Nestašica vode i suše sve češće pogađaju Srbiju, te to ostavlja velike posledice po poljoprivredu, tako je trenutno luk skuplji od banana, a ovo leto očekuje se slabiji prinos žitarica i uljarica.

Suše u Dunavskom regionu, kojem pripada Srbija bile su 2012, 2015, 2017. i 2018. godine, a isto se očekuje i ove, treći put zaredom, što nikada nije zabeleženo. Monitoring suše Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije kaže da su ove godine sušom najviše pogođena istočna i južna Srbija, kao i Vojvodina, stručnjaci smatraju da su poslednji kišni dani popravili situaciju sa deficitom padavina, ali ne i otklonili postojeći problem. Minule zime i ove godine kupce je tako dočekala nikad viđena situacija do sada da kilogram luka plaćaju koliko i banane, više od 150 dinara, dok i za krompir moraju da izdvoje više od 100 dinara.

- Uništena nam je skoro polovina zasađenih useva, što je znatno uticalo na cenu. Luk je prošle godine jednostavno istrulio u zemlji jer nije bilo padavina. Znam da je ljudima muka kada moraju da kupuju lošiji luk nego prošle godine, a da za to plate i četiri puta veću cenu, ali prosto ga nema. Slično je i sa krompirom, koji je barem duplo skuplji. Sada je pala kiša taman kada je krenula setva, što je dobro, samo da tako nastavi, ali dugoročne prognoze nisu obećavajuće - rekao je Dušan Leskovac povrtlar iz Bačkog Petrovca.

Deficit padavina, od oktobra prošle godine do marta ove godine bio je najizraženiji u Vojvodini. Tokom februara i marta palo je između 15 i 25 litara po metru kvadratnom i pšenica je ostala gladna. Ekspert za strna žita prof. dr Miroslav Malešević napominje da je ključni problem u tome što je suša umanjila efekte prehranjivanja azotom, tako da "poboljšanje vremenskih prilika ne može nadoknaditi nastalu štetu".Informacije RHMZ i podaci o zasejanim površinama govore da je jako ugrožena pšenica na oko 190.000 hektara, od čega je oko 127.000 hektara u Vojvodini. Srednje ugrožena pšenica je na oko 140.000 hektara, a manje je ugrožena na površinama od oko 190.000 hektara.Po istraživanjima Udruženja "Žita Srbije", u zavisnosti od parcele, potencijal prinosa u odnosu na prethodnu godinu manji je za nekih pet do 35 odsto. Prosečan rod pšenice mogao bi biti manji za 20 odsto nego prošle godine.

- Treba biti objektivan i reći da je prošla godina po prinosima pšenice bila rekordna, pa i ako ova bude za 20 odsto manja, to će biti na nekom petogodišnjem proseku. Do pre pet dana suša je bila osnovni problem, čitava Srbija je bila pod jakom ili srednjom sušom. No, kiša je padala nekoliko dana i to je još uvek brojka ispod prosečnih padavina, ali je dobro došla pšenici, ječmu i uljanoj repici. Da li će se projekcije tih 20 odsto manjih prinosa povećavati ili smanjivati, zavisi od padavina narednih meseci - rekao je Vukosav Saković, direktor udruženja, dodajući da je do 2012. bilo uobičajeno da svake pete godine imamo sušu. No od te godine, ona nas pogađa svake dve godine.Ekstremna suša zabeležena je 2012. godine na većem delu teritorije Srbije, a zatim tri godine posle ponovo smo imali intenzivnu sušu, umerena do ekstremna registrovana je u julu i avgustu. Leto 2017. godine bilo je jedno od najsušnijih i drugo najtoplije ikada do sada u Srbiji. Ekstremna suša pokrivala je veći deo zemlje. Slične vremenske neprilike nastavljene su prošle i ove godine.

Izvor:https://www.blic.rs/vesti/drustvo/cene-povrca-skacu-zbog-suse-luk-je-skuplji-od-banana-a-najgore-tek-sledi/4j4z7ch

Ministarstvo poljoprivrede produžilo je konkurs na još 40 dana u kojem zemljoradnici od 18 do 40 godina dobijaju podsticaje od skoro 10.000 evra, koje obično ulažu u novu mehanizaciju, biljnu i stočarsku proizvodnju, te unapređenje prerade mleka, voća i povrća.

Mladi paori s ovim novcem od države najčešće ulaze u poslove sadnje lešnika, što im je dovoljno za pokrivanje osnovnih troškova na početku ili za sadnju povrća i dizanje plastenika. Kako kaže povrtlar iz Srbobrana Borislav Kovač (31), na hektaru krompira može da se zaradi 2.000 evra, na paradajzu i više oko 5.000, ali ozbiljan posao dolazi tek s plastenicima.

- Podigao sam jedan plastenik gde uzgajam čeri paradajz i paprike. Uskoro planiram da napravim još jedan plastenik sa jagodama i zato sam konkurisao za subvencije Ministarstva. Želja mi je da na kraju zaokružim proizvodnju i pravim svoje umake, slatke i ljute, kao i pekmez - kaže Borislav Kovač, mladi povrtlar iz Srbobrana.

Kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede ukupan broj podnetih zahteva u ovoj godini do sada je 1.275, što je znatno više u odnosu na prošlogodišnjih 767. Dodaju da je najveće interesovanje, kao i prošle godine, pokazano za nabavku atomizera, prskalica, sejalica, drljača, sistema za navodnjavanje, opreme za plastenike, rasturivače stajnjaka, cisterne za osoku, plugove i setvospremače, ali i za nabavku kvalitetnih priplodnih grla. Država poljoprivrednike podstiče sa maksimalno 1,5 miliona dinara (12.600 evra). Uslov je da mladi zemljoradnik obezbedi petinu planiranog novca za buduća ulaganja. Država će mu unapred dati ostatak (9.450 evra). Ministarstvo će pratiti investiciju, a troškove kontrolisati preko računa.

Vojislav Stanković, agrarni analitičar, smatra da život u ruralnim područjima najviše komplikuju loša infrastruktura i zapuštenost sela.

- Nekoliko kultura prolazi, pšenica i kukuruz i nešto stoke. Poslednjih godina razvija se ovčarstvo jer je tražnja nešto veća. Popularna je i jabuka, ali nemamo organizovan nastup na tržištu. Tako da bih ovaj novac uložio u ovčarstvo ili kozarstvo, te u malu mini-mlekaru za sir i mleko. Ipak, mladima na selu je danas teže da prežive nego Robinzonu na pustom ostrvu – izjavio je Stanković.

Branislav Nedimović ministar poljoprivrede najavio je da će država nastaviti da deli podsticaje mladima na selu.

- Sve više mladih u poljoprivredi nam treba zbog povrtarstva. To je teška grana, jer zahteva fizički radi, to nije posao od 30 dana godišnje, već ovde moraš ozbiljno da radiš - rekao je Nedimović.

Izvor:https://www.blic.rs/biznis/moj-biznis/produzena-akcija-podrske-od-drzave-skoro-10000-evra-za-mlade-poljoprivrednike/y1eq9v6

Cvekla (Beta vulgaris ssp.vulgaris var.vulgaris) je korenasto povrće, koje bi s obzirom na njene nutritivne vrednosti i značaj za poboljšanje zdravstvenog stanja trebalo da ima značajan udeo u ishrani ljudske populacije. Skoro da nema dijete ili recepta za popravljanje zdrastvenog stanja, a da u njoj nema cvekle, ili njenih prerađevina. Najčešće je to sok. Iskustva govore da je sok od cvekle, pored lekova, bio česta preporuka i lekara. Iako može da ima ukus zemlje, to je samo privremeno i kratkotrajno. Korist cvekla je mnogo veća. Sada dolazimo do proizvodnje cvekle. Trend je u svetu, da se traži kvalitet, da se jasno zna na koji način se proizvodi i ko je proizveo, kao i kako se čuva i prerađuje određeni proizvod.

Prošlo je vreme da se poljoprivredni proizvodi, naročito oni koji se dosta koriste u raznim vrstama dijeta i za zdravu ishranu, proizvode i prerađuju na način, koji ne daje bezbedno ispravnu hranu. Pristalica sam proizvodnje povrća za svoje potrebe i na način, koji izbegava korišćenje pesticida i mineralnih (veštačkih) đubriva u većoj meri. Ta proizvodnja zahteva više ljudskog rada i svakodnevno prisustvo u povrtnjaku, ali se na kraju isplati, dobije se zdrav i ukusan proizvod. Pesticide koristiti samo po savetu stručnih lica za zaštitu bilja, a primenu đubriva prilagoditi savetima i preporukama dobijenim nakon urađene agrohemijske analize zemljišta.

Cvekla je biljka koja traži plodna, duboka zemljišta, koja su dobro obezbeđena humusom. Kada se ovo napiše tada se misli
na černozem i aluvijalna zemljišta. Na zemljištima koja su teška, zbijena možemo proizvoditi cveklu, koja neće biti tog kvaliteta, kao na odgovarajućem (neujednačen, deformisan koren) i smanjenog
prinos, ali takva zemljišta se koriste uglavnom za sopstvenu proizvodnju i mogu se koliko toliko popraviti. Cvekla reaguje i na vrednost pH zemljišta i najviše joj odgovaraju ona čija je vrednost od 6,5
do 7,0. Kod nas ispod Save i Dunava, u Šumadiji, zemljišta su većinom kisela sa smanjenim sadržajem humusa, tako da u proizvodnju cvekle, treba ući tek posle urađene agrohemijske analize zemljišta i
preporuke stručnog lica, za ratarstvo i povrtarstvo. Osnovna obrada se obavlja u jesen do početka zime, na dubinu od 25 do 30 cm.

U proleće se zemljište priprema i vrši se predsetvena priprema zemljišta. Pre setve treba primeti mineralno đubrivo i to NPK i deo azotnog (najbolje UREA, ako to dozvoljava pH) i pri međurednoj obradi 200 kg/ha KAN-a. Kada se dovoljno razvije lisna masa, primeniti i folijarnu prihranu, u razmaku od 10 do 14 dana, 2 do 3 puta. Prolećna setva se obavlja od polovine marta do kraja maja (najčešće u prvoj polovini aprila) sa sejalicama, koje su prilagođene za seme i način setve cvekle. Preporuka, je da se setva obavlja u zemljište sa mrvičastom strukturom na dubinu 2 do 3 cm. Razmak između redova je za bašte od 20 do 30 cm, a u njivskoj proizvodnji od 50 do 60 cm. Praktikuje se i setva u trake.

Za setvu koriste se kako sorte, tako i hibridi, a zbog toga treba za količinu semena i broj biljaka po jedinici površine, obavezno konsultovati proizvođača ili zastupnika semenske kuće. Posle nicanja obavezno proređivati biljke na razmak od 5 do 6 cm u redu, zatim se vrši međuredna obrada, po potrebi navodnjavanje i po savetu stručnog lica sprovodi se zaštita biljaka od korova i štetočina.
Kao drugi usev u praksi se seje posle kultura, koje se ranije skidaju, ali kod nas je uobičajeno da to bude posle strnih žita. Obrada i priprema zemljišta se izvodi, odmah posle ubiranja prerthodnog useva.

Nikako ne ulaziti u postrnu setvu cvekle bez mogućnosti da se navodnjava. Mnogo je rizično i skupo započinjati postrnu setvu, bez navodnjavanja.

Vađenje cvekle izvodi se u vreme kada dostigne veličinu pomorandže, ili u prečniku 4 - 5 cm. Koren, ako se ne proda za industrijsku preradu, može se čuvati duži vremenski period, u podrumima ili posebnim prostorijama.

Prinosi cvekle su do 20t/ha u našim uslovima, dok retko kada dostigne 30t/ha. Cveklu naročito treba proizvoditi u organskoj proizvodnji, nije lako, ima bolesti i štetočina, ali uz savet stručnjaka može da
se postignu dobri rezultatu i tada nema problema sa plasmanom.

Sok i koncentrat od cvekle
Sok od povrća je proizvod dobijen preradom svežeg ili smrznutog povrća, doradom kaše od povrća ili bistrog matičnog soka od povrća, kao i razređivanjem koncentrisanog soka od povrća koji je prethodno konzervisan fizičkim postupkom. Prema sadržaju nerastvorljivih sastojaka povrća, sok od povrća može biti: bistar, mutan ili kašast. Koncentrisani sok je proizvod dobijen koncentrisanjem soka dobijenog iz svežeg ili smrznutog povrća ili koncentrisanjem sirovog ili matičnog soka koji je prethodno konzervisan fizičkim postupkom.

Pasterizovana cvekla
Prema sadržaju sirćetne kiseline razlikuju se slabe i jake marinade. Slabe marinade sadrže sirćetnu kiselinu do 1,5% , a jake su sa sadržajem iznad ove granice. Cvekla se kod nas gotovo isključivo konzerviše kao slaba marinada i predstavlja veoma traženi proizvod na našem, kao i na stranom tržištu.

Sušena cvekla
Cvekla se suši kao ostalo korenastokrtolasto povrće, sečena na kocke, listiće ili rezance. Biraju se sorte sa što intenzivnijom bojom jer se ovako sušena i u prah pretvorena cvekla može koristiti kao bojena materija za popravke boje kod mnogih proizvoda.

Ovaj tekst je još jedan poziv, da cilj naših proizvođača bude proizvodnja zdrastveno bezbednog ispravnog proizvoda koji imamaksimalno moguć pravilan oblik, boju i ukus i za taj proizvod uvek će se naći kupac po odličnoj ceni.

Iz Instituta za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci preporučuju sorte Bikor, Detroit, Palanačku crvenu.

 

AgroBiznis magazin

Ukoliko o ovim temama želite da budete redovno informisani, pretplatite se na AgroBiznis magazin. Godišnja pretplata je samo 1800,00 dinara i uključuje 12 izdanja i sve poštanske troškove. Prijavite se putem telefona 011/4052-117, 060/0712-350 ili na imejl Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. U toku je akcija, svaki novi pretplatnik dobija poklon iznenađenja. Za više informacija o našim posebnim izdanjima PČELARSKI PODSETNIK, kao i LEKOVITO BILJE posetite www.agrobiznis.rs.

Sovljak je selo udaljeno svega 3 kilometra od Opštine Ub. Ima oko dve hiljade stanovnika, odnosno oko 500 domaćinstava. Čak 90% njih bave se povrtarskom proiizvodnjom. Tokom novog ciklusa radionica u organizacji AGROPRESS-a,  a uz podršku kompanije DUNAV OSIGURANJE centralna tema bila su iskustva iz ranijih godina kao pravi razlog za osiguranje poljoprivredne proizvodnje, govorilo se i osiguranju useva, plodova, stoke i imovine. Učesnici radionice mogli su da čuju korisne informacija od predavača, među kojima su bili predstavnici lokalne samouprave i direktorka filijale „Dunav osiguranja“ u Valjevu gospođa Svetlana Tomić. Ovom prilikom posetili smo gazdinstvo Gorana Daničića koji je zaključio polisu osiguranja imovine.  On se na ovaj potez odlučio jer kako kaže imao je neprijatna iskustva, naročito kada su u pitanju oluje i polplave. “U poplavama 2014. godine procenjena šteta u mojoj proizvodnji je bila 20000 evra, to je za mene bio veliki gupitak, a i potvrda da se rizična proizvodnja mora osigurati.  Zato sam odlučio da o ove godine osguram kuću, imanje i proizvodnju” kaže mladi poljoprivrednik Daničić koji obrađuje 6 hektara zemlje. Od toga 2ha zauzimaju plastenici sa povrćem, a na 4 ha su ratarske kulture.

Goran Daničić iz Sovljaka 

Pozdravljajući okupljene, predsednik Mesne zajednice Sovljak Goran Perišić rekao je da selo pamti veliku štetu  2014. godine i da su tada meštani Sovljaka  pretrpeli gubitak od 3 miliona evra. To je za nas bila katastrofa, a procena za Ubsku opštinu je da je šteta oko 25 miliona evra. Osiguranje je jedan od načina da se ovakve katastrofe saniraju i spreči ekonomsko propadanje sela.

Svetlana Tomić, direktorka filijale DUNAV OSIGURANJA u Valjevu

Dunav osiguranje je kreiralo novu uslugu za osiguranje imovine fizičkih lica, popularno nazvanu – čuvar kuće. Za prosečno domaćinstvo sa uključenim rizikom od poplave mesečna premija iznosi oko 500 dinara”, navela je Svetlana Tomić, prvi čovek DUNAV OSIGURANJA u Valjevu koja je između ostalog zadžena za Ubsku opštinu.

Iz bogate ponude usluga Dunav osiguranja za osiguranike u Kolubarskom okrugu, prema njenim rečima, izdvajaju se osiguranje useva i plodova – ratarskih i povrtarskih kultura al ii voća.

Gospođa Tomić podsetila je da  se na osnovni paket osiguranja od grada, groma i požara kod pešnice i kukuruza ne plaća premija kada se ulazi u proizvodnju veća samo pet odsto, a ostalo nakon berbe ili žetve odnosno kada dođe do prihoda.

 

Svi učesnici su na poklon dobili i časopis Agrobiznis magazina koji je medijski sponzor ovog projekta i redovno afirmiše osiguranje poljoprivredne proizvodnje.

 

 

Porodica Lazarević voćarstvom se bavi od 2004. godine. Voćnjaci jabuka površine trideset hektara i tri hektara trešanja dostigli su pun rod. U toku je rezidba.

Lazarevići svake godine zasade po pet hektara voća, jabuka kažu ima dovoljno, pa podižu trešnje, kojih nema dovoljno na tržištu. Sve rade sami, od proizvodnje voća, navodnjavanja, zaštite protivgradnim mrežama i skladištenja u modernoj hladnjači, do prerade.

"Sav rod preradimo u sokove koje radimo bez šećera i aditiva, zdrave kombinacije - jabuka, cvekla, šargarepa - i sedamdeset odsto proizvodnje izvozimo", kaže Gavra Lazarević, vlasnik kompanije "Grini" koja se bavi i proizvodnjom delova za protivgradne sisteme.

U Orašcu je stotinak hektara pod voćem, ostali meštani bave se stočarstvom. Mika Jakovljević ima šezdeset goveda, najveći je proizvođač mleka u tom kraju.

"Lokalna samouprava već pet godina dodatno pomaže poljoprivrednicima. U našoj opštini ima na stotine hektara neobradjene, zaparložene zemlje i to polako podsticajnom merama menjamo", kaže Bojan Radović predsednik Opštine Aranđelovac. "Za pet godina iz opštinskog budžeta izdvojeno je 120 miliona dinara, naše poljoprivrednike oslobodili smo plaćanja poreza na poljoprivredno zemljište i uštedeli im još 300 miliona dinara."

Država ulaže u primarnu poljoprivrednu proizvodnju ali, po rečima ministra Branislava Nedimovića, insistira na razvoju prerađivačkih kapaciteta, jer se tu ostvaruje najveća dobit u poljoprivredi.

"Vlada i ministarstvo daju finansijsku podršku za takve preduzetničke poduhvate, važnije je da prodajemo finanlni proizvod nego sirovinu", kaže Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede.

Poljoprivreda je 2016. godine, sa ostvarenih 4 milijarde dinara učestvovala u bruto društvenom proizvodu sa 10 odsto, uz prerađivačke kapacitete, moglo bi i više.

 

izvor : http://www.rts.rs 

 

 

Poznato je da biljke oprašuju insekti, neke druge životinje i vetar. Oko 80 odsto biljaka, oprašuju razne vrste  insekata. Među njima, najefikasniji oprašivač,  je dobro poznata  medonosna pčela - Apis mellifera. Takođe, postoje i brojne druge vrste tzv. solitarnih divljih pčela, zatim bumbari, mnogi leptiri, muve i druge vrste,  koje posećuju cvetove biljaka i vrše oprašivanje. Poslednjih nekoliko decenija,  sve je manje društava medonosne pčele, posebno posle unošenja iz Azije u Evropu  grinje - pčelinjeg krpelja,  (Varroa jacobsoni, ) koji je ubrzo potom praktično desetkovao broj pčelinjih društava. Pored toga,  ubrzana industrijalizacija što povećava aerozagađenje životne sredine, povećanje broja stanovnika i urbanih površina, intenzivna poljoprivreda, posebno zaštita poljoprovrednih useva,  od štetočina i bolesti primenom pesticida,  smanjenje prirodnih šumskih i stepskih površina,  uticali su,  a i danas utiču na smanjenje brojnosti insekata oprašivača biljaka.  Zbog smanjene brojnosti oprašivača, prinosi mnogih poljoprivrednih kultura, posebno voćaka su ispod očekivanih.

Rešenje ovog sadašnjeg problema je, pored  državne pomoći pčelarstvu u cilju povećanja broja društava medonosne pčele,  pronalaženje i  uključivanje nekih drugih insekata oprašivača, kao pomoć medonosnoj pčeli u njenoj korisnoj aktivnosti u oprašivanja biljaka. Jedno od uspešnih rešenja  je domestifikacija solitarnih pčela i njihovo unošenje u poljoprivredne useve,  u cilju povećanja broja oprašenih cvetova. U Srbiji je krajem prošlog veka intenzivno rađeno na domestifikaciji solitarnih pčela, a istraživanjima je rukovodio prof.dr Miloje Krunić,  sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Rezultati ovih istraživanja su bili prvi u Evropi, naravno i na našim prostorima. Član istraživačkog tima je bio i autor ovog teksta. Jedan od   značajanijih rezultata ovih  istraživanja  je uspešna domestifikacija solitarne pčele   Osmia cornuta  za oprašivanje voćaka, te smo joj dali domaći naziv solitarna pčela voćnjaka. Napominjemo,  da ovu pčelu još nazivaju mason pčela ili pčela zidar jer od blata „zida“, gradi ćelije u gnezdu.

Levo ženka, desno je mužjak

Za razliku od medonosne pčele, koja je socijalni insekt i živi u društvima u kojima postoje:  matica (polno sposobna ženka), radilice (polno nesposobne ženke) i trutovi (polno sposobni mužjaci), pčela voćnjaka je solitana, odnosno matica je ujedno i radilica, a mužjaci, kao kod medonosne pčele, služe za oplodnju ženke.  Pčela voćnjaka se u našim uslovima javlja pred kraj zime i ranog proleća. Prvi topliji dani tokom marta, a nekada i krajem februara utiču na pojavu prvih pčela istovremeno sa pojavom prvih cvetova rano cvetajućih biljaka. To su od zeljastih biljaka jagorčevina, ljubičica, maslačak i sl, a od drvenastih vrba, badem, trnjina i dr. Najpre se pojavljuju mužjaci, a nekoliko dana i ženke.

Odmah po pojavi ženki dolazi do kopulacije, posle koje mužjaci žive još nekoliko dana i uginu. Oplođene ženke potom počinju sa osnivanjem potomstva. Svaka ženka se ponaša kao matica i kao radilica i svaka brine sama o svom potomstvu.  U tom cilju ona traži pogodno mesto, a to je neka šupljina u zidu nekog objekta, stabljika trske, napušten  hodnik u drvetu od nekog  drugog insekta,  rupa u drvetu od izvađenog većeg eksera i sl. U takvu šupljinu, na dubini  10 – 15 cm,  od ulaznog otvora ženka najpre donosi grudvice blata i od njih pravi  pregradu. Potom odlazi na obližnje cvetove biljaka sa kojih sakuplja polen i odnosi ga u šupljinu. Posle nekoliko „tovara polena“  ona na njega položi jedno jaje i ponovo od blata pravi pregradu i ceo postupak ponavlja,  sve dok ne ispuni celu šupljinu. Konačno na ulazu u hodnik pravi deblju pregradu od blata čime bolje štiti potomstvo od prirodnih neprijatelja i negativnih  vremenskih uslova. U zavisnosti od dužine tunela  ženka izgradi 6 – 10, a nekada i do 15 ćelija. 

Ćelije legla sa polenom  

U toku života jedna ženka  ispuni 3 – 4 šupljine, odnosno ostavi 20 – 30 potomaka i potom ugine. Iz jajeta se posle nekoliko dana (što zavisi od temperature) pili larva i odmah počinje da se hrani polenom. Kad potroši količinu polena koju joj je spremila ženka „majka“, larva gradi oko sebe čvrst kokon i u njemu prelazi u lutku , a posle 2 – 3 nedelje u kokonima su formirane nove jedinke pčele (ženke i mužjaci). Potomstvo ostaje u kokonima sve do pred kraj naredne zime ili ranog proleća.

Pčela voćnjaka je znatno efikasniji oprašivač voćaka od medonosne pčele.  Medonosna pčela posećuje cvetove prvenstveno radi sakupljanja nektara, a polen prikuplja povremeno i selektivno. Pčela voćnjaka takođe posećuje cvetove ali  prikuplja samo polen. Izračunato je da od  posećenih cvetova pčela voćnjaka opraši 95%, dok medonosna pčela svega 5 – 10%. Drugi vrlo značajan momenat je donji prag aktivnosti  pčela. Pčela voćnjaka je aktivna  već na +9˚C , a medonosna pčela na +13˚C.  Dakle, ako su voćke u cvetu, a temperatura je ispod +13˚C, medonosna pčela neće biti aktivna, odnosno neće oprašiti voćke. Za razliku od nje, pčela voćnjaka će u takvim uslovima biti aktivna i oprašiti voće.  Naime, često se događa da se danima u periodu cvetanja nekih voćaka održava temperatura ispod  +13˚C i tada voćari imaju znatno smanjen prinos voća. Dalje, izračunato je da je za kvalitetno oprašivanje 1 ha voćnjaka pod jabukama potrebno 3 – 5 košnica sa oko 60.000 do 100.000 radilica medonosne pčele. Istu tu površinu kvalitetno će oprašiti 300 ženki pčele voćnjaka. Naime, učinak jedne pčele voćnjaka jednak je učinku 120 medonosnih pčela. Još jedan momenat daje veliku prednost pčeli voćnjaka u odnosu na medonosnu pčelu. Aktivnost pčele voćnjaka  se poklapa sa cvetanjem voćaka. Posle prestanka cvetanja dunje (druga polovina maja) prestaje i njena aktivnost, odnosno ženke uginjavaju, a potomstvo je zaštićeno od negativnih uticaja sredine. Dakle, posle prestanka aktivnosti ženki, voćnjak je moguće prskati pesticidima, bez opasnosti po potomstvo pčele voćnjaka. Sa druge strane, medonosna pčela je aktivna tokom celog perioda vegetacije, te bi posle prestanka cvetanja voćaka košnice morale biti izmeštene iz voćnjaka.  Naravno, u poređenju sa pčelom voćnjaka, medonosna pčela ima i veliku prednost, a to je da ona pored oprašivanja,  čoveku daje dragocene druge produkte (med, mleč,  propolis, vosak, pčelinji otrov i dr).

Zaklon u voćnjaku 

Danas smo svedoci da se podižu sve veće površine pod  zasadima voćaka, a  da  je sve manje insekata oprašivača tih voćnjaka.  Zato voćari povremeno imaju znatno umanjene prinose voćnih plodova, što je najčešće posledica  ne oprašenih cvetova koji neće dati plod.  Da bi rešili ovaj problem, voćari angažuju pčelare da unesu svoje košnice u voćnjake, što pčelari ne čine uvek rado. Naime, medonosna pčela je jako osetljiva na primenu pesticida  koji se koriste za zaštitu voćaka od štetočina i bolesti. Takođe, unošenje košnica u voćnjak  i njihovo iznošenje posle precvetavanja voćaka skopčano je sa materijalnim troškovima, što se pčelarima ne isplati, a posebno što često postoji rizik od trovanja pčela i propadanja pčelinjih društava.  Zato je, po našem mišljenju, za voćare idealan oprašivač  voćaka solitarna pčela Osmia cornuta – pčela voćnjaka.  Između medonosne pčele i pčele voćnjaka nema  nikakve kompeticije. Praktično, svaka od njih obavlja svoj posao. Medonosna pčela prvenstveno posećuje cvetove u cilju sakupljanja nektara, dok pčela voćnjaka to čini zbog prikupljanja cvetnog praha (polena). Pčela voćaka prikuplja polen sa donje strane trbuha,  tako što ga zakači na fine guste čekinje, dok medonosna pčela tovar polena nosi u specijalnim udubljenjima na zadnjim nogama.

Dakle, kad pčela voćnjaka sleti na cvet,  trbuhom sa polenom, obavezno mora da dodirne tučak i opraši cvet, dok se polen kod medonosne pčele nalazi na dlačicama njenog tela i češće ne opraši nego što opraši cvet (ona cvet uglavnom posećuje zbog nektara).

        U cilju primene pčele voćnjaka za oprašivanje potrebno je uraditi sledeće:

  1. Formirati početnu, što brojniju populaciju pčele voćnjaka;
  2. Kokone sa formiranim pčelama čuvati u laboratorijskim uslovima do njihovog iznošenja u prirodu;
  3. U voćnjaku postaviti nastrešnice za niše (specijalne košnice ili snopove trske) u kojima će pčela voćnjaka osnivati potomstvo;
  4. U blizini nastrešnica napraviti površinu sa stalnim blatom, kako bi pčele mogle doći do  materijala za izgradnju gnezda (dovoljna je površina blata 1m h 1m);
  5. Sa pojavom prvih cvetova na voćkama, kokone sa pčelama treba izneti u voćnjak i ostaviti ih ispod nastrešnica u posebnim posudama;
  6. Početkom avgusta treba uneti niše sa gnezdima pčela u laboratoriju, izvaditi kokone i izvršiti njihovu dezinfekciju i dezinsekciju, odnosno odstranjivanje prirodnih neprijatelja koji su nekada dosta brojni. Kokone čuvati do sledeće sezone cvetanja voćaka.

      Kada pčela voćnjaka odabere pogodnu šupljinu za izgradnju gnezda, a to je šupljina okruglog preseka optimalnih dimenzija 6 – 10 mm, odmah počinje sa osnivanjem potomstva.  U potrazi za nektarom medonosna pčela leti od košnice na udaljenost od 3 km, a nekada i dalje. Pčela voćnjaka  odlazi od gnezda znatno kraće, svega  do 250 m. Zato se preporučuje za voćnjake na većim površinama postavljanje nastrešnica sa specijalnim košnicama ili snopovima trske na svakih 200 m udanjenosti jedna od druge.  Ispod svake nastrešnice treba postaviti 3 – 5 specijalnih košnica ili 10 snopova sa po 50 trski i uneti oko 500 kokona pčele voćnjaka iz kojih će sigurno izaći oko 300 ženki.  Za male voćnjake do 10 a u vikend naseljima dovoljna je jedna specijalna košnica ili jedan snop od 50 komada trski i oko 50 kokona pčele voćnjaka iz kojih će se razviti oko 30 ženki. U godinama kada su uslovi za aktivnost medonosne pčele nepovoljni, uz pomoć pčele voćnjaka prinosi mogu biti dvostruko, nekad i trostruko uvećani.

Okvir:

      Firma VISAN iz Beograda, Jerneja Kopitara 11080 Zemun,  raspolaže velikom količinom kokona pčele voćnjaka, kao i dovoljnim brojem specijalnih košnica ili snopova trski. Zainteresovani proizvođači voća, koji žele kvalitetno oprašivanje svojih voćnih  zasada korišćenjem pčele voćnjaka, a u cilju povećanja prinosa,  mogu se za sve dodatne informacije obratiti telefonom na broj:  011 316-11-55 i 319-24-94.

Prof. dr Ljubodrag Mihajlović

stručni konsultant DOO „ VISAN“

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kaže za RTS da će Ministarstvo poljoprivrede izdvojiti dodatnih 200 do 300 miliona dinara direktne podrške poljoprivrednicima na Kosovu i Metohiji za nabavku mehanizacije, sadnog materijala, za stočni fond.

 

Dodaje da će specijalni timovi za voćarstvo, povrtarstvo i poljoprivredu otići u Orahovac i Štrpce da izvrše procenu kako bi se napravio paket pomoći.

 

Branislav Nedimović rekao je gostujući u Dnevniku RTS-a da je na sednici Vlade donet poseban program za poljoprivredu na Kosmetu.

„Taj program obuhvata nabavku materijala, a zajedno sa Kancelarijom za KiM, na osnovu aktivnosti koje je predsednik imao tokom vikenda, napravićemo dodatni paket podrške gde će se Ministarstvo uključiti sa finansijskim sredstvima“, kaže Nedimović.

 

Dodaje da će Ministarstvo poljoprivrede, preko Kancelarije za KiM, pomoći sa sumom između 200 i 300 miliona dinara.

 

„Specijalni timovi za voćarstvo, povrtarstvo i poljoprivredu, otići će u Orahovac, u Štrpce da izvrše procenu, a poslaćemo i tim za plasman robe kako bismo napravili paket“, dodaje ministar.

 

Kaže da postoje dve vrste podrške Srbima na KiM.

 

„Imamo konkretne zahteve iz prethodnih dana, a timovi će videti koje zahteve možemo da ispoštujemo s obzirom na regulativu, a imamo i donacije – stočni fond, traktori, mehanizacija i to je posebna vrsta podrške koja ne ulazi u finansijsku pomoć Ministarstva“, objašnjava Nedimović.

 

Napominje da ljudi na Kosmetu žele da ostanu i da se bave poljoprivredom.

 

„Naš posao je da im pomognemo. Nema pitanja kako ćemo mi taj zadatak da realizujemo, jer ako im ne pomognemo, biće prepušteni sami sebi“, dodaje ministar.

 

Kaže da postoji potreba da se pomoć višestruko uveća.

 

„Pokazala se snaga i želja tih ljudi da rade i ostanu tamo, a sredstva su postojala i plasirala se preko Kancelarije za KiM i 2016. i 2017. godine“, napominje Nedimović.

 

Objašnjava da zbog formiranja novog paketa pomoći za KiM neće biti umanjena sredstva za neke druge projekte, jer je država konsolidovala svoje finansije i ima dovoljno sredstava za sve.

 

Ističe da ima dosta mladih koji žele da se bave poljoprivredom osnivanjem startapova.

 

„Imali smo više od 750 zahteva, 667 zahteva je odobreno. Jedan projekat država pomogne sa 75 odsto, a poljoprivrednik sa 25. Država daje maksimalni grant od 10.000 evra, a sa tim novcem mogu da se podignu voćnjaci višanja, plastenici, nabave grla stoke, zasadi lešnik“, kaže ministar.

 

izvor : studiob.rs

Ako volite selo i poljoprivredu onda pravo do kioska gde ćete pronaci novi broj Agrobiznis magazine koji kao i uvek donosi nove price o tome kako da postanete uspešan poljoprivrednik. Ovog puta preporucujemo tekstove o zaštiti dunje od bolesti i štetočina. Za Agrobiznis magazin govore stručnjaci za proizvodnju maline i lešnika. Pored ostalog čitajte savete iz veterinarske struke kako da sprečite neplodnost goveda ali čitajte i o novostima  iz sveta. Tu su i male cake, kako da budete uspešni u proizvodnji tikvica i zelene salate. Agrobiznis je istraživao i čime mladi poljoprivrednici žele da se bave, kao i u šta su poznati pevači i sportisti uložili novac i zašto baš u poljoprivredu.

Svakog 15. u mesecu na kioscima je Agrobiznis magazin. Godisnja pretplata samo 1800 dinara. Informacije i narudžbine putem telfona 011/4052-117.

U ovom izdanju Agrobizni kalendar za 2018. godinu. Nema dobrog domaćina beza Agrobiznis magazina!

Video priliog: https://youtu.be/6jjK_HpvxBU

 

Poljoprivredno gazdinstvo „Fišćag“, iz sela Dolovo kod Pančeva, na svom poljoprivrednom gazdinstvu gaji ren na površini od 40 ari. Dragan Fišćag, nosilac poljoprivrednog gazdinstva,  2010. godine želeo je da promeni posao koji mu je dosta oduzimao vremena, pa je počeo da istražuje čime bi mogao da se bavi, i gde da uloži novac. U potrazi za nečim novim i profitabilnim, došao je na ideju da zasadi ren, pošto, kako nam kaže Dragan, ovo povrće dobro podnosi klimatske promene i može da se prerađuje. Tokom 2013. godine, poljoprivredno gazdinstvo je počelo sa proizvodnjom.

Dragan je u početku proizvodio samo marinirani ljuti ren. Proizvode je plasirao na Zelenoj pijaci u Pančevu, pa je kasnije proširio plasman proizvoda na celoj teritoriji naše zemlje. Od samog početka proizvodnje, Dragan je radio na proizvodnji finalnog proizvoda, pa je tako pre dve godine, napravio poseban namaz od rena, koji tada nije postojao na tržištu. Dosta vremena i novca uložio je u marketing, i plasman novog proizvoda na tržište. Danas, namaz od rena razmišlja i da plasira na inostrana tržišta, i kako nam navodi, zadovoljan je prodajom i cenom proizvoda.

Dragan na svom posedu uzgaja domaću sortu rena. Kako nam navodi, ova sorta se sama reprodukuje. Dosta je ukusnija i bolja od industrijskog rena. Za finalni proizvod ne koristi veštačke dodatke i aditive. Proizvodi su isključivo napravljeni na prirodnoj bazi. Ljudi su zainteresovani za domaće proizvode. Tradicija u spremanju hrane treba da se vrati, da jedemo domaću i zdravu hranu, dodaje Dragan.

Poljoprivredno gazdinstvo „Fišćag“ je u februaru mesecu dobilo sertifikat „Firma od poverenja“. Kako nam navodi Dragan, to je jedan od napopularnijih izdavanih sertifikata u nekoliko zemalja EU, koji pokazuje odličnu reputaciju i doslednost u radu poljoprivrednog gazdinstva ili preduzeća, kao i korektnu saradnju sa klijentima i poslovnim saradnicima. Sertifikat „Firma od poverenja“ podrazumeva da poljoprivredno gazdinstvo poseduje kvalitetan proizvod ili uslugu. Postao je vrlo popularan i poštovan među preduzetnicima i njihovim klijentima u zemljama u kojima je projekat zaživeo. 


Detaljnije u Agrobiznis magazinu za avgust, koji izlazi 15.8.2017. godine. www.agrobiznis.rs 

Video prilog je na linku: https://www.youtube.com/watch?v=KHMyFDATNDc 

 

 

Jedinstven sistem uzgoja kornišona u dvoredu. Ostvaruje se veći prinos, ulaganja su manja jer nema rasade.

Nikola Džigurski je prvo pronašao sigurnog kupca za svoju proizvodnju pa onda krenuo sa njom. Iskustva koja stiče, kaže, biće dragocena u narednom periodu.

Nikola kaže da su iskustva i pozitivna i negativna, ali da sada počinje da se vidi učinak.

Kornišoni su sa ekomskog aspekta važna kultura. Proizvodnja povezana sa proizvođačkom industrijom koja je veoma nestailna.

Ova kultura u Srbiji veoma varira po površini. Nikola je odlučio da poseje 2 jutra.



Kaže da se dogovorio sa kupcem da preuzme sve što proizvede. Sav krastavac otkupljivač plasira na Nemačlko tržište, a cena je kako kaže unapred poznata.

Da nema sigurne cene, kupca i stručne pomoći bilo bi teško krenuti sa poslom, a Nikola objašnjava i koje su oscilacije koje se sreću u ovom poslu.

Izvor: www.b92.net

  1. Popularno
  2. Aktuelno
  3. Komentari

 

Kalendar

« Април 2019 »
Пон Уто Сре Чет Пет Суб Нед
1 2 3 4 5 6 7
8 9 10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30