Zoran, a pomažu mu majka Živadinka, otac Dragan, supruga Snežana, sin Lazar i ćerka Milica.

- Povrtarstvom smo počeli da se bavimo silom prilika pre 10 godina, kada me je drvo, koje je palo na mene, povredilo u šumi. Najpre smo uzgajali kornišone, ali smo ubrzo prešli na papriku, paradajz, plavi paradajz, kupus i karfiol, ali sadimo i lubenice i dinje - kaže Zoran.Milutinovići imaju najveći zasad kupusa. Ove godine zasadili su 50.000 stabljika. Prvi su i još uvek jedini u Pomoravlju koji ga kisele i vakumiraju i prodaju na veliko.MILUTNOVIĆI složno uređuju i svoje dvorište, koje je puno raznobojnog cveća. Ove godine je proglašeno za najlepše dvorište u opštini, a lane je bilo treće u regionu.

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:812442-Od-kiselog-kupusa-napravili-brend

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Мај 2020 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
        1 2 3
4 5 6 7 8 9 10
11 12 13 14 15 16 17
18 19 20 21 22 23 24
25 26 27 28 29 30 31